CC BY
19
Dr Petar Stanojević,
major, dipl. inž. Vladimir BukvJĆ, major, dipl. inž. Dr Vasilije MlSkoric, pukovnik, dipl. inž.
Vojiu »kwkmija VJ. Odsck logKiikc.
Beograd
IZBOR I ANALIZA FAKTORA KOJI UTIČU NA SISTEM ODRŽAVANJA
- nastavak iz broja 4-5/2001 -
UDC: 62-7.001.57
Pristup istraiivanju
Može se očekivati da će se efekti određenih unapređenja jasnije manifesto-vati kod „velikih" SOd i da su oni radi toga povoljniji za istraživanje u vidu objekta za ovakav eksperiment. Medu-tim, merenje efekata je kod ovakvih si-sterna daleko tcže. Zbog karakteristike SOd da se većina procesa koji se u njemu odigravaju može opisati slučajnim pro-menljivima, da ih često karakteriše nesta-cionamost, veliki broj limitirajućih fakto-ra, a da treba uvažavati specifična uprav-ljačka rešenja, najbolji način za projekto-vanje SOd-a, a u vezi s tim i za potrebna izučavanja, jeste primena metoda mate* matičkog modelovanja i simulacije. Da bi se sagledala ukupnost pojedinih efekata karakteristični SOd mora se posmatrati kao celina. Njegov model u tom slučaju mora obuhvatiti sve karakterističnc to-kove (ljudi, tehnoloških elemenata, teh-noloških zahteva, materijala, r/d, infor-maeija, ...). Modelovanje i simulacija može se obavljati za sve kombinaeije koncepcijskih, tehnoloških i organizacio-nih i drugih varijanti SOd-a. Kreirana varijantna rešenja SOd, zajedno sa siste-mom kriterijuma, čine specifičan eksperi-mentalni okvir. Kvantifikacija pokazate-Ija uspešnosti i poredenje varijantnih re-Senja prvenstveno se zasniva na metodo-
logiji modelovanja i simulacije kao. u ovom slučaju, najpogodnijih kvantitativ-nih metoda. Metodologija modelovanja i simulacije posebno je pogodna, jer omo* gućava da se nakon stvaranja osnovnog modela SOd izvedu četiri vrste eksperi-menata: podešavanjeodgovarajućih para-metara i pokazatelja (tune existing parameters), analiza osedjivosti, strukturalni redizajn i procedure istraživanja ,,šta--ako“. Sve to se može povezati sa odgova-rajućom analizom cost-benefit. U ovom slučaju ova metodologija je pogodna zbog mogućnosti izvodenja analiza osedjivosti i procedure istraživanja ,,šta-ako“.
Konkretno istraiivanje izvri»eno je u okviru projektovanja dva karakteristična sistema održavanja '19, 20). 1 jedan i drugi spadaju u grupu višenivojskih (4 nivoa), prostorno razudenih lokaeija (u prvom slučaju 16 lokaeija prvog nivoa, četiri drugog, jedan trećeg i jedan četv-rtog nivoa, a u drugom 67 lokaeija prvog nivoa, devet drugog, jedan trećeg i jedan četvrtog nivoa SOd) u kojima se održava veći broj složcnih. skupih i važnih TS (u prvom slučaju 640, a u drugom 4 880). Broj karakterističnih vrsta postupaka od-ržavanja je veliki i delimično razlićit u zavisnosti od TS. Potrebni resursi (dementi sistema) mnogobrojni su i sioženi po strukturi i karakteru. U prvom slučaju se istraživalo na koncepcijskim, tehnolo-
VOJNOTEHNlCKI GLASN1K 6/2001.
541
škim i organizacionim varijantama reše-nja. dok se u drugom istraživalo samo na organizaciji (tehnologija i koncepcija su uzete kao nepromenljive). Ciljevi istraži-vanja bili su identični - stvoriti uspešniji konkretni SOd.
Istraživani realni SOd su po mnogo čemu specifični, pa se i rezultati dobijeni istraživanjem mogu smatrati, u formal* nom smislu, pojedinačnim i specifičnim. Međutim, po primenjenoj metodologiji, broju relevantnih činilaca koji su uzeti u obzir, obimu modelovanih procesa, slič-nosti dobijenih rezultata, itd., može se zaključiti da je njihova primcnljivost znatno veća. Naime, istraživanje prvog SOd {19] prethodilo je drugom [20], pa su sc jasnijc mogli odrediti problemi koje treba izučavati i tendencije, a kroz među-sobno poređenje rezultata brže doći do saznanja o mogućim zakonitostima i uzro-ctma razlika.
Rezultati eksperimenta
Eksperiment je organizovan u više celina:
- izbor najbolje tehnološke varijante rešenja (za prvi SOd);
- izbor najbolje varijante organiza-cione strukture (koja sadrži najbolju teh-nološku varijantu);
- eksperiment sa određivanjem uti-caja razmatranih faktora na pokazatelje uspešnosti sistema održavanja.
U okviru navedenih celina vršeno je provođenje kompletnih eksperimenata za dobijanje kriterijumskih vrednosti - po-kazatelja uspešnosti i analiza rezultata dobijenih eksperimentisanjem.
