Научная статья на тему 'ОИД БА ИБОРАҲОИ ЗАРФИИ ЗАМОНӢ БО АЛОҚАИ ИЗОФӢ'

ОИД БА ИБОРАҲОИ ЗАРФИИ ЗАМОНӢ БО АЛОҚАИ ИЗОФӢ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
569
89
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЗАРФ / ИБОРАҲОИ ЗАРФӢ / АЛОқАҲОИ ГРАММАТИКӢ / АЛОқАИ ИЗОФӢ / АЛОқАИ ВОБАСТАГӢ / АЛОқАИ ҲАМРОҲӢ / ЗАРФИ ЗАМОН / ЗАРФИ МАКОН / ЗАБОН / КАЛИМА / ИБОРА ВА ғАЙРА

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Ҷабборова Шарофат Сафаралиевна

Дар мақолаи «Оид ба ибораҳои зарфӣ бо алоқаи изофӣ» сухан дар бораи он меравад, ки дар забони тоҷикӣ боз як роҳи дигари ташаккулёбии ибораҳои зарфӣ-ташаккулёбии онҳо тавассути алоқаи изофӣ мавҷуд аст, зеро то ҳол дар аксари сарчашмаҳои илмӣ оварда мешуд, ки ибораҳои зарфӣ танҳо тавассути алоқаи вобастагӣ ва ҳамроҳӣ ташакккул меёбанд. Мақсади мақола Алоқаи изофӣ хоси ибораҳои зарфию феълӣ нест. Аммо дар ин мақола тавассути мисолу далелҳо исбот карда мешавад, ки ибораҳои зарфӣ бо алоқаи изофӣ низ ташаккул меёбанд. Зарфҳои гуногуни замон, макон, миқдору андоза бо ёрии бандаки изофӣ калима ва ибораҳои гуногунро ба худ тобеъ намуда, ибораҳои зарфиро ташкил медиҳанд, ки тавассути онҳо муносибатҳои мухталифи грамматикии Натиҷаи татқиқот нишон дод, ки пеш аз ҳама, зарфҳои замони субҳ, саҳарӣ, бегоҳӣ, пагоҳӣ, пагоҳ, бегоҳ, фардо ва монанди инҳо зарфҳои замони барвақт, бевақт, дер ва ибораҳои гуногунро ба худ тобеъ намуда, ибораҳои зарфиеро ташкил медиҳанд, ки замони иҷро шудани амалро аниқтару мушаххастар ифода мекунанд: саҳарии барвақт, бегоҳии бевақт, пагоҳии барвақт, бегоҳии дер ва монанди инҳо. Зарфҳои замони аввал, охир, ибтидо, ҳамчун ҷузъи асосии ибораҳои зарфии замонӣ, ки тавассути алоқаи изофӣ ташаккул меёбанд, хеле серистеъмоланд:

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ABOUT ADVERSE COMBINATIONS WITH THE MEANING OF TIME FORMED WITH THE HELP OF IZAFET

The article «About adverbial phrases with the meaning of time formed with the help of izafet» refers to the fact that in the Tajik language there is another way of forming adverbial phrases, that is, the formation of these phrases by means of izafet. Purpose of the article: In most scientific works it is noted that adverbial phrases are not formed by isafet. And izafet is not characteristic of verbal and adverbial phrases. In this article, on the basis of analysis, language examples and facts, it is proved that adverbial phrases are also formed with the help of izafet. Different types of adverbs, such as adverbs of time, place, adverbs of quantity and measure, connect different words and other phrases with the help of isafet, and thus adverbial phrases are formed that express different grammatical relationships. According to the results of the study, first of all, the adverbs of time, like subҳ (early morning), sakhari, pagoҳӣ (in the morning), begoh, begoҳӣ (in the evening), pagoh, fardo (tomorrow), connect other adverbs of time, like barvakt (early), bevakt , der (late) with the help of izafet, and together form adverbial combinations with the meaning of time, expressing the time of action even more concrete and clear: sakharia barvakt (early in the morning), begohyi der (late evening), pagohyi barvakt (early in the morning), begohyi bewaqt (late in the evening, later in the evening) and so on...The article «About adverbial phrases with the meaning of time formed with the help of izafet» refers to the fact that in the Tajik language there is another way of forming adverbial phrases, that is, the formation of these phrases by means of izafet. Purpose of the article: In most scientific works it is noted that adverbial phrases are not formed by isafet. And izafet is not characteristic of verbal and adverbial phrases. In this article, on the basis of analysis, language examples and facts, it is proved that adverbial phrases are also formed with the help of izafet. Different types of adverbs, such as adverbs of time, place, adverbs of quantity and measure, connect different words and other phrases with the help of isafet, and thus adverbial phrases are formed that express different grammatical relationships. According to the results of the study, first of all, the adverbs of time, like subҳ (early morning), sakhari, pagoҳӣ (in the morning), begoh, begoҳӣ (in the evening), pagoh, fardo (tomorrow), connect other adverbs of time, like barvakt (early), bevakt , der (late) with the help of izafet, and together form adverbial combinations with the meaning of time, expressing the time of action even more concrete and clear: sakharia barvakt (early in the morning), begohyi der (late evening), pagohyi barvakt (early in the morning), begohyi bewaqt (late in the evening, later in the evening) and so on. Adverbs of time like awwal ibtido (beginning), ohir (end), arafah (the day before) are very popular as the main part of these phrases.

