Научная статья на тему 'ИСТИФОДАИ ҶУМЛАҲОИ МУРАККАБИ ТОБЕЪ БО ПАЙРАВИ САБАБ ВА ЗАМОН, ДАР ЗАБОНҲОИ ТОҶИКӢ ВА АНГЛИСӢ'

ИСТИФОДАИ ҶУМЛАҲОИ МУРАККАБИ ТОБЕЪ БО ПАЙРАВИ САБАБ ВА ЗАМОН, ДАР ЗАБОНҲОИ ТОҶИКӢ ВА АНГЛИСӢ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
7640
162
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ҶУМЛАҲОИ МУРАККАБИ ТОБЕЪ / ҷУМЛАҲОИ ПАЙРАВ / ПАЙВАНДАКҲОИ ТОБЕЪКУНАНДА / ПЕШОЯНДҲО / ХУСУСИЯТ / ПАЙВАНДАКҲОИ КИ / БИНОБАР ИН / ВАқТЕ КИ / ҷОНИШИНҲОИ НИСБӢ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Орзуева Парвина Ҷамолидиновна

Дар мақола муаллиф доир ба истифодаи ҷумлаҳои мураккаби тобеъ бо ҷумлаҳои пайрави сабаб ва замон ва хелҳои гуногуни ҷумлаҳои пайрав маълумоти муфассал додааст, ки дар забоншиносии муосир яке аз мавзӯҳои актуалӣ ба ҳисоб меравад. Мақсади мақола: Агар ҳар як ҷумлаи содда фикри алоҳидаро ифода намояд, ҷумлаҳои соддаи алоқаманд ба ҳамдигар муносибати синтаксисӣ пайдо мекунанд ва аз ҷиҳати сохт, интонатсия ва маънои умумиашон ба якдигар вобаста гашта, барои ифодаи фикри мураккаб хизмат мекунанд. Дар ин маврид одатан як ҷумла мазмуни ҷумлаи дигарро инкишоф медиҳад ва аз мазмуни умумии онҳо ҷумлаи мураккаб ташкил меебад. Дар дохили ҷумлаҳои мураккаби тобеъ ҷумлаҳои аз ҷиҳати сохт хеле гуногун мушоҳида мешаванд, ки ба воситаи онҳо муносибатҳои ҷузъҳо ва ҷумлахо мукаррар мегардад. Ҷумлаҳои мураккаби тобеъ дар давоми инкишофи забони адабии тоҷик ба шакл даромада, дорои ягонагии маъно, сохт ва интонатсия гардидаанд. Дар раванди инкишофи таърихии забонҳои тоҷикӣ ва англисӣ, пеш аз ҳама, системаи пайвандакҳои тобеъкунандаи ин ду забон такмил меёбанд ва воситаи муҳими ифодаи муносибатҳои ҷумлаҳо, маъно ва тобишҳои ниҳоятдараҷаи гуногуни замон,натиҷа, сабаб,мақсад, шарт ва ғайра мегарданд. Натиҷаи татқиқот нишон дод, ки барои сохтани ҷумлаҳои мураккаби тобеъ бо хелҳои гуногуни ҷумлаҳои пайрав нақши пайвандакҳои тобеъкунанда дар ду забон, ҳам забони тоҷикӣ ва ҳам забони англисӣ бениҳоят муҳим аст.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

USING COMPLEX SUBORDINATE CLAUSES OF CAUSE AND TIME IN TAJIK AND ENGLISH LANGUAGES

In the article, the author talks in detail about the use of complex subordinate clauses of cause and time and different types of subordinate clauses, which is one of the most important topics of modern linguistics. Purpose of the article If each simple sentence expresses a separate idea, the related simple sentences will have a syntactic relationship with each other and will be interrelated in terms of structure, intonation and overall meaning and serve to express a complex idea. In this case, one sentence usually develops the content of the other, and a complex sentence is formed from their general content. In subordinate clauses, there are very different sentence constructions with the help of which the relations of parts and sentences are established. Complex subordinate clauses were formed during the development of the Tajik literary language and have the same meaning, structure and intonation. In the process of the historical development of the language, first of all, the system of subordinate clauses of the Tajik language is being improved and becomes an important means of expressing the relationship of sentences, meanings and shades of extremely different times, results, reasons, goals, conditions, and so on. According to the results of the stady, That is, the role of subordinate clauses in both languages, both Tajik and English, is extremely important for the construction of complex subordinate clauses.

Текст научной работы на тему «ИСТИФОДАИ ҶУМЛАҲОИ МУРАККАБИ ТОБЕЪ БО ПАЙРАВИ САБАБ ВА ЗАМОН, ДАР ЗАБОНҲОИ ТОҶИКӢ ВА АНГЛИСӢ»

УДК 809.155.0+802.0

ИСТИФQДAИ ЧУMЛAXQИ MУPAKKAБИ ТOБЕЪ БO ПAЙPAВИ СAБAБ BA 3AMOH, ,3AP 3ABOHXOH ТОНИКИ BA AHTmCH

Орзуева П. Ц.

