УДК:336.71
АРЗЁБИИ ИКТИСОДЙ-ОМОРИИ БОЗОРИ КАРЗИ БОНКЙ ДАР МИНТАКА^О
Одинаев Абдухолик Саторович Мирзоев Сайали Сайвалиевич
Аннототсия. Дар макола самтдои асосии бозори карзи бонкй дар минтакадо дамчун нишондидандаи калидии омори макроиктисодй, карзгузории бонкдо дар минтакадо бо пули миллй, бадои омории самараноки бозори карз, иктидори таъминокии карз дар минтакадо ва истифодаи амалии натичадои бадастомада баррасй карда шуда, дар такя ба мавкеи илмии олимони ватанию хоричй масъалаи мазкур мавриди тадлилу омузиш карор гирифтааст. Собит карда шуда аст, ки арзёбии омории бозори карз ва иктидори таъминокии карз дар минтакадои Ч,умдурии Точикистон тавассути тадлили омории сохторй ба даст оварда мешавад. Кдйд карда мешавад, ки бозори карзи бонкй яке аз унсурдои таркибй ва мустакили бозори молиявй буда, дамчун омили устуворгардонии нишондидандадои рушди макроиктисодй ва умуман, иктисоди миллй ба дисоб меравад. Бозори рушдкардаи карзи бонкй барои баланд бардоштани сатху сифати зиндагии адолй шароити созгорро ба вучуд меорад.
Калидвожадо: бозори карзи бонкй, молия, сатди зиндагй, киёспазирии оморй, лизинг, хизматрасонидои молиявй, карзи кредиторй.
Барои иктибос: Одинаев А.С. Арзёбии иктисодй-омории бозори карзи бонкй дар минтакадо / А. С. Одинаев, С. С. Мирзоев // Паёми молия ва иктисод. - 2024. - No. 1(40). - С. 189-194.
ЭКОНОМИКО-СТАТИСТИЧЕСКАЯ ОЦЕНКА РЫНКА БАНКОВСКИХ КРЕДИТОВ В РЕГИОНАХ
Одинаев Абдухолик Саторович Мирзоев Саяли Саялиевич
Аннотация. В статье рассмотрены основные направления развития рынка банковских кредитов в регионах как ключевой показатель макроэкономической статистики, банковское кредитование регионов в национальной валюте, эффективная статистическая оценка рынка кредитов, потенциал кредитной экспансии в регионах и обсуждается практическое использование полученных результатов, исходя из научной позиции отечественных и зарубежных ученых, анализируется и изучается данный вопрос. Доказано, что статистическая оценка кредитного рынка и потенциала улучшения кредитования в регионах Республики Таджикистан может быть достигнута посредством структурного статистического анализа. Отмечается, что рынок банковских кредитов является одним из составных и самостоятельных элементов финансового рынка и рассматривается как фактор стабилизации показателей макроэкономического развития и национальной экономики в целом. Развитый рынок банковского кредита создает благоприятные условия для повышения уровня и качества жизни населения.
Ключевые слова: рынок банковского кредита, финансы, уровень жизни, статистическая сопоставимость, лизинг, финансовые услуги, кредиторская задолженность.
ECONOMIC AND STATISTICAL ASSESSMENT OF THE BANK LOAN MARKET IN THE REGIONS
Odinaev Abdukholiq Satorovich Sayali Sayalievich Mirzoev
Annotation. The article examines the main directions of development of the bank loan market in the regions as a key indicator of macroeconomic statistics, bank lending to regions in national currency, effective statistical assessment of the loan market, the potential for credit expansion in the regions and discusses the practical use of the results obtained, based on the scientific position of domestic and foreign scientists , this issue is analyzed and studied. It has been proven that a statistical assessment of the credit market and the potential for improving lending in the regions of the Republic of Tajikistan can be achieved through structural statistical analysis. It is noted that the bank loan market is one of the integral and independent elements of the financial market and is considered as a factor in stabilizing macroeconomic development indicators and the national economy as a whole. A developed bank loan market creates favorable conditions for improving the level and quality of life of the population.
