https://blogs.worldbank.org/ru/europeandcentralasia/podderzhka-usiliy-po-usileniyu-prodovolstvennoy-bezopasnosti-v-tadzhikistane
4. Национальная стратегия развития Республики Таджикистан на период до 2030 года. - Душанбе, 2016. - С. 10-12, 15-20, 22.
5. В поисках капитала: почему инвесторы неохотно идут в Таджикистан? https://rus.ozodi.org/a/32840595.html
6. «О концессиях». Закон РТ. № 430 от 15.05.1997.
Маълумот дар бораи муаллиф:
Баёнова Мунира Гавхархоновна - устоди калони кафедраи менечменти Донишго^и байналмилалии сайё^й ва со^ибкории Точикистон.Сурога:734055, Ч,умхурии Точикистон, ш. Душанбе, х. Борбад, 48/5. Тел. (+ 992) 93-7219902. E-mail: muniratj @inbox. ru
Информация об авторе:
Баёнова Мунира Гавхархановна - старший преподаватель кафедры менеджмента Международного университета туризма и предпринимательства Таджикистана. Адрес:734055, Республика Таджикистан, г. Душанбе. Душанбе, х. Борбад, 48/5. Телеграмма. (+992) 93-721-9902. E-mail: [email protected]
Information about the author:
Bayonova Munira Gavkharkhanovna - Senior Lecturer at the Department of Management of the International University of Tourism and Entrepreneurship of Tajikistan Address:734055, Republic of Tajikistan, Monday. Dushanbe, H. Borbad, 48/5. A telegram. (+ 992) 93-721-9902. E-mail: [email protected]
УДК: 338.48
МО^ИЯТИ САЙЁХДИ ФАРОГАТИЮ СОЛИМГАРДОНЙ ВА ТАЪСИРИ ОН БА РУШДИ ЩТИСОДИЁТ
Курбанова Сайёра Мадалиевна
Аннотатсия. Инсон мехоуад барои рафъи оцибатуои номатлуби ба саломатии худ таъсиррасон, инчунин берун шудан аз уолати изтироб ва хастаги муддате фарогат кунад ва саломатии худро барцарор созад. Корфармоён низ мехоуанд кормандонашон солим бошанд, онуо ба истифодаи цувваи кории аз цщати цисмонй ва рууи солим уавасманданд. Одамон дар давраи рухсатиуои худ мехоуанд на тануо истироуат кунанд, аксари онуо ин вацти фориг аз шугли асосии худро барои табобат ва пешгирии уар гуна бемориуо мегузаронанд. Акнун самти нави фаъолияти ицтисоди - ташкили фарогат ба хотири барцарор кардани мутаносибии цисмонию рууони ва бароуатии одамон, якцоя кардани рухсатии кормандон бо табобат ба миён омадааст, ки дар доираи фаъолияти сайёуии фарогатию солимгардони анцом дода мешавад.
Дар мацолаи мазкур заминауои таърихию ицтисодии сайёуии фарогатию солимгардони тауциц шуда, моуияти он ифшо карда шудааст. Таъсири сайёуии фарогатию солимгардони ба рушди ицтисоди ва муносибатуои ицтимои дар мамлакат муайян карда шудааст. Мафуумуои бо сайёуии фарогатию солимгардони алоцаманд тауциц карда шуда, фарци байни онуо ва мафууми худи сайёуии фарогатию табобати уамчун масъалаи мууими назариявию амали муайян карда шудааст.
Тасдиц карда шудааст, ки дар муутавои мафуумуои бо сайёуии фарогатию солимгардони алоцаманд монандии байниуамдигари мушоуида мешавад, цариб дар уамаи онуо истифодаи омилуои табии, аз цумла об барои солимгардони ва фарогати цисму рууи инсон таъцид карда шудааст. Таърифи муаллифии сайёуии фарогатию солимгардони тауия карда шудааст. Барои муайян кардани таърифи сайёуии фарогатию солимгардони ба истилоуоти дар амалияи байналмилали цабулшуда таваццуу карда, онуо нисбатан дацицтар муайян карда шудаанд.
Калидвожахр: сайёуй, солимгардонии цисм ва руу, сайёуии фарогатию солимгардони, хизматрасонщои фарогатию солимгардони, сайёуии рекреатсиони, СПА-сайёуй, сайёуии тибби, рекреатсия.
Барои ицтибос: Курбанова С.М. Моуияти сайёуии фарогатию солимгардони ва таъсири он ба рушди ицтисодиёт / С.М. Курбанова //Паёми молия ва ицтисод. - 2024. - No. 2 (41). -С. 135-143.
СУЩНОСТЬ РЕКРЕАЦИОННО-ОЗДОРОВИТЕЛЬНОГО ТУРИЗМА И ЕГО ВЛИЯНИЕ НА РАЗВИТИЕ ЭКОНОМИКИ
Курбанова Сайёра Мадалиевна
Аннотация. Человек хочет на время расслабиться и восстановить свое здоровье, чтобы устранить неблагоприятные последствия, влияющие на его здоровье, а также выйти из состояния тревоги и усталости. Работодатели также хотят, чтобы их сотрудники были здоровы, они мотивированы использовать физически и психически здоровую рабочую силу. Во время отпуска люди хотят не только отдохнуть, большинство из них проводят это свободное от работы время для лечения и профилактики всевозможных заболеваний. Теперь появилось новое направление экономической деятельности - организация отдыха с целью восстановления физического и душевного согласия и комфорта людей, совмещающая отпуск сотрудников с лечением, которое осуществляется в рамках рекреационно-оздоровительного туризма.
В данной статье исследуются историко-экономические основы рекреационно-оздоровительного туризма и раскрывается его сущность. Определено влияние рекреационно-оздоровительного туризма на экономическое развитие и социальные отношения в стране. Исследованы понятия, связанные с рекреационно-оздоровительным туризмом, и выявлена разница между ними и самим понятием рекреационно-оздоровительного туризма как важный теоретический и практический вопрос. Подтверждено, что в содержании понятий, связанных с рекреационно-оздоровительным туризмом, существует взаимное сходство, практически все они подчеркивают использование природных факторов, в том числе воды, для оздоровления и отдыха души и тела человека.
