Ачилова Н.Т.
Жиззах политехника институти доценти
Изтлеуов F.M.
Мухтар Ауэзов номли Цозогистон университети профессори
СУРХОН-ШЕРОБОД РАЙОНИДА ОЛИБ БОРИЛГАН БОТАНИК
ТАДЦЩОТЛАР
Аннотатция. Мацолада Жануби^арбий Хисор округининг Сурхон-Шеробод ботаник-географик районинг географик жойлашуви, ицлими, чегарадош уудудлари, унда олиб борилган ботаник тадцицотлар уацида маълумотлар келтирилган.
Калит сузлар: Сурхон-Шеробод, ботаник-географик район, Dipcadi turkestanicum, Allium rhodanthum, Хаудак, Какттацум.
Achilova N.
Associate Professor of Jizzakh Polytechnic Institute
Iztleuov G.M.
Professor of Mukhtar Auezov Kazakhistan University
BOTANICAL RESEARCH CONDUCTED IN SURKHAN-SHERABAD
DISTRICT
Annotation. The article provides information on the geographical location, climate, and border areas of the Surkhan-Sherabad botanical and geographical region of the Southwestern part of Hissar county, as well as on the botanical research conducted in it.
Keywords: Surkhan-Sherabad, botanical and geographical area, Dipcadi turkestanicum, Allium rhodanthum, Khaudak, Kaktakum
Сурхондарё вилояти мамлакатимизнинг энг жанубий вилоятидир ва Сурхондарё хавзаси иклимидаги асосий хусусиятлар яхши урганилган булиб, баъзи адабиётларда метеостанция маълумотлари кайд этилган. Табиий шароитида Урта Осиё иклимига хос булган континентал субтропик курсаткичлар учрайди. Континенталлик, курFOкчилик, ёFин микдори ва хавонинг намлигининг камлиги хавзанинг узига хос хусусиятларидандир. Асосий ёFин микдори куз ва киш фаслида кузатилади. Сурхон-Шеробод водийсида уртача йиллик ёFин микдори 154 мм ни ташкил этади.
Узбекистонни ботаник-географик жихатдан районлаштиришда Сурхон -Шеробод ботаник-географик райони Жануби-Гарбий Х,исор округининг Амударёга куйиладиган Сурхондарё ва Шерободдарё оралотида жойлашган Сурхон-Шеробод водийси ва унинг шимолгача (Бойсун тоFларигача) давом этган tof олди худудларини уз ичига олади. Ушбу вохада кадимдан дехкончилик ривожланган.
Сурхон-Шеробод хавзаси суFориладиган майдонлари шурланган, бунга сабаб дастлаб Шеробод дарёси Хужа Fyp-Fyp ота ва Белаут тоFларининг корлари эришидан хосил булган (туз ва хлоридларсиз) Турхан дарёсидан бошланади, Шеробод дарёсининг урта окимида бир канча таркибида туз тутувчи кичик окимлар келиб кушилишидан сувнинг шурланиши кузатилади, кейин Шуроб дарёси сувининг куйилишидан асосий шурланиш бошланади. (Шуроб дарёси таркибида куплаб турли хил минераллар ва тузлар мавжуд). Шеробод дарёси суви водийнинг барча суFориладиган ерларига туз олиб келади, ерларнинг юза кисмида ок доFлар хосил булади ва тупрокнинг шурланишига олиб келади. Ёз ойларида худуднинг жанубий ва жануби Fарбий томонидан иссик, курук "афFOн" шамоли эсади, 3-4 кунгача давом этади ва ёз ойларида бир неча маротаба кузатилади.
Помир-Олой тоFлари флорасини урганишга каратилган тадкикотлар 140 йилдан ортик тарихга эга. Жануби^арбий Хисор ва унинг атрофидаги худудларда олиб борилган илмий изланишлардаги дастлабки маълумотлар Н.А. Маевга (1875) тегишли. 1875 йилда Н.А. Маев Урта Осиёга уюштирилган экспедицияларда иштирок этди ва уша давргача географларга маълум булмаган "ТоFли Хисорни" кашф килди. Саёхат давомида катта микдорда янги турдаги усимлик ва хайвонлар коллекциясини туплади. Коллекциянинг катта кисми Москва университетига топширилган ва хозирга кадар сакланиб келмокда.
1881 йилнинг бахор ойларидан М. Капю ва Бонвало Урта Осиёнинг Помир Олой кисми буйлаб тадкикотларни бошлаган. 1881 йил апрел-май ойларида Бойсун ва Шеробод туманлари атрофларида тадкикотлар олиб боришган. Хозирги кунда Бонвало ва Капю томонидан йотилган гербарий намуналари Париж Миллий Гербарийси (Herbier National de Paris) (Р) фондида сакланмокда. Улар томонидан терилган гербарий намуналаридан фойдаланган холда В.И. Липский Astragalus kelifi Lipsky (Келиф, 16 (28) III 1881, n0342, Capus (P.) турини фанга киритган [1].
XIX аср охирида Марказий Осиёда кенг куламли тадкикотлар олиб борган олим А.Э. Регел Урта Осиёга уюштирилган йирик экспедицияларга бошчилик килган. 1881 йилдан бошлаб Термиз-Шеробод^узор йуналишида тадкикот ишларини бошлаган. 1884-1886 йилларда А.Э. Регел, Муса Махмуд Рузи билан биргаликда Бойсун шахри атрофларидан Tulipa L. туркумига мансуб турларнинг пиёзбошларини туплаган. А.Э. Регель 9 йил давомида Марказий Осиёнинг турли худудларидан 100 000 дан ортик гербарий намуналари йотган.
