CC BY
28
Dr Dragutin Jovanović, pukovnik, dipl. ini.
Vojiu akadcmijs VJ. Odsck logistike, Beograd
ŠKOLOVANJE OFICIRSKOG KADRA SAOBRAĆAJNE SLUŽBE
IzvrSavanje složenih zadataka saobraćajne podrške zahteva postoja-nje visokostručnog kadra Saobraćajne službe odgovarajućeg profi-la. Škoiovanje kadra obezbeduje se realizaeijom savremenih nastav-nih planova i programa, kvalitetnim nastavničkim kadrom i primere-nom nastavno-materijalnom bazom. Koncept školovanja, profil ofici-ra i nastavni planovi i programi za vremcna koja dolaze moraju se prilagodavati potrebama prihvatanja logističkih principa u vojnoj sa-obraćajno-transportnoj organizaeiji. Radi toga se nastavni planovi i programi za naredni period inoviraju u skladu sa zahtevima visoke tehnologije.
Školovanje oficira Saobraćajne službe u prethodnom periodu
Školovanje oficirskog visokostručnog kadra Saobraćajne službe (SbSl) započeto je 1957. godine trogodišnjim školovanjem na Vojnoj akademiji Kopnene vojske JNA, i kao takvo se realizovalo sve do 1966. godine. Nakon toga školovanje je produženo na Četiri godine do 1970. godine. Osnovna karakteristika koncepta Skolovanja oficira SbSl u ovom periodu bila je obrazovanje za početne komandirske du* žnosti.
U skladu sa zakonskim promenama u oblasti vojnog Skolstva, u Visokoj tehničkoj 5koli KoV JNA u Zagrebu od 1970. do 1980. godine započeio je devetosemestarsko Skolovanje visokoobrazovnog kadra SbSl za sticanje zvanja diplomiranih vojnih inženjera saobraćaja. Zatim je školovanje produženo na 10 semestara, a nastavni planovi i programi (NPP) usavršavani su, dogradivani i uskladivani sa progra-
472
VOJNOTEHNlCKI GLASNIK 4-5/2002.
mima srodnih fakulteta u društvu, a naročito Saobraćajnog fakulteta u Beogradu. Osnovu konccpta Školovanja od 1970. godine čini obra-zovanje za poziv, odnosno radni vek, čemu su prilagođeni NPP.
Saglasno postavljenim ciljevima i zadacima školovanja, nastavni planovi su obuhvatali odgovarajuća područja obrazovanja: draštveno, opštevojno, fizičku kulturu, prirodnomatematičko i stručno-specijali-stičko. Procentualno učeSće područja obrazovanja u NPP u periodu od 1970. do 1997. godine variralo je u različitom obimu, Sto je prika-zano u tabeli 1.
Tabela /
Struhura nastavnog plana i programa ikolovanja pro/Ua visokoobrazovnog kadra Saobraćajne slidbe fi)
Pođntčje obrtzovanji U{«$ćc podrućja obf«20vanja u nasuvnim pl&novima i programima po Dcnodima Skolovanja (%)
1970-1974. 1974-1982 1982-1985 1985-1990 1990-1993 1993-1997 1997.
Drultvcno 10.8$ 12.78 11.13 9.41 12.44 6.34 5.04
OoJtevoino 8.16 24.40 21.70 17.00 16.13 17.65 16.93
Fizitka kuliura 12.40 5,10 7,14 9,16 10.49 7.04 725
PrirodnomatcmatiCko 11.62 8.82 8.32 15.82 19.75 16.48 13.23
Sirufno-socciialistićko 56.97 48.90 51.71 48.61 41.19 52.49 57.55
Ukuonot 100.00 100.00 100.00 100.00 100.00 100.00 100.00
Razvoj nauke i tehnologije zahtevao je i promene u vojnom školstvu, odnosno u školovanju visokostmčnog kadra. Novim NPP, izradenim 1997. godine, cilj školovanja u Vojnotehničkoj akademiji jeste obrazovanje i vaspitanje studenata za poziv profesionalnog ofi-cira, osposobljavanje za početne formacijske dužnosti u službi, kao i vojnostručno, moralno i psihofizičko osposobljavanje za uspeSno ko-mandovanje jedinicama u mini i ratu, u skladu sa doktrinom odbrane zemlje i strategijom oružane borbe.