Разработано авторское определение рекреационно-оздоровительного туризма. Чтобы определиться с понятием рекреационно-оздоровительного туризма, концентрируется внимание на термины, принятые в международной практике, дается их более точнее определение.
Ключевые слова: туризм, исцеление души и тела, рекреационно-оздоровительный туризм, рекреационно-оздоровительные услуги, рекреационный туризм, СПА -туризм, медицинский туризм, рекреация.
THE ESSENCE OF RECREATIONAL AND HEALTH TOURISM AND ITS INFLUENCE ON ECONOMIC DEVELOPMENT
Kurbanova Sayyora Madalievna
Annotation. A person wants to relax for a while and restore his health in order to eliminate the adverse effects affecting his health, as well as get out of a state of anxiety and fatigue. Employers also want their employees to be healthy and are motivated to employ a physically and mentally healthy workforce. During vacation, people not only want to relax, most of them spend this free time from work to treat and prevent various diseases. Now a new direction of economic activity has emerged - organizing recreation with the aim of restoring the physical and mental harmony and comfort of people, combining the vacation of employees with treatment, which is carried out within the framework of recreational and health tourism.
This article examines the historical and economic foundations of recreational and health tourism and reveals its essence. The influence of recreational and health tourism on economic development and social relations in the country has been determined. The concepts associated with recreational and health tourism are explored, and the difference between them and the very concept of recreational and health tourism is identified as an important theoretical and practical issue.
It has been confirmed that there is mutual similarity in the content of concepts related to recreational and health tourism; almost all of them emphasize the use of natural factors, including water, for the healing and relaxation of the human soul and body.
The author's definition of recreational and health tourism has been developed. To define the concept of recreational and health tourism, attention is focused on the terms accepted in international practice and their more precise definition is given.
Key words: tourism, healing of soul and body, recreational and health tourism, recreational and health services, recreational tourism, SPA tourism, medical tourism, recreation.
ry3opumu Mact&ra. ,3,ap gaBpau x03upau pymgu HKTHcogHBy h^thmohh ^yMxypHH To^hkhctoh pymgu caftexuu ^apoFararo conuMrapgoHH Ba Taicupu oh 6a pymgu HKTucoguBy h^thmohh MaMnaKaT aKe a3 Macianaxou My6paMTapuHH gaBpau x03upau pymgu KumBap Me6omag.
OgaMOH gap gaBpau pyxcamxou xyg MexoxaHg Ha TaHxo ucmpoxaT KyHaHg, aKcapu ohxo hh BaKTH $opur a3 myFnu acocuu xygpo 6apou Ta6o6aT Ba nemrupuu xap ryHa 6eMopuxo Mery3ap0HaHg. AKHyH caMTH HaBH ^aionuaTH HKTucogH - TamKunu ^aporaT 6a xoTupu 6apKapop KapgaHH MyTaH0cu6uH hhcmohhto pyxoHH Ba 6apoxaTHH 0gaM0H, aK^oa KapgaHH pyxcaTHH KopMaHgoH 6o Ta6o6aT 6a MueH OMagaacT, kh gap goupau ^aionuaTH caftexuu ^apoFararo conuMrapgoHH aH^OM goga MemaBag.
Tax.m.™ TaxKHKOTxou oxhp Ba HampueT. ,3,ap gaBnaTxou a3 ^uxara HKTucogH TapaKKHKapga pymgu caftexuu ^aporaTuro conuMrapgoHH gap 6axmu xycycuu H^THcogueT gap TapaKKueTH HKTucoguBy hhthmohh ohxo caxMH KanoH gopaHg. EuHo6ap 6appacuu hh Maciana gap mapouTH HMpy3au ^yMxypuu To^hkhctoh axaMHaTH KanoH gopag.
MaKcagu MaKO^a - hh Taxnunu MoxuaTH caftexuu ^aporaTuro conuMrapgoHH Ba Taicupu oh 6a pymgu HKTucogueT MaMnaKaT.
MyxTaBOH acocuH MaBog. ConHMrapgoHHH ^hcm Ba pyxu hhcoh aKe a3 Ba3H$axou acocuu caftexH Me6omag. Eygy6om gap Ta6uaTH TO3a, Tampu^u xaga^MaHgoHau hhcoh 6a MaB3eixou ^aporaTH Ba Myaccucaxou conuMrapgoHH, ca^apxou goxunH Ba xopu^HH caftexoHH cepmyMop gap TaMOMH gaBpaxou con 6a MaB3eixoH ryHoryHH onaM 6a xoTupu 6exTap HaMygaHH canoMaTH Ba $aporaT, umTupoK gap Hopa6uHHxou Maipu^aTuro $aporaT0 Ba Bap3umH aH^OM goga MemaBaHg.
CaftexH TaipuxaH xaMHyH nagugau n^THMOue TamaKKyn e^TaacT, kh Tana6oTH hhcohpo acocaH 6a $aporaT Ba conuMH KOHei MeKyHag, a3 hh py Ma«6yn acT, kh caftexuH ^aporaTuro conuMrapgoHH xaM^yH aK HaMygu Maxcycu ^aionuaT gap mapouTH ca$ap Ba caexaT, gap BaKTH $opuF a3 myrn 6apou KOHei rapgoHugaHH Tana6oTH hhcoh 6a o6yTo6u ^hcmohH, pyxH
Ba axnoKH, $aporaT Ba conuMH 6o ucra^oga a3 3axupaxou Ta6uH MyaftaH Kapga maBag.
