CC BY
27
Dr Zoran Ristić, pukovnik, dip!, inž.
Vojiu tk»demija VJ, Odsek logetike, Beograd
ŠKOLOVANJE OFICIRA TEHNIČKE SLUŽBE
Radi Skolovanja kadra za Tehničku službu, u skladu sa savreme-nim i perspektivnim potrebama Armije, narcdbom DSNO od 23. jula 1953. godine osnovan je Tehnički Skolski centar (TŠC) KoV JNA. Artiljerijsko vojnotehničko učiliSte i Automobilska oficirska Skola, u čijem sastavu je bila i Automobilska tehnička podoftcirska Skola, bile su jezgro iz kojeg su se formirali Vojnotehnička akademi-ja (VTA) i Tehnička podoficirska Skola (TPŠ), dve stalne Škole TŠC, kao i škole za usavršavanje i kursevi.
Razvoj sistema školovanja
Početni razvoj TŠC odvijao se u ostvarivanju tri osnovna zadat-ka: stvaranje osnovnih materijalnih uslova školovanja, formiranje na* stavnog kadra i obrazovanje i vaspitanje starešina. Školovanje tehnič-kog kadra odgovarajućih profila nametala je neophodnost održavanja brojnih i raznovrsnih tehničkih sredstava i razvoj savremene vojne tehnike. Sa nepotpunim brojem nastavnog i starešinskog kadra u TŠC (oko 60%) primljeni su prvi kandidati na Skolovanje: iz Tehnič-ke škole rezervnih oficira, iz industrijskih gradanskih Skola i iz sasta-va aktivnih podoficira. Zahvaljujući vrlo umešnom, stručnom i vizio-narskom rukovođenju sistemom školovanja tehničkog kadra, TŠC se razvijao, i izrastao u savremenu visokoškolsku ustanovu.
Povelja о konstituisanju Visoke tehničke škole (VTŠ) KoV JNA potpisana je 22. jula 1966. godine.
Petnaestogodišnjicu postojanja TŠC je 22. jula 1968. godine do-stojno obeležio promocijom prvih inženjera tehničke struke, Školova-nih u jednoj visokoj vojnoj Skoli. iste godine nastavnici TŠC počeli
460
VOJNOTEHNIĆKIGLASNIK 4*5/2002.
su sticati akademska zvanja magistara i doktora nauka. To su biii po-čeci jednog izuzctno uspeSnog i efikasnog visokoškolskog sistema obrazovanja oficira Tehničke službe, koji je u kontinuitetu izgradivan i usavrSavan do kraja 1991. godine.
U ovom periodu izvrSena je reforma sistema Skolovanja kadra Tehničke službe KoV, kojom su postavljeni temelji za stvaranje kon-cepcije budućeg profila stručnjaka za potrebe Vojske Jugoslavije [1].
Iz godine u godinu potvrdivani su napori u realizaciji postavlje-nih ciljeva za dostizanje visokonaučnog nivoa Skolovanih stareSina. Prva klasa diplomiranih vojnih inženjera raznih specijalnosti promo-visana je 20. decembra 1969. godine.
Materijalna baza nastave, pitomački standard i prateća infra-struktura u TŠC promenili su se iz temelja, što je svrstalo TŠC medu najuglednije Skolske ustanove u Jugoslaviji. Po ocenama eminentnih stručnjaka ova ustanova je postala svojevrsni „vojnotehnički univer-zitet" od posebnog značaja za poslove i zadatke odbrane naSe zemlje.
U toku 1970. godine na inicijativu UNIS-a, tada najvećeg predu-zeća vojne industrije, sa VTŠ KoV JNA sklopljen je sporazum za školovanje 80 stipendista na smerovima: naoružanje, hemijska tehno-logija, raketna tehnika i mototehnika.