Analiziran je uticaj gotovo svih mer-ljivih faktora navedenih u tabeli 1 sem rizika iznenadnih otkaza i verovatnoće regeneracije i proizvodnje r/d. Veličine
ovih faktora moraju se meriti u samom rcalnom SOd i zavise od konkretnih ka-rakteristika TS. Interval strpljivosti, kao relevantan faktor, već je ugraden u model i njegov uticaj se ogleda u veličini gubi-taka TS (broju neopsluženih zahteva za održavanje), tako da ga ne treba posebno razmatrati. Uticaj logističkog vremena zastoja može se na osnovu dobijenih rezultata i posrednc utvrditi, a uticaj ostaiih faktora izučavan je na primeru bar jednog od modelovanih SOd, a za većinu i na oba slučaja. Analizom uticaja pojedinih faktora na oba slučaja modelovanih SOd dobija se mogućnost međusob-nog poređenja, ali i mogućnost nalaženja uzroka pri ispoljenim razlikama. Dobijeni rezultati time dobijaju na opštosti. Uz osnovne rezuitate dobijeni su i prateći koji će, takođe, biti pnkazani, jer govore
0 karakteru nekih pojava i karakteristič-nih reScnja u SOd.
Eksperimcnti su sprovedeni na ,,če-tiri nivoaM u skladu sa nivoima SOd, tj. od nivoa modularne jedinice podržava-nog sistema, preko višeg. srcdnjeg do najvišeg projektovanog nivoa ili celine SOd-a. Ovde će, međutim, biti prikazani rezultati vezani, uglavnom, za nivo celine SOd uz neophodne komentare ostalih rezultata po nižim celinama. Koraci vari-ranja vrednosti istraživanih faktora uzi-mani su tako da ilustruju ravnosmemost promene, a raspon variranja zadavan je prema logičkoj analizi posmatranih faktora ili prema upoređenju sa do sada objavljenim podacima u literaturi.
21a eksperimentalnu osnovu uzeto je najpovoljnije organizaciono-tehnološko rešenje projektovanog SOd-a (i u jednom
1 u drugom slučaju), identični eksperi-mentalni okvir i „scenario**, kao i za lošije varijante. Ono predstavlja referen-tnu tačku eksperimenata. Najpovoljnije
542
VOJNOTEHNlCKl GLASNIK 6/2001.
rešenje podrazumeva izvođenje radnji od-ržavanja i ešeloniranje r/d na nivou modu-larnih jedinica i svim ostalim nivoima, kao i matrično-funkcionalni tip organiza-cione strukture podržavanog sistema po pitanju održavanja. Veličinc osnovnih pa* rametara odrcđene su na sledeči način: tačnost dijagnostike određcna je kao ve-rovatnoća tačne dijagnostike od 0,9, ve-rovatnoća kvalitetnog održavanja (bez re-klamacija) iznosi 0,9, verovatnoća zado-voljenja tražnjc za r/d bez čekanja po nivoima sistema određena je prema tre-nutnim uslovima koji vladaju u realnim SOd (prosečno oko 0,5), dok je autono-mija nivoa SOd (verovatnoća da se radnja održavanja može izvrSiti na nivou koji je za to nadležan) određena inicijalno kao 0,75 za nivo modulame celine, 0,95 za viši i srednji nivo i 1 za najviši nivo SOd-a. Osnovna merodavna veličina za dimenzionisanje svih tehnoloških eleme* nata (TE) jeste verovatnoća opsluge od 0,95.
Eksperimenti su vršcni, uglavnom, smanjenjem vrcdnosti ulaznih veličina zbog toga što je „projektna godina“ iza-brana u odnosu na ekstremno nepovoljne uslove za funkcionisanjc SOd-a, odnosno ekstremno veliki broj zahteva za održava-nje (TZ).
Broj TZ (akiivnosti, postupaka)
odriavanja
Adckvatna preventiva doprinosi smanjenju rizika od iznenadnih otkaza i smanjenju broja otkaza. Ugradnjom sa-modijagnostičke opreme i primenom koncepta održavanja prema stanju, tako-đe, može se umanjiti potreba za preven-tivnim radnjama održavanja. Smanjenje broja otkaza može se postići i povećanjem pouzdanosti TS u procesu konstruisanja,
uz primenu koncepta integralne logističke podrškc (ILS). Još jedna od mogućnosti smanjenja broja otkaza i prcventivnih radnji jeste prenošenje dela poslova na korisnike, odnosno njihovo veće angažo-vanje na održavanju.
Za ilustraciju efekata koji bi se ostva-rili eventualnim smanjenjem broja radova održavanja za 40%. kod prvog SOd, može poslužiti stika 1, na kojoj je prika-zana zavisnost izmedu smanjenja broja radova i dve izlazne promenljive: 1) goto-vosti - raspoloživosti TS preko srednjeg broja TS u radu i 2) broja potrebnih radnih mesta na sređnjem nivou SOd-a [19]. Sa slike se vidi da se raspoloživost, ukoliko se broj radova odriavanja smanji za oko 40%, može povećati za oko 30% (odnosno - koliko je manje radnji odriavanja toliko jc veća gotovost). a broj radnih mesta u odriavanju smanjiti i do 10%. Jasno je da se na taj naćin postiže veće iskorišćenje kapaciteta i smanjenje troškova, odnosno povećava se dobit.
Ediventna je i promena procenta izvršenih radova održavanja, koja raste, poscbno na višem nivou sistema za do 5%. Uticaj merodavnih veličina za dimenzionisanje TE, nestacionamosti i sto-hastičnosti TZ na zadržavanje iskorišdc-nja TE na pribliino nepromenjenom nivou, se manifestovao
Promena zakonitosti pojave TZ u vremenu menja vrednosti pokazatelja ras-položivosti i gubitakaTS u slučaju prvog SOd. Ukoliko se po normalnoj raspodeli vremena između pojava generišu TZ. efekti na raspoloiivost su minimalni (2 do 3%) uz, takode. minimalne gubitke. Kada bi se TZ pojavljivali po eksponen-cijalnoj raspodeli. trsbalo bi očekivati smanjenje pokazatelja raspoloiivosti za oko 5 do 7%, ali i gotovo zanemarive gubitke. To se verovatno dogada zbog
VOJNOTEHNIČK! GLASNIK 6/2001.