MyTo6uKH capnamMaxou TaipuxH caftexHH ^aporamro conuMrapgoHH aKe a3 HaMygxou KaguMTapuHH ^aionnaTH caftexH Me6omag. A3 3aM0Hxou KaguM hhcoh o6xoh MaigaHH Ba noftu Ta6o6aTupo 6apou conuMrapgoHHH ^hcmohh Ba 6onugaruu pyxu xyg HcTH^oga Me6ypg. MyTa^aKKup Ba Ta6u6u 6y3ypru to^hk A6yanH H6hh Chho gap acapu 6e3aBonu xyg «An-KpHyH» («^OHyHH th6») gap 6opau xocuaTxou Ta6o6aTHH 06 6ucep ry^TaacT. A3 ^Mna, y nyHHH TaiKug Kapgaacr: «06 raBxapecT, kh FH3opo aHgap paBOH, TyHyK Ba 6agpaKa mygaH epH pacoHga, 0Hp0 aHgap parxo ry3ap0Hag, 6a cyu 6apoMagroxxo 6u6apag Ba aHgap aH^OM gogaHH Kopu FH30 a3 epuu oh 6eHue3H Ha6omag. ... EexTapuHH 06x0 o6h namMacopoH 6omag, Bane Ha xap ryHa namMa, 6anKH o6h oh namMaxoe, kh a3 3aMHHH gopou runu xonuc 6epyH oaHg...» [7, c.92]. ^ap 6o6aTH mu$o6axmuH o6xoh MaigaHH H6hh Chho Kaftg KapgaacT, kh «AHgap o6e, kh 6ap Baft KyBBau oxaH ronu6 acT, MaH^uaTxoe a3 Ka6unu TaKBuaTH aHgoMxou gapyHH, 603 gomTaHH Ta6oxuu Meiga (3apa6) Ba 6egop HaMygaHH xaMau KyBBaxoH maxBOHH ^oft gopag. ... 06h HaBmogupH arap omoMuga maBag, e aHgap oh 6uHumuHaHg Ba e a3 oh xyKHa 6upe3aHg, Ta6uaTpo 6uKymoag. ... 06h MaigaHH oxaH ucnypnpo 6uryg03ag Ba 6oxpo epH 6uguxag. 06h MaigaHH mhc $acogu MH30^p0 6a ucnox OBapag» [7, c.93]. H6hh Chho xaM^yHHH oug 6a mu$o6axmuH rapM06a nyHHH OBapgaacT: «rapMo6apo roxe xymK 6a Kop 6apaHg, kh oh xymKH $H30ag Ba xygoBaHgoHH hcthcko Ba HapMrymTupo cyg 6axmag. roxe Tap 6a Kop 6apaHg, kh oh TapH $H30ag. roxe aHgap oh gep HumuHaHg Ba oh a3 TapuKH Taxnun Ba apaK OBapgaH xymKH OBapag Ba roxe aHgap oh KaM HumuHaHg Ba a3 poxu 06 KamugaHH TaH a3 oh nem a3 apaK OBapgaH 6ohch TapH 6urapgag. ... roxe Ha3guK 6a xaHroMH cepH 6a Kop 6apaHg, kh oh 6a ca6a6u 6a 30xHpu TaH KamugaHH Mogga 6ohch $ap6exH maBag, Bane 6a unnaTH oh, kh FH30H HonyxTapo a3 Meiga Ba ^urap 6a cyu aHgoMxo 6uKamag, cygga 6a aMan OBapag. roxe aHgap noeHH ryBopumu HaxycTHH nem a3 thxh mygaHH Meiga 6a Kop 6apaHg, kh oh cyg6axm 6yga, 6a эlтнgоn $ap6ex 6uKyHag» [7, c.95].
Macianau MyxuMH Ha3apuaBuro aManuu TaxKHKH caftexuH ^apoFaTuro conHMrapgoHH hh MyaftaH
кардани мафдумдо ва фаркияти равшани байни мафдумдои «хизматрасонидои фарогатию солимгардонй» ва «сайёдии фарогатию солимгардонй» мебошад. Ихтилоли истилодот, аввалан, бо асолати низоми табобатию солимгардонй (санаторию курортй)-и ватанй, ки бозмондаи замони Иттидоди Шуравй аст, дуюм, дар набудани фадмиши ягонаи истилодоти сайёдй дар содаи хизматрасонидои фарогатию солимгардонй дар микёси чадонй шард дода мешавад.
Ба андешаи мо, хизматрасонии фарогатию солимгардонй дамчун мачмуи чорабинидои табобатию ташхисй ва пешгирикунанда, ки аз чониби кормандони махсус омодашуда дар муассисадои махсусгардонидашудаи осоишгодй (санаторию курортй) бо истифодаи афзалиятноки омилдои табиии табобатй (об, буг, лой) барои гуруддои муайяни мизочон анчом дода мешаванд, фадмида мешавад.
Барои дарки мафдуми «сайёдии фарогатию солимгардонй» дар аввал худи мафдуми «сайёдй»-ро бояд тафсир кард. Сайёдй - ин «саёдати гуногунчанбаи шадрвандони Ч,умдурии Точикистон, шадрвандони хоричй ва шахсони бешадрванд, инчунин шугле, ки бо максади солимгардонй, шиносой, зиёрат, тичорат, варзиш, касбию хизматй ва максаддои дигар (ба истиснои ба кори музднок чалб шудан) ва будубоши муваккатии берун аз дудуди чойи истикомати доимй анчом дода мешавад» [9], мебошад. Ба назари мо, мадаки асосй, вале норавшани сайёдии фарогатию солимгардонй сатди чалби субъекти мушаххас дар раванди кабули карор, яъне кобилияти интихоб ва амалй намудани ангезадои сафар (саёдат) аз чониби худи сайёд мебошад. Зеро хизматрасонидои фарогатию солимгардонй метавонанд аз чониби муассисадои давлатй ба таври ройгон пешнидод карда шаванд.
Дар Ч,умдурии Точикистон хизматрасонидои дамагонии фарогатию солимгардонй ройгон ба род монда нашудааст. Ин гуна хизматрасонидо тандо барои маъюбон бо Конуни Ч,умдурии Точикистон «Дар бораи дифзи ичтимоии маъюбон» пешбинй шудаанд. Мувофики мукаррароти моддаи 16 конуни мазкур, маъюбон дар асоси хулосаи ташхиси тиббию ичтимой ба табобати ройгон ва ё имтиёзноки санаторию курортй, бенавбат гирифтани родхат ва рафтуомади ройгон ба мадалли табобат бо тартиби мукаррарнамудаи Хукумати Ч,умдурии Точикистон хукук доранд. Ба маъюбоне, ки кор намекунанд, аз чумла ба маъюбони дар муассисадои будубоши доимй (статсионарй) истикоматдошта, барои табобати санаторию курортй аз чониби макомоти ваколатдори давлатии содаи дифзи ичтимоии маъюбон ё аз чониби ташкилотдое, ки ба ондо зарари расонидаро талофй
мекунанд, родхати ройгон дода мешавад. Маъюбоне, ки кор мекунанд, дукук доранд родхати табобати санаторию курортиро аз чои корашон ройгон ё бо пардохти 50 фоизи арзиши он гиранд [10].