Ovaj iskorak u sistemu Skolovanja potpuno je afirmisan formira-njem Vojnotehničkog fakulteta (VTF) u okviru TŠC, i upisivanjem prve klase studenata iz radnih organizacija namenske proizvodnje na redovne studije oktobra 1979. godine. Sa inoviranim nastavnim pla-novima i programima za Skolovanje na VTF u okviru različitih specijalnosti, iSkolovano je 11 generacija diplomiranih vojnih inženjera -civila za poslove razvoja i projektovanja sistema naoružanja i vojne opreme u vojnoj industriji. Dvanaesta klasa VTF upisana 1990. godine nije zavrSila započeto Skolovanje zbog raspada SFRJ i reorganiza-cije JNA.
Sistemski pristup u organizaciji i vođenju nastavno-naučnog i obrazovnog procesa na VTŠ KoV JNA zaokmžen je u toku 1971. i 1972. godine, kada su organizovane prve redovne poslediplomske studije (PDS) nivoa magisterijuma iz oblasti logistike i specijalizaci-je iz oblasti klasičnog i raketnog naoružanja, pirotehnologije i dr., kao i vanredne studije.
U strukturi vanrednih studija organizovana su tri osnovna vida: vanredni (doSkolovanje oficira Tehničke službe), vanredni studij pr-
VOWOTEHNlCKI GLASNIK 4.5/2002-
461
vog stepena (organizovan za oficirc i podoficire tehničke struke pri-mijene u aktivnu vojnu službu bez vojnih škola) i vanredni studij dnigog stepena (za oficire sa zavrSenim školovanjem u Tehničkoj vojnoj akademiji, koji su prethodno završili redovno ili vanredno školovanje ili na drugi način stekli zvanje inženjera prvog stepena.
U okviru redovnih studija i raznih oblika usavršavanja i kurseva, na VTŠ su do 1991. godine školovani i studenti iz stranih zemalja, čime je ugled ove vojne nastavno-naučne i obrazovne institueije afir-misan i van пабе zemlje.
Ovako utemeljen i gotovo 40 godina sistematski razvijan i usa-vrSavan sistem Skolovanja u VTŠ, krajem 1991. godine preživljava prvo i, verovatno, najveće iskušenje. Kada je po svim kriterijumima i merilima uspešnosti dostigao vrhunac razvoja, sistem školovanja ofi-cira Tehničke službe u poslednjoj deceniji 20. veka (kraj 1991. godine) nužno je doživeo novu reformu u novonastalom vojno-politič-kom okruženju, a sa početkom 21. veka doživeće sigumo najkom-pleksnije promene.
Reforme sistema školovanja
Reforma sistema školovanja kadra Tehničke službe KoV ima poseban značaj za modemizaeiju vojske i povećanje njene borbene sposobnosti. Ona je izvrSena na Sirokom planu, zahvativSi ne samo programe akademija već i programe škola u kojima se obrazuje naj-brojniji tehnički kadar - TPŠ, u kojoj se školuju mehaničari - sped* jalisti i Skole rezervnih tehničkih oficira - ŠRTO. Reforma se javila kao nužan kvalitativan skok u razvoju Tehničke službe, koja je u mo-demizaeiji пабе armije imala sve veću i odgovomiju ulogu. Polazilo se od toga da se karakter savremene vojske ne sastoji samo u njenoj opremljenosti savremenim borbenim i drugim tehničkim sredstvima, ved i da joj, pre svega, takvo obeležje daje kadar koji stvara, koristi i odrtava ta sredstva. Nova tehnička borbena sredstva i sistemi bitno utiču na ftzionomiju načina ratovanja i promenu vojnih doktrina.
Neslućeni razvoj nauke, tehnike i tehnologije u vojne svrhe uči-nio je da današnje armije sve više postaju „tehničke44 armije. Ovu konstataeiju potvrduje i sve veći broj inženjera i tehničara u stalnom sastavu mnogih armija, koji se kreće око 50%, a u nekim izrazito tehničkim rodovima i vidovima čak i više.