Po ovom NPP, na smeru Saobraćajne službe, organizovano je redovno školovanje za specijalnosti saobraćaja i transporta, i njime su prvi put definisani zajednički matični predmeti za smer Saobraćaj-ne službe, a to su:
- organizacija putnog saobraćaja,
- organizacija putnog transporta,
- sistem saobraćajnog obezbedenja,
- održavanje transportnih sredstava,
- taktika saobraćajne službe,
- bezbednost putnog saobraćaja,
VOJNOTEHNlCKI GLASNIK 4-5^002.
473
- železnički saobraćaj i transport,
- auto-parkovi,
- metodika obuke upravljanja motomim vozilom,
- integralni transport,
- organizacija rada u saobraćaju i transportu.
Istovremeno sa redovnim Skolovanjem, u periodu od 1972. do 1975. godinc organizovano je i vanredno školovanje na drugom ste-penu. Ovaj vid školovanja bio je dostupan svim oficirima SbSl koji su prethodno završili trogodišnje ili četvorogodišnje Školovanje.
Drugi vid vanrednog školovanja sprovodio se sa podoficirima SbSl, koji su prethodno završili Tehničku srednju vojnu školu KoV JNA u Zagrebu. Ovo školovanje organizovano je u vidu takozvanih ,,zimskih“ i ,,letnjih“ škola u trajanju po 14 dana, dva puta godiSnje, u periodu od sedam godina.
U postojećem NPP prirodnomatematičkom i stručno-specijali-stičkom području pripada 71% od svih nastavnih sadržaja koji se izu-čavaju u toku petogodišnjeg školovanja. Smanjeno je i učeSće dru-štvenih predmeta Sto je posledica depolitizacije VJ.
Posmatrajući strukturu NPP stranih armija (tabela 2) vidi se da je odnos stručno-specijalističkog, odnosno vojnostručnog prema ostalim podničjima obrazovanja, veoma sličan odnosu u NPP školo-vanja budućih oficira SbSl VJ.
Tabela 2
Struklura nasla vnih planova i programa stranih armija (2}
Podruij« obrazovanja % ufeSća oodrućia do zemliama
Italiia Francuska Nemačka SAD
OoSte 30 40 40 50
Voino 20 50 60 s6
Voinostnićno 50 - - -
FiziCko - 10 - -
Ukuono: 100 100 100 100
Profil školovanja kadra, u najvećoj meri, oblikuje realizacija područja stručno-specijalističkog obrazovanja. Nastavni sadržaji i predmeti u ovom obrazovnom podničju opredeljeni su postavljenim uslovima i zadacima školovanja, gde se visokostručni kadar SbSl, u okvirima opšteg saobraćajnog usmerenja, osposobljava za obavljanje dužnosti u domenu saobraćajne podrške u jedinicama i ustanovama svih vidova VJ.
474
VOJNOTEHNIĆKl GLASNIK 4-5Л002.
Stručno-specijalističko područje obuhvata 29 stručno-specijali-stičkih predmeta od kojih б ima za cilj osposobljavanje za realizaciju saobraćajne fimkcije, 9 predmeta za realizaciju transportne funkcije, dok 12 predmeta ravnopravno učestvuje u osposobljavanju za realizaciju zadataka obe funkcije saobraćajne podrške.
Osnovu stručno-specijalističkih predmeta predstavljaju odgova-rajuće oblasti saobraćajne struke, uz dogradnju specifičnih zahteva i rešenja vojne saobraćajno-transportne organizacije. Kao posebna no-vina može se istaći izdvajanje sadržaja ergonomije i zaštite na radu u poseban predmet, što je u skladu sa svetskim razvojnim trendovima, tendencijama razvoja VJ, kao i potreba jedinica SbSl.
Realizacija stručno-specijalističkih predmeta sa teorijskom kom-ponentom u funkciji je vojne stručno-specijalističke prakse i njenog unapređenja, što znači da nastavni proces sadrži i etapu primene zna-nja. Nastavni proces je organizovan tako da se studenti osposobljava-ju za primenu znanja u jedinicama SbSl VJ.
S obzirom na to da se školovanjem visokoobrazovnog kadra SbSl na VA stiču prva iskustva u primeni znanja u praksi, pitanju planiranja i organizacije ovakvih oblika nastave poklanja se posebna pažnja. U toku Školovanja modeliraju se rešenja za primenu znanja u
VOJNOTEHNlCKJ GLASNIK 4-5/2002.