Бо Карори Хукумати Чумдурии Точикистон аз 25 январи соли 2017, № 34 «Тартиб ва андозаи харочоти маблагдои сугуртаи давлатии ичтимой барои табобати санаторию курортй, ташкили истиродати кормандон ва аъзои оилаи ондо ва чорабинидои солимгардонию пешгирикунанда дар корхонадо» кабул шудааст, ки пешнидоди ройгон ё кисман ройгони баъзе хизматрасонидои фарогатию солимгардониро барои кормандони корхонадо, ташкилотдо ва муассисадо аз дисоби маблагдои сугуртаи давлатии ичтимой (андози ичтимой) пешбинй менамояд (харидории родхатдо ба санаториядо, курортдо, истиродатгоддо ва муассисадои солимгардонию пешгирии беморидо барои кормандон; харидории рохдатдо ба лагердои кудаконаи тобистона барои фарзандони кормандон) [6].
Бояд кайд кард, ки дам дар адабиёт тафсири дурусти мафдуми «сайёдии фарогатию солимгардонй» ба назар намерасад. Муаллифон ва мудаккикон мафдуми мазкурро бо тарздои гуногун ифода намуда, онро шард медиданд. Илова бар ин, дар муайян кардани мудтавои мафдуми мазкур низ акидаи ягона вучуд надорад. Аксари мутахассисон ва коршиносон ба он назар майл доранд, ки сайёдии фарогатию солимгардонй бояд дар асоси чудо кардани се унсури асосии он - табобатию эдё, солимгардонй ва рекреатсионй муайян карда шавад. Ду унсури аввалй хусусияти тиббй доранд, унсури сеюм аз фарогат ва истиродат иборат аст.
Барои муайян кардани таърифи сайёдии фарогатию солимгардонй мо ба истилодоти дар амалияи байналмилалй кабулшуда таваччуд карда, ондоро дакиктар муайян мекунем. Дар адабиёти хоричй дар каринаи сайёдии фарогатию солимгардонй дамзамон мафдумдои «сайёдии табобатию солимгардонй» (health and wellness tourism), «сайёдии фарогатию табобатй» (recreation and health tourism), «сайёдии солимгардонй» (health tourism), «сайёдии тиббй» («medical tourism»), «сайёдии рекреатсионй» («recreational tourism»), «СПА-сайёдй» («SPA-tourism») ва дигардо истифода мешаванд. Дар адабиёт ва санаддои конунгузории Чумдурии Точикистон истифодаи мафдумдои сайёдии фарогатию солимгардонй [9] ва сайёдии табобатию солимгардонй [8] ба назар мерасад. Дар чадвали 1. тафсирдои маъмули бо сайёдии фарогатию солимгардонй алокаманд оварда шудааст.
Ч,адвали 1. Тафсири мафхумхои бо сайёхии фарогатию солимгардони алокаманд дар адабиёт
Муаллиф Тафсири мафхум
Сайёхии фарогатию табобатй - recreation and health tourism - рекреационно-оздоровительный туризм
Конуни Ч,умхурии Точикистон «Дар бораи сайёхй» [9] Намуди саёхие, ки бо максади истирохат, рохатафзой, табобат, баркароркунии чисмонй ва рухй дар объектхои табиию солимгардонй ва фархангию фарогатй амалй мегардад.
Ж. Глигорович [17, с. 499] Саёхат бо максади гирифтани ёрии тиббй, номи сохаи комилан нав ва рушдёбанда, ки ба одамон имкон медихад хангоми сафар дар рухсатй ва лаззат бурдан аз зебоии мавзеъхои интихобшуда мушкилоти саломатии худро хал кунанд.
Сайёуии табобатию солимгардони - health and wellness tourism- лечебно-оздоровительный туризм
А.В. Бабкин [1, с.67] Даракати резидентдо ва гайрирезидентдоро дар дудуди сардади давлатй ва берун аз он ба мудлати на кам аз 20 соат ва на беш аз 6 мод бо максаддои солимгардонй ва пешгирй кардани касалидои гуногуни организми инсон дар назар дорад.
БД. Каримов [8, с. 102] Мачмуи корхонадо ва муассисадои бо дам алокаманд, ки ба хотири баркарорсозии саломатй ва истиродати адолии мамлакат ва шадрвандони хоричй, инчунин бунёди мадсулоти ракобатпазири сайёдй дар асоси истифодаи босамараи сарватдои табий фаъолият мекунанд.
М.Б. Рабиев [12, с.125] Саёдат намудани сайёдон дар муассисадои санатории бунёдкардашудаи дар базаи сарчашмадои обдои гарми зеризаминй (бо максаддои табобатй-тандурустй), дамчунин, пешгирй намудани беморидои гуногуни организм.
Сайёуии солимгардони - health tourism - оздоровительный туризм
А.М. Ветитнев [3, с.32] Сайёхие, ки хадафи асосии он истирохат ва баркарорсозии саломатии чисмонй ва рухй мебошад.
М. Файзал [16, с.53] Мафхуми нисбатан васеътар, ки хама шаклхои саёхатро бо максади нигохдорй, бехгардонй ё баркарорсозии саломатй тавассути дахолати тиббй ё бе дахолати тиббй дар бар мегирад
Сайёуии тибби - medical tourism - медицинский туризм
Н. Лунт, П. Каррера [19, с.27] Сафари муташаккил ба берун аз худуди таъсири низоми миллии тандурустй бо максади бехгардонй ё баркарорсозии саломатй тавассути мудохилаи тиббй.
С.В. Ли [18, с.372] Истилохи маъмулан барои тавсифи падидае истифодашаванда, ки одамон берун аз кишвари худ, пеш аз хама, бо максади гирифтани ёрии тиббй сафар мекунанд.