462
VOJNOTF.HNlCKI GLASNIK 4-5/2002
Određene karakteristike savremenih borbenih sredstava presud-no su uticale na formiranje novih profila tehničkih i rodovskih stare-Sina. То je, ргс svega, povećana vatrena moć (domet, efikasnost dej-stva na cilju, preciznost, brzina gadanja, itd.) novih klasičnih, raket-nih i raketno-nukleamih tehničkih sredstava, Što se vidi iz nekoliko primera:
- vatrenim dejstvom artiljerijskog diviziona kalibra 155 mm moguće je neutralisati živu siiu i vatrena sredstva na površini ргеко 10 hektara, a jednim plotunom iz samohodnog raketnog sistema 300 mm SmerČ moguće je uništiti živu silu na prostoru oko 67 hektara;
- racionalni domet klasičnih artiljerijskih oruđa, sa cevima duži-ne do 52 kalibra, dostigao je granice oko 50 km, jer dalje povećanje dometa bitno smanjuje pokretljivost oruđa. Međutim, savremena га-ketna oruđa vatrene podrške imaju daleko veći domet (Smerč - 70 km, Serdžent- 150 km, PerSing - 600 km itd.);
- protivoklopni vođeni projektili mogu uništavati oklopna sredstva na daljinama preko 4 km sa verovatnoćom pogađanja cilja od 0,7 do 0,9 i mogućnošću probijanja oklopa od visokokvalitetnih бейка debljine do 900 mm (Konkurs-M koji probija 800 mm homoge-nog čeličnog oklopa, Šturm-S sa dometom do 7 km probija oklop od 600 mm, Komet probija 980 mm, Polifem, itd.);
- višecevna laka protivavionska oruđa pogađaju ciljeve u vazdu-Snom prostoru na daljinama do 2000 m sa verovatnoćom 0,7, a arti-ljerijsko-raketni sistemi PVO na daljinama preko 4 km (Avendžer, Skajgard Sparou ili artiljerijsko-raketni hibridni sistem PVO Tungu-ska-2S6M sa efikasnim dometom vodenih PA raketa od 2,5 do 8 km i 200 m do 4 km za automatske topove (4 x 30 mm) sa režimom ga-danja do 5000 metaka/minuti).
Pokretljivost vatrenih sredstava, kao stalni protivrečni faktor vatre-noj mod, našla je kvalitativno novo rešenje u raketnim sredstvima, koja omogućavaju povećanje dometa, imaju relativno malu masu lansimih uredaja i izuzetnu preciznost projektila na završnom delu putanje.
Medutim, poboljSanje glavnih karakteristika oružja (vatrene modi i pokretljivosti) učinilo je da su ova sredstva znatno složenija, ne samo u pogledu rukovanja već, pre svega, u pogledu održavanja nji-hove borbene spremnosti. Zapravo, radi se о sistemima i sredstvima koja predstavljaju konglomerat mašinskih, elektrohidrauličnih, elek-tronskih i drugih sklopova i uredaja visoke tehnologije. Ako se tome
vojnotehniCki glasnik 4-$a001.
463
doda da su ta sredstva sve brojnija, da brzo zastarevaju, da su kom-plikovana i skupa, lako je zaključiti da profit kadra koji treba da odr-žava i prati razvoj tih sredstava zaslužuje posebnu pažnju.
Sis tern obrazovanja mora da omogućava stalnu nadogradnju znanja putem samoobrazovanja kojim se brzo i efikasno ostvamje praćenje razvoja i uvodenja novih sredstava u upotrebu. To se postiže izučavanjem opStih fundamentalnih discipline (matematika, fizika, hemija, itd.) i tehničkih disciplina (mehanika, elektrotehnika, balisti-ka, automatsko upravljanje, itd.). Na taj način postiže se svestrano tehničko obrazovanje, koje kasnije u praksi ne bi trebalo, u načelu, produbljivati, osim ako se radi о poslediplomskom usavršavanju iz odredenih naučnih područja.
Tehnička fundamentalna znanja oficira Tehničke službe treba da se stiču u takvom obimu da pružaju mogućnost direktnog praćenja razvoja nauke kao i produbljivanje pojedinih oblasti, neophodnih sa aspekta vojne tehnike određene specijalnosti. Usvajanje teorijske podloge je, zapravo, glavni zadatak u toku studija.