Донишгохц давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Сарсухан. Ч^имта вox,иди acocrni зaбoн acr, зepo 6o ëprni oн oдaмoн ф икpи xyдpo б a xa^w игap бaён мecoзaнд вa тaфcилoти xaбapy х^шя^ низ бa вocитaи xeлxoи гушгуни ^yivLna^o ифoдa мeёбaнд.

Arap xap як чyмлaи coддa фикpи anoxnapo ифoдa нaмoяд, чyмлaxoи coддaи aлoкaмaнд бa xa^uimap мyнocибaти cинтaкcиcй naiçio мeкyнaнд вa as чи^ти cox^ интoнaтcия вa мaънoи yмyмиaшoн бa якдигap вoбacтa ramra, бapoи ифoдaи фикpи мypaккaб xизмaт мeкyнaнд. Дap ин мaвp ид oдaтaн як чуш мaз муни чум^и дигapp o инкишoф мeдиxaд вa aB мaзмyни умумии o hxo чyмлaи мypaккaб тaшкил мeeбaд.

Чyмлaxoи мypaккaби тoбeъ якe aз pyкнxoи acocrni илми зaбoншинocй б a шyмop мepaвaнд.

Дap дoxили чyмлaxoи мypaккaби тoбeъ чyмлaxoи aз чи^ти coxт xene гушгун мymoxидa мeшaвaнд, ки бa вocитaи ohxo мyнocибarxoи чyзъxo вa ^y^inaxo мyкapp ap мeгapдaнд.

^иоми acocй xaмa гyнa чyмлaxoи пaйp aв дap тapкиби чyмлaxoи мypaккaби тoбeъ cap^yivina вa ё ягон aъзoи oнpo шapxy эзox мeдиxaнд вa бapoи нишoн дoдaни чигyнaгии фикpxoи дap cap^y^ina ифoдaёфтa xизмaт мeкyнaнд. А ин ^ocr, ки obxo чи aз чи^ти coxт вa чи aз чи^ти мaзмyн дopoи axaмияти кaлoн бyдa, xycycияrxoи бa xyд xoc дop aнд.

Б a aкидaи on!!! зaбoншинocи pyc В.A.Бoгop oдицкий xaмaи чyмлaxoи мyp aккaбpo бa мур aккaб и mйвacт вa üyp aккaби тoбeъ тaкcим нaмyдaн то дapaчae cyнъиcт. Фaкrxoи зaбoни зиндapo бa ин ду rypyx xaтмaн дoxил кapдaн мушкип acт [3, c.64].

Чyмлaxoи coддaи aлoxидa (xox capчyмлa xox mйpaв) дap тapкиби чyмлaxoи мypaккaб мycтaкилияти мaънo вa интoнaтcиoнии xyдpo aз дacт дoдa, бa як иф oдa табдиш мeёбaнд.

Ч,yмлaxoи coддaи д oxили чyмлaи мypaккaб дop oи ду xycyaörr мeбoшaнд:

Хycycияти якум oh acr, ки ohxo aз чyмлaxoи coддa ягон фapк нaмeкyнaнд: ohxo xaм мжли чyмлaxoи coддa дyrapкибa ё яктapкибa, xynnac ё тaфcилй мeшaвaнд, capabß o вa aъзoи mйp aв дopaнд. Хycycияти дую м oh aCT, ки чyмлaxoи coддaи тapкиби чyмлaи мypaккaби тс^ъ мycтaкилй (чиxaти

й) x x x x п г x

тaмoмшyдapo ифoдa кapдa нaмeтaвoнaнд, зepo интoнaтcияи xocи xyдpo гум кapдa, бa ягoнaгии интoнaтcияи тобeъ вa мaънoи умумии чум^и мypaккaб вoбacтa мeшaвaнд. Дap тapкиби чyмлaи мyp aккaб и тс^ъ oxaHra пypcиш nypp a rnirox дomтa нaмeшaвaд.

А ин 4oct, ки oмyзиши coxra cинтaкcиcии зaбoнxoи точикй вa aнглиcй мacъaлaи шapxи гpaммaтикии чyмлaxoи мyp aккaб, xen вa гypyxxoи ohxo, мyнocиб an coxтy мaънoи чyзъxoяшoн вa тapзxoи иф oдaи ohxo якe aз мyшкилиxoи xene мукимми зaбoншинocй бaxиcoб мepaвaд.