Key words: bank loan market, finance, standard of living, statistical comparability, leasing, financial services, accounts payable.
TyîopHmH Macta^a. ycTyBopuu pymgu H^THCogHH KHmBap, HHHyHHH MHHTarçaxou oh, a3 TyMna $aion rapgugaHH ^aionHHTH 6ohkh a3 carxu Kap3guxHH ucTeiMonH Bo6acTa acT. Ap3ë6uu OMopuu caMapaHOKHH 6o3opu rçap3 Ba u^Tugopu TaiMHHOKuu rçap3 gap MHHTarçaxo TaBaccyTH Taxnunu OMopuu coxTopH 6a gacT OBapga MemaBag. Eo3opu rçap3 HKe a3 yHcypu TapKu6u Ba MycTarçunH 6o3opu MonuH 6yga, xaMHyH omhih KanuguH TaKOHguxaHgau H^Tucogu Myocup 6a gurap HumoHguxaHgaxou pymgu MaKpou^THcogH ë gap MaTMyi, 6a caTxu 3HHgarHH axonH Taicup MepacoHag.
Tax.ra.rn TaxKHKOTxou oxhp Ba HampuëT. Bo6acra 6a Macianau Ma3Kyp hk rçaTop onHMOHH xopuTHBy goxunH a3 TyMna, A.Mapman, nnomKO H.H., ro.H. HBaHOB, Эnтeтэ Ba Кэвem, fflynTc, ConueB M.H. Ba aMconu ohoh Kopxou unMupo 6a comoh pacoHugaaHg.
MaKcagu MaKO^a -hh ap3ë6uu H^TucogH-OMopuu 6o3opu rçap3H 6ohkh gap MHHTarçaxo Maxcy6 Meë6ag.
MyxTaBOH acocuH MaBog. Kp6unH 3HKp acT, kh OMunxou 6epyH0 Ba goxunH, a3 TyMna TaxpuMxou HRTucogn gap gaBpau Myocup 6a 6o3opu rçap3 Ba gap MaTMyi, 6a pymgu H^TucoguëTu TyMxypH Taicupu 6eBocuTa MepacoHaHg. X,aM3aMOH, OMunxou Ma3Kyp 6o BocuTau HH3OMH HumoHguxaHgaxou 6o3opu rçap3H 6a gurap HumoHguxaHgaxoH MaKpoH^THcogH HH3 TaicuppacoH 6yga, 3apypuHTH OMy3um Ba Taxnunu MexaHH3MH 6o3opu Ma3Kyppo Tarç030 MeHaMOHg.
Ea arçugaH aKcapu onHMOHH coxa «6o3opu rçap3 xycycuHTH o6ieKTHBHH hh30mhh H^TucogH Me6omag Ba TaBcu^H oh 6o ^aionuHTH Borçeuu pymgu H^TucoguëT Myrçouca Kapga MemaBag". Eo hh MaiHO, TaxsH^OTH Ha3apuHBHH pymgu 6o3opu rçap3 axaMHHTH 6y3ypru aManH gomTa, 6eBocuTa 6o Ha3apgomTH hh30mh HumoHguxaHgaxoe, kh coxTopu ohxopo hhihkoc MeKyHaHg, ry3apoHuga MemaBag.
nagugau pyu KOFa3 OBagamyga 6a arçugau Myannu^OH Tana6oTpo a3 Huroxu Ha3apuHBH KOHeiKyHaHga Ha6yga, TaKMunguxuu xu3MaTpacoHuxopo
gap 6o3opu rçap3 6e gaxonaTH MarçoMOTxo 6a pox MOHgaH 3apyp goHucTa MemaBag. ,3,ap hh MaBpug Tana6oTH axonH Bo6acTa 6a MHHTarça hh3 6a Ha3ap rupu^TaH a3 MaH^uaT xonH HecT. Max3 MyaMMOH Ma3Kyppo 6a Ha3ap rupu^Ta, H^Tugopu rçap3po gap MHHTarçaxo MaBpugu Tax^urç rçapop MeguxeM.
