Научная статья на тему 'Izbor i analiza faktora koji utiču na sistem održavanja '

Izbor i analiza faktora koji utiču na sistem održavanja Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
101
28
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Vojnotehnički glasnik
Scopus
Область наук
Ключевые слова
sistem održavanja / relevantni faktori / modelovanje / simulacija / maintenance system / influence factors / modeling / simulation

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Stanojević Petar, Bukvić Vladimir, Mišković Vasilije

Određivanje uticaja promene relevantnih ulaznih faktora na izlazne rezultate funkcionisanja sistema održavanja (SOd), odnosno na pokazatelje uspešnosti razmatranog sistema ima teorijski i praktični značaj. Uticaj faktora na SOd razmatra se preko uspostavljanja i analize zavisnosti sa određenim pokazateljima uspešnosti funkcionisanja SOd. Rezultati istraživanja omogućavaju određivanje oblika i parametara zavisnosti pokazatelja uspešnosti funkcionisanja od razmatranih faktora. Takođe, istraživanje omogućava sagledavanje oblika promene pokazatelja uspešnosti funkcionisanja u širokom rasponu ulaznih veličina tih faktora kako bi se mogle utvrditi određene tendencije. Jedan od rezultata istraživanja jeste i određivanje vrednosti karakterističnih veličina ili njihovih raspona, što bi moglo poslužiti kao osnova za ubrzavanje i olakšavanje procesa odlučivanja.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Selection and analysis of the multilevel maintenance systems influence factors

There are number factors of influence on performance of the maintenance systems. In this paper they are identified and strength, way and its form on the performance parameters measure its influence in two real multilevel maintenance systems. Influence factors determination and investigation of its strength, way and form can have application in function of cost/benefit analysis for all kinds of investment are the investigation goal. The results could eliminate some costly investigation or reduce it in time by indication the best ways of improving performance of analyzed systems. It could also indicate, by form, the 'moment' when any further investment is no longer worth the trouble (payable). Schedule of improvement steps can also be made.

Текст научной работы на тему «Izbor i analiza faktora koji utiču na sistem održavanja »

Dr Petar Stanojević,

major, dipl. ini. Vladimir Bukvić, major, dipl. inž. Dr VasUije Mišković, pukovnik, dipl. ini.

Vojootehnićka akadcmija VJ.

Beograd

IZBOR I ANALIZA FAKTORA KOJI UTIČU NA SISTEM ODRŽAVANJA

UDC: 62-7.001.57

Rezime:

Odredivanje uticaja promene relevantnih ulaznih faktora na izlazne rezultate funkeioni-sanja sistema odriavanja (SOd), odnosno na pokazatelje uspešnosti razmetranog sistema ima teorijski i praktični značaj. Uticaj faktora na SOd razmatra se preko uspostavljanja i analize zavisnosti sa određenim pokazateljima uspeSnosti funkeionisanja SOd. Rezultati istrativanja omogućavaju odredivanje oblika iparametara zavisnostipokazatelja uspeSnosti funkeionisanja od razmatranih faktora. Takode, istraiivanje omogućava sagledavanje oblika promene pokazatelja uspešnosti funkeionisanja u Sirokom rasponu ulaznih veličina tih faktora kako bi se mogle utvrditi odredene tendeneije. Sedan od rezultata istrativanja jeste i odredivanje vrednosti karakterističnih veliiina Hi njihovih raspona, Sto bi moglo poslutiti kao osnova za ubrzavanje i olakšavanje procesa odlućivanja.

Ktjučne reči: sistem odriavanja, relevantni faktori, modelovanje, simuladja.

SELECTION AND ANALYSIS OF THE MULTILEVEL MAINTENANCE SYSTEMS INFLUENCE FACTORS

Summary:

There are number factors of influence on performance of the mainxnance systems. In this paper they are identified and strength, way and its form on the performance parameters measure its ifluence in two real multilevel maintenance systems. Influence factors determination and investigation of its strenght, way and form can have application in function of costfbenefti analysis for all kinds of investment are the investigation goal. The results could eliminate some costly investigation or reduce it in time by indication the best ways of improving performance of analyzed systems. It could also indicate, by form, the „moment” when any further investment is no longer worth the trouble (payable). Schedule of improvement steps can also be made.

Key words: maintenance system, influence factors, modeling, simulation

Uvod

Svi sistemi odriavanja (SOd) se, u načelu, mogu podeliti na dve grope: SOd za podršku osnovne delatnosti poslovnih t drugih sistema i „servise44 za održavanje.