Ч,yмлaxoи мypaккaби тобeъ дap дaвoми инкишoфи зaбoни aдaбии точик бa шaкл дapoмaдa, дop oи ягoнaгии мaънo, coxт вa интoнaтcия гapдидaaнд. Дap p aвaнди инкишoф и тaъp икии зaбoн nern aз xaмa, cиcтeмaи mйвaндaкxoи тобeъкyнaндaи зaбoни точикй тaкмил мeёбaд вa вocитaи му^ими иф oдaи мyнocибaтxoи чyмлaxo, мaънo вa тоб ишxoи ниxoятдapaчaи гyнoгyни зaмoн, Han^a, caбaб, мaкcaд, шap)т вa Faйpa мeгapдaд. Дap зaбoни aнглиcй низ чyмлaxoи мypaккaби тобeъ 6o чyмлaxoи г г п п x x x ш , x п x

xycycияти шлиф oд aб ap ии бa xyд xocpo дopo мeб oшaнд.

E a aK;nflan 3a60HmnH0Cn to^hk fl.To^HeB Gap oh HHKHmocc h ^yMnaxoH MypaiKa6H to6 et Aap TapKn6n cap^yMna OMaAaHH H^opa^omimHH, 3apcC Ba TapiH6x0H 3ap4)H hh3 MyxHM acT, 3epo hh Bocirraxo 6ap0H 603 xaM 3Hrrap anoyaMaHA myAaHH ^yMnaxoH naiipaB 6a cap^yMna HaymH 6y3ypr Me6o3aHA [9, c.11].

Hymnax,0H MypaKKa6H To6et Aap 3a6oHmHHocn xoAHcaH yaAHM 6yAa, HCTH(J)0AaH ohxo Aap 3a60Hx,0H KaAHMH (opcH Ba ABecro BOMexypaA. flap oh 3aM0H 6apoH Hc^OAaH anoyaH To6et annan naiiBaHAaicxoH To6eticyHaHAa hh3 6yAaHA, kh 60 ^OHHmHHH hhc6h e hhc6h-HmoparH Ba nacBaHAxoH 3apc()H HcTH(J)0Aa MemyAaHA. EoaA 3HKp HaMyA, kh 6at3e a3 naiiBaHAaicxoH To6eticyHaHAa Bo6acTa 6a cHFaH c etn cepMatHO 6yA aim. MacanaH, ac naiiBaHA aKH To6eticyHaHAaH 3 a6oHH ABecro (iiaT) MatHoxoH 3aM0H, ca6a6, MaycaA, Ham^a Ba Faiipapo hc[)oa a KapAa MeTaBOHHcT.

flap 3a6oHH 4)opcHH MHeHa naiiBaHAaicxo a3 nypcHm^OHHmHH Ba nacBaHAxo HHKHmocJ) Mee6aHA. MatnyM acT, kh Aap hh AaBpaH HHKHmoc|)H 3a6oHH 4)opcH canHMaH ке xaMnyH naiiBaHAaKH MyairaHKyHana, ка xaMnyH naiiBaHAaKH 3aM0H Ba Ky xaMnyH naiiBaHAaKH nypKyHaHAa Kop capMyAa MemyAaHA. flap 3a6oHH x03HpaH to^hk ohxo maicnH aroHaH KH-po rHpHc^TaaHA Ba Aap 3a6oHH aHrnHcn hh naiiBaHAaK xaMnyH that e so that hcth4) OAa MemaBaA [9, c.18].

flap 3a6oHH to^hkh naiiBaHAaKH кн Ba3H4)ax0H xyAp 0 Bacet KapAa, xaMaH ^yMnaxoH naiipaBp 0 6a cap^yMna To6et MeKyHaA, kh hcth4) OAaH oh Aap 3a6oHH aHrnHcn Ha Aap xaMa xenxoH nyMnaxoH naiipaB 6a Ha3 ap MepacaA. Faiip a3 oh, Aap 3a6oHH c op chh MHeHa naiiBaHA aicxoH to6 etKyHanaH то кн--so that, arap KH--if that, nyHKH - because, since hh3 By^yA a omraHA. Ohxo 6eB0cHTa e 60 Mopc^ eMaxoH AHrap h 3a6oH naiiBaHAaKx,0H Taprai6HH 3HeAe coxTaaHA Ba ohxo Aap 3a60Hx,0H to^hkh Ba aHrnHcn xene 3HeA HcretMon MemaBaHA.

KHKHmoc^H MHH6atAaH HnMH 3a6oHmHHocn HHmoH MeAHxaA, kh naiiBaHAaicxoH coAAaH mhka opamoH MaxAyA acocH canHMaco3HH naiiBaHAaicxo rapAHAa, 6ohch 6a aMan OMaAaHH naiiBaHAaicxoH TapiH6HH cepmyMop e rapAHAaaHA.

flap 3a60Hx,0H to^hkh Ba aHrnHcn a3 hcm, ^OHHmHH, 3ap4) naiiBaHAac Ba e nemoaHAxo 60 naiiBaHAaKx,0H coAAa, xycycaH 60 naiiBaHAaKH kh -that naiiBaHA aicxoH TapKn6H e MypaiKa6H xene 3 HeA coxTa MemaBaHA(Ba^Te Ku--when, arapnu—although, to kh--so that, x,aMHyH0H Ku--as a3 6apon oh kh-- for that).