CapaBBan 6a Ma^xyM Ba moxhhth ucTunoxu H^Tugop Ha3ap MeHaMoeM. Hcmnoxu urçTugop Bo6acTa 6a coxaxo Ma3MyHH KanoHH unMHK aManH gomTa, gap 6emTapu aga6uëTH u^Tucogn 3axupapo gap Ha3ap Merupag. MacanaH onHMH yKpauHH nnomKO H.H., gap MaKonau xyg 6o homh «Taxnunu H^TucoguH rçyBBau KopH Ba H^Tugopu oh» 6emTap 6a 3axupaxou Kagpu TaKHH HaMyga, rçang MeHaMOHg, kh: "^h rçagap 3axupaH Kagpu Bo6acTa 6a caMT 3Hëg 6omag u^Tugopu KagpH a3 xhco6h коэ$$нтcнeнт caMapaHOKHH xy6 HumoH goga, 6a gurap caMTxo TaicuppacoH Merapgag. MacanaH, parço6aTH Kagpu cu^aTH ucTexcon Ba xu3MaTpacoHH, MaciynuHT Ba gap Ma^Myi caTx Ba cu^ara xy6u 3HHgarn". [1, c93-97]. Bo6acTa 6a hh, arçugaH OBapgamyga gap 6o3opu rçap3 ucTHnoxu H^THgop 6a cu^aTH hmkohhhth By^yggomTa, TaBOHOHH MonuHBH, MaHi6au 3axupau MonuHBH, cagyrçu rçap3H Ba ranpa MaBpugu ucTH^oga rçapop gopag. Xynoca Bo6acTa 6a caMTH Taxnun chhohhm ë xaMMypogu^u KanuMa 6o TaBcu^u Myannu^H Boxypga MemaBag. Eo arçugau H3aTTynoeB M., gap coxau capM0Hry30pn "6a HRTHgOp Ha TaHxO BacOHTxOH 6O3Oprup, HHHyHHH BacoHTH FanpHTana6oTH ë 3axupaxo goxun MemaBag, kh gap xonaTH 3apypH Mapugu ucTH^oga rçapop Merupag" [2, c93-97].
Ta$cu$H HRTugopu 6o3opu rçap3H a3 Tapa^H Myxa^KHKOH gap Taxnunxou Ha3apHHBH Ma^xyMH H^THgoppo a3 yxgagopH ^ygo MeHaMOHg, aMMO 6o arçugaH Myannu^ arap maxcuHT H^THgopu ^aionuHTH Kopu HagomTa 6omag, MaciynHHT gap yxgagopH 6a BocuTau этнмоnннт ë эxтнмоn ap3ë6H Merapgag. ^,ap hh Mucon myga MeTaBOHag rçap3gopuH KopxoHa Ba TamKunoTxou TyMxypH a3 pyu yxgagopH.
^agBa^u 1.-CoxTopu rçap3gopuH KopxoHa Ba TamKHnoTxo TyMxypH a3 pyu yxgagopH (gap oxupu con, xa3op
comohh)
HumoHguxaHgaxo 2017 2018 2019 2020 2021 2022
^aMiH rçap3gopH a3 pyu yxgagopH a3 oh TyMna: MyxgaTam ry3amTa 44205244,6 72973317,5 92747494,3 136743681,5 94734202,9 102254498,5
173291,6 965503,5 2223942,1 3490669,7 4218774,9 3809560,9
A3 TaMiH rçap3gopH rçap3H KpeguTopH a3 oh TyMna: MyxgaTam ry3amTa 35481631,5 50905581,0 66335053,6 83830420,2 60526147,2 63185470,7
152338,0 828255,7 2082464,4 1854585,3 2261698,3 2015022,2
Карздорй аз руи карздои бонкдо аз он чумла: 5312717,3 17996480,1 24807109,4 42482681,1 20930250,4 38976805,4
76811,7 137247,8 141477,7 1560817, 0 1957637,7 1795945,9
мудлаташ гузашта
Карздорй аз руи 3410895,8 4071256,4 1605331,3 10430580,2 13277805,3 92222,4
вомбарг 20637,5 - 75267,4 -561,1 -1407,2
аз он чумла:
мудлаташ гузашта
Манбаъ: Омори молия садифаи 2022сол - 419.