Tehnički oficir - inženjer je stručnjak koji mora preventivno da rešava probleme, koji u celini ili u detaljima zahtevaju nova rešenja. Njegova delatnost je, рге svega, stvaralačka i usmerena na razvoj teh-
464
VOJNOTEHNlCKI GLASNIK 4-W002.
nike i njenu efikasnu eksploataciju putem održavanja ispravnosti i pouzdanosti. Osnovni zadatak oficira TehniČke službe jeste pronala-ženje racionalnih rešenja za različite prilike koje se u neprekidnom razvoju naoružanja i celokupne vojne tehnike stalno mcnjaju. Tako-de, njegovi zadaci su neprekidno racionalno i efikasno rešavanje pro-blema struke, koji se stalno pojavljuju u novim prilikama i novim okolnostima, pa zahtevaju i nova rešenja.
Na osnovu odluke о transformaciji Vojske Jugoslavije i vojnog Skolstva, posle predislokacije jedinica i ustanova JNA iz otcepljenih republika, 1992. godine osnovana jc Vojnotehnička akademija (VTA) VJ. U sastav akademije su uSle: Visoke vojnotehničke škole iz Centra vojnotehničkih Skola iz Zagreba, Vazduhoplovnotehnička vojna akademija iz Beograda, Tehnički smer Momaričke vojne akademije iz Splita i Intendantsko-fmansijski školski centar iz Sarajeva. Ove Četiri Skolske ustanove prerasle su u četiri smera VTA VJ:
- tehnički smer KoV,
- vazduhoplovnotehnički smer,
- momaričkotehnički smer,
- intendantsko-fmansijski smer.
U toku 1993. i 1994. godine, daljom transformacijom vojnog Skolstva, iz tehničkog smera KoV izdvajaju se saobraćajni smer i smer informatike. Intendantsko-fmansijski smer se razdvaja na dva dela, a smer geodezije se priključuje VTA VJ iz sastava Vojne akademije VJ. U toku 1999/2000. godine, odnosno Sest godina kasnije, smer veze i smer EIPED, iz sastava Vojne akademije, priključuju se VTA VJ. Tako je VTA VJ postala jedna od tri (VA i VMA) visoke nastavno-naučne ustanove VJ, namenjena za Skolovanje studenata za poziv profesionalnih oficira odredene službe za sva tri vida VJ na osnovnim studijama.
Cilj Skolovanja na osnovnim studijama u VTA je, s jedne strane, stvaranje oficirskog kadra za određene dužnosti u jedinicama i usta-novama pojedinih siužbi, koji će raditi na zadacima održavanja, snabdevanja, razvoja, modifikacije i proizvodnje materijalnih sred-stava, a, sa druge strane, stvaranje kadra sa jakim fundamentalizm znanjima, sposobnim za permanentno usavršavanje, kao i prihvat najsavremenijih tehničko-tehnoloških rešenja iz oblasti vojne tehnike, koja se mogu primeniti u projektovanju, konstruisanju i proizvod-nji ili nabavci sredstava borbene tehnike.
VOJNOTEHNIČKIGLASNIK 4-5/2002.
465
U funkciji ovako postavljenog cilja, čiji je kontinuitet iz pret-hodnog perioda nesumnjivo nastavljen, izradeni su novi nastavni pla-novi i programi u 1993. i 1997. godini. Nastavni planovi i programi obuhvatili su predmete iz fundamentalnih naučnih oblasti prirodno--matematičkih, druStvenih, vojnih i stručno-specijalističkih nauka. Fundamentalni i prirodno-matematički predmeti su po sadržaju iden-tični i praktično usaglaSeni sa predmetima odgovarajućih srodnih fa-kulteta Beogradskog univerzitcta, a posebno sa MaSinskim, Elektro-tehničkim, Tehnološko-metalurSkim, Saobraćajnim, Ekonomskim i Gradevinskim fakultetom. Nastavni proces sc realizuje u brojnim ka-binetima i laboratorijama VTA koje poseduju kvalitetnu i savremenu opremu, mada se koristi i oprema Vojnotehničkog institute, kao i ne-kih fakulteta.
U ovom periodu posebno je intenziviran rad na individualnom vojnostrudnom usavršavanju nastavnika preko PDS iz raznih naučnih oblasti od interesa za VJ, kao i redovne i vanredne studije na PDS oficira Tehničke i drugih službi, u okviru smerova VTA VJ.