AcccapH naiiBaHAaicxoH coAAa cepMatHO 6yAa, 6ap0H Hc^OAaH anoyaH xenxoH ryHoryHH ^yMnaxoH naiipaBy cap^ymna Me oa ha. naiiBaHAaicxoH TapKH6n OAaTaH 6apoH Hc^OAaH MyHocH6aTH aroH HaBtH MyaiiaHH ^yMnaH naiipaB HcTHc^OAa MemaBaHA. flap 3a6oHH to^hkh 6ap0H Hc^OAaH To6eHaTH ^yMnaH naiipaB 6 a cap^ymna a ap ac BaKT xaM naiiBaHAaKH coAAa Ba xaM naiiBaHAaKH TapcH6n hcthcc OAa 6ypAa MemyA, kh hh aHtaHa to xon AaBOM AopaA, Bane naiiBaHAaKH TapcH6n 60 ca6a6H paBmaHHH MatHOH nyFaBH MaxcycaH Aap Hacp cep HcretMon myAaaHA.

Arap Aap AaBpax,0H aBBan naiiBaHAaKx,0H coAAa xene cepHcretMon Ba, 6aptacc, naiiBaHAai«,0H TapcH6H ^aM a3 HHx,aTH mhkaop Ba ^aM a3 6o6aTH Aap anaH HcTHcj oa a xene Max,AyA 6omaHA, ^ono mhkaop Ba TetAOAH HcTetMonH naiiBaHAaKx,0H TapKH6H 3HeA rapAHAa, a OHpaH HcTetMonH naiiBaHAai«,0H coAAa

to ac aHA 03a MaxAyA rapAHAaacT. A 6aciH naiiBaHAaKH kh Ba3 Hc^aH cHHTaccHcHpo aA 0 MeicyHaA, 6apoH paBmaH capAaHH MatHOH oh naiiBaHAaicxoH TapiiH6 hh 3 HeA BynyA Aop aHA.

3a6oHmHHocoHH pyc 3aneMaH KP. Ba ^ycoBcuHii B.A. TaHxo naiiBaHAaicxoH 3epHHpo ;aiiAa capAa 6yAaHA:(6o Bynyau oh Ku--despitethe fact that, 3epo Ku--because, napo Ku--because, to kh--so that, xapnaHfl Ku--though,TO oh kh--so that [5, c.67-68].

naiiBaHAaicxoH TapKH6H a3 pyH MatHO Ba Ba3 Hc^aamoH xoch nyMnaxoH naiipaBH MyaiiaH MerapAaHA (Satfl a3 oh Ku--after that- 3aM0H, a3 ca6a6u hh kh—because of that- ca6a6, 60 Ma^caau oh Ku--in order to- Ma;caA, 60 Bynyau oh KH--despite the fact that—xHnoccH Ba Faiipa Me6 omaHA).

HHKHmocc h Tacc aiacyp Tana6 MeicyHaA, kh Ha c a;aT myhoch6 arxoH 3aM0H, ca6a6, Ma;caA Ba Faiipa paBmaH Hc^OAa maBaHA, 6aniH To6HmxoH MyxTamctm ohxo xaM caxMO 6omaHA. A xaMHH ca6a6 MaxcycaH Aap 3a6oHH aAa6HH HMpy3aH to^hk naiiBaHAaicxoH TapiH6HH 3HeAe coxTa MemaBaHA, kh hh paBHaH acocHH HHCHmoc^H 3 a6oHpo HHtHioc MeicyHaA.

flap paBaHAH ^ymnaxoH MypaiKa6H To6etH 3a6oHxoH tohhkh Ba aHrnHcn naiiBaHAaicxoH To6etnyHaHAaH rap k h 6 h h 3epHH hcthcc OAa MemaBaHA:

x r -, , , ,

kh, 60 Ma;caAH oh kh, 6a mapra oh kh, KartH Ha3ap a3 oh kh, capcc h Ha3ap a3 oh kh, 60 BynyAH oh kh, a3 xycyc h oh kh, Aap 6opaH oh kh, 6ap0H hh kh, xaMHH kh, 6HHo6ap oh kh, to kh, to hh kh, rapnaHAe kh, xapnan

, n m , t , , rye ,

x n , n , ,

kh, 6a mapre kh, a3 6o3e kh, nac a3 oh kh, raxe kh, AaMe kh, 3aM0He kh, Bayro kh, 6apo6apH hh kh, qyHOH kh,

When, as long as, because, because of, because of, in order to, as long as, in spite of that, in spite of that, despite of the fact, about that, about for, because of, because of that, though, though, before that, after that, why, as if, in the case of, as it were, as it were, because, as it were, as like, because of, provided that, as long as, after thatwhen, when, when, when, however, asas, as if, as long as, in such a way