475
praksi, tako da budu u uskoj saglasnosti sa zahtevima unapredenja re-alizacije zadataka u jedinicama i ustanovama SbSl.
Pored navedenih predmeta, na profilisanje inženjerskog kadra SbSl VJ posebno utiču primenjeni oblici nastave, koji obuhvataju:
- praktičnu realizaciju poligonsko-terenskih vežbi,
- proveru, dopunu i nadogradnju usvojenih teoretskih stručno--specijalističkih znanja,
- usvajanje znanja i sticanje veština za samostalno upravljanje svim vrstama neborbenih motomih vozila u različitim putnim, vre-menskim i terenskim uslovima,
- praktično osposobljavanje za dužnosti u jedinicama saobraćaj-ne službe.
Kadrovska i materijalna nastavna baza
Za realizaciju NPP-a Školovanja visokostručnog kadra SbSl an-gažuje se nastavnički kadar Vojne akademije, Saobraćajnog i drugih fakulteta Univerziteta u Beogradu, kao i spoljni saradnici iz vojnih jedinica i ustanova sa izbomim nastavničkim zvanjima.
Predmete stručno-specijalističkog područja realizuje nastavnički kadar saobraćajnog smera Odseka logistike VA, nastavnici drugih katedri (matematike, mehanike, informatike, elektronike, motora i motomih vozila), nastavnici Saobraćajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i drugi spoljni saradnici.
Stručno-specijalističke predmete iz oblasti transporta realizuju, uglavnom, nastavnici sa katedre transporta, dok predmete iz oblasti saobraćaja realizuju nastavnici sa katedre saobraćaja. Nastavnici sa Saobraćajnog fakulteta realizuju sadržaje onih predmeta za koje sao-braćajni smer VA nema i ne planira razvoj sopstvenog kadra, s obzi-rom na podudamost predmeta sa srodnim predmetima Saobraćajnog fakulteta (putevi, vazduSni saobraćaj i transport, ekonomika saobra-ćaja i transporta) i predmete za koje akademija nema nastavnike sa odgovarajućim zvanjima. Postojanje adekvatne nastavno-materijalne baze značajno je za postizanje optimalnih rezultata i visokog vaspit-no-obrazovnog učinka kod studenata.
Nastavni plan i program saobraćajni smer realizuje osloncem na nastavno-materijalnu bazu Odseka logistike VA, a za stručno-speci-jalističke predmete razvija kabinete saobraćaja, transporta i saobra-
476
VOJNOTEHNICKJ CLASNIK 4*5/2002.
ćajnog obezbeđenja. Pored kabineta, značajnu podrSku realizaciji obrazovnog procesa obezbeđuje pokretna iaboratorija za merenja i is-traživanja u saobraćaju. Laboratorija je namenjena za određena merenja i snimanja u oblasti vojnog saobraćaja i transporta u realnim uslo-vima na terenu i za obradu i analizu pržkupljenih - izmerenih podata-ka, koji se odnose na:
- tehničko-eksploatacione karakteristike povrSina za kretanje,
- karakteristike saobraćaja na putevima,
- karakteristike mikro i makro uslova radne sredine,
- psihofizičke karakteristike vozača,
- karakteristike saobraćajnih i transportnih procesa,
- karakteristike regulisanja i kontrole vojnog putnog saobraćaja isl. [3].
Praktično-primenjeni oblici nastave realizuju se osloncem na materijalnu i kadrovsku bazu jedinica i ustanova SbSl, gde posebno mesto zauzima autodrom Đeranovac sa svojom infrastrukturom, kao i na materijalnu bazu preduzeća saobraćajno-transportne privrede (Luka Beograd, ŽTP Beograd, Đrodogradilište Beograd, JKP Beograd put, itd.).
Uočena je potreba da se zajedničkim angažovanjem smera i jedinica SbSl osposobljava kadar tog profila neophodan VJ, pa se oblici saradnje proširuju i obogaćuju. Takođe, smer SbSl shvata svoju ulo-gu većeg i direktnijeg uticaja i pomoći unapređenju prakse SbSl, što pred nastavnike postavlja dodatne obaveze.
