Научная статья на тему 'НАҚШИ САРМОЯГУЗОРИИ ХОРИҶӢ ДАР ТАЪМИНИ РУШДИ ИҚТИСОДИ МИЛЛӢ'

НАҚШИ САРМОЯГУЗОРИИ ХОРИҶӢ ДАР ТАЪМИНИ РУШДИ ИҚТИСОДИ МИЛЛӢ Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
сармоягузорӣ / фазои сармоягузорӣ / иқтисодиёт / сармояи хориҷӣ / фаъолияти сармоягузорӣ / инфрасохтори сармоягузорӣ / лоиҳаҳои сармоягузорӣ. / инвестиции / инвестиционный климат / экономика / иностранные инвестиции / инвестиционная деятельность / инвестиционная инфраструктура / инвестиционные проекты.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Каримов Ш. М., Джалилзода У. А.

Муаллифон дар мақолаи худ қайд намудаанд, ки барои баланд бардоштани самаранокии идоракунии фаъолияти сармоягузорӣ, беҳтарсозии муҳити сармоягузорӣ ва механизми ҷалби сармоягузориҳои хориҷӣ ба минтақаҳои кишвар инфрасохтори рушдёфтаи сармоягузорӣ лозим аст. Бинобар ҳамин барои ташаккулёбии пурра ва такмилёбии доимии он таҳия ва тадбиқ намудани маҷмӯи тадбирҳо оид ба рушди инфрасохтори махсуси сармоягузорӣ зарур мебошад. Маълум аст, ки давлату ҳукумат дар бахши сармоягузориҳо бештар имкониятҳои сари вақтӣ медиҳад, ки ин ба соҳибкорони инфиродӣ имконияти хуб фароҳам меоварад, ва ба рушди иқтисодии мамлакат таъсири мусбӣ мерасонад.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE ROLE OF FOREIGN INVESTMENTS IN ENSURING THE DEVELOPMENT OF THE NATIONAL ECONOMY

В своей статье авторы отметил, что для повышения эффективности управления инвестиционной деятельностью, улучшения инвестиционной среды и механизма привлечения иностранных инвестиций в регионы страны необходима развитая инвестиционная инфраструктура. Поэтому для его полного формирования и постоянного совершенствования необходимо разработать и внедрить комплекс мер по развитию специализированной инвестиционной инфраструктуры. Известно, что государство и правительство предоставляют больше своевременных возможностей в инвестиционном секторе, что создает хорошие возможности для индивидуальных предпринимателей и положительно влияет на экономическое развитие страны.

Текст научной работы на тему «НАҚШИ САРМОЯГУЗОРИИ ХОРИҶӢ ДАР ТАЪМИНИ РУШДИ ИҚТИСОДИ МИЛЛӢ»

УДК:331(046)

НАЦШИ САРМОЯГУЗОРИИ ХОРИ^Й ДАР ТАЪМИНИ РУШДИ ЩТИСОДИ

МИЛЛЙ

Каримов Ш. М.

Ч,алилзода У. А.

Аннотатсия. Муаллифон дар мацолаи худ цайд намудаанд, ки барои баланд бардоштани самаранокии идоракунии фаъолияти сармоягузори, бе%тарсозии му%ити сармоягузори ва механизми цалби сармоягузорщои хорицй ба минтаца%ои кишвар инфрасохтори рушдёфтаи сармоягузори лозим аст. Бинобар %амин барои ташаккулёбии пурра ва такмилёбии доимии он та%ия ва тадбиц намудани мацмуи тадбир%о оид ба рушди инфрасохтори махсуси сармоягузори зарур мебошад. Маълум аст, ки давлату %укумат дар бахши сармоягузорщо бештар имконият%ои сари вацти медщад, ки ин ба со%ибкорони инфироди имконияти хуб фаро%ам меоварад, ва ба рушди ицтисодии мамлакат таъсири мусби мерасонад.

Калидвожахр: сармоягузори, фазои сармоягузори, ицтисодиёт, сармояи хорицй, фаъолияти сармоягузори, инфрасохтори сармоягузори, лоща^ои сармоягузори. Барои ицтибос: Каримов, Ш. М. Нацши сармоягузории хорицй дар таъмини рушди ицтисоди милли /Ш. М. Каримов, У. А. Цалилзода //Паёми молия ва ицтисод.- 2024 №4 (43) - С. 266-273.