хамчунон ки, чи кадар ки, гуё ин ки, ба тарзе ки, б a that, to the extent that, to the extent that, to the тавр е ки, ба кадр е ки, ба хадде ки, хар кадар ки, ба extent that, as much as to the extent that, to the дарачае ки, б а андозае ки._ extent that._

Маълум мешавад, ки як катор пайванд акхои тобеъкунанд а аз забони точикй ба з абони англисй тарчумаи якхела дошта, хар кадоми онхо мавриди истифодабарии хешро доранд. Масалан пайвандакхои хангоме ки, вакте ки, замоне ки вакто ки гахе ки, даме ки, ба забони англисй хамчун when тарчума мешаванд. Пайвандакхои зеро ки, чунки, модом ки, барои он ки, аз барои он ки, барои ин ки, бо сабаби он ки, бо сабаби ин ки, бинобар ин ба забони англисй бо пайвандакхои because, because of, since, for that иф ода карда мешаванд.

Пайвандакхои- аз бозе ки, чи кадаре ки, ба кадре ки, ба хддде ки, ба андозае ки, хар кадар ки, ба дарачае ки дар забони англисй бо пайвандаки тобеъкунандаи as long as иф ода меёбанд.

Пайвандакхои бо вучуди он ки, сарфи назар аз он ки, катъи назар аз он ки, дар забони англисй бо пайвандаки in spite of ё despite of the fact иф ода карда мешаванд.

Пайвандакхои дар бораи он ки, дар бораи ин ки,дар хусуси он ки, дар мавриди он ки, ва гайра дар забони англисй бо пайвандаки about ифода карда мешаванд. А ин бармеояд, ки дар забони точикй нисбат ба забони англисй калимахои хаммаъно бештар мушохида кард а мешаванд, чунки д ар з аб о ни точикй як пайвандак б о я кч анд калимаи хаммаъно иф ода кард а меш ав ад.

Барои тасдики ин гуфтахо якчанд чумлахои пайрави сабаб ва замонро бо истифодаи пайвандакхои тобеъкунандаи зерин дар ду забон меорем. ки чунин мисолхо дар китоби «Ёддоштхо»-и устод Айнй хеле хуб ба назар мерасад. Масалан: Ин деха бинобар поёноб буданаш камоб буд, хусусан баъд аз он, ки руди кухнаи Шофиркомро, ки аз шимоли ин деха мегузашт, рег пахш карда ботил кард [1,9]. Дар ин чумлаи пайрави сабаб пайванд аки тоб еъкунанд аи бинобар ин дар заб они англисй хамчун «because of» тарчума мешавад.

Because of the law water level this village was poorly irrigated: and after the Shofircom canal to the north of it was inundated by sand and wiped out [12, с.32-33].

Ё дар чумлаи дигари пайрави сабаб пайвандаки тобеъкунандаи бинобар ин чунин ифода ёфтааст: Бинобар ин, дар он д авру пеш аз он деха мад аниятноктар ва серхату саводноктар чое набуд [1, 9]. Дар ин чо бошад пайвандаки тобеъкунанд аи бинобар ин дар чумлаи з аб они англисй хамчун on this account, тарчума шудааст: On this account Soktare was the best-educated and most advanced village on the whole region [l2, с.32].

Б аъзан чумлаи пайрави сабаб хабархои алохидаро эзох дода ба воситаи онхо ба сарчумла тобеъ мегардад. Дар мисоли зерин сарчумла ду хабари чида дорад ва хар як хабари он алохида бо чумлахои пайрави сабаби гайричида шарх ёфтаанд. Барои таъкиди хабархои сарчумла онхо пас аз сарчумла боз такрор шуда, баъд аз хар як хабар чумлаи пайр ави сабаби он оварда мешав ад. Масалан дар чумлаи дигар:

Чунки у бо вучуди хунарманд буд ан, дар Соктаре аз касби дур едгарии худ дуруст ф оида бурда , зеро ч х х ш х ш х г

хунарманд буданд [1, с. 11]. Дар мукоиса бо чумлаи забони англисй пайванд аки чунки хамчун п ш for ч ш . М ъл ш , ъ х х г ч

ч л х ч й гл й ч п х п ш х ш х

мешавад. Дар кисмати дуюми чумла, ки чумлаи пайрав аст, пайвандаки зеро ба забони англисй хамчун since тарчума шуд ааст.Ь! Soktare, for all his skills, he had not been able to profit fully from his carpentry, since even among his own relatives there were already skilled carpenters [12, с.34].