Obaveza nastavnika na smem je da neprekidno brinu о tome da se nastavni program predmeta najefikasnije realizuje i da obezbedi potrebnu stručno-specijalističku iiteraturu. Za većinu predmeta tog područja obrazovanja postoji adekvatna literatura. Pored toga, koristi se i stručno-specijalistička literatura sa Saobraćajnog fakulteta. Literatura koja se koristi u školovanju visokostručnog kadra SbSl (udžbe-nici, priručnici, zbirke, skripte, lekcije, pravila, uputstva, časopisi i druga) nezamenljiv je, ali ne i dovoljan izvor osnovnih znanja, pa se koristi i Siri spektar dopunske literature.
Potrebe I mogućnosti budućeg Školovanja
Velike društvene i geopolitičke promene u Evropi, a naročito u su-sednim zemljama, nalažu da u budućnosti naša vojska bude modemija, efikasnija i brojčano manja, što od stručnog kadra zahteva maksimalnu
VOJNOTEHNIĆKJ GLASN1K 4-5/2002.
477
profesionalnost. Savremena vojska podrazumeva stalno praćenje nauke i ugradnju naučnih dostignuća u obrazovni proces oficirskog kadra. Zbog toga naSa vojska mora poklanjati naročitu pažnju obrazovanju svog visokostručnog kadra uopšte, kao i kadra za potrebe saobraćajne podrške, odnosno logističke podrške, kako bi taj sistem bio funkciona-Ian i sposoban da odgovori zahtevima i u najnepovoljnijim uslovima.
Saobraćajna podrSka organizovana je kao integralni deo saobra-ćajne podrSke teritorije, sa osloncem na njenu infrastrukturu i kapaci-tete. Organizovana je na celokupnom prostoru teritorije za potrebe je-dinica i ustanova VJ i ostalih komponenata odbrane.
Specifičnosti života i rada, a naročito značaj saobraćaja za oru-Žanu borbu, uslovili su da VJ razvije sopstvenu saobraćajno-tran-sportnu organizaciju koja može samostalno da organizuje saobraća-jnu podršku združenog ešelona za određeno vreme.
Sistem saobraćajne podrške VJ funkcioniSe kroz realizaciju dve osnovne funkcije: saobraćajnu i transportnu. Saobraćajna funkcija obuhvata: planiranje podrSke, koriSćenje komunikacija, organizaciju i upravljanje saobraćajem, njegovo regulisanje i kontrolu. Transport-na funkcija obuhvata planiranje transporta, odnosno korišćenje (upo-trebu) transportnih sredstava i izvršavanje svih transportnih zadataka u prevoženju ljudi (jedinica) i materijalnih sredstava.
Obe funkcije Cine jedinstvenu i nedeijivu celinu, iako se radi о različitim proccsima u planiranju i organizovanju saobraćajne podrSke. Zadaci i ciljevi realizacije funkcija saobraćajne podrSke oprede-Ijuju potreban profil kadra Saobraćajne službe u budućnosti.
Za realizaciju zadataka saobraćajne podrSke neophodan je viso-kostručni kadar, sposoban da obezbedi organizovanje i realizaciju funkcija saobraćajne podrSke jedinica i ustanova VJ u mini i ratu, da uspešno rukovodi i komanduje jedinicama i ustanovama SbSI, da radi na razvoju i usavrSavanju neborbenih motomih vozila, sredstava integralnog transporta, saobraćajne opreme i opreme zaštite na radu.
Sistem obrazovanja visokostručnog kadra SbSI za potrebe VJ mora biti koncipiran tako da prati i uvažava sva obrazovna i u svojoj oblasti naučna dostignuća u druStvu, i da teži zadovoljavanju potreba za unapredenjem i primenom nauke u logističkoj podršci i, u sklopu toga, saobraćajnom obezbedenju VJ.
Razvoj saobracajne podrSke, kao organizaciono-logističke discipline, odnosno discipline vojnotehničkih nauka, i transfer novih zna-nja, može se obezbediti orijentacijom na sopstveni kadar i razvoj
478
VOJNOTEHNIĆKI CLASNIK 4-5/2002.
smera SbSl i stručnih katedri, kao osnovnih naučno-nastavnih organi-zacionih oblika. Pored toga, potrebno je da se smer i dalje, u odrede-noj men, oslanja na nastavnički kadar Saobraćajnog i drugih srodnih fakulteta, kako bi se proces obrazovanja visokostručnog kadra Sao-braćajnc službe odvijao na zahtevanom nivou i u skladu sa postoje-ćim trendovima u civilnom i vojnom okruženju.