Сайёуии рекреатсиони - recreational tourism - рекреационный туризм
Е. Чирмаз [15, с.756] Сохаи сайёхии табобатй, ки дар он хизматрасонихои сайёхй бартарй доранд, яъне дар барномахои фарогатие, ки ширкатхои сайёхй пешниход мекунанд, мехмононе иштирок мекунанд, ки асосан солим мебошанд ва ба мавзеъхои сайёхй барои пешгирии мушкилоти саломатй ташриф меоранд.
В.С. Мазеин, А.Н. Захарова [11, с.356] Даракати одамон дар вакти холии худ дар мавзеъхое, ки то хол онхо набуданд, бо максади баркарор кардани кувваи чисмонй ва рухй барои фаъолияти минбаъдаи худ.
СПА-сайёуи - SPA-tourism - СПА-туризм
В.А. Горяева [4, с.136] Саёхати одамон дар дохили кишвари худ ё берун аз он, ки бо максадхои саломатй, ки тавассути чорабинихо ва амалхои муайяни SPA ба даст оварда мешаванд. Худи калимаи SPA (sanus per aqua) дар тарчума «солимй бо об»-ро ифода мекунад.
А.М. Ветитнев [2, с.54] Fояи шифобахшии рухй ва чисмонй, ки ба хамохангсозии муносибати инсон бо мухити берунй дар асоси истифодаи якчояи омилхои табий ва сунъй, бо бартарии муоличаи обй, гизои солим ва фаъолияти чисмонй нигаронида шудааст.
Сарчашма: тахияи муаллиф дар асоси адабиёт
Х,амин тарик, дар мухтавои мафхумхои баррасишудаи бо сайёхии фарогатию солимгардонй алокаманд монандии байнихамдигарй мушохида мешавад, кариб дар хамаи онхо истифодаи омилхои табий, аз чумла об (обхои маъдании шифобахш) барои
солимгардонй ва фарогати чисму рухи инсон таъкид карда шудааст.
Алокамандии сайёхии фарогатию солимгардониро бо дигар намудхои сайёхй - сайёхии фарогатию табобатй, сайёхии табобатию солимгардонй, сайёхии солимгардонй, сайёхии тиббй,
сяйёхии pекpеaтсионй вa СПА-сяйёхй дap paсми 1 тaсвиp менaмоем.
Paсми 1. Aлокaмaвдии caftëxHH фaроFaтию солимгaрдони бо дигaр ммудхои сaйёxи Caрчaшмa: тaxияи муaллиф
Аз тярхи дap paсми 1 тaсвиpшyдa дидa мешaвaд, ки мaфxyми «сяйёхии фapоFaтию солимгардонй» шaкли я^оякуняндяи хямяи дигap нямудхои бappaсишyдaи сяйёхй мебошaд, яъне он дap xyд бaъзе (нa хямя) унсурхои сяйёхии фapоFaтию тaбобaтй, солимгapдонй, тaбобaтию солимгapдонй, pекpеaтсионй, тиббй вa СПА-сяйё^иро мутгахид мекyнaд. Бapои дуруст дapк кapдaни ин aлоraмaндй чихятхоеро aз мухтявои нямудхои aлоxидaи сяйёхй бояд чудо гард, ки бa тяркиби сяйёхии фapоFaтию солимгapдонй доxил нaмешaвaнд. Пеш aß хямя, бa мухтявои сяйёхии тиббй бояд дикгат дод, зеро ин нaмyди сяйёхй нисбят бя дигар нямудхои бappaсишyдa дорои xyсyсиятxои xоси яст, ки бя тяфовути бештapи он яз сяйёхии фapоFaтию солимгардонй ишорят мекyнaнд.
Бя aндешaи мо, сяйёхии тиббй нямуди сяйёхие мебошaд, ки хядяфи ясосии он габули xизмaтpaсониxои тиббй (муоличявй) вя дaxолaти тиббй бя организми сяйёх мебошяд. Дяр ин мяврид, сяйёх бо дястгирии ширгати сяйёхй бя берун яз мякони доимии зисти xyд (aксapaн, бя xоpичa) сяфяр гардя, мякони будубоши он бярои тябобят тянхо мyaссисaи тиббй (клинига, шифоxонa) мебошяд, ня сaнaтоpия ё дигар мявзеи фapоFaтию солимгардонй. Вобястя бя ин, муяллиф А.А. Федякин сяйёхии тиббиро хямчун «сяйёхии бярои бяргарор гардяни функсияхои хяётян мухими инсон нигяронидяшудя вя бярои одямони бемор вя зяиф пешбинишудя» [14, с.279] тяфсир гардяяст. Омили ясосии тяшкили сяйёхии тиббй ня сярвятхои тябий, бялки зaxиpaxои инсонй (кормяндони бaлaндиxтисоси тиб) вя моддй (дястгоххои муосири тябобятй) бо усулхои нявтярини тябобятй мебошянд.
Нямудхои дигари сяйёхй, ки мо онхоро бяррясй гардем, бо сяйёхии фapоFaтию солимгардонй гаробяти бештяр дорянд. Мaсaлaн, сяйёхии фapоFaтию тябобятй ин хямон сяйёхии фapоFaтию солимгардонй мебошяд, зеро вожяхои «тябобят», «солимй» вя «солимгардонй» дяр зябони точикй мяънои бо хям няздик дорянд: тябобят - ямяли тябиб, муоличя, дяво гардяни беморхо, муоличя кярдян [13, с.294]; солимй -сихятй, тяндурустй, сяломятй, беяйбу бенуксон [13, с.265]; солимгардонй - бехбудй бaxшидaн, бехтяр гардян [13, с.265]. Дяр мявриди нямудхои сяйёхии солимгардонй вя тябобятию солимгардонй низ хямин якидя дуруст яст, зеро решяи онхо хямон вожяхои «солимй» вя «тябобят» мебошянд.