Вакте ки созандагон асбоби созу навози худро гундошта ба рафтан тайёрй медиданд, ман хабардор шудам, ки мехмонон хамагй пароканда шуда рафтанд ва дар хавлй танхо хешовандон мондаанд [1, с. 16]. Дар ин чумлаи пайрави замон чумлаи пайр ав д ар аввали чумла омада сарчумла баъд аз чумлаи пайрав омадааст, яъне дар ин чо чумлаи пайрав ба сарчумла ба воситаи пайванд аки ки ъ ш . Д к ч л гл й ч л п п ш ч л

. П ъ вакте ки гл й х when ч ш

п ъ ки ш , that ч ш .

When the musicians had gathered their instruments and were preparing to leave I discovered that all the guests had gone, and only relatives remained in the yard [12, с.39].

Ё ин ки дар чумлаи дигари пайрави замон: В акте ки, ман ба тарафи чойгахи худ мегуз аштам чашмам ба чашми акаам афтод....[1, c.18]. Дар ин чо ман ба тарафи чойгахи худ мегузаштам чумлаи пайрави замон буда, чашмам ба чашми акаам афтод, сарчумла мебошад , ки ба воситаи п вакте ки ч л ъ г . Д к ч л гл й

ч л п п ш ч л , п ъ when

сарчумла тоб еъ шудааст. Масалан: When I trotted over toward the bed my eyes met my brother's eyes [12, .41].

Чи тавре ки забоншиноси рус А.И.Смирницкий дар китоби худ «Синтаксис Английского

языка» кайд кардааст, чонишинхои нисбй бо пешояндхо ва пайвандакхо алокаи з ичи маъной дор анд ва бо ин восита метавонанд муносибати байни аъзохои чумларо осон кунанд. А хама бештар чонишинхои нисбй ба чои пайвандакхои тобеъкунанда меоянд. Ин наздикй ба он оварда мерасонад, ки дар бисёр мавридхо ба чои як калима калимаи дигар истифода шавад. Чонишинхои нисбй бештар дар чумлахои пайрави муайянкунанда истифода мешаванд. Масалан дар чумлаи: I spoke to the man whom you saw yesterday [8, с.94]. Дар ин чумла ба чои пайвандаки тобеъкунандаи that чонишини нисбии whom истифода гардид, ки дар забони точикй бо чонишини хамон ва пайвандаки тобеъкунандаи ки ифода ёфтааст. Масалан: Ман бо хамон марде, ки шумо уро дируз дидед, сухбат кард ам.

Ё дар чумлаи дигари пайрави муайянкунанда ин гуфтахо боз як бори дигар исботи худро ёфтааст: It happened in the year when he came to Moscow[8, с.96]. Дар мукоиса бо чумлаи забони точикй пайвандаки тобеъкунандаи вакте ки бо чонишини нисбии «хамон» иф ода ёфта чунин тарчума шудааст: Ин ходиса хамон соле руй дода буд, ки вай ба Маскав омада буд. Яъне чонишинхои нисбй дар чумлахои пайрави муайянкунанда нисбатан бештар истифода мешаванд. Дар чумлахои мураккаби тобеъ муносибати чумлахои яктаркиба ва дутаркибаеро мушохида мекунем, ки яке аз чумлахо ба д игаре тобеъ аст. Чумлаи тобеъшаванда - чумлаи пайрав буда чумлаи тобеъкунанда сарчумла номид а мешавад. С арчумла аз чихати сохт пояи асосй ба шумор рафта, пайрав б а эз охи он меояд.

Дар забони точикй аксари чумлахои пайрав аз руи маъно ва вазифа ба аъзохои чумлаи содда наздиканд. Бештарини чумлахои пайрав бо аъзохои тафсилии чумлахои содда хаммаъной зохир менамоянд. Барои хамин хам таснифи чумлахои пайрав аъзохои чумлахои соддаро ба хотир меоваранд: чумлахои пайрави муайянкунанда, пур кунанда, мубтадо, хабар, холхои замон, сабаб, натича тарзи амал, шарт ва гайра.

Доир ба таснифоти чумлахои пайрав дар забоншиносй фикрхои мухталиф мавчуданд. Дар таснифоти анъанавй чумлаи мураккаб ба чумлаи содда ва чумлахои пайрав ба аъзохои пайрави чумлаи содда киёсан омухта мешавад.

Ч л х п ъ х ч л ё гу ух ъ х ё

сарчумла тобеъ шуда меоянд. Чумлахои пайрави мубтадо, хабар, муайянкунанда ва пуркунанда

3 х х г г ъ ё г ух ъ х ч л ш .

Сарчумла нисбат ба чумлаи пайрав аз чихати сохт мустакил бошад хам, баъзан ба чумлаи пайрав маънои пурр а дод а наметавонад. Ин ходиса хам вобастагии сарчумла ва чу млахои пайравро нишон медихад.

А мушохидахо бармеояд, ки ки дарачаи вобастагии сарчумла ва чумлахои пайрав гуногун мебошад. Байни сарчумла ва чумлахои пайраве, ки ягон аъзои сарчумларо шарх медиханд,

гй ш ш х ш , х ъ ч л л к ,

чунин чумлахои пайрав б а иборахо бармегарданд ва ягон аъз ои чумлаи содда шуда метавонанд.