Usavršavanje oficira Saobraćajne službe
UsavrSavanje oficira u inostranim armijama karakteristično je za svaku zemlju ponaosob, što zavisi od dostignutog nivoa razvoja ze-mlje i sistema obrazovanja, ali i tradicije u oružanim snagama.
UsavrSavanja na komandno-štabnom i generalštabnom nivou saddle i određene specifičnosti. U oružanim snagama Rusije, na nivou komandno-Stabne Skole, pored vojnih, izučavaju se i opSteobrazovni predmeti. Na nivou Skole narodne odbrane neke zapadne zemlje imaju ratnu školu vidova, gde se najčešće pnprema tzv. komandantski kadar, i Skole nacionalne odbrane u kojima se Skoluju vojna i civilna lica predviđena za najodgovomije dužnosti u odbrani. U odnosu na problem profila stručnosti prisutna su različita stanovišta u kojima se pre-ferira Siroki (generalista) ili uski (specijalista) profil starešine. U oru-žanim snagama Rusije dominira mišljenje da su potrebni Siri profili stručnosti, dok se u armijama zapadnih zemalja pretežno insistira na specijalizaciji, ali nešto Sireg obrazovanja. Vojnoedukativni sistem u SAD preferira tehničko obrazovanje kao fundamentalno, ali fleksibil-no postavljeno. Ovakav pristup obrazovanju nastaje, pre svega, zbog brzine promena tehničkih i tehnoloSkih £ini!aca savremenog rata.
Pod uticajem naučnotehničke i tehnoloSke revolucije, a samim tim i fizionomije savremenog rata u svim modemim armijama, a na-ročito većim, prisutna je tendencija reforme postojećeg sistema Sko-lovanja i usavrSavanja oficirskog kadra. Osnovne karakteristike ovih nastojanja sastoje se u:
- proSirivanju opSteobrazovne osnove oficirskog poziva, kao pretpostavke fleksibilnog i uspeSnog prilagodavanja oficira u slože-nim situacijama;
- povezivanju obrazovnog i naučno-istraživa£kog rada, pre svega na visokoškolskom nivou, kao i školovanje armijskog naučnog kadra;
VOWOTEHNlCKl GLASNIK 4-5/2002.
479
- izgrađivanju vojnoedukativnog sistema, kao integralnog dela globalnog sistema vaspitanja i obrazovanja, a samim tim i društvenoj venfikaciji kvalifikacija stečenih u vojnim školama;
- skraćivanju institucionainog obrazovanja i uspostavljanja sistema permanentnog usavršavanja oficira;
- tendenciji potpune intelektualizacije vojne profesije, čiji su no-sioci britanska i nemačka armija zajedno sa američkom ratnom mor-naricom;
- zahtevu za preobražajem visokih vojnih škola u tzv. „visoke škole novog tipa“, odnosno u univerzitete [5].
Može se zaključiti da su trendovi razvoja usavrSavanja oficira u inostranim armijama razvijenih zemalja usaglašeni sa odgovarajućim sistemima obrazovanja u društvu i da mogu poslužiti za izradu kon-cepta sistema usavršavanja oficira Vojske Jugoslavije.
Prema sadaSnjim rešenjima u Vojnoj akademiji usavršavanje oficira organizovano je u okviru: komandno-Štabnog usavrSavanja, generalštabnog usavršavanja, poslediplomskih studija i sticanjem doktorata vojnih nauka.
U toku komandno-Stabnog usavrSavanja slušaoci se osposoblja-vaju za mkovođenje i komandovanje združenim taktičkim jedinica-ma i za obavljanje operativnih, Stabnih i drugih dužnosti u komanda-ma i štabovima operativnih i strategijskih grupacija.
Generalštabno usavršavanje namenjeno je osposobljavanju za rukovođenje i komandovanje operativno-strategijskim grupacijama i obavljanje operativnih, Stabnih i drugih dužnosti u komandama ope-rativnog i strategijskog nivoa.
Potrebe SbSl za usavršavanjem i razvojem oficirskog kadra геа-lizuju se na saobraćajnom smeru Vojne akademije i odgovarajućim fakultetima u društvu. Strukturu i broj kadra pojedinih specifičnih profila odreduju zadaci saobraćajne podrške i razvoja sistema, za ко-je je Saobraćajna služba taktički nosilac (sredstva i oprema za regula-ciju saobraćaja, motoma vozila i sredstva integralnog transporta).