Kod poslovnih i drugih sistema, gde su troškovi ili opasnost od nerada tehnike daleko veći od troškova odriavanja, for-

miraju se sistemi odriavanja prve grope. Osnovni cilj ovakvih SOd sastoji se u tome da se postigne što veći nivo raspo-loživosti - gotovosti tehničkih sredstava (TS) koja se koriste pri obavljanju osnovne delatnosti (što krade vreme u zastoju), uz Sto manje troškove. Time se postiže smanjenje (1|: gubitaka resursa, verovatnoće nekvalitetnog obavljanja po-

VOJNOTEHNIĆKI GLASNIK 4-5/2001.

381

sla, konfuzije i zakašnjenja u planovima rada, pada motivacijc zaposlenih i mo gućnosti nastanka značajnih društvenih šteta (materijalnih i ekoloških). Uprave nckih ovakvih sistema smatraju da uko-liko njihovi radnici u održavanju manje radc to je održavanje bolje, jer je tehnika ispravnija. radi, donosi dohodak i ne dovodi do drugih rizika.

Sistemi drugc grupe orijcntisani su na slobodno tržište karakterističnih us-luga održavanja i rade na dohodovnom principu kao i drugi poslovni sistemi. Imaju za cilj da povećaju sopstveni dohodak povećanjem broja (viSe radova odria-vanja, što uključuje i veću - širu ponudu mogućih akcija održavanja) i vrednosti usluga koje pružaju (ne samo kroz jedno-stavno podizanje cene već i kroz proširi-vanjc obima i sadržaja mogućih akcija održavanja), uz smanjenje troškova. U ovakve sisteme spadaju i mreže servisa koje otvaraju veiiki proizvođači razno-rodnih tehničkih sredstava. Servisi za od-ržavanje su, u ovom slučaju, namenjeni obezbedivanju tzv. „postprodajnih" usluga. Danas se strategija ovakvih organiza-cija zasniva na pravilu [2| „stranka na prvom mestu“, a tzv. „glavni empirijski obrazac44 glasi: „prvi proizvod prodaje prodavac, a sve naredne dobra usluga servisne službc“. Najvažniji ciljevi se odreduju, prema ciljevima proizvođača, putem jednačine „zadovoljenje strankc = većc tržiSno učešće = bolji rezultati poslovanjau. Servisi su u torn slučaju instrumenti za zadovoljenje i obaveziva-nje stranaka, a utiču na poboljšanje spo-Ijašnjeg i internog ugleda proizvođača.

U stvarnosti, nisu retki sistemi koji predstavljaju kombinaciju prethodnih, s tim što je pripadnost jednoj od navedene dve grupe uvek više izražena.

1 jedni i drugi sistemi održavanja imaju za cilj da pružc kvalitetne usluge korisnicima TS. Može se zaključiti da se kvalitet usluga održavanja, u odnosu na korisnika tchničkih sredstava, prvenstve* no, sastoji u obezbeđenju i povećanju upotrebnog kvaliteta TS i njegovog ele-menta sigurnosti funkcionisanja (5to uključuje raspoloživost, pouzdanost, po-godnost održavanja i logističku podršku SOd).

Razlikc među navedenim sistemima održavanja su u domenu finansijske i upravne samostainosti u odnosu na viši -širi sistem ili okruženje. Servisi su samo-stalniji u upravnom i finansijskom smislu.

Svoje funkcionisanjc većina SOd ostvaruje kroz pojedmačni i maloserijski tip proizvodnje. Sistemi održavanja, po-sebno oni kod velikih preduzeća, u vojsci, itd. su prema nadležnostima hijerarhijski ustrojeni s jedne strane, a sa druge su, načelno, prostorno razuđeni, gde je svaka organizaciono-tehnološka celina (jedi-nica-podcclina sistema) zaokružena i za date uslove univerzalna. Sistemi se struk-turiraju kao višenivcjski da bi se rešili problemi: skraćivanje vremena zadržava-nja TS na opravci, rasporeda elemenata SOd i TS u prostoru. boljeg iskorišćenja skupe i retke opreme (kao i r/d, kadra i prostora), rasterećenja viših nivoa uprav* ljanja od tekućih i jednostavnijih poslova i omogućavanja upravnoj strukturi da putem raspodele kapaciteta izrazi priori-tete u održavanju u skladu sa ciljevima osnovnog sistema. Svi elementi1 SOd ras-poreduju se po nivoima, po pravilu tako da podrže tehnološki proces održavanja istog nivoa i funkcionisanje nižih nivoa.