543
Broj ispriivnihTS i radnih mesta
Smanjenje broja radova održavanja (%)
$1. 1 - Zavisnost izmedu smanjenja broja radova odriavanja i izlaznih prcmenljivih gotovosti - raspoloZivosti TS, preko srednjeg broja TS u radu, i broja porrebnih radnih mesia na jednom
nivou SOd-a
toga Sto se, pri generisanju TZ po ovoj raspodeli, vi$e njih pojavljuje za kraće vreme.
Promena strukture TZ (,,težine“ ot-kaza). Sa smanjenjem učešća kategorija radova čije je trajanje do 10 h (aktivnog vremena održavanja) smanjuju se i vred-nosti pokazateija raspoloživosti, u slučaju prvog modeiovanog SOd. Situacija po-staje krajnje alarmantna kada procenat radova do 10 h padne na 30% od ukupnog broja. Jasno se uočava prelomna tačka na nivou kada radovi do 10 h padnu ispod 60% u strukturi TZ. Posle ove vrednosti pokazatelji raspoloživosti naglo padaju. U organizaciono-tehnološkoj jedinici SOd-a na srednjem nivou evidentan je prirast srednjeg vremena zastoja zbog
održavanja, jer dolazi do nagomiiavanja TS. Ni drastičnim povećanjem (za oko 150%) broja TE ne uspeva da se smanji prirast vremena zastoja. U isto vreme, na nižem nivou vremena zastoja ostaju go-tovo nepromenjena, što se i moglo očeki-vati zbog karakteristične raspodele nad-ležnosti u izvodenju radova održavanja.
Povećanje vremena zastoja zbog od-ržavanja prouzrokuje i drastičan pad pro-centa izvr$enih radova održavanja na srednjem nivou sistema. Ovaj procenat na višem nivou pada, jer se menja koli-čina radova za koju je nadležan taj nivo. Pri svemu tome iskorišćenje TE ostaje gotovo nepromenjeno, što je posiedica nestacionamosti TZ i mera za konačno dimenztonisanjc. To ilustruje značaj Iogi-
544
VOJNOTEHVlCKl GLASNIK 6/2001.
stičkih i administrativnih vremena zastoja u projektovanju SOd-a, odnosno potrebu da se što više radova održavanja izvrši neposredno na mestu eksploatacije TS.
Povećanje (verovatnoće) kvaliteta iz-vršenja radova na održavanju, odnosno smanjenje broja reklamacija ima efekat od oko 2 do 3%, na povećanje vrednosti pokazatelja raspoloživosti, odredene preko srednjeg broja TS u radu, u sludaju prvog SOd, što je ilustrovano na slid 2.
Nekih drugih efekata, sem smanjenja vremena zastoja zbog održavanja na sred-njem nivou SOd za oko 15%, praktično i nema. Važno je obratiti pažnju na ove rezultate, jer je zadata veličina reklamacija bila svega 10%, odnosno 90% TZ će biti realizovano bez reklamacija (isto na svim nivoima SOd). To znači da je pove-ćanje kvaliteta izvršenja radova na održa* vanju jedan od boljih puteva povedanja raspoloživosti bez vedth troškova.
Skraćenje vremena realizacije TZ -aktivnog vremena odriavanja
U slučaju prvog SOd eksperimenti-sano je sa smanjenjem vremena realizacije TZ za do 50% (lineamo za sve radove održavanja), a u slučaju drugog SOd vreme realizacije je povedavano i smanjivano za do 50% (lineamo za sve radove održavanja).
Iz rezultata za prvi SOd vidi se pove-ćanje vrednosti parametara raspoloživosti u odnosu na početno stanje za do 5%. Broj radnih mesta na višem nivou ostaje nepromenjen, ali se zato na srednjem nivou održavanja smanjuje do 25%. Raz-log tome treba potražiti u stohastičnosti i nestadonamosti nastanaka TZ, uticaju merodavnih veličina za dimenzionisanje, ali i u uticaju vremena transporta koje nije menjano. Zbog toga promena po-trebnog broja TE ne prati promenu skra-denja vremena realizacije TZ za poznatu
VOJNOTEHNICKI GLASNtK 6^001.
545
tehnologiju na nižem nivou. U ovom slučaju, proccnat izvršenja radnji održa-vanja po nivoima raste - na vi§em za 15%, a na srednjem nivou za oko 3%. Uticaj merodavnih veličina za dimenzio-nisanje TE, ne&tacionarnosti i stohastič-nosti TZ ogleda sc i u zadržavanju isko-rišdenja TE na približno nepromenjcnom nivou. Očito je da samo smanjenje vre-mcna reaiizacije uvodcnjcm novih ili ati-pičnih tehnologija neće dati dovoljno do* brc efekte ukoliko ne bude praćeno skra-ćenjem logističkih vremena. Interesantno je da se pokazalo da vremena logističkih i administrativnih zastoja i mogućnosi da se radi i noću (u pogodno vreme) pre-sudno utiču na vreme zastoja zbog održa-vanja, sigumo više od aktivnog vremena održavanja, jer ukupno vreme zastoja i pored smanjenja aktivnog vremena od-
ržavanja za 50% opadne svega 2%. Iden-tične su promenc ovih pokazatelja na svim nivoima odriavanja. Skraćenje vremena potrebnog za dijagnostiku, u okviru aktivnog vremena održavanja, nije dalo gotovo nikakve efekte na parametre izvr-Šenja i uspešnosti funkcionisanja i to u slučaju skraćcnja vremena dijagnostike za do 50%. Razlog ovakvom malom efektu jeste u tome što razmatrana TS spadaju u grupu mašinskih sredstava, za koja vreme dijagnostike predstavlja samo mali deo ukupnog aktivnog vremena od-ržavanja (oko 10%).