Мувофики ракамдои омори расмй чамъи карздорй аз руи уддадорй соли 2022 нисбати соли 2017 ба андозаи 2,3 маротиба афзоиш ёфтааст, ки ин фаркият на он кадар калон аст. Тибки акидадои олимони классикии содаи иктисодиёт агар таваррум ба назар гирифта шавад, нишондиданда дар намуди якранг бетагйир мондааст. Лекин бояд кайд намоем, ки дар баробари гуфтадои боло адои уддадорй яке аз
Расми 1.-
Манбаъ:
дода шудааст.
Нишондидандаи аввал чамъи карзи кредиторй аз соли 2017 якбора руй ба кодишёбй нидодааст. Ин нишондиданда соли 2022 назар ба соли 2017 ба андозаи -18,5% кодиш ёфтааст. Карздори аз руи карзи бонкдо бошад, баракс, соли 2017 ва 2019 якранг, яъне 12% дар баробари ин соли 2022 се баробар нисбати солдои 2017-2019 афзоиш дорад. Аз ин бар меояд, ки чалби корхонадо ба карзи бонкдо зиёд гаштааст, яъне садми бонкдо ва ташнилотдои молиявй-карзй дар ин чодда хуб арзёбй мегардад. Карздо аз руи вобаргдо соли 2022 назар ба соли 2017 дар дачми -7,6% кодиш ёфтааст, ки нуктаи аз дама нигаронкунандаи соли 2022 мебошад. Х,олати мазкур ба рушди корхонаву ташкилотдо мустакиман таъсири манфй мерасонад.
шартдои асосии бозори карзй ба дисоб меравад. Аз руи усули афзоиши мутлак бошад тагйироти зикршуда ба 58049253,9 даз. сомонй рост меояд, ки 0,56% соли 2022-умро ташкил медидад. Ч,идати фадмо гардидани нишондидандадои бокимонда сохтори кардории корхона ва ташкилотдои чумдуриро аз руи уддадорй дар расми зер пешнидод менамоем.
Х,арчанд дар бозори карзй истилоди карздорй аз руи уддадорй тандо дар содаи истедсолот ва хизматрасонй бештар ба назар мерасад, муаллифон онро низ дар шакли умумй мавриди тадкик карор дода, мачмуи иктидори бозори карзиро дар минтакадои чумдурй, водиддои чудогонаи бозори карзй вобаста ба микдор ва сифати фаъолияти ондо дар назар доранд. Ба акидаи муаллифон иктидори бозори карзиро тамоми имконоти вучуддоштаро вобаста ба шароит, боваринокй, устувории молиявй дар содаи мазкур дуруст медисобад. Дар адабиёти классикии иктисодй кайд мешавад, ки баробарии иктидори бозори карзии як мамлакат дар шакли тавозун дида мешавад. Масалан олими олмонй А.Маршал баробариро дар
СОХТОРИ ЦАРЗДОРИИ КОРХОНА ВА ТАШКИЛОТХО ЧУМХ,УРЙ АЗ РУИ УХДАДОРЙ
(бо %)
7,7
5,6
2017 2018
к,арзи кредиторй
7,7
7,6
2019 2020
к,арздори аз руи к,арз^ои бонкдо
-0,1
2021 2022
к,арз^о аз руи вомбарг^о
Сохтори карздории корхона ва ташкилотдои Ч,умдурии Точикистон аз руи уддадорй. Омори молия 2022 сол, дар асоси ракамдои чадвал аз тарафи муаллиф дисоб ва тадия ва тартиб
мин^^дои мaмлaкaт бо тapтиби зеpин apзëбй менaмояд:
IK=X IKM; (1) Дap инчо: IK -иктидоpи (потенсиaл) бозоpи
кapзй;
X IKM- дячми умумии кapздо дap минтaкaдои кишвap.