РОЛЬ ИНОСТРАННЫХ ИНВЕСТИЦИЙ В ОБЕСПЕЧЕНИИ РАЗВИТИЯ

НАЦИОНАЛЬНОЙ ЭКОНОМИКИ

Каримов Ш. М.

Джалилзода У. А.

Аннотация. В своей статье авторы отметил, что для повышения эффективности управления инвестиционной деятельностью, улучшения инвестиционной среды и механизма привлечения иностранных инвестиций в регионы страны необходима развитая инвестиционная инфраструктура. Поэтому для его полного формирования и постоянного совершенствования необходимо разработать и внедрить комплекс мер по развитию специализированной инвестиционной инфраструктуры. Известно, что государство и правительство предоставляют больше своевременных возможностей в инвестиционном секторе, что создает хорошие возможности для индивидуальных предпринимателей и положительно влияет на экономическое развитие страны. Ключевые слова: инвестиции, инвестиционный климат, экономика, иностранные инвестиции, инвестиционная деятельность, инвестиционная инфраструктура, инвестиционные проекты.

THE ROLE OF FOREIGN INVESTMENTS IN ENSURING THE DEVELOPMENT OF

THE NATIONAL ECONOMY

Karimov Sh. M. Jalilzoda U. A.

Annotation. The authors noted in his article that in order to improve the efficiency of investment management, improve the investment environment and the mechanism for attracting foreign investment to the regions of the country, a developed investment infrastructure is needed. Therefore, for its full formation and continuous improvement, it is necessary to develop and implement a set of measures for the development of specialized investment infrastructure. It is known that the state and the government provide more timely opportunities in the investment sector, which creates good opportunities for individual entrepreneurs and has a positive impact on the economic development of the country.

Keywords: investments, investment climate, economy, foreign investments, investment activity, investment infrastructure, investment projects.

Ty3opHmH Macta.a. PacugaH 6a pymgu 6a.naHgcyptaTy ycryBop gap ak KumBap 6a TaFHHpé6aHgax,0H 3Hég Bo6acTH aBa^uHgapu^a Me6omag. ^ap AK^oarñ HC.n0x,0T Bopug KapgaH gap x,aMau cox,ax,0H ryHoryHH hkthcoah, kh 6a pymgu hkthcoah MyxHTepo 6a MHéH MeoBapag, Ba a3 oh ^yM^a pyxuau coxh6koph 6o.no rupu^Ta, capM0ary30pñ 6emTap Merapgag. Hh MyxHT gapoMagu gaB^aT Ba axo^upo 3Hég HaMyga, 6ohch KaM ramTaHH caTxu KaM6u30aTH Ba 6apTapa$ mygaHH MymKu^OTH 3Hége gap ^OMea Merapgag.

Tax,.H.H Tax,KHKOTx,OH oxnp Ba HampneT. ^ap gaB.naTx,0H TapaKKHKapgau ^axoH capMoau xopu^ñ 6a 6axmu

xycycuH H^TucoguéT axaMHTAT aBBa^HHgapa^a gogaaHg, kh gap TapaKKHéTH HKTucoguBy h^thmohh ohxo caxMH Ha3appacpo gopo Me6omag. BuHo6ap xaMHH 6appacuu hh Macta^a gap mapouTH HMpy3au HyMxypuu To^hkhctoh axaMHATH Ka^OH gomTa 6a pymgu hkthcoahh KumBap HaKmñ acocupo gap 6ap Merupag.

MaKcagn MaKO.ia. KopKapgu acocxou HHMHH TaKMH^H Taxua Ba TaT6uKH ^ato^HATH capM0ary30pñ gap HyMxypuu To^hkhctoh.