Текст научной работы на тему «ОИД БА ИБОРАҲОИ ЗАРФИИ ЗАМОНӢ БО АЛОҚАИ ИЗОФӢ»

ОИД БА ИБОРАХОИ ЗАРФИИ ЗАМОНЙ БО АЛОКАИ ИЗОФЙ

Цабборова Ш. С.

Донишкадаи давлатии забощои Тоцикистон ба номи Сотим Улугзода

Сарсухан. То хол дар забони точикй мавчуд будани ду рохи ташаккулёбии иборахои зарфй эътироф шудаасту халос. «Иборахои зарфй каммахсуланд. Яке аз хусусиятхои иборахои зарфй ин аст, ки онхо, адатан, дар таркиби иборахои феълй ташаккул меёбанд.Иборахои зарфй бо алокаи хамрохй ва пешояндй ташаккул меёбанд», -кайд мекунад з абоншиноси точик Рустамов Ш. [9, с. 118]. Дар натичаи тахлилу тадкики маводи з абонй муайян гардид, ки дар забони адабии хозираи точик боз як рохи дигари ташаккулёбии иборахои зарфй мавчуд аст. Ин рох ташаккулёбии иборахои зарфй тавассути алокаи из офй меб ошад.

Зарфхои гуногуни замон, макон, микдору андоза бо ёрии бандаки изофй калима ва иборахои дигарр о ба худ тоб еъ намуда, ибор ахои зар ф иро ташкил мед иханд, ки тавассути онхо муносибатхои мухталиф и грамматикии з амонй, маконй, андоз агй бо тобишхои гуногуни маъной иф од а меёбанд.

^исми асосй Чузъи асосии чунин иборахои зарф ир о б ештар зарфхои замон ташкил медиханд. Зарфхои замон, хамчун чузъи асосии иборахои зарфй, хиссахои мухталифи нутк ва таркибу ибор ахои дигарр о б о ёр ии бандаки изофй ба худ тобеъ намуда, иб орахои з ар ф ии замонии аз чихати сохту таркиб гуногунро ташкил медиханд. Иборахои зарфии замоние, ки тавассути алокаи изофй ташаккул меёбанд, хеле серистеъмоланд.

Пеш аз хама, зарфхои замони субх, сахари, бегохй, пагохй, пагох, бегох, фардо ва монанди инхо зарфхои замони барвакт, бевакт, дер ва монанди инхоро ба худ тобеъ намуда, иборахои зарф иер о ташкил медиханд, ки з амони ичр о шудани амалро аниктару мушаххастар иф ода мекунанд: сахарим барвакт, бегохии бевакт, пагохии барвакт, бегохии дер ва монанди инхо.

Сахари барвацт, щнуз офтоб пщн нашуда, аробаи ощо ба роз; даромад [15,с.166]. Худи Хоцй Хасанбек пагохи барвацт аз хоб бедор шуда, уро щм, ки тамоми шаб мижа ба щм назада буд, дагалона тела дода, мацбур ба хестан кард [15, с. 201]. Хафтаи дигар Саыдпщлавон сахари барвацт аз хоб бедор шуду Миракро, ки сахт мехобид, хору мол карда, базур бедор кард [15, с. 71]. Пагохии барвацт тац-таки дари куча шуд [10, с. 4]. Бегохии дер мо ба он цо рафта бо теша ва корди ош дар таги сафедори калон ду чуцурй кофтем [10, с. 4].

Тавре мушохида шуд, дар чумлахои «Пагохии барвакт так-таки дар и куча шуд [10, с .4].» ва «Б егохии д ер мо ба он чо рафта бо теша ва корд и ош дар таги саф едори калон ду чукурй кофтем [10, с.97].» иборахои мазкур дар колаби «пагохии барвакт», «бегохии дер» омадааст, ки алокаи изофии он равшантар зохир мегардад.

Зарфхои замони сахарй-сахар, бегохй-бегох, пагохй- пагох, фардо ва монанди инхо, хамчун ч ъ й, х г г х ъ , х ш л

х , шх г г л:

Бегохиирузи дуюм барои ацди нико; бастан якмуллои пирро оварданд. [14, с.211]. Пагохии он руз, пеш аз ба ро; баромадан, мо рафта, бо оилаи Ершов хайру хуш кардем [14, с.133]. Бегохии хамон руз у ба Кургонтеппаи Тоцикистони офтобруя теллеграмаи зеринро дод... [10, с.234]. Сахарии хафтаи гузашта хола берун мебарояд ...[ с.64]....Насимцон дар бегохии рузи дигараш расида омад [15, с. 373].