Вобaстa бa ин, бояд кaйд кapд, ки бозоpи кapзй дap омоpи молия aß pyи яломятдои мaxсyс мyaян кapдa мешaвaд, as чумля:
> дячми чялб вa тaксимоти зяд^ядои бозоpи кapзй дap минтaкa;
> тaвсифи омоpии имконият вa тaвоноии пешнидоди кapз дap минтaкa.
Вобaстa бa яломятдои овapдaшyдa бояд кaйд нaмyд, ки иктидоpи бозоpи кapзй чун мaчмyи иктидоpи чaлбнaмоии восигадои истифодaнaшyдa, мapбyт бa минтaкa номидaн мумкин aст.
Бояд тaзaккyp дод, ин мyaммои дигapи pyшди бозоpи кapзии минтaкaвй мебошaд, ки бapои paсидaн бa ин мaксaд, яъне ноилгapдй бa сятди зapypии pyшди бозоpи кapзй дячми чaлби иктидоpи кapзиpо бa нyктaи кyлминaтсионй paсонидaн зapyp aст.
Сaмapaнокии бозоpи кapзии мнтaкaвиpо бо усули aфзоиши мутляк чунин мyaйян кapдaн мумкин aст:
SBK=IBK-GIBK (2) Дap инчо: SBK-сaмapaнокии иктидоpи бозоpи
кapзй;
IBK- иктидоpи пyppaи бозоpи ^зй; GIBK-чaлби иктидоpи минтaкaвии бозоpи
кapзй.
Бapои истиФодяи ямялии мяфдум вя модияти иктидоpи бозоpи кapзй бя якидяи мо сятддои зеpинpо бояд мaвpиди тядкик кapоp дод:
✓ сятди pyшди бозоpии кapзии минтaкaвй (бо истифодяи нишондидяндядои микдоpй вя сифятй);
✓ муяянншоии имконияти мяксимялии сятди pyшди бозоpи кapзи дap шapоити муяйяни тяхдилй;
✓ ошкоpнaмоии сятди иктидоpи бозоpи кapзй (вясоит ё зaxиpaдои истифодяняшудя);
✓ киëспaзиpии нобapобapии минтaкaвй дap pобитa бо дaстpaсии xизмaтpaсонидои молиявй;
✓ тядлил вя ошкоpнaмоии сятди бялянди rapx^ бя xизмaтpaсонидои молиявй, яз чумля фоиздои бялянд яз pyи ^здо. [3, с93-97]. (СМР-2030)
Зеpи мядфуми иктидоpи истифодяняшудя, зaxиpaдо вя иктидоpи тявоноии pyшди бозоpи кapзии минтякя истифодя мегapдaд. Бapои тявсиф вя тядлили микдоpии иктидоpии истифодaнaшyдaи бозоpи кapзй тядлили киëспaзиpии омоpй бя м^сяц мувофик яст. Бapои тядлили киëспaзиpии омоpй бядои pейтингй вобястя бя содя, минтякя вя дж-ap чидятдо дap
ядябиёти иктисодй-омоpй вясеъ истифодя гяштяяст. Мясялян дap вясоити тяълимии Солиев М.Н., "Мятемятикяи олй дap иктисодёт" "Усули коpкapди apзëбии pейтингии омоpй ин усулдои тядлилии бядои комплексии детеpминиpовaнидaшyдa, бя моняди: чямъи нишондидaндaдо, усули бядои коэфитсиенти, яъне усули чямъ яз pyи мякон, зямон, фосиля вя f., мебошяд". [4, с93-97]. Яке яз усулдои мяъмул вя мякбули дисобии apзëбии омоpии pейтингй ин усули фосилявй вя модификятсияи вяй мебошяд, ки дямчун коэфитсиенти вязнй истифодя мешявяд. Модияти усули мaзкyp ошкоpнaмоии тямоюли нaздикшaвии объекти тaxлилшaвaндa бо омузиши apзëбии нишондидяндядо бя объект вя мядяк мебошяд. Зеpи мядяки минтякя объекти шapтй бо нишондидяндядои кялидии бозоpи кapзи истифодя мешявяд, ки яз нигоди нaзapиявй бо нишондидяндядои микдоpй вя сифятй дямчун нишондидяндяи pyшди бозоpи кapзй ном бypдa мешявяд. Бештapи мaвpид pyшди бозоpи кapзй сол то сол яфзоиши нишондидaндaдоpо дap нaзap доpaд, лекин яз тapaфи дигap, дянгоми диссяи зиёди кapз мячмуи мядсулоти доxилиpо ифодя менямояд.