Доир бя сяйёхии рекреятсионй хяминро гайд бояд гард, ки вожяи «рекреятсия» бяромяди лотинй доштя (recreatio - бяркярорсозй), дяр зямони муосир aксapaн «фapоFaт»-pо ифодя мекуняд. СПA-сaйёxй хямчун солимгардонй (тябобят) бо ёрии об тяфсир мешявяд. Аз ин бярмеояд, ки сяйёхии рекреятсионй вя СПА-сяйёхй унсурхои мухими сяйёхии фapоFaтию солимгярдонй мебошянд, зеро хяр як сяйёх, ки бо мякся^ фapоFaт вя солимгярдонй сяфяр мекуняд, хянгоми сяёхят дяр мякони будубоши xyд хятмян яз ямялиёти муоличя бо об ё бyF истифодя мебяряд. Зимнян, бояд кяйд гард, ки яксяри иншооти фapоFaтию солимгардонии ^умхурии Точикистон (ЧСК Осоишгохи «Хочяобигарм», ^СК «Осоишгохи Шохямбярй», ЧСК «Осоишгохи Зумряд», ЧСК «Осоишгохи Зяйрон», Ч.ДММ «Сятурн», ЧДММ «Сaнгчaшмa», ЧДММ «Осоишгохи Бяхористон», осоишгоххои Оби гярм, Xa^roF, Тяндикул, Биби Фотимяи Зяхро вя дигярхо) дяр няздикии чяшмяхо, рудхо ё обянборхо чойгир будя, aмaлиёти тябобятй
(солимгардонй) вя фapоFaтй дяр онхо бо истифодя яз об ё бyF янчом додя мешявяд.
Myсaллaм яст, ки сaйёxй якчоягии рекреятсия (фapоFaт), тичорят вя дигар нямудхои сяёхят вя сяфяр мебошяд. Аксяри нямудхои сяйёхй бо тиняти xyд сяйёхии фapоFaтй мебошянд вя инсон вякти xолии xyдpо бярои фapоFaт чудо нямудя, кушиш мекуняд, ки фapоFaтpо бя xотиpи болидягии чисм вя рухи xyд бо солимгардонй якчоя куняд. Бинобяр ин, чунин мешуморем, ки нямудхои мяъмули сяйёхй, яз чумля яксяри нямудхои сяйёхй, ки дяр моддяи 1 Крнуни Ч,умхурии Точикистон «Дяр боряи сяйёхй» чудо кярдя шудяяод (сяйёхии вярзишй, вярзишию кухгардй, шикор вя мохигирй, сяйёхии экологй, кyxнaвapдй, сяйёхии фapоFaтию тябобятй) бо сяйёхии фapоFaтию солимгардонй aлокaмaнд будя, онхоро метявон хямчун унсурхои ин нямуди сяйёхй бяррясй гард.
Хямин тярик, бя aндешaи мо, xaмaи нямудхои сяйёхии бо фapоFaт, вярзиш вя солимгардонй aлокaмaнд унсурхои тяркибии сяйёхии фapоFaтию солимгардонй мебошянд. Зеро фapоFaт, вярзиш вя умумян сяфярхои сяйёхиро инсон дяр вякти фоpиF яз шyFли ясосии xyд бя xотиpи болидягии pyx вя чисм, бяргарор гардяни кобилияти корй вя пешгирии беморихо янчом медихяд. Ин якидя яз он мяншяъ мегиряд, ки мохият вя мухтявои сяйёхии фapоFaтию солимгардонй дяр зaминaи чудо гардяни он бя се унсури ясосй муяйян мегардяд:
1) фapоFaт - истифодяи вякти фоpиF яз шyFл (рузхои истирохят вя идхо);
2) солимгардонй - бе тaшxиси пешякии тиббй, бо мяйлу xоxиши xyди сяйёх бярои истифодяи pyxсaтии мехнятй вя вякти дявомноки фоpиF яз шyFл;
2) муоличя вя эхёсозй (тябобят), ки бо гyзapонидaни тaшxиси тиббй, тяъин кярдяни усулхо вя воситяхои муоличя вя xyди тябобят ясос меёбяд.
Дяр ин мяврид, ду унсури яввялии сяйёхии фapоFaтию солимгардонй (фapоFaт вя солимгардонй) яз чониби хям одямони солим бярои пешгирии xap гуня беморихо, осоиши pyxy чисм вя хям яз чониби одямони зяиф вя дярдмянд бярои бяргарорсозии сяломятй вя кобилияти мехнятй истифодя шудя, бе чорябинихои омодягй вя тaшxиси пешякии тиббй янчом додя мешaвaнд. Унсури сеюм - тябобят бо тявсияи кормяндони тиб, гyзapонидaни тaшxиси пешякии холяти инсон (беморй) вя тяъиноти усулхо вя тярзхои тябобят янчом додя мешявяд.
Имруз Дяр Ч,умхурии Точикистон сяйёхии фapоFaтию солимгардонй сямти мухимтярини фяъолияти сяйёхй мебошяд. ^исми зиёди иншооти инфpaсоxтоpи сяйёхй, ки холо дяр мямлякят фяъолият мекунянд, бя xизмaтpaсониxои фapоFaтию солимгярдонй мaшFyл мебошянд. Иктидори тябий вя
иклими Чумхурии Точикистон низ бярои рушди сяйёхии фapоFaтию солимгярдонй созгор яст. Акнун сяйёхии фapоFaтию солимгярдонй метявоняд дяр тяшяккули мячмуи мяхсулоти доxилй (ЖИД) сяхм гузоштя, бо ин бя рушди иктисодиёти миллй тяъсир рясоняд. Вяле сятхи истифодяи иктидори имконпязири рушди сяйёхии фapоFaтию солимгярдонй дяр мaмлaкaт ночиз яст. Нaбyдaни мяълумоти омори рясмй оид бя сяхми сяйёхй вя нямудхои он, яз чумля сяйёхии фapоFaтию солимгярдонй дяр нишондихяндяхои иктисодиёти миллй (яз чумля, хиссяи сaйёxй дяр MMД) имкон нямедихяд, ки сяхми сяйёхии фapоFaтию солимгярдонй дяр рушди иктисодиёти миллй дуруст ярзёбй кярдя шaвaд.