Зар фхои замони дина, фардо низ, хамчун чузъи асосии ибора, метавонанд калима ва иборахои дигарр о ба худ тобеъ намуда, иб орахои зар ф иер о ташкил намоянд, ки замони ичро шудани амалро бо ягон тобиши маъной иф ода созанд:

Фардои он руз, паго;онй, щнуз офтоб набаромада Абдуллохоца ба зуцраи ман омад [12, с. 169]. Охир, динаи дарозу овора шуд, дуруст карда натавонист [10, с.234].

Масалан, дар чумлаи «Охир, динаи д ар оз у овор а шуд, дуруст карда натавонист.» зарф и едина» сиф ати «дароз»-ро ба худ тобеъ намуда, замони ичро зудани амалро бо тоб иши маъноии давомнокй иф ода намуд ааст.

Калимахои тирамох, зимистон, тобистон, бахор номи ф аслхои солр о иф ода мекунанд ва д ар ин маънй исм мешаванд, аммо онхо вобаста ба мавкеи синтаксисиашон дар чумла мафхуми замонро низ ифода мекунад ва дар чумла ба вазифаи холи замон меоянд. А ин ру, меъёри синтаксисии таснифоти хиссахои нуткро ба наз ар гирифта, онхор о зарф и з амон хам номидан мумкин аст. Зеро « к л х , х х г г к лл к , п ш

чи дар забони адабии хозира ба вазифаи зарф кор фармуда мешуданд ва холо хам кор фармуда мешаванд» [14, с.9-10]. Калимахои тирамох, зимистон, тобистон, бахор, хамчун зарфхои замон, ба вазифаи чузъи асосии иборахои зарфй омада, калимахои порсол, гузашта, имсола, хозира ва

мoнaнди rnixopo 6o ёpии бaндaки изoф ии « и» бa xyд тoбeъ нaмyд a, ибop axoep o тaшкил мeдиxaнд, ки зaмoни ичpoи aмaлp o aниктapy мyшaxxacтap иф oдa мeнaмoянд:

Тираuoxu шр^л oщopo 6a xor ¿yp нaкapдa, 6a capMou зuмucmoн вoгyзoшma бyдaнд [14, c,124]; Тoбuсmoн ва muрамoxu co.ли бисту сеюм дap деут мo eovpayou sammü pyü дoдaнд [14,c.220]; Тира^^и гузашта naxmaцaллoбoнu mycü naxmapo a3 деууртн 6o нapxu бошнд xapuдaнд[14, с.236].

3ap фхри зaмoни aBBin, охир, ибтидо, ^мчун чузъи acocии ^opa, кaлимaxoи 6axop, гирaмох, зимисгон, гобисгон, шaб, руз вa мoнaнди rntxpp o бa xyд тoбeъ ra^^a, ибopaxoи з apф ии з aмoниepo тaшкил мeдиxaнд, ки вaкти ii^po шyдaни aмaлpo дap мyддaти вaкти мyaйян бa тaвpи мyшaxxac ифoдa мeнaмoянд: aBBani бaхор, охири зимисгон, ибгидои сол, aBBani субх, aввaли шaб вa мoнaнди тщ).

Иб opaxo 6o кaлимaxoи аввал, охир, нисф (ним) вa ибтидо, наздик гуфух и aлoxид apo тaшкил мeкyнaнд. Кaлимaxoи мaз ^p иcмxoи сол, мох, хaфгa, руз, шaб -p o 6a xyд тoбeъ нaмyдa, ибopaxoи зapфии изoфиpo тaшкил мeдиxaнд. Ин ^opaxo дap зaмoни мyaйян H4po шyдaни aмaлpo ифoдa мeкyнaнд;

Maн yap py3, аввали mzoxfi як-ày coam 6o нaвбam дap яке a3 m мaкmaб:o 6a cuфamu кoнcyлmaнm mp мекapдaм [13, c. 99]. Аввали паzoxß, бе oн m чuзе xypдa бoшaнд, 6a caypo бapoмaдaнд [12, с. 76 ). Xap capu мo: 6a Eyxopo меoмaà [13, c. 234].Ибmuдou xамин co.л бешmap a3 àyвyнuм yœop ленuнoбoдщ нoвu:o, npoлеmapuю ypomеnnaгu:o 6a acnu saupam caeop шyдa, 6a capu mp oмaдaнд [10, c.122].

Иб opax,orn зapф rne, ки чузъи acocиaшoн зapфxoи aBBBai, ибгидо, охир мeбoшaнд, д ap зaбoн xene cepиcтeъмoлaнд. Oik,o кaлимa вa ^K^y^ o, мoнaнди зap фxoи руз, шaб, тирaмох, зимисгон, бaхор, гобисгон, сол 6a xyд тoбeъ нaмyдa, ибop ax,orn зap фии из oф rnepo тaшкил мeд иxaнд, ки дap aввaл ш oxиpи вaкти м^йян ü4po шyдaни aмaлpo иф oд a мeнaмoянд: aввaли руз, aввaли шaб, aввaли бaхор, охири тирaмох, ибгидои сол вa Faйpa.

