Ачилова Н.Т.
Жиззах политехника институти доценти
Кенжиалиева Г. доценти
Мухтар Ауэзов номли Цозогистон университети
СУРХОН-ШЕРОБОД РАЙОНИ ФЛОРАСИГА АНТРОПОГЕН ОМИЛЛАРНИНГ ТАЪСИРИ
Аннотация: Жануби-гарбий Хисор округи 5та ботаник-географик районга булинади: шундан Сурхон-Шеробод ботаник-георафик райони Сурхондарё ва Шерободдарё оралигида жойлашган уудуд. Асосан усимликлар олажинсли ва гипсли тупроцда тарцалган. Сурхон-Шеробод ботаник-географик райони флораси таркибидаги усимлик турларига антропоген омилларнинг тасири, унинг оцибатида уудудда тарцалган эндем ва камёб турлар сонининг камайиб, баъзан йуцолиб кетганлиги кузатилган. 2019 йил апрель ойида олиб борилган дала тадцицотларидаХаудак тог чулидаги К^озоц цабристонида Allium rhodanthum Vved^^ 16 тупдан иборат кичик популяцияси аницланган.
Калит сузлар: Сурхон-Шеробод, ботаник-географик, флора, эндем, субэндем, антропоген.
Achilova N.
Associate Professor of Jizzakh Polytechnic Institute
Kenjalieva G.
Associate Professor of Mukhtar Auezov Kazakhistan University
INFLUENCE OF ANTHROPOGENIC FACTORS ON THE FLORA OF REGION OF SURKHAN-SHERАBАD
Annotation: The southwestern Gissar district is divided into 5 botanical and geographical regions: of these, the Surkhan-Sherabad botanical-geographical region is located between Surkhandarya and Sherabaddarya. Vegetation mainly reproduces on variegated and gypsum soils. The influence of anthropogenic factors on plant species in the flora of the Surkhan-Sherabad botanical and geographical region, as a result of endemic and rare species in the region, decreased and disappeared. A field study conducted in April 2019 revealed a small population of 16 bushes of Allium rhodanthum Vved. At the Kazakh cemetery in the Haudak Tau desert.
Keywords: Surkhan-Sherabad, botanical-geographical, flora, endemic, subendemic, anthropogenic.
Дунёда биохилма-хилликни саклаб колишнинг асосий йуналишларидан бири табиий экосистемалардаги турларни биологик хужжатлаштириш, камёб,
эндем ва йуколиб кетиш арафасида турган усимликларнинг популяцияларнинг замонавий холатини бахолаш ва турларни саклаб колиш чораларини ишлаб чикиш зурур. Ер юзида хар соат дунё флора ва фаунасида тахминан 3 га якин тур кирилиб бормокда, уларнинг айримлари хали олимлар томонидан очиб улгурилмаган. Бунга сабаб сайёрамизнинг турли регионларидаги экологик шароитлардир: урмонларнинг кискариши, сув ресурсларинин камайиши, ишлаб чикариш чикиндиларининг табиатга ташланиши - экобаланснинг бузилишига олиб келмокда. 95 давлатнинг 1300 га якин олимлари олиб борган тадкикотлар натижаларига кура хар йили 6 млн гектар урмон кесилмокда. Халкаро К,изил китобга сунги 500 йилда 844 турдаги йуколиб бораётган усимлик ва хайвонлар киритилган.
Узбекистон Республика К,изил китобининг 2009 йил янги нашрида 321 тур усимлик киритилган. Бу республикамиз флорасининг 7,3 %ини ташкил килади [4]. Республикамизда хам Узбекистон флорасидаги турлар хилма-хиллигини саклаб колиш, тиббиёт, давлат ахамиятига эга булган турларни аниклаш ва улардан окилона фойдаланиш, камёб ва эндемик турларни мухофаза килишнинг турли усулларини ишлаб чикиш мухим вазифалардан бири хисобланади.
Узбекистон Республикаси худудини ботаник-георафик районлаштириш ва уларни замонавий флористик тадкикотларнинг энг асосий бирлиги сифатида кабул килиниши, бу борада келгусида олиб борилиши лозим булган асосий йуналишлар ва тадкикот худудларини аниклашга замин яратди [1]. Узбекистон худудини ботаник-географик районлаштириш схемасида ТоFли Урта Осиё провинцияси 8 та округ, 23 та район, Турон провинцияси 8 та округ 15 та районга ажратилган.
Гарбий Х,исор округи 5та ботаник-географик районга булинади: шундан Сурхон-Шеробод ботаник-георафик райони Сурхондарё ва Шерободдарё оралиFида жойлашган Сурхон-Шеробод водийси ва унинг шимолгача (Бойсун тоFларигача) чузилган (100 км) tof олди худудларини уз ичига олади. Ботаник - географик районнинг иклими курук субтропик, усимликлар коплами асосан гипсли, олажинсли тупрокда таркалган. [1].
Материал ва методлар.
Олиб борилган дала тадкикотларида А.В. Щербаков, С.Р. Майоровлар (2006) томонидан ишлаб чикилган маршурутли методдан фойдаланилди. Тадкикотлар давомида терилган гербарий намуналарини аниклашда 11 жилдли "Определитель растений Средней Азии" (1968-2016), 6 жилдли "Флора Узбекистана" (1941-1962), Туркум ва турларнинг номлари "Определитель растений Средней Азии" (2015) ва International Plants Names Index (www.ipni.org), World Checklist of Selected Plant Families (wcsp.science.kew.org.) буйича келтирилди. Таксонларнинг муаллифлари "Authors of Plant Names" R.K. Brummit, C.E. Powell (1992) кулланмаси асосида, камёб ва эндем турларни аниклашда Узбекистон Республикасининг К,изил китоби (2009) дан, Миллий гербарий (TASH) фондидаги гербарий намуналаридан фойдаланилди.