MyxraBOH acocHH MaBog. HyMxypuu To^hkhctoh HMpy3 gap mapouTH hkthcoah 6o3opñ Kapop gopag Ba py3 to py3 K0Mé6uxou 3Hég 6a gacT OBapga ucTogaacT. Ty3amTaH 6a hkthcoah 6o3opñ 6a 6ucép KopxoHaBy

TamKH^OT^OH ^yMxypñ Tatcupu 3Hég MepacoHag, Ba ohxo 6a capMoau xopu^ñ

эxтнé^ nango MeHaMOAHg. CuécaTH capMoary3opñ AKe a3 khcmxoh MapKa3HH hh3omh 6o3opñ 6a xhco6 MepaBag. Ma^xyMH cuécaTH capMoary3opñ gap Ha3ap ogñ MeHaMoag, .tckhh oh hhxoat MypaKKa6 6yga, HO3yKH^OH xygpo gopo Me6omag. OMyxTaHH hh H03yKHx,0, Ha oh Kagap ocoh 6yga, TaBa^yxu 6emTappo Ta.na6 MeHaMoag. Arap a3 ^ohh6h XyKyMaTH HyMxypñ cuécaTH capM0ary30pñ gypycT 6a pox MOHga maBag hh 6a nempaBHH HKTHCoguéT Ba 6exTap rapgugaHH Ba3tu hkthcoahh axoM Ba KumBap OBapga MepacoHag.

Co.nxoH oxup KumBapxoH 3Hége TaBOHHCTaHg MyxHTH gypycTH capMoary3opupo 6a By^yg OBapaHg, kh gap HaTH^a 6a pymgu hkthcoahh 6a^aHgcyptaT gacT é$Ta Ba 6a rypyxu KumBapxoH TapaKKHKapgau ^axoH Bopug rapgaHg. Bapou ak KumBapu py 6a pymg OMyxTaHH Ta^pu6au ohxo Ba HCTH^ogau Ta^pu6ax,0H gypycTH hh KumBapxo, gap Magu aBBan Me6omag. X,aMnyHHH, gapKH gypycTH ^oñroxu KumBapu xyg, ry30mTaHH xaga^xou Mymaxxac ^uxaTH hc.hoxh Ba3t, Taxua Ba aMa^HC03HH cuécaTH gypycT 6apou 6a By^yg OBapgaHH ak MyxHTH c03aHgau hkthcoah, Ba3H^au xap ak MaM^aKaTH aMa^KyHaHga Ba3H^au aBBa^HHgapa^a 6a x,hco6 MepaBag. Be gapKH ^oñrox,H BOKeuu KumBap gap ^a^OHH

муосир, эътирофи мавкеи аслии давлат дар сатхи байналмилалй, шинохти омилхои боздорандаи рушд ва барномарезихои илм бунёди давлатй аз чониби

тасмимгирандагони аслии давлат, ислохоти бунёдии тахкимбахши фазои сармоягузорй гайримумкин мебошад.

Фазои сармоягузорй мачмуи омилхои хусусияти хукукй, сиёсй, рухй, иктисодй, молиявй, андозй, табий, чугрофй ва сохториву ташкили дошта, ки ба чалби сармоя мусоидат мекунад. Мухаккикони илми иктисодй оид ба мафхуми «фазои сармоягузорй» акидахои гуногунро баён намудаанд, вале хамаи инхо дар акидаи худ шароитхои чалби сармоягузориро номбар мекунанд. Дар маърузаи Бонки чахонй оид ба фазои сармоягузорй омадааст: «Фазои сармоягузорй ин мачмуи омилхои гуногуне, ки имконияти ширкатро муайян намуда ва барои ташаккулёбии амалишавии

махсулнокии сармоягузорй, фарохам овардани чойи корй нав ва васеъ намудани фаъолияти худ хавасманд менамояд»[1].

Яке аз сарчашмахои мухимтарини тараккиёт сохахои хар як мамлакат чалби сармоягузории хоричй ё дохилй мебошад. Бинобар хамин барои баланд бардоштани сатхи иктисодиёти кишвар ва сатхи зиндагии ахолй сармояи дохилй ва сармояи хоричй зарур мебошад. Аз руи назария сармоягузорй ин мачмуи манбахои иктисодиёт, ки ба такрористехсоли воситахои асосии истехсолот равона карда шуда аст. Ч,араёни чалбнамоии сармоягузории хоричй барои баромадан аз бухрони иктисодй, васеъгардонии истехсолот ва баланд бардоштани сатхи зиндагии ахолй дар чумхурй хаётан зарур хисобида шуда ба рушди иктисодии мамлакат накши аввалиндарачаро дорад. Дар замони муосир ягон давлате нест, ки аз сармоягузории хоричй истифода набарад.