Aввaли пaгох чexp aи мyйcaф eд aндaк кyшoд [1З, с.373]. О н вaк:гx,o as ^гон ce б op «пoeздчa» мeoмaд: aBBani narox, нимиpyз й, 6erc^ [1З, с.23]. ^py3a... аввали n^ox;, 6rno6ap cynopumu Xaйдapvyл 6a гyзapu Konлoн 6a yamuu noдшаyu oмaд [1З, с.141]. Аввали мoxu oкmябр дap Eyxopo бopoнгapй ea yaeou бaд cap [15, с.254]. Онyo аввали руз oмaдa, дap capu yae3u чopбoг дaм гupuфmaнд [15, с.344]. Mo аввали руз лoцy napauo^o бapдoшma oмaдем [15, с.66].

Ин rn6opax,o 6rncëp вaкт 6o пeшoянди <^ap» cypaт ёфтa, 6a вaзиф arn хдли зaмoни xocca мeoянд, ки зaмoни ü4po шyдaни aмaлp o 6a тaвpи умумй бoз ^м paвшaнтap иф oдa мeнaмoянд:

ДУ тл wop кapд, дар аввали co.ли сеюм a3 maxma лaгжuдa 6o 6op 6a тён aфmoày мнёнсш mrnacm [15, с. 1Зб]. Дар аввали мoxu ho.ябр py3yo vymoy шaвaнд щм, yaeo чaндoн xy^R нaмешaвaд [1З, с. Зб] .Анцумсн дар oxuрu мoxu феврали ;амин coл шyдa 6уд [15, с. ??]. Дар ox^u рузи кар Aco 6apo6apu àuгapoн mpampo maмoм mpöy 6a кучи бapoмaд [15, с. 196].

Бoяд кдйд кapд, ки бaъзaн 6a ^orn кaлимaи «aввaл» кaлимaи ««a^na» дap шaкли «тши» иетиф oдa мeшaвaд, ки бeштap xycycrnrrn фp aзeoлoгй-лaxчaвй дoштa, acocan дap нутки nep coнaжxoи acapx,orn бaдeй иcтифoдa мeшaвaд. Кaлимaи ««araa» 6o ёpии бaндaки изoфй 6emap зapфи «caxap»-po 6a xyд тoбeъ мeнaмoяд. Ибopaи «кaллaи caxap» 6rn;ëp вaкт 6o пeшoянди «^ap» вa «aB» cypaт ёфт^ дap ^y^wa мyнocибaти зaмoниpo вoзexтap иф oдa мeнaмoяд:

-Аз каллаи са;ар xеcmaм,-мегyфmяке 6a àuгapе[1З, с. 67].

Иб opax,orn з apф ии зaмoнй 6o кaлимaxoи aBBin, ибгидо xocи ^м зaбoни aдaбй вa xaм гуфтугуйй бyдa, дoиpaи иcтeъмoлaшoн вaceъ мeбoшaд. Ин rn6opax,o aз pyи coxт coдa вa мypaккaб мeшaвaнд.Ибopaxoи зapфии зaмoнй, ки чузъи acocиaшoн зapфxoи ибгидо вa aввaл мeбoшaнд, тoбишxoи гушгуни ^^oc^ara cинтaкcиcиp o иф oдa мeнaмoяд вa aмaлepo нишoн мeд и^ад, ки дap OFOзи мyддaти вaктe 6a вучуд oмaдaacт.

Чунин rn6opax,o ^нуз дap китоби дapcии «Гpaммaтикaи зaбoни точикй» (1963) ибopaxoи мaфxyми зaмoнидoштa нoмидa шyдaaнд. «¿a^e ^opaxorn мaфxyми зaмoнидoштa ^м 6a вaзифaи ^ли зaмoн мeoянд» кдйд кapдa шyдaacт дap xaмин китоб вa ибopaxoи зepин дap к;aтopи яютанд ибop axoи дигap 6a cифaти миол oвapдa шyдaaнд:

Сoлxou co.л 6apou aвлoд-aвлoдu мo нaмyнau 6apyacmau вamaнàycmй, вaфoдopй xoyaè шуд (W^.Cypx). Летн àUлaм eyeoyü дoдa ucmoдaacm, m -гyфm Пyлoд, -myo xoлu xoзuр mam xoк ucmoдaснд.(Ц. И.). Онф аввали руз oмaдa, дap capu yae3u чopбoг дaм гupuфmaнд (Ц.И.). Аввали мoxu oкmябр дap Бyxopo 6o бopoнгapй ea yaeou capд cap шуд. (Ц.И.) (5, 85).

X,apчaнд ки дap ин китоб вocитaи aлoкaи чyзъxoи ^opaxorn бoлo ^йд кapдa нaшyдa бoшaнд xaм, aммo чун ибopaxoи «мaфxyми з aмoнидoштa» з шф гapдидaни onxo aввaлин ^az^e мeбoшaд дap x ш лё x й л к й.