Чи тавре ки кайд кардем, тасниф оти чумлахои мур аккаб и тобеи забонхои точикй ва англисй яке аз масъалахои нихоят мухимми назарй ва амалии синтаксиси чумлахои мураккаб ба шумор меравад. Хангоми классификатсияи онхо хамеша бояд дар хотир дошт, ки чумлаи пайрав як чузъи сохти синтаксисии чумлаи мураккаб аст ва он бо воситахои гуногун сарчумларо эзох медихад ва ба ин васила чумлахои мураккаби тобеъ ба амал меояд. Чумлахои пайрав хусусиятхои ба забонихои ч й гл й х , , х ш у ш к х .

Дар мукоиса бо забони англисй низ чумлахои пайрав хусусиятхои ба худ хосро доранд. Х,амаи чумлахои пайрав дар ду забон сарчумлар о аз ягон чихат эз ох медиханд. (мубтадо, хабар, муайянкунанда, пуркунанда, тарзи амал, макон, з амон, максад, сабаб, натича ва гайра).

Хулоса дар забони точикй як пайвандаки тобеъкунандаи ки метавонад дар хамаи хелхои

4 л п ш (х , х , , , , х , , , , ч , вакте ки, то ки, чунки, зер о ки, ки ва гайра).

Яъне барои сохтани чумлахои мураккаби тобеъ накши пайвандакхои тобеъкунанда дар ду , х ч й х гл й х х п х ъ

яке аз воситахои асосии алокаи сарчумла бо чумлахои пайрав б а хисоб мераванд.

АДАБИЁТ

1. Айнй С. Ёддоштхо/ С.Айнй.- Душанбе, Адиб-1990.-352с.

2. Арзуманов С., Сангинов А. Забони точикй / С.Арзуманов, А.Сангинов. -Душанбе, Маориф - 1988.- 414 с.

3. Богородицкий В.А Общий щэс русской грамматики/ В.АБогородицкий.- М-Л, 1935 - 229с.

4. Бернацкая А.А., Забытов Н.П. Синтаксис сложного предложение (сложносочинённое, сложноподчинённое предложение косвенная речь) /ААБернацкая, Н.П. Забытов.- Красноярск, 1989.- 156c.

5. Залеман К.Г. Жуковский В.А. Краткая грамматика новоперсидского языка / К.Г. Зелеман, В.А. Жуковский. - СПб, 1960. - 67-68с.

6. Каримов X.., Маъсумй Н., Точиев Д., Эшончонов А. Забони адабии хозираи точик (синтаксис) / ^.Каримов,

Маъсумй Н, Точиев. Д Эшончонов А. -Душанбе, Ирфон, 1970. -265 с .

7. Рустамов Ш, Мушкилоти синтаксис /Ш.Рустамов. -Душанбе, Маориф. -1988. - 331с.

8. Смирницкий А.И. Синтаксис английского языка /А.И.Смирницкий. - Москва, Просвещение -1957.- 263с.

9. Точиев.Д.Т. Чумлахои мураккаби тобеъ дар забони адабии хозираи точик /Д.Т.Точиев. -Душанбе, Дониш-1981. -213с.

10.Точиев Д.Т. Воситахои алокаи чумлахои мураккаби тобеъ дар забони адабии точик /Д.Т.Точиев. - Душанбе, Ирфон, 1971. - 50 с.

11.Хочаев Д., Кабиров Ш. Синтаксис ва пунктуатсия /Д.Хочаев, Ш.Кабиров. - Душанбе,- Маориф-1991.-59 с .

12.S.Aini.The Sands of Oxus/ Aini S. Dushanbe. -1990. - 352p.

13.Geoi&sy Leech. Jan Svartvik.» A Communicative Grammar of English".Moscow-1983.-304p.

ИСТИФОДАИ Ч,УМЛАХ,ОИ МУРАККАБИ ТОБЕЪ БО ПАЙРАВИ САБАБ ВА ЗАМОН, ДАР ЗАБОЩОИ ТОЧДКЙ ВА АНГЛИСЙ

Дар мацола муаллиф доир ба истифодаи цумлщои мураккаби тобеъ бо цумлщои пайрави сабаб ва замон ва хещои гуногуни цумлауои пайрав маълумоти муфассал додааст, ки дар забоншиносии муосир яке аз мавзууои актуали ба уисоб меравад.

Мацсади мацола: Агар уар як цумлаи содда фикри алоуидаро ифода намояд, цумлауои соддаи алоцаманд ба уамдигар муносибати синтаксиси пайдо мекунанд ва аз цщати сохт, интонатсия ва маънои умумиашон ба якдигар вобаста гашта, барои ифодаи фикри мураккаб хизмат мекунанд. Дар ин маврид одатан як цумла мазмуни цумлаи дигарро инкишоф медиуад ва аз мазмуни умумии онуо цумлаи мураккаб ташкил меебад. Дар дохили цумлщои мураккаби тобеъ цумлауои аз циуати сохт хеле гуногун мушоуида мешаванд, ки ба воситаи ощо муносибатуои чузщо ва цумлахо мукаррар мегардад.