U siučaju drugog modelovanog SOd uticaj smanjenja i povećanja aktivnog vremena održavanja je još manji. Pri smanjenju aktivnog vremena održavanja za do 50% gotovost (merena preko pro-centa ispravnih TS u odnosu na ukupan
Sl. 3 - Zavisnost procenta reaiizacije radova odriavanja od promene aktivnog vremena
odriavanja
546
VOJNOTEHNIĆKt GLASNIK 6T200I.
broj, mereno u 288. i 360. simulacionom satu) raste za svega do 0,2%. Pri poveća-nju za oko 50% gotovost pada za do 0,5%. Razlog tome treba tražiti u razii-kama u broju i karaktem TS koja se održavaju. U prvom slučaju se radi o maiom broju veoma složenih TS čija su vremena održavanja duža. U drugom slu-čaju TS su veoma raznovrsna, razlike u vremenima održavanja su velike (i do 20 puta), a manje složenih sredstava je da-!eko više od složenih, pa tako aktivna vremena održavanja imaju manje zna-čajnu ulogu. Uticaj ovog faktora na pro* cenat od izvršenih zahtevanih radova od* ržavanja (TZ), mereno u 288. i 360. simulacionom satu, pokazuje gotovo li-neamu zavisnost što sc može videti na slici 3. Povećanje procenta izvršenih radova, pri smanjenju aktivnog vremena održavanja za 50%, iznosi za oko 2 do 3%, a za smanjcnje za 50% oko 2 do 3% (smanjenje broja izvršenih radova), ukupno na nivou razmatranog SOd.
Povećanje tačnosti dijagnostike
Ovim eksperimentom želi se istražiti koliko na funkcionisanje SOd-a utiču (in* direktno mereni na ovaj način): dijagno-stička oprema i postupci; obučenost izvr-šilaca održavanja; sistem kvaliteta u SOd; postojanje kapaciteta za održavanje na najnižem nivou sistema, jer oni mogu dijagnostikovati otkaz.
Ovaj faktor ima najveći efekat na ponašanje prvog izučavanog SOd*a. Pro* mena pokazatelja raspoloživosti na nižem nivou je za 5 do 9%, a na nivou tog posmatranog sistema i do 15%. To je posebno važno kada se ima u vidu činje-nica da je zadata verovatnoća greške dijagnostike svega 10%. Očito je da brže rastu pokazatelji raspoloživosti za cclinu
sistema nego za niže nivoe, jer je to siguran način da se izbegne nepotrebno cirkulisanje TS i r/d izmedu nivoa održa-vanja. Time se smanjuju gubici na vre-menu transporta, logističkim i admini* strativnim vremenima. Uočava sc da je promena broja potrebnih TE na srednjem nivou održavanja gotovo ncznatna.
Promena procenta izvršenih radova održavanja je zbog toga veoma značajna. Ona se menja na svim posmatranim ni-voima SOd-a, od 5% na nižim nivoima do 10% na višim. Promene iskorišćenja TE praktično nema, a nema ni značajnih promena ostalih posmatranih parameta-ra. Neznatna je i promena srednjcg vremena zastoja zbog održavanja, što govori da tačnost dijagnostike ne utiče na vreme zastoja zbog održavanja, već na otklanja-nje nepotrebnog multipiiciranja radnji.
U slučaju drugog SOd uzet je nešto širi raspon variranja ulazne veličine, od* nosno verovatnoca tačnosti dijagnostike se menja na sledeći način: 75%; 80%; 85%; 90%; 92%; 95%; 97% i 100%. Rezultati ovih eksperimenata prikazani su na slikama 4 i 5. Može se zaključiti da izlazni rezultati bitno reaguju na promenu ovog faktora. Za promenu tačnosti dijagnostike od 25% gotovost se povećava za 2 do 3%, a procenat izvrSenih radova za 4 do 6% za celinu sistema, dok na gubitkc ovaj faktor gotovo da ne utiče. Sa grafi-kona je jasno da bi poželjna vrednost ovog parametra-faktora bila 90 do 92%, jer se posle te veličine dalja ulaganja u povećanje tačnosti dijagnostike ne ispla-te.
Razlike između dva posmatrana SOd-a javljaju se zbog karaktera TS koja se održavaju. Ukoliko je potrebno više vremena za održavanje TS, odnosno TS je složenije, tačnost dijagnostike ima veći značaj.
VOJNOTEHNiCKI GLASNIK 6G001.
547
r^ oo
69 00 67 00
\s
e 65 00 >
0
1
| 63 00
> a
6t 00 59 00 $7 00
ssoo
SI. 4 - Zavisnosr goiovosd od taćnosti dijagnostike za slućaj gubljenja i bez gubljenja in for mad jo, posmatrano u 288. i 360. simuiadonom satu
87 50
87 00
86 50
' l 86 00 S
I 85 50 8500 84 50 84 00
75 80 85 90 92 95 97 100
Taenott Otjagnoadka (%|
St. 5 - Zavisnost procenta izvrienih radova od lai'nont dijagnostike za slučaj gubijenja i bez gubljenja informadja, posmatrano u 288. i 360. simuiadonom satu
548
VOJNOTEHNIĆKI GLASNIK 6TC00!.