Ин ибop axo б ^ëp вaкт б o пeшoяндxoи «д ap», «aз» cyp aт ёфтa, мyнocибaти зaмoниpo дap чyмлa aниктap иф oдa мeкyнaд вa 6op и дигap xycycrnrrn з apфй д oштaни xyдpo тacдик мeкyнaнд, зepo a^ap и

зapфxo, мoнaнди зapфxoи мaкoн (бepyн- дap бepyн, дapyн-дap дapyн, поён- дap поён), зaмoн (тобистон- дap тoбиcтoн, бaxopoн- дap бaxopoн) дap чум^ 6o пeшoянди «^ap» cypaт ёфтa Myroc^axxM хол^о бoз xaM paвшaнтap ифoдa мeнaмoянд вa бa oн тобиши xocи зaмoнй илoвa мe нaмoя нд:

Ду сол кор кард, дар аввали соли сeюм аз тахта лагжида бо бор ба тён афтоду миёнаш шикаст [15, с. 1З6]. Дар охири рузи кор Асо баробари дигарон корашро тамом карду ба куча баромад [15, с. 196].

ffiopax^ зapфии нисфи шaб, 6eBa«;raH шaб xaM as зyмpaи чунин ^opax^ зapфй бyдa, мyнocибaти з aмoниpo 6o тобиши мaънoии тaъкидй иф oдa мeнaмoянд:

Kop мeфapмyдa бoшaнд, ними шaб бaндй кapдa нaмeбypдaнд [15, c. 302]; Бвацтии шаб Холдорхуца аз туй омада, алами занашро зиёдтар кард [10, с.67]; Ma б^ацтии шаб хобида будем [10, 96]; Бевацтии шаб дари кабинети комиссари щрбии районй тщ-тщ зада шуд [10, 112];

Нисфи шаб омад ба хона, боз кард о^иста дар,

То ки норо^ат насозад хоби фарзандони хеш

[Турсунзода].

Як руз модари амир ба боги Ситораю мо;и хосса ба боздиди амир рафту аз он цо дар бeвaцтuu шаб хурсанду шод баргашт [15, с. 81б].

Kaлимaxoи шaб, руз, xaфтa, дaм, лaхзa, фyрсaт, acocan жм^ои чeнaки вaкт мeбoшaнд вa дap чумга бa вaзиф aи мyбтaдo вa пypкyнaндa мeoянд:

Руз ба анцомрасид (Мароми халц).

Дap зaбoни точикй ходжаи омонимияи rpaMMararä вучуд дopaд. KaraMaxo вoбacтa бa мaвкeи cинтaкcиcиaшoн дap чумл мeтaвoнaнд бa xиccaxoи гуногуни нутк тaaллyк дoштa бoшaнд, Як KaTOp кaлимaxo, мoнaнди кaлимaxoи шaб, руз, xaфтa, дaм, .ax a, фyрсaт вaкт вa ё зaмoни H4po шyдaни aмaлpo ифoдa rav^a, дap 4yvwa бa вaзифaи хол мeoянд. Ин кaлимaxo то бa зapф нaгyзapaнд, дap чумга xoлpo ифoдa кapдa нaмeтaвoнaнд, зepo «ин вaзифaи cинтaкcиcй бapoи зapф вaзифaи acocй aci» [6, c.38 ]. Б инoбap ин, ин кaлимaxo вoбacтa бa вaзифaи cинтaкcиcиaшoн гох жм вa гох зapф мeшaвaнд. Kaлимaxoи шaб, руз, xaфтa, дaм, лaхз a, фyрсaт зapф бyдa, дap 4yvwa зaмoн вa вaкти ч ш л ч л x л :

Хамаи ин масъалщоро даррузхои наздик ;ал кардан лозим [1З, с.238]. Рузи дaxyм бa raop paфт [1З, с.373]. Шаби дигар ощо секаса бамацлиси цадид;орафтанд [1З, с.301 ]. Пас аз чанд дацакаи дигар Саидт^лавон хайру хуш карда, аз назди Хайдарцул берун шуд [1З, с. 140 ]. Рузи дигар цaймaцчaйpa хурда, бозорхоро тамошо карда баргаштем [1З, с.36 ]. Хуллас, рузи дигар бо маслщати Халимцон ба як цишлоци дурдасти Кургонтета рафтам... [1З, с.38 ].