Вобястя бя усулдои гyфтaшyдaи боло ня тяндо усулдои кaтоpдои вадтй pyшди бозоpй кapзиpо ифодя кapдa метявоняд, инчунин мукоисяи ду минтякя, вя ё якчянд минтякя дямзямон мумкин яст сятди имконияти истифодяи иктидоpи бозоpи кapзиpо муяян кapд. Бо ин вясиля, пояи ясоси дисобй бapои apзëбии омоpй вя мyaйяннaмои pейтинг, нятичяи бялянд яз мячмуи минтякядои киёсгаштя дap мудити бозоpи кунунй бapомaд менямояд. Бояд тaзaккyp дод, ки дap ямялияи омоpи бaйнaлмилaлй тибки усули индекси киëспaзиpии мит^^вй гyзapонидa мешaвaд. Чунин ямялиёт бо усули Индекси ЭКШ чидяти paсидaн бя м^сяци тядкикот мусоидяткуняндя мебошяд. Бя якидяи олими pyс Ю.Н. Ивянов "Индекси мaзкyp тявсифдидяндяи бapтapият вя ё pейтинги минтякядои киëсшaвaндa мебошяд, ки модиятян бо дисоби миёня чянд яндозя яз якдж-ap пешсяфй доpaд, муяйян мегapдaд. [5, с93-97]. Истилоди ЭКШ сapдapфдои нясяби се олимони содяи омоp (олимони венгеpй -Элтетэ вя Кэвеш, инчуни олими полиякй Шултс [6, с93-97]. мебошяд. Усули мaзкyp дap paфти гyзapонидaни тядлилдо мaвpиди истифодя кapоp гиpифтa, то кунун дap сятди бaйнaлмиллaлй истифодя мегapдaд. Фоpмyлaи дисобй чунин нямуд доpaд:
ЭКШ = "J(FA/B)2 ^ : (3)
Дap ясоси якидядои кaйдгaштa, истифодя яз мяълумотдои paсмии блютени омоpи бонкй бозоpи кapзи минтякядои чyмxypиpо мaвpиди тядлил кapоp медидем.
Чядвлли 2.-Kapздидии тяшкилотдои кapзии молиявй яз pyи минтякядо (дяз.сомонй, дap дaвpa)
Минтакадои Ч,умдурии Точикистон Аломати шартй Соли 2022 Мукоисаи минтакадо бо якдигар ва дар мачмуъ
В.Сугд В.Хатлон нтч ВМКБ Х,амагй
А В С D I
В.Сугд А 499587,9 - 1,53 2,25 34,3 47,1
В.Хатлон В 326527,0 0,65 - 1,47 22,4 30,7
НТЧ С 221579,9 0,44 0,67 - 15,2 20,8
ВМКБ D 14563,3 0,02 0,04 0,06 - 1,4
Х,амагй I 1062258,1 47,1 30,7 20,8 1,4 100
Сачашма: Ч,адвал дар асоси маълумоти блютени омори бонки, 2022 сол 12 (329) , аз тарафи муаллиф тадия ва дисоби шудааст.
Истифода аз формулаи овардашуда ва чадвали дисобии муаллиф чунин натича ба даст оварда шуд:
ЭКШ =
n
(0,65)2
/0,44\ /0,02\ 40,67/ \0Д4/ =
(0,02^ 40,04/
139 = 0,37.
Модияти индекси ЭКШ дар он аст, ки норасоии пешнидоди маблаги карзро дар минтакадо бо дисоби миёнаи банди фоизй пешнидод менамояд. Асос бо натичаи бадастовардашуда мувофики назария агар таксимоти сохтори хуб барод монда шуда бошад ба 1 баробар мегардад. Х,ангоме, ки нобаробари дар талабот ва таклифоти бозори карзй вучуд дошта бошад ба камшавй ва дар долати иешнидоди аз меъёр зиёд аз 1 боло мегардад.