Određene teškoće u sistemu vojnog školstva, izazvane raspadom SFRJ, koje su se ispoljile u organizacijsko-formacijskoj strukturi, materijalnoj bazi i infrastrukturi, kao elementima podrSke nastavnom procesu, brzo su prevaziđene, pre svega zahvaljujući sačuvanom nastavnom kadru i sredstvima. Školovanje tehničkog kadra nastavljeno je bez zastoja. Uz ogromno zalaganje i nesebičan rad svih činilaca nastavno-obrazovnog procesa, odmah se pristupilo njegovom daljem usavršavanju i racionalizaciji. KonaČno je prva faza racionalizacije sistema vojnog Školstva zaokružena septembra 2001. godine, kada je formirana jedinstvena vojna akademija (VA) svih rodova i službi VJ.
U novoj organizacijskoj strukturi akademije, VTA VJ postaje Odsek logistike VA sa svim ranijim smerovima u okviru službi. Ova-kvom integracijom vojnog Skolskog sistema, na početku 21. veka stvoreni su realm uslovi i pretpostavke za njegovu dalju racionaliza-ciju u skladu sa koncepcijom Studije razvoja vojnih škola i kriteriju-ma о organizovanju vojnih Skola i vojnih NID u VJ.
Projektnim zahtevima racionalizacije školovanja oficira VJ, u narednom periodu treba da se definiše još efikasniji i fleksibilniji si-stem obrazovanja (prema kriterijumu ukupnih troškova), koji će modi funkcionalno i brzo da se prilagođava budućim trendovima razvoja i usavrSavanja tehnologije i transfera znanja.
466
VOWOTEHNlCKI GLASN1K 4-5/2002.
Obrazovanje oficira Tehničke službe
U vremenu brzog napretka i razvoja novih tehnika i tehnologija, svedoci smo i trećeg talasa tehnoloških promena. U gotovo svaki proizvod koji čovek projektuje biće ugrađena пека vrsta „kompjute-ra“. Nova generacija objekata biće u stanju da komunicira, rezonuje, i da izvršava postavljene zadatke bez potrebe za čovekovom inter-vencijom.
Za Vojnu akademiju je od posebnog značaja da identifikuje no-vu eru koja dolazi, u kojoj će upravo sadaSnji student! i slušaoci da ostave svoj trag kroz uspešnu profesionalnu karijeru.
Iako nije nimalo lako da se tačno i pouzdano deftniSe mode) obrazovanja budućeg profila oficira TehniČke službe, postoje gene-ralni stavovi u vezi s tehničko-tehnološkim napretkom koji se može očekivati u periodu od narednih pola veka.
Ako se iz područja naučnih istraživanja i očekivanih rezultata sagleda prostor globalnih tehnologija do 2020. godine, može se oče-kivati da će u svetu dominirati inovacione tehnologije. Sa aspekta vojne tehnike posebno su značajni njihovi sadržaji. Grupu inovacio-nih tehnologija čine: mikroprocesori, veStačka inteligencija, inteli-gentni softver, totalne optičke mreže, bežične veze i celulama tehnologija, veštački život i virtuelna realnost. Ova grupa tehnoloških ino-vacija može da bude tehnološka baza za mnoge druge tehnologije ili da predstavlja njihovu infrastrukturu.
Iako phsutna u sadaSnjem sistemu Školovanja oficira Tehničke službe, navedena tehnološka grupa nije dovoljno uključena u program obrazovanja, što može da predstavlja ograničenje za podizanje kvaliteta tehničkog kadra.
U sadašnjem naučnom i tehnološkom okruženju neophodno je da se obrazovanje oficira Tehničke službe dublje analizira, a posebno zbog činjenice da će i eventualni ulazak zemlje u program „Partner-stvo za mir“ nametnuti odredene obaveze i u tom pogledu.
Novi pristup reformi obrazovanja u oblasti vojnotehničkih пайка, bez obzira na moguće dileme, mora da uvaži dva osnovna zahte-va koji se postavljaju:
- da se obezbedi veći nivo intelektualnog razvoja studenata,
- da se optimalno koriste finansijski resursi.