Maxaкxои ясосии ярзёбии сямяряи иктисодии сяйёхии фapоFaтию солимгярдонй вя тяъсири он бя иктисодиёти миллй ин яфзоиш (тягйирёбй)-и MMД, тявлиди чойхои корй, яфзоиши воридшявии яндозхо бя бучети дaвлaтй мебошяд. Ин сямяряи иктисодй вобястя бо xapочоти сяйёхон дяр мякони будубош -муяссисяхои фapоFaтию солимгярдонй вя дигяр иншооти инфpaсоxтоpи сяйёхй пяйдо мешявяд. Хярочоти сяйёхон тявяссути коpxонaxо вя муяссисяхое бя иктисодиёт ворид мешявяд, ки бя онхо xизмaтpaсониxо вя молхои xyдpо пешкяш менямоянд. Дяр ин мяврид, xapочоти сяйёхон бя иктисодиёт тяъсири мустяким вя Faйpимyстaким мерясоняд.
Тиняти xизмaтpaсониxои сяйёхии фapоFaтию солимгярдонй вя Faйpимоддй будяни онхо хялли мясъяляи ченкунии дякики сямяряи иктисодии онхоро душвор мегярдоняд. Дяр бяробяри ин, хямчунин душворихои нязярряс дяр нязоряти сифяти xизмaтpaсониxо бя сяйёхон нисбят бя дигяр сохяхои истехсолот бя нязяр мерясянд. Нятичяи иктисодии яз xизмaтpaсониxои фapоFaтии бя сяйёхон пешниходшявяндя хямчун нaтичaи мячмуй муяйян кярдя мешaвaд.
Тявре мухяккикон кяйд мекунянд, вякте сяйёхии фapоFaтию солимгярдонй хячми фуруши мяхсулот вя xизмaтpaсониxои xyдpо зиёд мекуняд, мядядли чойгиршявии иншооти дaxлдоp дяромядхои иловягй мегиряд. Сямяряи иктисодии мячмуии хямгиро яз xизмaтpaсониxои фapоFaтию солимгярдонй бя сяйёхон се чянбяи сямяряи xapочоти сяйёхонро дяр бяр мегиряд [5, с.88]:
1) сямяряи мустяким - xapочоти сяйёхон бярои фapоFaт (тяъмини дяромяди мустякими осоишгоххо, меxмонxонaxо, тapaбxонaxо, муяссисяхои вярзишй, хяргуня бярномяхои фapоFaтй вя f.).
2) сямяряи Faйpимyстaким - xapочоти сяйёхон бя aмaдиёти тичорятии чойгиркунй вя бронкунии меxмонxонaxо, дяромядхои комиссионии ширкятхои сяйёхй, тaъминкyнaндaгони молхо вя f.
3) самараи хавасмандкунанда - харочоти сайёхй барои иктисодиёти махалли чойгиршавии иншооти сайёхии фарогатию солимгардонй даромади иловагй ба вучуд меорад, ки боиси афзоиши истеъмол ва хавасмандгардонии фаъолияти иктисодии умумй мегардад.
Бо чамъ кардани се намуди самараи иктисодй самараи мачмуй аз таъсири сайёхии фарогатию солимгардонй ба иктисодиёти миллй хосил мегардад. Ч,амъи хамаи намудхои самараи иктисодй аз фаъолияти сайёхии фарогатию солимгардонй таъсири онро ба иктисодиёти махал муайян мекунад. Вале бояд кайд кард, ки на хама даромади аз хисоби харочоти сайёхон гирифташуда истифода мешавад: як кисми он барои андухт сарфа карда шуда, кисми дигар дар берун аз махалли мазкур сарф мешавад. Х,арчи кадаре ки даромади аз хисоби сайёхон гирифиташуда дар худудхои худи махалл сарф мешавад, самари таконбахшии сайёхй бештар аст. Крбилияти дар худудхои махалл нигох доштани чунин даромадхо аз
вазъи иктисодиёти махалли мазкур вобаста аст. Агар он тавонад, ки молхо ва хизматрасонихои барои эхтиёчи сайёхон заруриро худ истехсол кунад, самараи таконбахшии сайёхии фарогатию солимгардонй бештар аст ва ин ба тавлиди чойхои нави корй боис мешавад. Илова бар ин, сайёхии фарогатию солимгардонй ба махалли чойгиршавии иншооти худ таъсири ичтимой низ мерасонад.
Сайёхии фарогатию солимгардонй самараи таконбахшии назаррас дошта, ба рушди наклиёт ва алока, сохтмон, хуроки умумй ва дигар сохахои калидии иктисодиёти миллй таъсири хавасмандкунанда мерасонад; хамчун таконбахшандаи рушди ичтимоию иктисодии махалл баромад мекунад; ба баландшавии сифати зиндагии ахолии махалл мусоидат мекунад. Дар навбати худ, рушди ичтимоию иктисодии махалл замина барои рушди фаъолияти сайёхии фарогатию солимгардонй бунёд менамояд (расми 2).
Сайёхии фарогатию
Рушди ичтимоию иктисодй
Расми 2. Таъсири байнихамдигарии сайёхии фаррогатию солимгардонй ва рушди иктисодию
ичтимой
Сарчашма: тахияи муаллиф
Х,амин тарик, имруз сайёхии фарогатию солимгардонй хамчун мафхуми иктисодие баррасй карда мешавад, ки мачмуи сохахои бо хам алокаманди иктисодиёти миллй ва намудхои алохидаи сайёхй, иншооти фарогатию солимгардонй ва ширкатхои сайёхй, инчунин муносибатхои ичтимоию иктисодиро ифода менамояд ва вазифаи асосии он фаъолияти ба конеъгардонии эхтиёчоти одамон ба саёхат, фарогат, осоиши чисму рух, табобат ва солимгардонй дар вакти
фориг аз шугл бо истифодаи захирахои табий нигаронидашуда мебошад. Дамзамон он барои мамлакат ва махалли чойгиршавии иншооти инфрасохтори худ даромади назаррас оварда, ба рушди дигар сохахои бо фаъолияти худ алокаманд, чун наклиёт, алока, сохтмон, савдо, истехсоли армугон ва махсулоти хунархои мардумй, хуроки умумй ва дигархо таъсири хавасмандкунанда мерасонад.