Давлатхое, ки ба сармоягузории хоричй эхтиёчот доранд, яъне дар онхо норасоии

сармоя дида мешавад, ки инро исбот кардан шарт нест. Мувофики назарияи олимони сохаи иктисодй сармоя худ ин, мачмуи воситахои молиявиеро дар бар мегирад, ки дар чараёни истехсолот арзишашон меафзояд. Чигунае ки ба мо маълум аст, сармоя яке аз омилхои асосии истехсолот хисобида мешавад. Аз ин бар меояд, ки сармоя хамчун омили истехсолот дар рушди иктисодии кишвар накши калидиро мебозад.

Фаъолияти сармоягузорй яке аз омилхои пешбарандаи рушди иктисодии кишвар ба хисоб меравад. Ч,алби сармоягузорй ба иктисодиёт накши мухимро мебозад, зеро онхо ба рушди иктисодй, такмили технология ва такмили ихтисоси кормандон мусоидат менамояд.

Сармоягузорй дар иктисодиёти хар як мамлакат накши хеле мухимро дорад, зеро бе онхо халли ягон проблемаи иктисодию ичтимой, инчунин проблемахои таъмини амнияти давлат гайриимкон мебошад. Бояд дар мадди назар дошт, ки сармоягузорй хамеша барои фаъолияти оянда кор мекунад ва чун коида, барои ноил шудан ба хадафи мушаххас пешбинишуда дар хама гуна сохди фаъолияти инсон равона карда шудааст.

Аз руи таъинот, сармоягузорихоро ба мустаким ва гайримустаким чудо менамоянд, ки дар хочагии чахон тамоми мамлакатхо бештар ба чалби сармоягузории мустаким хавасманданд[2].

Барои ноил гардидан ба нишондихандахои болозикр дар стратегияи миллии рушд, мархилаи рушди суръатнок, ки ба чалби сармоягузорихо асос ёфтааст (солхои 2021-2025) амал мекунад. Дар мархилаи мазкур якбора зиёдшавии хачми сармоягузорй дар бахши вокей ва инфрасохтор хамчун заминаи асосй барои рушди иктисодиёт мегардад. Афзоиши хачми сармоягузорихо тавассути чалби

сармоягузорихои мустакими хоричй ва маблагхои пасандозхои дохилй ба даст меояд. Ин дар холати баланд шудани сатхи

paкoбaтпaзиpй Ba чoлибияти сapмoягyзopии и^и^дтет, мусгах^м гaштaни сyбoти мaкpoиктисoдй, инчунин pyшди сaмapaнoк Ba aмики бaхши мoлиявй бa вукуъ мeпaйвaндaд. Aфзaлияти мухим дap ин Mapx^a тaтбики стpaтeгияи aмнияти энepгeтикй бyдa, xaдaфи oн бaлaнд бapдoштaни фaъoлият Ba сypъaтнoк бyдaни pyшди сoxaи энepгeтикй дap шapoити тaлaбoти aфзoяндa ae чoниби axoлй Ba иктисoдиёт xисoбидa мeшaвaд [3].