Organizacionc strukture SOd obično su složene, jer je protok informacija

' Pod elememima SOd podruumevaju nt: kađar, opre* ma. prostor. rezcrvni delovi. dotumcnucija. softver. ild.

382

VOJNOTEHMCKI GLASNIK 4-5/2001.

veoma kompleksan prema broju učesnika i po nivoima. Efikasnost ovakvih struk-tura može obezbediti samo dobro konci-piran i organizovan informacioni sistem, odgovarajući tip strukture i raspodela nadležnosti. Logistički sistemi, u koje spada i SOd, pripadaju klasi sistema kod kojih je ključni faktor uspeha ubrzavanje informacionih tokova i procesa donoSenja odluke2 [3]. Po svojim karakteristikama SOd predstavljaju. posebno oni druge grupe, prave poslovne sisteme.

Uvek postoje više ili manje uspeSni SOd. Pošto je uspešnost dinamička kate-gorija, mora se razmatrati za sadaSnji trenutak, ali i predviđati za budućnost u odnosu na konkurenciju, moguće pro* mene u sistemu i okruženju, i trendove razvoja. S tim u vezi i problematika usavršavanja i poboljSanja uspeSnosti SOd stalno je aktuetna. U [2] se navode npr. sledeći, permanentni ciljevi SOd: neprestano osmatranje tržišne situacije, empirijsko predviđanje daljeg razvoja mnogobrojnih relevantnih faktora, osma-tranje tendencija privrednog napretka, razvoja dohotka, ponaSanja potrošača (korisnika), konkurencija, itd.

Kao i na druge sisteme i na uspešnost SOd utiču izvesni faktori. Predmet ovog rada je upravo identifikacija i razmatranje uticaja pojedinih faktora na sistem održa-vanja, radi odredivanja karakteristika bu-dućih pravaca razvoja na osnovu njihove kvantifikacije. Razmatrani faktori deter-minisani su, prvenstveno, danas aktuel-nim pravcima razvoja SOd, ali i realnim mogućnostima njihove kvantifikacije.

2 Raziikuju se. onfelno, (ehnitka i procesna brzma geoemaflja. prenou. obnde inform *aji t donoicnji odluke. Tetubtka brzma zavtsi od tehnotogiic k<ya se u ovim procesima korttti i kvalifikatije ksdra. Procesna brzina zavist od karaktcra orpoizacioBe smiklure. Ito ukljutujc i raspodelu nadležnosti i odfovonotti. ali i kompetcndju dooosioca odluka. Danas se saatn da potio tchnologjja omogućava zavidan nivo povcdan)! braoe odvijuja ovih procesa teiiiie treba preneti na ubruvanjc proceane bnine [3].

Cilj istraživanja sastoji se u odrediva-nju relevantnih faktora t kvantifikaciji njihovog uticaja na sistem održavanja i njihovom rangiranju u odnosu na značaj efekata koje daju, redosled potrebnih akcija razvoja i/ili uzročno-posledičnu vezu pri primeni u sistemu.

Uticaj faktora na SOd razmatrace se preko uspostavijanja i analize zavisnosti sa određenim pokazateljima uspeSnosti funkcionisanja SOd. Istraživanje treba da omogući određivanje oblika i parame-tara zavisnosti pokazatelja uspeSnosti funkcionisanja od razmatranih faktora. Takođe, istraživanje treba da omogući sagledavanje oblika promene pokazatelja uspeSnosti funkcionisanja u Sirokom ras-ponu ulaznih veličina tih faktora, kako bi se mogle utvrditi odredene tendencije. Jedan od rezultata istraživanja jeste i određivanje vrednosti karakterističnih ve-ličina ili njihovih raspona, što bi moglo poslužiti, kao osnova, za ubrzavanje i olakSavanje procesa odlučivanja.

Određivanje uticaja promene relevantnih ulaznih veličina na izlazne rezul-tate funkcionisanja, odnosno na pokaza-telje uspeSnosti razmatranog sistema, ima teorijski t praktični značaj. Tcorijski zna-čaj ogleda se u kvantifikaciji uticaja pojedinih promenljivih faktora, utvrdivanju njihove značajnosti, pravca delovanja i utvrdivanju oblika i karakteristika medu-zavisnosti sa pokazateljima uspeSnosti. PraktiČni značaj ima utvrđivanje spektra osetljivosti izlaznih rezultata na promenu ulaza, jer utvrđivanje činjenice da mala promena ulaza izaziva „burnu" reakciju izlaza povlači za sobom potrebu utvrdiva-nja tačnih (stvamih) vrednosti ulaza i povećava značaj i hitnost sprovodenja adckvatnih mera i postupaka istraživanja i razvoja. Time bi se rukovodiocima, projektantima i istraiivačima SOd olak-

VOJNOTEHNlCKl GLASNIK 4-5/2001.