Na prethodnim slikama prikazan je i uticaj mogućnosti gubljenja - zaturanja informacija. Ovde su dati rezultati za jednu varijantu organizacione strukture. Kao što se vidi sa slika, slična jc zavisnost u slučajevima kada se gube ili ne gube informacije. Praktično, što je veće zatura-nje i gubljenje ili neke druge deformacijc informacija to je gotovost, odnosno pro-cenat izvršenih radova održavanja manji. Ovde treba imati u vidu da organizacione--upravljačke strukture sa više nivoa, više posrednika u prenosu i obradi informacija i složenijim procedurama obrade i odluči-vanja imaju, same po sebi, vedu verovat-noću da se zature, zagube i deformiSu informacije i suprotno.
Vreme prenosa i obrade informacija (administrativno vreme zastoja). Sa ovim uticajnim faktorom direktno je eksperi-mentisano na modelu drugog SOd. Ovaj model je bio pogodniji, jer je. pored ostalog, direktno bio namenjen izboru najbolje od mogućih organizacionih struktura realnog SOd. U prvom koraku eksperiment je sproveden smanjivanjem i povećavanjem vremena za obradu i odlučivanje, linearno na svim nivoima i mestima u upravljačkoj strukturi za do 50%. Ovde se javila veoma interesantna pojava.
Smanjivanje vremena nije dovelo go-tovo do nikakvog povedanja gotovosti niti procenta izvrSenih radova. Medutim, povedanje vremena dovelo je do pojave tendeneije naglog pada vrednosti ovih pokazatelja (oblici krivih zavisnosti su gotovo identični i za gotovost i za proce-nat izvršenih radova), Sto je dovelo do nastavka eksperimenta koji se sastojao u povedanju navedenih vremena, na isti način, do 150%. Oblik istraživane zavisnosti za gotovost prikazan je na slici 6. Povećanje vremena prenosa i obrade in-
formacija za do 150% dovodi do pada gotovosti (mereno u 288. i 360. simulacio-nom satu) za 3 do 3,5%, a procenta izvršenih radova za do 15%. Iz iznetog proističc da je to izuzetno važan faktor u kreiranju SOd.
Rezultati bi se mogli tumačiti na sledeći način:
- poSto je 0% (slika 6) praktično pokazateij gotovosti za najbolju varijantu upravljačko-organizacione strukture, koja jc dobijena reprojektovanjem posto-jeće strukture i kombinaeijom najuspešni-jih rešenja od više predloženih varijantnih rešenja, dolazi se do zaključka da postoji neka „tadka zasićenja" posle koje sva dalja usavršavanja upravljačke strukture i ubrzavanje prenosa i obrade informacija neće dati rezultatc na poboljšanju opšteg funkeionisanja sistema. Posle ove ,,tačke“ neće se povećati rezultati ni ubrzavanjem proceduralne brzine prenosa i obrade informacija već se mora ići na ubrzavanje materijalnih i drugih tokova;
- povećanje vremena prenosa i obrade informacija je, praktično, ekviva-lent sa organizacionim strukturama koje sadrže mnogo posrednika, štabski način odlučivanja, duge i komplikovane procedure donošcnja odluka i zastarelu tehno-logiju obrade i prenosa informacija. To se može tvrditi, jer su prethodni eksperi-menti u [20] sa „lošijim" tipovima strukture davali slične rezultate.
Kod prvog SOd nije vršen sličan eksperiment, ali su i tamo ,,lošije“ strukture davale slične rezultate u odnosu na „bolje".
Eksperiment sa krojem nivoa održa-vanja povezan je sa eksperimentima sa koiičinom resursa za održavanje i stepe-nom autonomije po nivoima SOd. Eksperiment sa količinom resursa i stepenom autonomije indentičan je sa istraživanjem
VOJNOTEHNIĆKI GLASS')K 6^001.
549
87 00*
9$ 00%
| as oo%
i
8400%
8300%
6300%
40% -30% *10% 0% 10% 30% 50% 70% 90% 110% 130% 130%
pron^nivww^nipunoMlobwdtrtcwraj«
SI. 6 - Zavisnost gotovosfi od promene vremena prenosa i obrade informacija
uticaja broja i strukture radne snage i verovatnoće zadovoljenja trainje za rid bez čekanja.
Ovako jc učinjeno zbog toga što se prcma kreiranom modelu drugog SOd stepen autonomije, koji se iskazuje kroz vcrovatnoću da će dati nivo održavanja izvršiti radnju održavanja za koju je nad-ležan, praktično može poistovetiti sa ve-lićinom potrebnih resursa za održavanje na datom nivou sistema. Na primer, uko-liko je stepen autonomije nekog nivoa 0 onda tog nivoa nema, a ako je 0,95 onda treba shvatiti da će 95% od svih zahtcva za održavanje za koje je taj nivo nadlcžan biti izvrSeni na tom nivou, odnosno da postoje za to odgovarajući resursi i kapa-citeti radne snage, alata, opreme, prosto* ra, itd.
Verovatnoća održavanja na najvišem nivou SOd (generalni rcmont) zadržana je kao konstanta od 100% u svim slučaje-vima, zbog toga Što svi indikatori govore da ovaj nivo ne ispoljava presudan uticaj na pokazatclje uspešnosti SOd u slučaju konkretnog eksperimentalnog okvira. U početnom stanju autonomija nivoa modu* lame celine bila je 0,65, višeg i srednjeg nivoa 0,95, dok je verovatnoća zadovoljenja tražnje za r/d, po nivoima, prosečno bila 0,5.