Узбекистон Республикасининг Кизил китоби (2009)га Сурхон-Шеробод ботаник-георафик райони эндем турлари Allium rhodanthum Vved. ва Dipcadi turkestanicum Vved. киритилган [4]. Улар Узбекистон флорасининг эндем турларидир, таркалиш ареали типи Хаудак tof кумлиги, Помир Олой синфига мансуб.
Олинган натижалар.
Сурхон-Шеробод ботаник-георафик райони усимликлар дунёси асосан олажинсли ва гипсли тупрокларда таркалган, худуднинг энг баланд нуктаси Келиф-Шеробод паст тоFларида 900-1000 метргача етади, кумлик кисми 50000 гектар майдонга эга Хаудак tof ва Каттакум чулидир. Тупланган маълумотларга кура Сурхон-Шеробод ботаник-георафик районида дала тадкикотлари кам олиб борилган, асосан худуд билан чегарадош ботаник -географик районларда олиб борилган. Узбекистон республикаси Фанлар академияси Ботаника институти Миллий гербарий фондида Сурхон -Шеробод ботаник-георафик районидан терилган 1500га якин гербарий намуналари сакланади, бу курсаткич бошка ботаник-георафик районидан терилган намуналарга нисбатан анча кам, асосий коллекторлар 1928-1930 йилларда В. Бочанцев, А. Введенский, 1941 йилда П. Гомолицкий. Москва давлат университети гербарий фондида 90га якин худуддан терилган гербарий намуналари сакланиши аникланди.
Олиб борилган тадкикотлар натижасида тупланган маълумотларга, илмий адабиётларга, олиб борилган дала тадкикотларида йотилган намуналарга, Миллий гербарий фондидаги намуналарга асосланган холда Сурхон-Шеробод ботаник-георафик районида 15 та эндем ва 16 та субэндем турлар усиши аникланди. Эндемларнинг асосий кисми олажинсли тупрокларда усади.
Сурхон-Шеробод ботаник-георафик районида антропоген омилнинг таъсири жуда кучли, айникса, чорва молларнинг тартибсиз бокилиши худуд камёб эндем турларининг сони кискариб, йуколиб кетишига сабаб булмокда. Хаудак tof чулида худуд учун тор эндем турлар Allium rhodanthum Vved. ва Dipcadi turkestanicum Vved.нинг сони кискариб, йуколиб кетишига ахоли пунктларининг чул худудига якинлиги, чикиндиларнинг тонналаб ташланиши, чорва молларининг тартибсиз бокилиши, кизил тупрокларнинг курилиш материаллари хомашёси сифатида ковланиши, иктисодиётнинг бир тармоFи нефтнинг казиб олиниши ва чикидиси очик табиатга ташланиши чул экологисига салбий таъсир килиб, камёб эндем турларнинг йуколиб кетишига олиб келган.
Allium rhodanthum Vved.нинг Миллий гербарий фондида 9 та намунаси, Dipcadi turkestanicum Vved.нинг 2 та намунаси сакланади. Охирги намуналар 1958 йилда терилган. Куп йиллар давомида олиб борилган дала тадкикотларида ушбу турлар бошка учратилмаган, 2019 йил апрель ойида олиб борган дала тадкикотларимизда Хаудак tof чулидаги Козок кабристонида Allium rhodanthum Vved.нинг 16 тупдан иборат кичик популяцияси топилди, турни саклаб колиш ва купайтириш максадида
Ботаника боFининг "Allium бо8и"га 6 та туп пиёзи экилди. (1-расм)
Dipcadi turkestanicum буйича олиб борилган тадкикот ишлари натижа бермади. Бу турларнинг йуколиб кетишига антропоген омилларнинг кучли таъсиридир.
1-расм. Allium 6oFrna экилган Allium rhodanthum Vved.
Хулоса.
Сурхон-Шеробод ботаник-георафик райони флораси, табиати, географик урнига кура Гарбий Х,исор округида алохида ахамиятга эга булган худуд хисобланади. Худуддаги эндем ва субэндем турлар Узбекистон флорасининг
0.70., Сурхон-Шеробод ботаник-георафик райони флорасининг 3,8%ини ташкил килади. Турлар сонининг кискариб, йуколиб кетишига асосан чорва молларининг куп бокилиши, камёб турларнинг илдизи билан ахоли томондан ковлаб кетилиши, курилиш хомашёси сифатида олажинсли тупрокларнинг казиб олинишидир. Турларни мухофаза килишда чорва молларини бокишнинг меъёрий чекловларини куллаш, ахолининг экологик онгини устириш, турларни инвентаризациялаш, Экология ва табиатни мухофаза килиш кумитаси вилоят, туман булимлари томондан назорат ишларини олиб бориш даркор, шундагина Сурхон-Шеробод ботаник-георафик райони усимликлар дунёсини асраб колиш имконияти юкори булади.
Фойдаланилган адабиётлар.
1. Тожибаев К.Ш., Бешко Н.Ю., Папов В.А.. Ботанико-географическое районирование Узбекистана.//Ботанический журнал 2016,№10.
2. Хасанов Ф.О. Эндемичные растения юго-западных отрогов Гиссарского хребта//Узб.биолог.журн. 1990. № 3. С. 41-45.
3. Хасанов Ф.О. Флора Узбекистана том I - «Навруз» Ташкент 2017, С. 34
4. Узбекистон Республикаси «К,изил китоби».- Тошкент: Chinor ЕЖ,2009.Т.1.-86,178б.