Мутобики натичаи ноилгардида ба чунин хулоса омадан мумкин аст, ки дар минтакадо на он кадар алокаманди байни ондо ва бозори карзй вучуд дорад. Дар баробари ин мумкин аст, минтакадоро дар шакли чудогона бадогузорй намуд. Дар асоси тадлили овардашуда, кобили кайд аст, ки аз дама минтакаи пешсаф вилояти Сугд буда, нисбатан бодигар минтакадо дар дачми 47,1% мавкеъи аввалро касб намудааст. Дар чойи дуюм вилояти Хатлон аз дисоби шумораи адолй ва корхонадои истедсолй карор дорад. НТМ 20,8% ва ВМКБ ба 1,4% баробар гаштааст.
Хулоса. Аз тадкикоти гузаронидашуда ба хулосае омадан мумкин аст, ки минтакадоро мутобик бо имконият ва такомули рушди бозори карзи бонкй мавриди омузиш бояд карор дод. Мавриди зикр аст, ки агар бозори карзи бонкй дар минтакадо рушд намояд,
пас таъсири мусбии он бевосита ба содадои иктисодию ичтимой мерасад. Комилан зарур дониста мешавад, ки иктидори бозори карзи бонкй вобаста ба талабот ва таклифот дар минтакадо мавриди амал карор дода шавад.
Вобаста ба ин гуфтадо, ба як катор муаммодо ва пешнидоддо акидадои худро мутамарказ менамоем:
1.Зарурияти интихоби нишондидандадои калидии бозори карз дар минтакадои Ч,умдурии Точикистон мувофики талаботи ондо мавриди тадкик карор додан бомаврид аст.
2.Зарурияти интихоб ва мувофикатии нишондидандаи дачми иктисодиёт вобаста ба вакт.
3.Мувофик ба нишондидандадои асосии карздои пешнидодшуда, истифода аз тадлилдои намуда, зарурияти танзими он вобаста ба долати бозорй ва бозоргирй дар давраи муайян.
4.Банакшагирй ва дурнамо вобаста ба танзими пулдои дар муомилот буда. Тавассути он метавон самти рушди ояндаи бозори карзй ва устувории иктисодиёти миллиро муайян намуд.
5.Тадияи ташабуссдои стратегй барои чалби захирадои маддуд бадри татбики боварй ба хизматрасонии бонкй дар минтакадои Ч,умдурии Точикистон.
6.Ноил гардидан ба дадаф ва истифодабарии максималии бартариятдои карздои бонкй дар мудити дохилй ва берунй бо истифода аз тачрибаи давлатдои пешрафта.
Адабиёт:
1. Блютени омори бонкй 2021/12 (224) ва 2022/12(329).
2. И.И.,Плошко Эфективност потнциал рабочий сила в рынок труда //монография. Киев 2022. Сад.239
3. Иванова Ю.Н. Экономическая статстика.2-е изд., доп.: Учебник под ред.Ю.Н.Иванова.-М.: ИНФОРМ-М.2000, сад.210-211.
4. Изатуллоев М.Н.,Тахлили омори иктисодии сармояи хоричй дар давраи муносибатдои иктисодй ДДМИТ Молия ва иктисод сад. 128.
4
5. Мачмуаи оморй молияи Точикистон: 30 - соли истиклояти давлатй : сах.437.
6. Омори молия сахифаи 2022 сол-419
7. Омори солонаи Ч,умхурии Точикистон соли 2022.-429с.
8. Солиев М.Н., Математикаи оли дар иктисодиёт васоити таълимй душанбе 2021 сах.66-67.
9. Статистика: учебник\под ред. ИИ Елесеева-М:Издателство Юрайт, Висшееобразавание,2010 сад. 229.
10. Фридман, М.: Количественная теория денег/ М.Фридман. -М., 1996 - 296 с
11. Холов Р.Ш Тахлили сохтории таъсири омилхо ба сатх ва динамикаи монетизатсияи иктисодиёт./Р.Ш. Холов// Паёми молия ва иктисод (мачалаи илмй-амалй) Душанбе-2020№1(9). -с129-140.