Онхо дap ифoдaи ин Mawrn бa жм те, бaлки бa зap ф тaaллyк дopat^ Б ояд ^йд кapд, ки «з ap ф шк^т бa !map xиccaxoи нутк дep)тap вa, acocan дap зaминaи онхо бa вучуд OMa!a, дap aйни зaмoн, xaмчyн xиccaи мycтaкили нутк, бо poxy воитгахои гуногун инкишоф ёфтa иcтoдaacт» (8, 9). А ин py, кaлимaxoи сол, моx, руз, xaфтa, дякикл, лaхзa, фyрсaт дap ифoдaи зaмoни ичp ои aмaл бa зap ф мeшaвaнд. «Б a зapф гуз aштaни xиccaxoи муагакили нутк 4ap aёни кaдимa бyдa, ... aB xиccaxoи мycтaкили нутк бeштap жму cифaт бa зapф мeгyзapaнд» [9, c.87]. Онхо !ap кoлaби ибopa мyнocибaти зaмoниpo paвшaнтapy вoзexтap ифoдa мeнaмoянд. Онхо, xaмчyн зapф кaлимa вa ибopaxoи !mappo бa xyд тoбeъ нaмyдa, ибopaxoepo тaшкил мeдиxaнд, ки вaкт вa зaмoни ичpo шyдaни aмaлpo ami^rapy мyшaxxacтap иф oдa мeнaмoянд:

Шо^муродбек дар гузари Арабон ба як щвлии ^дшо^й цо гирифта, аз рузхои авввали истицоматаш чох; канонда, об баровард [1З, с.97 ]. Фируза цам рузхои аввали инцилоб дар тсбонии дарвозаи шщр бо ман хамро; буд, хеле ёрй медод [1З, с.43 ]. Кариб як соли баъди ин во^а як руз Асад Махсум хурсанду шод аз берун ба ;уцра омада даромад [1З, с. 22 ].

Kaлимaxoи шaб, руз, xaфтa, дaм, лaхзa, фyрсaт д ap ифoдaи MaMirni вaкт вa зaмoн xycycirarn зapфй зох^ rav^a, mcвaнди «хо» кaбyл мeкyнaнд, ки он 4aMMi жм^о^о нe, бaлки дap ифoдaи вaкти ичpo дaвoмнoкй вa мyлкapaтиpo ифoдa мeкyнaнд. Kaлимaxoи соaтxо, рузxо, xaфтaxо, солxо, aсрxо, xaмчyн зapф бa вaзифaи чузъи acocrni ибopa OMaAa, бa воитои бaндaки изофй кaлимaвy ибop axoи дигappo бa xyд тoбeъ rav^a, ибop apo тaшкил мeдиxaд:

Рузxои aBBa. Бyxopoи шapиф бо вучуди xaмaи «шapoфaтaш"...бa Шoxмypoд вa зaни у мaъкyл нaшyд [1З, с.96 ]. Фируза ;ам рузхои аввали инцилоб дар тсбонии дарвозаи шщр бо ман хамро; буд, хеле ёрй медод [1З, с.43) ] Баъди рузхои аввал умеду орзу;ои калон хеле наздик метофтанд [1З, с.87 ].

Чуноте мушохщщхо нишон мeдиxaнд, зapфи «фуз» xaM, xavwyrn чузъи acocrni чунин ^opaxo mcвaнди чaмъб aндии «xo»-p о ^бул кapдa, дap шaкли «pyxo» мeoяд, ки дaвoмнoкй вa ё мyлкapaтии aмaлpo ифoдa нaмyдa, нишон мeдиxaд, ки ичpoи aмaл pyзxoи зиёдe дaвoм ёфтaacт.

Зapфxoи co.xo, aсрxо, xaмчyн чузъи acocии ибopa, кaлимaxoи «coл вa acp»-po бa xy! тoбeъ нaмyдa, ибopaxoи мaxcycи зapфиepo тaшкил мeдиxaнд, ки ичpoи aмaлpo дap мyддaти тулонй вa ё

^^^paTO! aмaлpo дap мyддaти мyaйяни вaкт ифoдa мeнaмoянд. К^би чунин rn6opaxo 6a ^таби ибopaи «oxиpи oxrnpom» мoнaнд бyдa, дap бapoбapи oн xmiy дap китоби «Гpaммaтикaи зaбoни точикй», xaivrayn «ибopaxoи мaфxyми зaмoнидoштa ^йд шyдaaнд [5,c. S5 ] вa чyлaxoи зepин миол oв apд a шуд aaнд:

Mеcypyдaнд conyou con

Шoupoн дap yмедu нек- uyôon (Тypcyнзoдa).

Xap vyyœ oдaмoн мекoфmaнд,

Acpyou acppoyu vynnapo (Сaдou Шсpц).

Зapфxoи зaмoни «py», «rna6» 6a вaзифaи чузъи acocии чунин ибopaxo xeлe зиёд кopбacт мeшaвaнд. Ожр, пeш aз xaмa, зapфxoи «aввaл, oxиp»-po 6a xyд тoбeъ нaмyдa, ибopaxoи зapфиepo тaшкил мeдиxaнд, ки xeлe cepиcтeъмoл бyдa, зaмoни H4p o шyдaни aмaлpo дap aввaл вa ё oxrnprn вaкти мyaйян иф oдa мeнaмoянд, яънe нишoн мeд к^нд, ки смсл дap aeeaл вс ё oxupu py3, дap aeeaлu ша6 вс ё oxupu ша6 uypo myдaacm.