383

šao posao oko: spoznaje kvantitativnih pokazatelja na osnovu kojih će se oda-brati koja je varijanta, odnosno pravac usavršavanja - razvoja najbolja i izbora redosleda koraka usavršavanja sistema ili istraživanja. gledano prema specifičnom sistemu kriterijuma. To bi u rezultatu imalo za posledicu smanjenje troškova istraživanja, ubrzanje donošenja i pobolj-šanje kvaliteta razvojnih odluka i smanjenje rizika od donošcnja pogrešnih odluka.

Usavršavanje - razvoj SOd

Nepreduzimanje koraka ka usavrSa-vanju - razvoju SOd nužno bi izazvalo potencijalne rizike da se donesu pogrešne odluke. Neusavršavanje sistcma vodi nji-hovoj sigumoj stagnaciji i propasti, kao i pogrešne razvojne odluke. Razvoju - usa-vršavanju SOd može se pristupiti na dva načina. koji se razlikuju prema obuhvatu, vrcmenu realizacije, rizicima koje sobom nose i efektima koje njihova primena omogućava.

Prvi pristup zasniva se na ušavrSava-nju delova, elemenata i procesa u sistemu. Ovakvi pristupi opisani su npr. u literaturi (5, 6). Cilj se sastoji u rešavanju obično lako uočljivih problema koji ,,mu-če‘‘ konkretne rukovodioce. Relativno brzo se realizuju, a efekti su, u odnosu na sistem. obično mali, odnosno u sra-zmeri sa obuhvatom problema. Rizici grešaka pri ovakvom pristupu su mali, a napredak sistema se odvija „korak po korak“. Po pravcu primene to je pristup odozdo nagore, pri čemu je neophodno uzimanje u obzir svih relevantnih faktora i karakteristika razmatranih procesa. a podstiče se i kreativnost pri stvaranju -projektovanju procesa proizvoda kod ljudi koji učestvuju u usavršavanju SOd. Ovakav pristup adekvatan je za SOd koji

se nalaze na višem nivou unutrašnje orga-nizovanosti i tehničko-tehnološkog nivoa

- „vodeće SOd“. Međutim, i Jošiji" sistemi ga mogu primeniti, jer je bolji bilo kakav nego nikakav razvoj.

Druga grupa pristupa zasniva se na reprojektovanju sistema kao celine. Ta-kvi pristupi su opisani u literaturi [7, 8, 9], a njihov cilj se sastoji u usavršavanju

- razvoju sistema kao celine. Za svoju realizaciju traže vreme, a efekti njihove primene su veliki, jcr se zasnivaju na iskorišćenju sinergetskog efckta. Napredak sistema uz ovakav pristup odvija se ,,skokovito“, a rizici grešaka mogu bid veći. U suštini su to pristupi odozgo nadole (ali i kombinovano), koji nude veću širinu zahvata sagledavanja problema, međusobnih veza i meduzavisnosti medu procesima.

Zbog dugog vremena realizacije, smanjenja verovatnoće pojave grešaka i potrebe za otklanjanjem „očitih“ problema, dok se ne dode do krajnjcg povoljnog rešenja, drugi pristup može se kombino- ; vati sa prvim, naravno imajući u vidu • krajnji cilj, da nc bi došlo do stvaranja „disonantnih rešenja’*. Rešenja ostvarena prvim pristupom zatim se inkorporiraju u „dugoročna i sveobuhvatna" rešenja. Ovakav pristup, posebno uz kombinaciju sa prvim, pogodan je za sisteme koji su u .,krizi‘\ odnosno koji se na razvojnoj I lestvici nalaze ispod ili mnogo ispod „naj* boljih" SOd, i kojima je razvoj - usavrša-vanje neophodan preduslov opstanka.

Osnova za oba ova pristupa mora biti situacioni pristup (Case study approach), jer se moraju uvažiti specifično-sti svakog realnog SOd-a.

Problem koji treba da reše inicijatori razvojnih promena u SOd je dvojak. i Jedan se sastoji u tome da se izabere ! postupak usavršavanja - razvoja, a drugi

384

VOJNOTFHNIĆKl OI.ASNIK 4-S/2001.

je iznalaženje načina da se dode do kvan-titativnih pokazatelja1 * 3 na osnovu kojih će se odabrati koja je varijanta - pravac usavršavanja (razvoja) najbolja, gledano prema specifičnom sistemu kriterijuma, bez eksperimenata na samom sistemu i bez većih troškova istraživanja.