АДАБИЁТ:
1. Бабкин, А.В. Специальные виды туризма: учебное пособие [Текст] / А.В. Бабкин. - М.: Советский спорт, 2008. - 208 с.
2. Ветинеев, А.М., Дзюбина, А.В., Торгашева, А.А. Лечебно-оздоровительный туризм: вопросы терминологии и типологии [Текст] А.М. Ветинеев, А.В. Дзюбина, А.А. Торгашева // Вестник СГУТиКД. - 2012. - № 2 (20). - С. 50-54
3. Ветитнев, А.М., Кусков, А.С. Лечебный туризм [Текст] / А.М. Ветитнев, А.С. Кусков. - М.: Форум, 2010. - 592 с.
4. Горяева, В.А., Панченко, О.Л., Мухаметзянова, Ф.Г. Перспективы развития SPA-, wellness- и fitness-туризма в современной России [Текст] / В.А. Горяева, О.Л. Панченко, Ф.Г. Мухаметзянова // Казанский вестник молодых ученых. - 2019. - Т. 3. - № 3 (11). - С. 135-140
5. Гостева, Л.Ф., Середа, Н.Д. Туризм как фактор экономического развития региона [Текст] / Л.Ф. Гостева, Н.Д. Середа // Региональная экономика: теория и практика. - 2008. - № 15 (72). - С. 88-94
6. Дар бораи Тартиб ва андозаи харочоти маблагхои сугуртаи давлатии ичтимой барои табобати санаторию курортй, ташкили истирохати кормандон ва аъзои оилаи онхо ва чорабинихои солимгардонию пешгирикунанда дар корхонахо. Карори Дукумати Ч,умхурии Точикистон аз 25 январи соли 2017, № 34 [Сарчашмаи электронй] / Низоми дастрасй: URL: nafaka.tj/tj/qarorho/qarorho-25-01-2017-34
7. Ибни Сино, А. Конуни тиб. Иборат аз 5 китоб [Матн] / А. Ибни Сино / Дар тарчима, пешгуфтор, таъликот, хавошй ва фахориси С. Шихобуддинов. - Душанбе: Сарредаксияи илмии Энсиклопедияи миллии точик, 2021. -1536 с.
8. Каримов, Б.Д., Курбанова, С.М. Накши инфрасохтор дар рушди сайёхии табобатию солимгардонй [Матн] / Б.Д. Каримов, С.М. Курбанова // Идоракунии давлатй. - 2023. - № 4/2 (64). - С. 101-112
9. Конуни Чумхурии Точикистон «Дар бораи сайёхй» [Сарчашмаи электронй] / Низоми дастрасй: URL: https://mmk.tj/content/конуни-чумхурии-точикистон-дар-бораи-сайёхй
10. Конуни Чумхурии Точикистон «Дар бораи хифзи ичтимоии маъюбон» [Сарчашмаи электронй] / Низоми дастрасй: URL: Ь^://ттк.^/соШеШ/конуни-чумхурии-точикистон-дар-бораи-хифзи-ичтимоии-маъюбон
11. Мазеин, В.С., Захарова, А.Н. Особенности рекреационного туризма [Текст] / В.С. Мазеин, А.Н. Захарова / Физическая культура, здравоохранение и образование / Материалы XIV Международной научно-практической конференции. Под ред. проф. Е.Ю. Дьяковой. - Томск: STT, 2020. - С. 355-359
12. Рабиев, М.Б., Мамадризохонов, А.А., Ч,онмамадов, Ш.Б. Рушди самтхои афзалиятноки сайёхй дар минтакахои кухии Ч,умхурии Точикистон [Матн] / М.Б. Рабиев, А.А. Мамадризохонов, Ш.Б. Ч,онмамадов // Паёми донишгохи миллии Точикистон. С. 123-130
13. Фарханги тафсирии забони точикй [Матн] / Иборат аз 2 чилд. Ч,илди 2 / Зери тахрири С. Назарзода, А. Сангинов, С. Каримов, М.Д. Султон (нашри дувум). - Душанбе, 2010. - 1095 с.
14. Федякин, А.А. Теоретико-методические основы оздоровительного туризма / Дисс. ... докт. пед. наук: 13.00.04 / Федякин Александр Александрович. - Москва, 2001. - 318 с.
15. Csirmaz, E., Peto, K. International trends in recreational and wellness tourism [Text] / E. Csirmaz, K. Peto // Procedia Economics and Finance. - 2015. - № 32. - P. 755-762
16. Faisal, M., Dhusia, D.K. Health Tourism: A New Driver for Development [Text] / M. Faisal, D.K. Dhusia // Advances in Economics and Business Management. - 2020. - N 7. - P. 50-56
17. Gligorijevic, Z., Novovic, M. Health and recreation tourism in the development of mountain spas and resorts [Text] / Z. Gligorijevic, M. Gligorijevic // Economic Themes. - 2014. - N 52 (4). - P. 498-512
18. Lee, C.V., Taggart, L.R. Medical Tourism [Text] / C.V. Lee, L.R. Taggart [Text] / C.V. Lee, L.R. Taggart // Travel Medicine (Fourth Edition). - 2019. - P. 371-375
19. Lunt N., Carrera P. Review Medical tourism: Assessing the evidence on treatment abroad [Text] / N. Lunt, P. Carrera // Maturitas. - 2010. - № 66. - P. 27-32.
Маълумот дар бораи муаллиф:
Курбанова Сайёра Мадалиевна - Донишгохи байналмилалии сайёхй ва сохибкории Точикистон, муаллими калони кафедраи бахисобгирии мухосибй ва аудит. Сурога: Ч,умхурии Точикистон, 734055, ш. Душанбе, хиёбони Борбад 48/5.
Сведения об авторе:
Курбанова Сайёра Мадалиевна - Международный университет туризма и предпринимательства Таджикистана, старший преподаватель кафедры бухгалтерского учета и аудита. Адрес: Республика Таджикистан, 734055, г. Душанбе, проспект Борбад 48/5.
Information about the author:
Kurbanova Sayyora Madalievna - International University of Tourism and Entrepreneurship of Tajikistan, senior lecturer at the Department of Accounting and Auditing. Address: Republic of Tajikistan, 734055, Dushanbe, Borbad Avenue 48/5.