Xynoca xaмин тaвp, дap зaбoни точикй ибopaxoи зapфиe, ки тaвaccyти aTORai изoф й тaшaккyл мeëбaнд, xeлe зиëдaнд вa aз oн шaxoдaт мeдиxaнд, ки ^opaxorn зap фй нa тaнxo 6o aлoкaи вoбacтaгй вa xaмpoxй, бaлкш 6o aлoкaи изoфй низ тaшaккyл мeëбaнд. Бoяд гуфт, ки ин 4o тaнxo oид 6a 6ajb8e ибopaxoи зapфии зaмoнй 6o ano^arn изoфй cyxaн мepaвaд. Чузъи acorarn чунин ибopaxo нa тaнxo зapфxoи зaмoн, бaлки зap фxoи дигap xaм шyдa мeтaвoнaнд. Дoиp 6a orap минбaъд низ cyxaн xoxaд paфт.

AДAБИЁТ

1. Алио/щ C. Capijiy naxpn зaбoни точик. I C. Ализoдa - „^ymaiióe, 2006, SO c.

2. Винoгpaдoв B^O^pe^Em!™ pyccidí языж. Выт.2.! В.В. Винoгpaдoв -M.,1947.-592 c .

3. Гpaммaтикaи зaбoни aдaбии точик. Чилди 1.- ^ymanóe, 19S5.- 34S c.

4. Гpaммaтикaи зaбoни aдaбии точик. Чилди 2.- ^ymanóe, 19S6.- 372 c.

5. Гpaммaтикaи зaбoни точикй. Китоби да^й 6apoH мaкгaбxoи oлй. - ^manóe, 1963.-256 c.

6. 3a6oini aдабии xoзиpaи точик Киами 2 (cинтaкcиc). -^maBÔe, 1970.- 267 c .

7. Иcмaтyллoeв M. OHep^orn гpaммaтикй oид 6a xoлшapxкyнaндаxo wp зaбoни aдабии xoзиpaи точик. ^0^1 I M.Иcмaтyллoeв.-Дyшaнбe, 1971.- 175 c.

S. Иcмoилoв И. 3ap<J) дap зaбoни aдабии xoзиpaи точик I И.Иcмoилoв. -^manôe, 1971.- S7 c.

9. Pycm«» Ш. Гpaммaтикaи зaбoни aдaбии xoзиpaи точик (^DOTera) I Ш. Рyстaмoв. -„^ymaiióe, 1977.- 1S7 c .

10. Paxm чилил. Xикoяxo.-Дyшaнбe, 195S.-396 c .

11. Caí д->и д ди н Айнй.Куллиёт. Ч.3,-Дyшaнбe, 1962.- 446 c .

12. Cu ди д ди н Айнй.Куллиёт. Ч.2,-Cтaлинoбoд, 1960.- 443 c .

13. Cu ди д ди н Айнй.Куллиёт. Ч.6,-Cтaлинoбoд, 1954.- 425 c .

14. Олим УлyFЗoда.Cyбxи чaвoнии мю. -Cгaлинoбoд.- 360 c.

15. Чaлoл И^юма „Hy^^ax /^юзин Бyxopo.-Дyшaнбe, 19S4- 432c.

16. Чaлoл И^юма ^xapH oram. -Дyшaнбe, 19SS.-423 c.

17. Чaлoл И^юма Taxra Вoжгyн. -Дymaнбe, 19S9 - 336 c.

ОИД БЛ ИБОРЛ^ОИ ЗЛРФИИ ЗЛМОНЙ БО ЛЛО^ЛИ ИЗОФЙ

Дap мaцoлau «О^ 6a u6opayou зapфй 6o слoцau uзoфй» cyxan дap 6opau oн меpaвaà, m дap зaбoнu moyum 6o3 як poyu àuгapu maшaккyлëбuu u6opayou зapфй-maшaккyлëбuu oщo marnccymu moyau uзoфй мавчуд acm, зеpo mo yon дap axcapu capчa:шмщou uлмй oвapдa мешуд, m u6opayou зapфй maщo masaccymu moyau eoбacmaгй вс :aмpo:й maшaкккyл меëбaнд.

Мацоади ма^ла Ano^u uзoфй xocu u6opcyou зapфuю феълй mcm. Aммo дap m ма^ла marnccymu мucoлy дaлещo uc6om кapдa мешавсд, m u6opa$ou зapфй 6o moyeu uзoфй шз maшaккyл меё6анд.