Polazeći od ova dva globalna funkcionalna zahteva, moguće dileme koje se nameću su:
VOWOTEHNlCKl GLASNIK 4-5/2002.
467
- da ti je sa sadaSnjom organizacijom VA spremna za 21. vek -vek globalizacije I globalnih tehnologija?
- ako VA, odnosno Odsek iogistike ne može uspeSno da funkci-oniše u prvih dvadeset godina novog veka, da li su potrebne male promene, značajne promene ili reinžinjering obrazovanja (kompletan novi pristup)?
- da li režim studija na VA treba da programira izvodenje nasta-ve na osnovu vremenske jedinice semestar ili godina studija?
- da li je student - budući oficir kroz nastavni proces osposo-bljen da kao samostalna ličnost sa kvalitetnim znanjem, umećem i originalnim idejama može da podržava, razvija ili usavršava vojni si-stem, itd.?
Ova, kao i druga pitanja, važna su pri definisanju opšteg kon-cepta projektovanja vojnog visokoškolskog obrazovanja u novim uslovima.
Postavlja se pitanje - šta bi u odnosu na postojeći model obrazovanja tehničkog kadra mogao da ponudi reinžinjering obrazovanja, kao radikalna promena oblika i sadržaja obrazovanja budućih oficira Tehničke službe.
SadaSnji model obrazovanja oficira Tehničke službe - inženjera odgovarajućih specijalnosti, slično obrazovanju npr. mašinskih inže-njera, zasniva se na četiri osnovna funkcionalna zahteva, a to su: zna-nje, umeće (veštine, sposobnosti), komunikacije i donošenje odluka.
Da bi se ovi zahtevi ispunili, vojna Skola koristi sledeće parame-tre projektovanja: predavanja nastavnika, laboratorijski rad, izradu projekata, zadataka i seminara, sadržaje posebnih oblika nastave kao i ispite koje student polaže.
Veza između funkcionalnih zahteva i parametara projektovanja može se predstaviti ргеко matrice projektovanja [2]:
znanje X X X X predavanja
sposobnost J X X X X * • laboratorija
komunikacije X X X X projekat
odlučivanje X X X X ispit
t
funkcionalni zahtevi matrica projekto
obrazovanja vanja - sprege
parametri za projekto-vanje obrazovanja
468
VOJNOTEHNIĆKI GLASNIK 4*5/2002.
Navedeni matrični izraz pokazuje da su funkcionalni zahtevi praktično potpuno spregnuti (znak x u matrici sprege). Ovako projek-tovan sistem obrazovanja tcSko funkcioniSe, a kvalitet studiranja ne može da dostigne nivo koji se ostvaruje u svetu. Naši predmeti sadr-že praktično sve ove parametre projektovanja, kao vidove nastavnog procesa, tako da ih studenti teško polažu. Povezanost funkcionalnih zahteva vrlo je kruta i primorava studente na učenje, ali i sputava sa-mostalni rad Sto se ogleda u velikom nastavnom opterećenju u toku studija.
Koristeći ovu analizu, sa željom da se pribiižimo modelu obrazovanja koji nudi boije - optimaino reSenje visokoSkolske nastave, predlaže se koncept reinžinjeringa obrazovanja. To znaCi da formalni oblik matrice projektovanja ili sprege treba da bude dijagonalnog (idealno гебепје) ili trouglastog (kvazispregnuto reSenje) oblika:
X ? ? 0
0 X ? 0
X X X 0
0 0 X X
Ovakva poboljšana matrica projektovanja omogućuje da se ostvari rasprezanje ili kvazi-sprega kroz funkcionalne zahteve, koji su međusobno nezavisni. U matematičkom smislu matrica projektovanja može da se svede na trouglastu, ako članovi označeni sa (?) imaju manji uticaj od onih sa oznakom (x). Prema teoriji projektovanja sistema, idealno projektovani sistem dobija se kada svakom funk-cionalnom zahtevu odgovara samo jedan parametar projektovanja sistema. Sa ovakvom procedurom moguće je da se jedna hijerarhijska struktura, kakva je i sama Vojna akademija, posebno razmatra na svakom od tih nivoa.