Сapмoяи хopичй Ba дap бapoбapи ob тaшкилoтxoи хopичй фaъoлияти хyдpo дap бoзop зиёд нaмyдa мaблaF бapoи фaъoлгapдoнии мeхaнизми бoзop, ки дap нaвбaти худ xaвaсмaндии кapдpxoи мaxaллиpo дap тaкмили ихтисoс Ba oмyзиши тaчpибaи пeшкaдaм бa тapaккиёти кишвap oвapдa мepaсoнaд, тaъсиpи мусбй MepacoHag дap бap мeгиpaд. Хдмин тapик вaзъи Ma^MyM capмoягyзopй нишoн мeдиxaд, ки ^лби capмoяи хopичй хeлe мухим acт Ba oh теш бypдaни cиёcaти capмoягyзopиpo тaлaб мeкyнaд. Чдлби capмoя хopичй бa иктиcoдиёти миллй Ba иcтифoдaи caмapaнoки oh 6o мaкcaди тaFЙиpи coхтop Ba тaчдидy тaкмили coхтopи хoчaгии хaлкй to^^CTOH якe ae чиxaтxoи мyxимтapини иcлoxoти иктиcoдй 6a xиcoб мepaвaд. Бинoбap xaмин ^лби capмoяи хopичй якe ae мишкилoтxoи acocй дap cиёcaти бepyнaи иктиcoдии мaмлaкaт тaбдил ёфтaacт.

Дap бoзopи бaйнaлмилaлии capмoя якe ae вocитaxoи caмapaнoки paкoбaт 6apoM capмoягyзopй тaъмини инфpacoхтop мeбoшaд, ки 6a capмoягyзopoн дap

aмaлиcoзии лoиxaxoи мyшaххacи

capмoягyзopй кaм кapдaни хapoчoтpo тaъмин мeнaмoянд. Дap бaйни ин хизмaтpacoниxo дacтгиpии иттилooтии paвaнди capмoягyзopй xaмчyн якe ae вocитaxoи caмapaнoки дacтгиpии дaвлaтии paвaнди чaлби capмoя ^йгохи мaхcycpo ишFOл мeкyнaд. Яте aз нишoндиxaндaxoи мухими чaлбкyнaндaи capмoяи хopичй ин иклими мушиди capмoягyзopй мeбoшaд, ки якчaнд oмилxoи иктиcoдй, сиёсй Ba ичтимoиpo дap 6ap мeгиpaд.

Аз pyи чунин иклим capмoягyзop, бoзopи мyйaяни capмoягyзopиpo интихo6 кapдa мeтaвoнaд. Бa тaвpи дигap иклими мycoид бoяд нишoндиxaндaи тapaккиёти инфpacoхтopи бoзopй Ba ичтимoй, KOнyнгyзopй, имтиёзxo, минтaкaxoи имтиёзнoки икти^дй, вaзъи сиёсй, ичтимoй Ba фapxaнгй Ba Faйpa дoштa бoшaд, ки aз тapaфи кишвap чopй кapдa мeшaвaд. Дap oh дaвлaтe, ки чунин иклим чopй шyдa бoшaд capмoя зуд ae бoзopи чaxoнй 6a xaмoн мaмлaкaт xapaкaт мeкyнaд. Poxy вocитaxoи

гyнoгyни мyaйянкyнии ^либияти кишвappo 6a xиcoб гиpифтa низoми oмилxoи мyaйянкyнaндapo пeшкaш нaмyдaн мумкин acт, ки 6a тaвpи зepин гypyxбaндй мeшaвaнд:

- мухити сиёсй - хукукй; - мухити иктиcoдй;

- инфpacoхтopxo; - мухити ичтимoй -фapxaнгй. Инчунин oмилxoepo мeбoяд чyдo кapд, ки 6a кишвap 6a тaвpи тaбий дoдa мeшaвaнд, 6a мoнaндй: зaхиpaxoи тaбии, ЧOЙгиpшaвии чyFpoфй, кишp, шapoитxoи иклимй Ba Faйpa мeбoшaнд[4].

Расми - 1.Воридоти сармояи хоричи ба ицтисодиёти Ч,умх,урии Точикистон дар сол^ои 2022 - 2023[6]

Дар тахлилхои расми 1 маълум гашт, ки дар моххои январ - декабри соли 2023 воридотисармояи хоричй ба ик;тисодиёти Чумхурии Точикистон 2 690,4 млн. долларро ташкил додааст, ки ин нишодиханда нисбат ба хамин давраи соли 2022 ба хачми 113,6 млн. доллар ё 4,4 фоиз зиёд аст. Афзоиши воридоти сармояи хоричй асосан аз хисоби

дигар намуди сармоягузорй ба хачми 510,7 млн. доллар ё 26,1 фоиз таъмин шудааст. Дар ин давра, воридоти сармояи мустак;ими хоричй 221,4 млн. долларро ташкил додааст ва нисбат ба соли 2022 дар хачми 397,0 млн. доллар ё 64,2 фоиз кохиш ёфтааст (ниг. ба расми 1).