Prvi je bio eksperiment sa moguć-nošću gubitka dela kapacitcta za održava-nje (ili promenom veličine kapaciteta za održavanje) koji se sastoji od dve celine:
- sa mogućnošću gubitka kapaciteta za održavanje na svim nivoima;
- sa promenom veličine kapaciteta
550
VOJNOTEHNlCK! GLASNIK 6/2001.
za održavanje na nivou modularne jedi-nice podržavanog sistema.
Teži se da se eksperimemom sa mo-gućnošću gubitka kapaciteta za održava-nje na svim nivoima SOd odredi promena veličina pokazatelja uspeSnosti SOd u slučaju kada je moguće da dode do gubitka dela kapaciteta na svim nivoima SOd. To je realna situacija koja može nastupiti prilikom izvodenja borbenih dejstava kod vojnih SOd, ali je realna i u uslovima pojave raznih razloga odliva radne snage ili nepopunjavanja radnih mesta. Ovaj eksperiment je izveden tako Sto su verovatnoće održavanja (autono-mije nivoa održavanja) na svim nivoima linearno menjane, odnosno umanjivane u odnosu na njihovu početnu vrednost. po sledećem: -0% (osnovno stanje); -10%; -20%; -30% i -40%.
Iz prikazanih rezultata može se za-ključiti da izlazni rezultati manje reaguju na promenu ovog faktora. Za promenu veličinc kapaciteta za -40% gotovost pada za do 1%, a proccnat izvršenih radova za 3 do 4%, dok na gubitke ovaj faktor gotovo da nc utiče. Sličan je odnos u slučajevima da se gube ili se ne gube informacije.
Eksperiment sa promenom veličine kapaciteta za održavanjc na nivou modularne jedinice podržavanog sistema spro-veden je sa ciljem da se utvrdi kolika treba da bude verovatnoća održavanja (autonomija) na tom nivou. Veličina ove verovatnoće ima za direktnu posledicu veličinu potrebnih kapaciteta na tom nivou SOd, jer utiče na verovatnoću ,,na koju se vrSi odsecanjc" pri dimenzionisa-nju konkretnih kapaciteta za održavanje. Ovaj eksperiment izveden je tako što su verovatnoće održavanja na višim nivoima ostale iste, kao kod osnovne varijante. dok je na nivou modularne jedinice ova
verovatnoća varirana po sledećem: 45%; 55%; 65%; 75%; 85% i 95%. Iz dobijenih rezultata može se zaključiti da izlazni rezultati reaguju na promenu ovog faktora. Za promenu veličine kapaciteta za 50% gotovost pada do 55% autonomno-sti, a povećava se posle 85%, a procenat izvrSenih radova raste za 1 do 4%, dok na gubitke ovaj faktor gotovo da ne utiče. Za ostale pokazatelje sličan je odnos u slučajevima da se gube ili se ne gube informacije. Sa grafikona je jasno da bi poželjna vrednost ovog parametra - faktora bila 55 do 85%, jer se posle te veličine dalja ulaganja u povećanje kapaciteta na ovom nivou SOd ne isplate. Prema procentu izvršenih radova po-željna vrednost ovog parametra - faktora bila bi 75%.
Slični eksperimeati sprovedeni su za ostale nivoe SOd (vi$i i srednji). Varirana je autonomija posmatranog nivoa od 60% do 100%, dok je autonomija nivoa modularne celine podržavanog sistema bila fiksirana na 75%, najvi&eg nivoa SOd na 100%, a verovatnoća zadovoljenja tražnje za r/d na svim nivoima na 95% (da bi se isključio uticaj veličine zaliha r/d), dok su ostale vrednosti bile isle kao početne. U slučaju višeg nivoa održavanja gotovost se promenila za 1%, a procenat izvršenih radova za do 1% kada je autonomija tog nivoa dostigla 100% u odnosu na početno stanje. Kod srednjeg nivoa održavanja gotovost se promenila za do 1,5%, a procenat izvršenih radova za do 2% kada je autonomija tog nivoa dostigla 100% u odnosu na počctno stanje.
Kod eksperimenta sa promenom broja nivoa SOd autonomija nivoa koji se isključuje bila je odredivana na 0%. kao i verovatnoća zadovoljenja tražnje za r/d na tom nivou, dok su ostali parametri na drugim nivoima menjani. Pokazalo se
VOJNOTEHNIĆKI GLASNIK 6/2001.
551
Verovatnoca zedovoljenja zahtava za r/d (%|
SI. 7 - Zavisnost gotovosli od verovatnoćf zadovoljenja zahteva za rid bez Ćekanja
da ukidanje nekog od nivoa (modulame celine, viSeg ili srednjeg) utiče na promenu pokazatelja gotovosti svega od l do 2%, Što je u ovom slučaju minimalna promena. Ovo ukazuje na to da ovakve anaiize nije moguće izvršiti korektno bez istovremenog sagiedavanja uticaja ova-kvih odluka na troškove, odnosno bez dimenzionisanja sistema. Ovo poslednje treba sagledati u svetlu činjenica da ukidanje jednog od nivoa SOd istovremeno znači promenu veličine administrativnih i logističkih vremena, kao i da nužno ne vodi smanjenju troSkova, posmatrano kroz veličinu potrebnih resursa, jer se radovi održavanja ne gube iz sistema već se samo prelivaju sa nivoa na nivo.