Radi poboljSanja modela obrazovanja oficira Tehničke službe, u naSoj praksi se ističe sledede:
- najveći kvantum znanja student treba da stiče od profesora na predavanjima. U laboratoriji se demonstriraju neki segmenti znanja iz predmeta ili grupe predmeta. Osnovni cilj laboratorijskog rada je osposobljavanje u rešavanju problema kroz praktičan rad, čime se stiče veština. Reinžinjering laboratorijskog rada podrazumeva da su to odvojeni kursevi, a ne deo programa nekog predmeta. Uslov za !a-
VOJNOTEHNIĆKJ GLASNIK 4-5Л002.
469
boratorijski rad treba da budu položeni ispiti iz predmeta ili grupe predmeta iz određenc inženjerske oblasti. Sam laboratorijski rad raz-vija sposobnost studenta da samostalno izvodi operacije (označeno sa x), da eksperimentiše, a da daje relativno malu količinu znanja (ozna-čeno sa ?);
- osposobljavanju studenata za komunikaciju u postojećem si-stemu obrazovanja poklanja se nedovoljna pažnja, pa otuda potiče i njihova pasivnost na predavanjima. Za pojedine predmete projekti i zadaci se na sličan način izvode, pri čemu je student izložen ograni-čenim mogućnostima za komuniciranje;
- osposobijavanje studenata u donošenju odluka nije u sada-Snjem Skolskom sistemu dovedeno na potreban nivo. Kroz obučava-nje u donošenju odluka student razvija praktično svoju individual-nost, a time i profesionalnu samostalnost. Pri izradi projekta i di-plomskog rada studenti se uvežbavaju u donošenju odluka, a uspeh na ispitima treba da bude stvama ocena tih sposobnosti;
- koncepcijski sadržaj predmeta treba da bude drugačiji, a ne kao u dosadaSnjoj praksi da se sastoji od predavanja, auditomih ve-žbi, projekata, kolokvijuma, pismenih i usmenih ispita. Praktično, око jednog predmeta stvara se prava ,,tvrđava“ koju čine nastavnik, asistent, i dr., a koju student treba „da osvoji“. Ovako koncipirane predmete po sadržaju i oblicima nastave, teSko je ukomponovati u fleksibilne strukture usmeravanja studenata, čiji sadržaj on sam treba da komponuje, kako se inače radi u elitnim školama u svetu.
Izložene stavove о školovanju treba shvatiti kao početnu inicija-tivu za moguću dogradnju sadašnjeg sistema, koji ima dobro posta-vljene i solidno razvijene funkcionalne zahteve.
Umesto zaključka
U prvoj polovini 21. veka svet nauke i tehnologije biće izložen krupnim i brzim promenama, što upozorava na činjenicu da ćemo se, рге ili kasnije, suočiti sa radikalnim promenama u svim oblastima ži-vota i rada, pa tako i u sistemu obrazovanja kadra u društvu i Vojsci Jugoslavije.
Analize pokazuju da je reinžinjering sistema visokog obrazovanja, pa i ukupnog školskog sistema, nacionalni prioritet od prvora-zrednog značaja. Za jednu zemlju ne treba da postoje formalne grani-
470
VOJNOTHHNICKI GLASNIK 4-5/2002.
се u razvoju i očuvanju intelektualnog kapitala i, kao što je univerzi-tet ,,rudnik“ intelektualnog kapitala za industriju, to isto je Vojna akademija za Vojsku Jugoslavije i zadatke odbrane zemlje.
Liltratura:
(1) LiatTehmter. TSC KoVJNA. Zagreb (izdanje 1969. do 1979. godme).
(2) Strategija razvoja makinatva i obrazovanja maSimkih intenjeni za 21. vek, ssvctovanjc. Univeniteta u Beo-gredu. MaSiraki fakultct, Beograd. 1997. godine.
(3) Zakonski propisi о organizaeiji i funkeknisanju VS i vojnih N1U u VJ (SVL od 1990-2002).
VOJNOTEHNIĆKICLASN1K 4-5/2002.
471