Osnovna karakteristika usavršavanja oficira SbSl nakon završet-ka osnovnog školovanja ima dva pravca. Preko posledipiomskih studija oblika specijalizacije i magisterija, kao i izrade doktorata, obra-zuje se kadar za naučnoistraživačku delatnost, a generalštabno i ко* mandno-štabno usavrSavanje, kao i kursevi za određene dužnosti, obrazuju kadar za operativne potrebe.
480
VOJNOTEHNlCKl Ol-ASNIK 4-5/2002.
Stvaranje uslova za organizovanjc poslediplomskih studija za sticanje akademskog naziva magistra nauka i stručnog naziva sped-jaliste u oblasti saobraćajne podrSke zahtevalo je vreme, jer su posto-jale brojne dileme i otpori, a posebnu teSkoću predstavlja spor razvoj neophodnog odgovarajućcg nastavno-naučnog kadra. Veliku pomoć ovom obliku školovanja pružili su i profesori Saobraćajnog fakulteta.
Za potrebe SbSl na VTA od 1979. godine organizovane su ma-gistarske studije iz oblasti SbOb, a od 1996. godine studije oblika specijalizadje. Prvi doktorski rad odbranjen je 1981. godine. Manji broj oficira SbSl završio je poslediplomske magistarske studije iz oblasti ratne veštine i na pojedinim srodnim fakultetima. UsavrSava-nje za operativne dužnosti organa SbSl u komandama i ustanovama obavljano je u Komandno-Stabnoj Skoli i Skoli nacionalne odbrane.
Potrebe za usavršavanjem oficira SbSl odreduju zadaci saobra-ćajne podrSke u sklopu logističke podrSke VJ i sistem permanentnog obrazovanja.
Zadaci saobraćajne podrške proizilaze iz propisane nadležnosti SbSl za organizovanje saobraćaja, dok su transports kapaciteti, uglavnom, u sastavu operativnih jedinica i jedinica snabdevačkih slu-žbi. Trendovi razvoja saobraćajno-transportnih sistema u svetu i u okviru oružanih snaga imaju za osnovu logistiCki prilaz [6, 7]. U transformaciji VJ razmatraju se mogućnosti i oblici primene ovih sa-vremenih rešenja, pa bi SbSl u perspektivi mogla preuzeti i transport-ne funkcije.
Formacijska mesta na kojima se realizuju zadaci SbSl odredena su organizacijsko-formacijskim reSenjima VJ. Za potrebe usavršava-nja, uzimajući u obzir sopstvena iskustva, kao i ona iz inostranih oru-Žanih snaga [8], kadar se može svrstati u tri grupe organizacionih struktura: komandne, Stabne i upravljačko-naučne.
Komandni kadar, s obzirom na to da su najveće jedinice u ratu ranga bataljona, završava se na taktičkom nivou. Za ove stareSine od-govarajući oblici inoviranja znanja realizuju se na kursevima iz oblasti operativne regulacije saobraćaja, transporta i obuke vozača, i po-sebno za komandante bataljona.
Štabni kadar čine, uglavnom, upravni organi SbSl na svim nivoima komandovanja, i u manjoj men delegirani organi u preduzećima i sao-braćajno-transportnim institucijama u društvu. Osnova njihovog usavr-šavanja za štabne specijaliste saobraćajne podrSke bila bi na posledi-
VOJNOTEHNIČKJ GLASNIK 4-5^002
481
plomskim studijama oblika specijalizacije, a za pojedine poslove na kur-sevima usavrSavanja u akademiji. Najsposobniji medu njima, predvideni za rukovodeća mesta strategijskih sastava, konkurisali bi za generalStab-no usavršavanje. Uvođenjem specijalističkih studija smanjuje se potreba usavrSavanja oficira SbSl na komandno-Stabnom usavršavanju.
Upravljački i naučni kadar SbSl predstavlja strukturu koja, pored tekućih, obezbeđuje i uslove za perspektivna optimalna rešenja saobraćajno-transportnog obezbeđenja VJ. Zbog toga je razvojni put ovog kadra upućen preko PDS na doktorske i postdoktorske studije u zemlji i inostranim armijama u okviru naučno-tehničke saradnje, od-nosno na generalštabno usavrSavanje [9].
Ako je Stabni rad upravnih organa SbSl izričito okrenut praksi rada u štabovima, sadržaj PDS oblika specijalizacije u potpunosti od-govara zvanju specijaliste saobraćajne podrSke. Ovakvo usavrSavanje za najveći broj starešina je i zavrSni oblik usavrSavanja, a preostaju još kursevi inoviranja znanja za pojedine funkcije službe.