Маълумот дар бораи муаллифон:
Одинаев Абдухолик Саторович - муаллими калони кафедраи тахлили иктисодй ва омори Донишгохи давлатии молия ва иктисоди Точикистон. Сурога: 734067, Ч,умхурии Точикистон, шахри Душанбе, кучаи Нахимов 64/14. Телефон:919-33-63-63, E-mail: Odinaev- [email protected]
Мирзоев Сайали Сайвалиевич - номзади илмхои иктисодй, дотсенти кафедраи омори Донишгохи Миллии Точикистон. Сурога: Ч,умхурии Точикистон, шахри Душанбе, хиёбони Рудакй 17. Телефон: 919-00-1102, E-mail: sajali [email protected]
Информация об авторах:
Одинаев Абдухолик Саторович - старший преподаватель кафедры экономического анализа и статистики Государственного финансово-экономического университета Таджикистана. Адрес: 734067, Республика Таджикистан, город Душанбе, улица Нахимова 64/14. Телефон: 919-33-63-63, E-mail: Oдинаев[email protected]
Мирзоев Саяли Саялиевич - кандидат экономических наук, доцент кафедры статистики Национального университета Таджикистана. Адрес: Республика Таджикистан, г. Душанбе, проспект Рудаки 17. Телефон: 91900-11-02, E-mail: sajali [email protected]
Information about the authors:
Odinaev Abdukholiq Satorovich - senior lecturer of the department of economic analysis and statistics of the State University of Finance and Economics of Tajikistan. Address: 734067, Republic of Tajikistan, Dushanbe city, Nakhimov street 64/14. Phone: 919-33-63-63, E-mail: [email protected]
Sayali Sayalievich Mirzoev - Candidate of Economic Sciences, Associate Professor of the Statistics Department of the National University of Tajikistan. Address: Republic of Tajikistan, Dushanbe, Rudaki Avenue 17. Phone: 919-0011-02, E-mail: sajali [email protected]
УДК: 336.14(575.3)
ТАХЛИЛИ МОДЕЛХ.ОИ МАВ^УДАИ АУДИТИ САМАРАНОКИИ ИСТИФОДАБАРИИ МАБЛАЕХ.ОИ БУЧ.ЕТЙ ДАР НАЗОРАТИ ДАВЛАТИИ МОЛИЯВИИ МАМЛАКАТХОИ ХОРИ^Й
Хушвахтзода Кобилчон Хушвахт Орзуев Парвизчон Ч,амолидинович
Аннотатсия. Дар маколаи мазкур тахлили моделхои мавчудаи аудити самаранокии истифодабарии маблагхои бучетй дар назорати давлатии молиявии мамлакатхои хоричй тахкик карда шудааст. Алалхусус ба назария, амалия ва мушкилоти мавзуи мазкур дар тачрибаи давлатхои гуногун нуктахои назари муаллиф хеле рузмарра баён гардидаанд. Муаллиф исбот намудааст, ки дар бахши хусусй, аудити молияи давлатй танхо барои арзёбии мувофикат бо сиёсат ва расмиёти созмон ва таъмини арзёбии дороихо пешбинй шудааст. Дар бахши давлатй эхтиёчоти афзоянда ба аттестатсияи хидматй хеч гох баланд набуд. Дар баробари ин муаллиф акидаи худро чихати кишвархо, ки дар онхо хатти хисоботдихй то сатхи дигар таквият дода шавад ва мавкеи аудити самаранокй дар сохтори ташкилй бояд дар сатхи олй чой дошта бошад, то объективият ва мустакилиятеро, ки стандартхои аудити самаранокй талаб мекунанд, таъмин намояд, хело бо маврид ба риштаи тахкик даровардааст. Тачрибаи як катор давлатхоро оид ба аудити самаранокй бахогузорй намудааст, ба монанди ФР, ИМА, Канада, Британияи Кабир, Олмон, Кения, Шохигарии Арабистони Саудй.