Диаграммаи 1. - Воридоти сармояи хоричи ба ицтисодиёти Ч,умх,урии Точикистон дар соли 2022 аз руи сох,ах,о (млн. доллар)[5].

Диаграммаи 2. - Воридоти сармояи хоричи ба ицтисодиёти Ч,умх,урии Точикистон дар соли 2023 аз руи сох,ах,о (млн. доллар) [6]

Аз pyи тaxлилxoи диaгpaммaи 1 Ba 2 мyaйян шуд, ки дap мoxxoи янвap - дeкaбpи coли 2023 вopидoти capмoяи xopичй acocaн 6a coxaxoи миёнapaвии мoлиявй 2 220,0 млн. дoллap, caнoaти иcтиxpoч - 279,0 млн. дoллap, coхтмoн - 54,4 млн. дoллap, caнoaти кopкapд - 37,7 млн. дoллap, caвдoи яклухт Ba чaкaнa -27,9 млн. дoллap, нaклиёт, xoчaгии aH6op Ba aлoкa - 25,2 млн. дoллap, кишoвapзй - 21,6 млн. дoллap Ba 24,6 млн. дoллap 6a дигap coxaxo paBoHa шyдaacт.

Дap coли 2022 xиccaи миёнapaвии мoлиявй - 53 фoиз, caнoaти TOraxpo^ - 25 фoиз, caнoaти кopкapд - 8 фoиз Ba coxтмoн -7 фoизpo яз хячми умумии вopидoти capмoяи xopичй тяшкил дoдa бoшaд, ин нишoндиxaндa дap coли 2023 яънe хиссяи миёнapaвии мoлиявй 6a 82,6 фoиз, caнoaти иcтиxpoч - 10,4 фoиз, caнoaти кopкapд - 1,4 фoиз Ba coxтмoн - 2 фoиз pacидaacт.

Аз ин^ 6ap мeoяд, ки aфзoиши вopидoти capмoяи xopичй дap мoxxoи янвap -дeкaбpи шли 2023 нисбят 6a хямин дaвpaи coли 2022 acocaн яз хишби миёнapaвии мoлиявй дap хячми 861,7 млн. дoллap ё 63,4 фoиз зиёд гapдидaacт.

Хулоса. Ч,yмxypии Тoчикиcтoнpo зapyp яст, ки бapoи чялби capмoягyзopиxoи

xopичй 6o кишвapxoи зиёди дунё, ки 6a сифяти вopидкyнaндaи capмoя бapoмaд кapдa 6a xap вacилa кушиш мeкyнaнд, ки 6a и^и^д^ти худ xaчмxoи гyнoгyни capмoягyзopиxoи xopичиpo чялб нaмoянд, бoяд 6a paкoбaт тoб oвapдa тaвoнaд. Bo6aera 6a ин кишвapxo дap худ фaзoи мycoиди capмoягyзopиpo фapoxaм мeoвapaнд, ки oмили мухими xapaкaти бaйнaлxaлкии capмoя гapдидa, oбъeкти oмyзиши дoиpaи вaceи oлимoн Ba мyxaкикoн дap coxaи иктиcoдиёт мeгapдaд.

Аз ин лиxoз гуфтян бaмaвpид яст, ки Чyмxypии to^^ctoh чихяти чялби capмoяи xopичй тaмoми кушишу тaлoшxoи xyдpo paBoHa нямудя, инфpacoxтop, чoлибият Ba умумян иклими мycoид чихяти чялби capмoяи xopичй Ba бeвocитa capмoяи мустякими xopичиpo дap ямялия тятби; нямудя иcтoдaacт, тo coxaи caнoaтpo хямчун coxaи aфзaлиятнoк дap и^и^д^ти мaмлaкaт нишoн дихяд. Aммo дap бapoбapи ин бoяд тяъкид дoшт ки мacъaлaи идopaнaмoии capмoяи xopичй, caмapaнoк Ba мaкcaднoк иcтифoдa бypдaни oh мacъaлaи xaлтaлaб Ba яшсии зaмoни мyocиp 6a xиcoб мepaвaд.