1927-1930 йилларда А.И. Введенский ва В.П. Бочанцев томонидан Чулбаир ва Бойсун тоFлари, Оби-дара дарё хавзаси, Бойсун-Денов, Шеробод шахарлари атрофларида, Хаудак кумлигида тадкикот ишлари олиб борилган. Олимлар 3 йил давомида катта микдорда гербарий намуналарини туплашган. А.И. Введенский йотилган материаллардан фойдаланилган холда куплаб турларни фанга киритган, шулардан СШБГР тор эдемлари Dipcadi turkestanicum Vved.(1941), Allium rhodanthum Vved.(1941).
Худудда олиб борилган тадкикотларнинг аксарияти усимликлар копламини тадкик этишга баFишланган булса, айримлари флоранинг инвентаризация килишга каратилган. Сурхон-Шеробод ботаник-географик райони ва унга чегарадош худудларда диссертация мавзулари учун асос булган. Булар Л.И. Поповага (1951) ва Т.О.Тургиновга (2017) тегишли.
Сурхон-Шеробод ва унга ёндош булган минтакалар буйича биринчи диссертация иши Л.И. Поповага тегишли. 1940-1941 йиллари Л.И. Попова А.П. Васильковская ва Г.Ф. Протопоповлар билан бирга Бойсун тоFи ва Сурхон-Шеробод паст текисликларидаги усимликлар копламининг урганиш максадида тадкикотлар олиб борганлар. Л.И. Попова 1951 йилда "Особенности в поясом распределение растительности Юго-западных отрогов Гиссарского хребта (в пределах Байсунского района Сурхандарьинского области)" мавзусида номзодлик диссертациясини химоя килган. Л.И. Попованинг олиб борган тадкикоти усимликлар копламига баFишланганлиги учун флоранинг таксономик таркибига эътибор каратмаган, факатгина усимлик жамоасидаги турларни жамлаб 626 тур борлигини кайд этган. Мазкур худудда 2 йил мобайнида 2 000 ортик гербарий намуналари йотишган ва шу билан бирга Бойсун ва Шеробод туманларига тегишли булган худудлардаги усимликлар копламининг харитасини тузган [149; 1 -288-б.]. "TASH" фондида сакланаётган Сурхон -Шеробод ва унинг атрофларидаги худудлардан терилган намуналар орасида Л.И. Попова, А.П. Васильковская ва Г.Ф. Протопоповлар томонидан терилган намуналар салмокли урин туради.
2017 йилда Т.О. Тургинов томонидан "Бойсун ботаник-географик райони флораси" мавзусида диссертация химоя килган. У уз тадкикотлари давомида Бойсун ботаник-географик районининг Сурхон-Шеробод ботаник-географик райони билан чегарадош худудида Chenopodiaceae оиласи вакилларидан Krascheninnikovia, Camphorosma, Kochia, Hammada, Halocnemum, Salsola, Anabasis кенг таркалганлиги, мазкур турларнинг асосий кисми Полеарктик ва К,адимийуртаерденгизи синфи ареал типларига мансублиги хакида диссертация ишида келтириб утган.
2013-2020 йиллар давомида муаллиф томонидан Сурхон-Шеробод ботаник-географик районида ботаник тадкикотлар давомида мингдан ортик гербарий учун усимлик намуналари терилди. Iris rudolphii F.O.Khass., Iris victoris F.O.Khass., Allium nikolai F.O. Khass. et Achilova ва Plocama alshehbazii F.O. Khass., D. Khamr., U. Khuzh. & Achilova янги тур сифатида фанга киритилди[2,3,4].
Хулоса килиб айтганда Сурхон-Шеробод ботаник-географик райони табиати, географик урни, флораси ва фаунасига кура алохида ахамиятга эга булган минтака хисобланади. Худудда олиб борилган ботаник тадкикотлар чегарадош худудларда, кисман мазкур минтакада олиб борилган.
Адабиётлар
1. Гончаров Н.Ф. Род Astragalus L. - Астрагал. Флора Узбекистана. - Ташкент: АН УзССР, 1955, T. VI. С. 173.
2. TyprHHOB O.T. ,Цнссеpтaцнfl: O.nopa SoTaHHKO-reorpa^HnecKoro paHOHa EaftcyH. 2017.
3. Khasanov F.O., Khuzhanazarov U., Rakhimova N.,Esanqulov A., Achilova N. Two new species of Iris L. (Iridaceae Juss.)fTom Uzbekistan// Stapfiya - Austria 2013. №99. p. 205-207.
4. Khasanov F.O., Khuzhanazarov U., Khamraeva D.T., Achilova N. New species from genus plocoma L.(rebiceae juss) from Middle Asia// Stapfiya - Austria 2014. №101.p. 23-26.
5. Khassanov, K. Tojibaev, N. Beshko, O. Turginov, N. Achilova, U. Kodirov & M. Usmonov SYNOPSIS OF THE GENUS PLOCAMA (RUBIACEAE) IN THE FLORA OF UZBEKISTAN/JOURNAL OF BOTANY 25 (1), 2019. p. 22-29.