Зapф:ou гyнoгyнu зaмoн, матн, мuцàopy a^orn 6o ëpuu бaндaкu uзoфй nanum ва u6opcyou гyнoгyнpo 6с xyд moбеъ намудс, u6opayou зapфupo mamкuл меàu:aнд, m maeaccymu oн:o мyнocuбam:ou мyxmaлuфu гpaммamuкuu Hamuycu mamyuyom нumoн дoд, m тш аз yама, зapф:ou зaмoнu cyô,x, cаxарй, бeгoxй, nаzoxfi, nаzox, бeгox, фардo вс мoнсндu myo зapф:ou зaмoнu барвацт, бевацт, дер вс u6opcyou ¿ymsy^o 6с xyд moбеъ намудс, u6opa$ou зсpфuеpo mamкuл медщанд, m зaмoнu uypo шyдснu aмaлpo muymapy мyшaxxacmap uфoдс мекунснд: cayapuu бсpeсцm, бегo:uu беeсцm, na¿oxuuu бсpeсцm, бегo:uu деp вс мoнснàu тщ

ЗсфФуш зaмoнu аввал, oxuр, ^m^o, щмчун yysbu ccocuu u6opcyou зсpфuu зaмoнй, m marnccymu moyau uзoфй mamaккyл меё6снд, xеле cеpucmеъмoлaнд:

Калuдвoжаxа: зapф, u6opcyou зapфй, ano^ayou гpсммamuкй, moyau uзoфй, anoyau eoбсcmaгй,

алоцаи хрмрощ, зарфи замон, зарфи макон, забон, калима, ибора ва гайра.

О НАРЕЧНЫХ СЛОВОСОЧЕТАНИЯХ СО ЗНАЧЕНИЕМ ВРЕМЕНИ ОБРАЗУЮЩИХСЯ С ПОМОЩЬЮ ИЗАФЕТА

В статье «О наречных словосочетаниях со значением времени образующиеся с помощью изафета» речь идёт о том, что в таджикском языке существует ещё один путь образования наречных словосочетаний, то есть образования данных словосочетаний путём изафета.

Цель статьи: В большенстве научных работ отмечается, что наречные словосочетания не образуются путём изафета. И изафет не свойственен глагольным и наречным словосочетаниям. В данной статье на основе анализа, языковых примерах и фактах доказывается, что наречные словосочетания образуются и при помощи изафета.

Разные виды наречия, как наречия времени, места, наречия каличества и меры связывают за собой разные слова и другие словосочетания с помощью изафета, и таким образом образуются наречные словосочетания, которыми выражаются разные грамматические отношения.

По результатам исследования прежде всего наречия времени, как субх (ранним утром), сахари, пагохц (утром), бегох, бегохи (вечером), пагох,, фардо (завтра), связывают за собой другие наречия времени, как барвацт (ранно), бевацт, дер (поздно) с помощью изафета, и вместе образуют наречные совосочетания со значением времени, выражающие время действия ёщё более конкретным и ясным: сахарии барвацт (рано утром), бегохии дер (поздно вечером), пагохии барвацт (с утро пораньше), бегохии бевацт (вечером позднее, позднее вечера) и так далее.

Наречия времени, как аввал ибтидо (начало), охир (конца), арафа (накануне) очень популярны, как основная часть данных словосочетаний.

Ключевые слова: наречие, виды наречия, времени, место, количество и мера, значение, словосочетание, отношение, грамматические отнощения, изафет.

ABOUT ADVERSE COMBINATIONS WITH THE MEANING OF TIME FORMED WITH THE HELP OF IZAFET

The article «About adverbial phrases with the meaning of time formed with the help of izafet» refers to the fact that in the Tajik language there is another way of forming adverbial phrases, that is, the formation of these phrases by means of izafet.

Purpose of the article: In most scientific works it is noted that adverbial phrases are not formed by isafet. And izafet is not characteristic of verbal and adverbial phrases. In this article, on the basis of analysis, language examples andfacts, it is proved that adverbial phrases are also formed with the help of izafet.

Different types of adverbs, such as adverbs of time, place, adverbs of quantity and measure, connect different words and other phrases with the help of isafet, and thus adverbial phrases are formed that express different grammatical relationships.

According to the results of the study, first of all, the adverbs of time, like sub% (early morning), sakhari, pago^U (in the morning), begoh, bego^U (in the evening), pagoh, fardo (tomorrow), connect other adverbs of time, like barvakt (early), bevakt, der (late) with the help of izafet, and togetherform adverbial combinations with the meaning of time, expressing the time of action even more concrete and clear: sakharia barvakt (early in the morning), begohyi der (late evening), pagohyi barvakt (early in the morning), begohyi bewaqt (late in the evening, later in the evening) and so on.

Adverbs of time like awwal ibtido (beginning), ohir (end), arafah (the day before) are very popular as the main part of these phrases.

Key words: adverb, types of adverb, time, place, quantity and measure, meaning, phrase, relation, grammatical relations, izafet.

Сведения об авторе:

Цабборова Шарофат Сафаралиевна - номзади илщои филология, дотсенти кафедраи забони тоцикии Донишкадаи давлатии забощои Тоцикистон ба номи Сотим Улугзода, Тел: (+992) 917125555

Маълумот дар бораи муаллиф:

Джабборова Шарофат Сафаралиевна - кандидат филологических наук, доцент

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

кафедры таджикского языка Таджикского государственного института языков имени Сотима Улугзода Тел: (+992) 917125555 About the author:

Dzhabborova Sharofat Safaralievna - Candidate of Philological Sciences, Associate Professor departments of the Tajik language Tajik State Institute of Languages named after Sotim Ulugzod Tel: (+992) 917125555

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.