Адабиёт

1. Доклад о мировом развитии. Улучшение инвестиционного климата в интересах всех слоев населения. Всемирный банк. 2004 год. 32 с.

2. Саидмуродов ЛД., Мирбобоев Р.М., Сафаров Б.Г. ва дигарон. Иктисодиёти чахон ва муносибатхои иктисодии байналмилалй. Душанбе-2021. 271-с.

3. Стратегияи миллии Рушди Чумхурии Точикистон барои давраи то соли 2030. Душанбе-2016.- 89-с

4. Саидмуродова М.А. Родовольственная безопасность основа обеспечения экономической безопасности страны / М.А. Саидмуродова // Вестник Таджикского национального университета. Серия социально-экономических и общественных наук. - 2014.

- №2/3 (135). -С. 138-141.

5. Х,амроев, М. И. Сармоягузорихои хоричй дар низоми муосири муносибатхои иктисодии байналмилалй / М. И. Х,амроев // Паёми молия ва иктисод. - 2023. - No. 1(35). - P. 425-437.

6. Х,исоботи сармоягузорихои хоричй. Сомонаи расмии Кумитаи давлатии сармоягузорй ва идораи амволи давлатии Чумхурии Точикистон:Ы*р:// www.gki.tj

7. Чернышев А.А. Государственная поддержка инвестиционных проектов в промышленности по программе проектного финансирования/ Чернышев А.А.//Экономические стратегии. - 2016. - №7(141). - С. 164-173.

8. Чернышев А.А. Государственная поддержка промышленных проектов и программ в Европейском Союзе / Чернышев А.А. // Конкурентоспособность в глобальном мире: экономика, наука, технологии. - 2017. - №4-5(41). - С. 191-196.

9. Шарбатов Б. Дж. Региональные финансы и их роль в выравнивании уровней социально-экономического развития регионов Таджикистана //Вестник Таджикского национального университета. Серия экономических наук. - Душанбе: «СИНО», 2014. - № 2/8 (149). - С. 151-156

10. Шейман И. Либерализация экономики Европы / И. Шейман - Москва: Юность, 2005.

- С. 76-81.

Маълумот дар бораи муаллифон:

Каримов Шахром Мукаррамович - муаллими калони кафедраи иктисодиёт ва идораи коллечи техникии ДТТ ба номи академик М. Осимй, Сурога: 734042, ш.Душанбе-24, кучаи Айнй-41, Email: [email protected] Тел: +992 204-04-03-43

Ч,алилзода Умричон Абдураззок- ассистенти кафедраи молия ва хисобдории коллечи техникии ДТТ ба номи академик М. Осимй, Сурога: 734042, ш.Душанбе-24, кучаи Айнй-41, Email: [email protected] Тел: +992 92-893-17-70.

Информация об авторах:

Каримов Шахром Мукаррамович - старшему преподавателю кафедры экономики и управления Технического колледжа ТТУ им. академика М. Осими, адрес: 734042, г. Душанбе-24, пр. Айни-41, Email: [email protected] Тел: +992 204-04-03-43

Джалилзода Умриджон Абдураззок - асссистент кафедры финансы и учета технический колледжа ТТУ им. академика М. Осими, адрес: 734042, г. Душанбе-24, пр. Айни-41, Email: [email protected] Тел: +992 92-893-17-70.

Information about the authors:

Karimov Shahrom Mukarramovich - senior lecturer at the department of the economics and management of the technical college of the Technikal Universitet of Tajikistan named after academicicon M. Osimi, address: 734042, t. Dushanbe-24, Strit Ainy -41, Email: [email protected] Ten: +992 204-04-03-43

Jalilzoda Umrijon Abdurazzok- assistent finance and accounting of the technical college of the Technikal Universitet of Tajikistan named after academicicon M. Osimi, address: 734042, t. Dushanbe-24, Strit Ainy -41, Email: [email protected] Tel: +992 92-893-17-70.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.