Eksperiment sa promenom verovat-noce trenutnog zadovoljenja zahteva za r/d po nivoima SOd vrši se sa ciljem da se utvrdi kako vrednost ove verovatnoće utiče na osnovne pokazatelje uspešnosti funkcionisanja SOd. Naime, američkim
vojnim standardom MIL-STD-1390A zahteva se da ova verovatnoća na svim nivoima SOd iznosi 95%. Zbog toga je eksperiment organizovan na taj način da vcrovatnoda trenutnog zadovoljenja zahteva da r/d bude ista na svim nivoima SOd. i da se menja prema vrednostima od 20% do 100% linearno i istovetno po svim nivoima održavanja u slučaju drugog SOd.
Rezultati ovih eksperimenata prika-zani su na slici 7. Može se zaključiti da izlazni rezultati reaguju na promenu ovog faktora. Za promenu verovatnoće trenutnog zadovoljenja zahieva za r/d za 80%, gotovost se povećava za do 9%, a proce-nat izvršenih radova za oko 40%, dok na gubitke ovaj faktor gotovo da ne utiče. Sličan je odnos u slučajevima kada se gube ili se ne gube informacije. Sa grafi-kona je jasno da bi poželjna vrednost ovog parametra-faktora bila 60 do 80%, jer posie te veličine dalja ulaganja u
552
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2001.
povećanje zaliha r/d se ne isplate (prak-tično na osnovu podatka o ovoj verovat-noći moguće je dimenzionisati potrebnu veličinu zaliha r/d). Veoma je važno uo-čiti da prikazana zavisnost praktično ima dva lineama dela: do verovatnoće od 60 do 80% i posle toga. Ove dve lineame zavisnosti razlikuju se po veličini prirasta za istu promenu nezavisno-promenljive.
Slični rezultati dobijeni su i kod eks-perimenta na prvom SOd. I tamo je konstatovan lineami oblik zavisnosti iz-među posmatrane verovatnoće i vredno-sti gotovosti. Vrednost pokazatelja goto-vosti stabilizuje se oko verovatnoće zado-voljcnja potražnje od 0,9 i postaje skoro nepromenljiva. Dostizanjem te vrednosti verovatnoće zadovoljenja potražnje za r/d eliminiSe se i mogućnost gubitaka TS.
Interesantno je napomenuti da se ovi rezultati slažu sa nekim podacima iz literature [25] gde se, takođe, kao po-godna vrednost verovatnoće navodi vrednost od 0,70 do 0,85. Iznad tih vrednosti troSkovi zaliha naglo rastu.
Značajno je pomenuti i neke sekun-darne rezultate do kojih $e došlo anali-zom relevantnih faktora:
- najbolja rešenja SOd u odnosu na početna (trenutna u realnim SOd), prema pokazateljima uspešnosti, i do 30% su botja, što znači da se reprojektovanjcm SOd na osnovu spomenute metodologijc [9] mogu postići izuzetno značajni rezultati. U ovom slučaju najveći uticaj na poboljSanje rešenja imalo je skraćenje ukupnog vremena realizacije tehnoioških zahteva (zastoja zbog ođržavanja);
- uz bolja organizaciona rešenja, i sa relativno manje efikasnom tehnologi-jom i manjim brojem TE, mogu se postići veće vrednosti pokazatelja funkcionisa-nja;
- isturanje kapaciteta za održavanje bliže mestu eksploatacije TS uvek daje pozitivne efekte;
- ešeloniranje r/d na tri nivoa (ume-sto četiri) dovodi do povećanja gotovosti za 2,1 do 4,1% i realizacije tehnoloških zahteva za 12 do 13%, odnosno daje veoma dobrc cfekte;
- potrebno jc voditi računa o tome da je srednji nivo najopetercćeniji element u SOd;
- nikako ne treba narušavati, orga-nizacionim i drugim prcprekama, materi-jalne i informacione tokove od nastanka zahteva za održavanje do njegovog zado-voljenja. Strukture koje su na ovaj način koncipirane, odnosno one orijcntisane prema procesima, uvek su se pokazale kao bolje;
- interesantno je, takođe, zapaziti da varijante SOd sa funkcionalnim orga-nizacionim strukturama spadaju uvck u grupu boljih.
ZakJjučna razmatranja
Na osnovu iznetih rezultata može se izvršiti rangiranje razmatranih relevantnih faktora u odnosu na promenu poka-zatclja uspešnosti funkcionisanja i moguć-nosti primene u odncsu na potrebna ula-ganja. Promenama u SOd ovakvim redo-sledom razvojnih koraka postigli bi se najveći efekti uz najmanja ulaganja. Ovaj redosled je, takođe, logičan, jer npr. bez uvodenja automatske obrade podataka i informacionog sistema nema efikasnog i efektivnog upravljanja zalihama r/d.
1. Može se tvrditi da je koncepcija - strategija održavanja ktjučni faktor uti-caja na efektivnost i efikasnost sistema održavanja. Ovaj zaključak je i logički jasan, jer će opredeljenje za strategiju odrtavanja uticati na karakter, obim i učestanost radova održavanja koje treba izvršiti u konkretnom sistemu. Sire shva-ćeno ovde treba uključiti i primenu kon-cepta ILS.
VOJNOTEHNlCK! GLASNIK ST2001.
553
2. Od pojedinačnih faktora najveću pažnju treba obratiti na skraćivanje admi-nistrativnih vremena kroz izmene u tipu i obiiku upravljačke-organizacione struk-ture i primenu savremene tehnologije za prenos i obradu informacija.