Цумлауои мураккаби тобеъ дар давоми инкишофи забони адабии тоцик ба шакл даромада, дорои ягонагии маъно, сохт ва интонатсия гардидаанд. Дар раванди инкишофи таърихии забонуои тоцикй ва англиси, пеш аз уама, системаи пайвандащои тобеъкунандаи ин ду забон такмил меёбанд ва воситаи мууими ифодаи муносибатуои цумлауо, маъно ва тобишуои нщоятдарауаи гуногуни замон,натща, сабаб,мацсад, шарт ва гайрамегарданд.

Натщаи татцицот нишон дод, ки барои сохтани цумлауои мураккаби тобеъ бо хелуои гуногуни цумлауои пайрав нацши пайвандащои тобеъкунанда дар ду забон, уам забони тоцикй ва уам забони англиси бениуоят мууим аст.

Калидвожахр: Цумлщои мураккаби тобеъ, цумлщои пайрав, пайвандащои тобеъкунанда, пешояндщ хусусият, пайвандащои ки, бинобар ин ,вацте ки, цонишинуои нисби.

ИСПОЛЬЗОВАНИЕ СЛОЖНЫХ ПРИДАТОЧНЫХ ПРЕДЛОЖЕНИЙ ПРИЧИНЫ И ВРЕМЕНИ В ТАДЖИКСКОМ И АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКАХ

В статье автор подробно рассказывает об использовании сложных придаточных предложении прчины и времени и разных видов придаточных предложений, что является одной из важнейших тем современного языкознания.

Цель статьи. Если каждое простое предложение выражает отдельную идею, то связанные простые предложения будут иметь синтаксические отношения друг с другом и будут взаимосвязаны с точки зрения структуры, интонации и общего значения и будут служить для выражения сложной идеи. В этом случае одно предложение обычно развивает содержание другого предложения, и из их общего содержания образуется сложное предложение. В придаточных предложениях есть очень разные конструкции предложений, с помощью которых устанавливаются отношения частей и предложений.

Сложные придаточные предложения образовались в период развития таджикского литературного языка и имеют единство значения, структуры и интонации. В процессе исторического развития языка, прежде всего, система придаточных предложений таджикского языка совершенствуется и становится важным средством выражения взаимосвязи предложений, значений и оттенков крайне разного времени, результата, причины, цели, состояния и так далее.

По результатам исследования выялена роль придаточных предложений в обоих языках, как таджикском, так и английском, чрезвычайно важная для построения сложных придаточных предложений.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Ключевые слова: сложные придаточные предложения, придаточные союзы, придаточные предложения, префиксы, особенность, союзы тот, потому что, когда относительные местоимения.

USING COMPLEX SUBORDINATE CLAUSES OF CAUSE AND TIME IN TAJIK AND ENGLISH LANGUAGES

In the article, the author talks in detail about the use of complex subordinate clauses of cause and time and different types of subordinate clauses, which is one of the most important topics of modern linguistics.

Purpose of the article If each simple sentence expresses a separate idea, the related simple sentences will have a syntactic relationship with each other and will be interrelated in terms of structure, intonation and overall meaning and serve to express a complex idea. In this case, one sentence usually develops the content of the other, and a complex sentence is formed from their general content. In subordinate clauses, there are very different sentence constructions with the help of which the relations of parts and sentences are established.

Complex subordinate clauses were formed during the development of the Tajik literary language and have the same meaning, structure and intonation. In the process of the historical development of the language, first ofall, the system of subordinate clauses of the Tajik language is being improved and becomes an important means of expressing the relationship of sentences, meanings and shades of extremely different times, results, reasons, goals, conditions, and so on.

According to the results of the stady, That is, the role of subordinate clauses in both languages, both Tajik and English, is extremely importantfor the construction of complex subordinate clauses.

Keywords: complex subordinate clauses, subordinate unions, subordinate clauses, prefixes, singularity, the conjunctions that, because of, when, relative pronouns.

Сведения об авторе:

Орзуева Парвина Джамолидиновна - соискатель кафедры языковедения и сравнительной типологии Таджикского государственного педагогического университета им. С .Айни. Адрес: 734003 г. Душанбе. проспект Рудаки 121. E-mail: [email protected] Тел. (+992) 917999609

About the author:

Orzueva Parvina Jamolidinovna - applicant of the Department of Tipology Linguistics, Tajik State Pedagogical University, named after Sadriddin Aini, Address: 734003 city Dushanbe avenue Rudaki. E-mail: [email protected], Phone: (+992) 917999609

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.