Mogućnosti za defmisanje koncepcije najčešće su povezane sa ograničenjima koja sagledane varijante reSenja svode u realne okvire ili definiSu etape realizacije. Za usavrSavanje oficira SbSl to su: na-stavno-naučni kadar, starešine SbSl kao objekti usavrSavanja, materi-jalna baza procesa obrazovanja i novčana sredstva. Svaki od ovih faktora mora da bude na odgovarajućem nivou, da bi se optimalno mogao realizovati savremeni koncept permanentnog obrazovanja, Povoljna je okolnost Sto je u VJ usvojen novi sistem kompleksno po-vezanog razvoja vojnog Školstva, obuke, naučnoistraživačke i izda-vačke delatnosti, čiji je zadatak povećanje kvaliteta vaspitno-obra-zovnog procesa i naučnoistraživačkog rada, podizanje nivoa ovih delatnosti na približno onaj koji preovladuje u savremenim armijama i odbrambenim sistemima u svetu.
Umesto zakljuČka
Nastavni planovi i programi Skolovanja kadra SbSl za naredni period moraju se inovirati u skladu sa zahtevima visoke tehnologije u organizacionim procesima ulaza, konverzije i izlaza u područjima rada stareSina SbSl. Inoviranje nastavnih planova i programa podrazu-meva uvođenje promena u postojeći nastavni program pojedinih predmeta, pri čemu je potrebno preduzeti sledeće korake:
482
VOJNOTEHNlCKI GLASNIK 4-5/2002.
- detaljno analizirati postojeće nastavne programe pojedinih predmeta, uočiti nedostatke i slabosti;
- analizirati nastavne programe srodnih obrazovnih institucija u zemlji i inostranstvu (vojnih i civilnih), uočiti osnovne karakteristike relevantne za promene sopstvenih programa;
- determinisati osnove stručno-specijalističkih znanja, veStina i sposobnosti budućih oficira SbSl za uspešno uključivanje u saobra-ćajno-transportne jedinice i ustanove VJ, saglasno budućim organiza-cijskim promenama i neminovnim vojnim integracijama;
- sagledati stepen direktne primene nastavne materije stručno--specijalističkih predmeta u praktičnom rešavanju saobraćajno-tran-sportnih zadataka;
- determinisati osnove za nastavak usavršavanja (PDS, komand-no-štabno i generalštabno usavršavanje);
- determinisati osnove za permanentnu inovaciju znanja iz op-štih i stručno-specijalističkih disciplina;
- utvrditi zahteve za promenama koji proističu iz mimodopskih i ratnih iskustava.
Liierarura:
(I) Jovanović, D.; Miladinović, V.: Razvoj i školovanjc visokoainiCnog kadra SbS! VJ. II kongres о saobraća-ju. Zbomtk radova, Tehnika br. 5/1999, Beograd. 1999.
(21 Komparativni prikaz edukativnih sistema stranih armija, IV uprava GS, Beograd. 1997.
(3) Labor* torija a saobraćajna merenja, prethodna analta, VTA KoV JNA, Zagreb. 1988.
(4) Jovanović, D.: Železntćki taobn£ajno*tmttportni sistcm u funkciji ođbnnc SRJ. struCni red SNO-G$U, Beograd, 2002.
(5) СепегаШаЬ VJ, Materijali i analizc. Beograd. 1989-1992.
(6) Bombol. K.: SaobraćajiKMraruportno inženjcrstvo - perapcktrvni rezvoj obrezovaoja, Tehnika br. 9-10. Beograd, 1997.
(7) Vukanović, S.: Jedan pogled na obrazovsnje saobraćajnih stručnjaka, Tehnika br. 9-10, Beograd, 1997.
(8) Odeljenjc a NIR, UsavrSavanje nauCnoittraživadkog kadra и (chnićkim naukama, anatia, Beograd. 1990.
(9) MiUdinović. V.; Jovanovid, D.: Usavitavanje visokostrućnog i stvaranje nau£no-isiraživa£kog kadra SbSI VJ, li kongrea о saobrećaju, Zbomik redova, Tehnika br. 5/1999. Beograd, 1999.
VOJNOTEHNICKIGLASNIK 4-5/2002.
483