3. Naredni faktor jeste skraćenje lo-gističkih vremena, posebno kroz određi* vanje optimalnog nivoa, načina upravlja-nja i rasporeda zaliha r/d po nivoima i ubrzavanje za njih vezanih materijainih i informacionih tokova.
4. Povećanje kvaliteta izvršenja ra-dova održavanja više zahteva promene u ponašanju Ijudi i organizaciji nego mate-rijaina ulaganja.
5. Uvođenje i primena savremene dijagnostičke opreme svakako je i jedan od najznačajnijih svetskih trendova.
6. Uvođenje savremene remontne opreme.
7. Interesamno je da rezultati poka-zuju da. ukoliko u sistemu nedostaju neki resursi, nc treba žuriti sa njihovom nabav-kom - popunom, jer je njihov uticaj na uspešnost funkcionisanja mali. Time sc mogu postići određene uštede na kraći period, ali treba imati u vidu da ovakvo stanje ne može potrajati u nedogled, jer će doći do nagomilavanja nedovršenih poslova do kritičnih razmera. Ovi rezultati ukazuju na potrebu za Sto tačnijim dimenzionisanjem izvrSnih i upravnih ele-menata SOd, jer je vrlo teško menjati broj Ijudi, radnih mesta i druge opreme zbog toga što se dugo pribavljaju i uvode u rad, ved je potrebno postojeće bolje iskoristiti.
Primcna promena u SOd ovim redo-siedom imaia bi veći efekat na sistem, jer bi se uvećavao sinergetski efekat. Usa-vršavanja se mogu izvršiti i kombinacijom nekih navedenih koraka. Ovakav redo-sled logičan je i za jednu i drugu navedenu grupu SOd, s tim što su prva dva koraka sigumo mnogo značajnija za prvu grupu, posebno „velikih" SOd.
Lueraiura:
1] Salvendy. O.: Handbook ol Industrial Engineering, A. Wiley.InterscieiKe Publicatior. 1982.
2) Wolkswagcn. Priru&iik Servimc organizadje. Export ttda-nje. 1998.
3| Killbrew. R.: Learning from War Games: a Status Report, Parameters. US Army War College Quarterly, pp. 122-135. 1998.
4) Naim. M. M.. Lewis. J.C.: Benchmarking of afterraarket supply chains. Production plating & control, vol. 6., No. 3., 258-269. 1996.
5| Davenport. T H.. Process Innovation: Rc-ingineenng Work Through Information Technology (Harvard Business School Press). 1993.
6] Harringhton. H. J.: Business Process Improvement. The Breakthrough Strategy for Total Quality. Productivity and Competitiveness, McGraw-Hill. New York. 1991.
7] Evans. G. N.. Towill, D. R.. Naim. M. M.: Business process re-engineering the supply chain. Production planing & control. vol. 6.. No. 3.. 227-237,1995.
8] Hammer. M.. and Champy. J : Re-engineering The Corporation: A Manifesto for Busin«« Revolution. Nicholas Brea-ley publishing, London. 1993.
9] Pctar Stanojević, Vasilije Miilović, Vladimir Bukrić: Maintenance Systems Organizational Structure Designing Methodology based on Modeling and Simulation, E$M*20u0. Simulation Congrcs, Ghent. 2000.
10] Woodward. J.: Industrial Organisation - Theory and Practice. Oxford University Press. Amen House. London E.C.4., 1965.
Il| Buriat. P.. Campagne. J. P.. Neubert. G.: Modeling organizational structure; a new challange for simulation. EURO-SIM *98. Simulation Congrcs, Helsinki. 19%.
12] Crostach. H. A.. Becker M.. Sail. M.: Process Networks engineering: controloop-based modeling of decentralized factories, EUROSIM '98. Simulation Congrcs. Helsinki. 1998.
13] Adaroović. Z.: Logbtitki ststem odrtavanja. Privredfli pre-glcd. Beograd. 1989.
14] AdimoviC. 2.: Upravljanjc odrtavanjem tehni&ih sistema. OMO. Beograd. 1986.
15] Maslov. N. N.: Organtzadja Upitaljnogo remonta avtomo-bilei. Tehnika, fCijev. 1977.
16] Jeviić, M.: Održjvanjc alainih tntlina. Beograd. 1984.
17] EIcktriteskK standji. Energoatomizdat br. 5. Moskva 1994.
18] Grothus H.; Planiranje troikova odrlvvanja. OMO. Beograd. 1977.
19] Staoojcvil P.: Uticaj tehnittih faktora na orgamzacionu strukturu sistema odrtavanja.doklorska disertadja, Malirv-ski fakultet Univerzrieta u Beogradu, 1997.
20] Gnipa autora: Projekat: Pnmena logtstitkog pristupa u organizovanju Vojske Jugostarije. projektni materijali. Beograd. 1998-2000.
21] Larman. C.: Applying UML and Patterns. Prentice Hall PTR. 1998.
22] Vuktfcvk. S.: Skladika. Prering. Beograd. 1995.
23] Mintzbcrg. H.: The Structuring of Organizations. A Syntesb of the Research. New York. Prentice-Hall. Inc. Engetwood Cliffs. 1979.
24] Conger. S.: The New Software Engineering. Woodsworth Publishing Company. International Tomson Publishing. 1994.
25] Kodžopeijić J. i dr.: Osnove Intcgralne logistitke podrtke tehoiCkih sredstava i sistema. JUSK, Beograd. 1989.
554
VOJNOTEHNIĆKI GLASNIK 02001.