ReScnje prvog problema treba prila-goditi specifičnim uslovima u kojima se konkretni SOd nalazi i njegovim konkret-nim istraživačko-razvojnim mogućnosti-ma. U slučaju drugog problcma, bez obzira za koji se pristup razvoju opredeli, korisno je znati kakvi su rezultati primene za pojedine varijante - pravce usavršava-nja ostvareni kod drugih SOd, jer se po analogiji mogu pretpostaviti efekti i na sopstvenom sistemu. Bez obzira na sped-fičnosti pojedinih SOd ovi podaci mogu u svakom slučaju poslužiti kao dobar orijentir4 jer ukazuje na to šta treba raditi, odnosno koje varijante treba na-glasiti. Činjenica je da moguće pravce razvoja odrcduje uspešnost primene pojedinih rešenja upravo kod tzv. relevantnih SOd, odnosno onih koji postižu najbolje izlazne rezultate funkcionisanja ili vode-ćih sistema, ali i onih kod kojih su, preduzimajud odredene aktivnosti razvoja, dostigii vodeće sisteme ili postigli neke veoma dobre rezultate funkcionisanja.

U literaturi ima mnogo prikaza primene pojedinih rešenja i njihovih efekata (Case Studies). Postoje, medutim, i ote-žavajuće okolnosti koje usložavaju ili onemogućavaju primenu iznetih iskusta-va. Nivo primene razvojnih rešenja

1 U danaJnjoj praiui gotovo je nemogućc dokazati bilo

tu nijvHem rukovodstvu ako to nijc zasnovano na brojCamm pokanteljima. To važi i u aluCajevima kada. mcdu rukovodio-dna. nema dvouatljenja oko ihvaunja potrebc za prcduzima-

njea rtrrojnih koraka.

4 Voda, *em u spectfttnim Uboraiorij%kim tniovima, nikada oe kipt m ta£ao I00°C. I pored toga ovaj podatak je rrio korittan za donoienje odluka i pojedine prontfune (10].

veoma se razlikuje od primene na nivou delova TS, preko primene za pojedina TS do primene u pojedinim radionicama. Malo je prikaza primena razvojnih rešc-nja i odgovarajudh pokazatelja uspešno-sti ostvarenih u SOd koji su višenivojski organizovani, prostomo razuđeni, složeni po strukturi, broju i tehnološkim reše-njima TS koja se u njima održavaju, i u kojima se ostvaruju brojni i složeni mate-rijalni i informacioni tokovi, a takvi su SOd tzv. „velikih" sistema. Naredni problem je u tome $to se za ilustraciju ostvarenih efekata koristi veoma široka lepeza pokazatelja, od kojih su ncki ka-rakteristični samo za posmatrani slučaj. Retko ili gotovo nikada se dobijeni efekti ne prikazuju u obliku zavisnosti od nekih ulaznih veličina. Što vrednost rezultata svodi u granice pojedinačnog, na osnovu čega je teško vršili potrebne genera-lizacije.

Relevantni pokazatelji uspešnosti

Svi autori se slažu da ne postoji jedna i osnovna mera za uspešnost logi-stičkih sistema u koje spadaju i SOd. Moguće je. medutim, odrediti opšti skup mera uspešnosti SOd.

Prema podacima koncerna Wolk-swagen [2] najvažnija očekivanja strana-ka, po rezultatima ispitivanja mnjenja vlasnika motornih vozila, jesu: pouzdani servis, uoćljiva i ljubazna usluga, stručno savetovanje i stručna preporuka, cene u skladu sa radnim učinkom, opsežna servi-sna ponuda i servisne usluge na kvalita-tivno visokom nivou i ljubaznost. Sped-jalno za servisnu službu najvažnija očeki-vanja stranaka su: tačna i brza usluga. garaneija za sigumost i kvalitet, obavezu-jući termini opravke, kratkotrajne oprav-ke, lično uručivanje vozila sa preciznim

VOJNOTEHNIČKl GLASNIK 4-SQ00I.

385

tumačenjem računa, cenovnik opravke (cena ne sme biti tajna) i povoljno radno vreme.

Ako sc SOd posmatra kao logistički podsistcm onda uspešnost ovakvih si-stema treba odrediti skupom kriterijuma od kojih su osnovni [4): kvalitet uslugc (pouzdanost kvaliteta usluge i efika&nost njenog izvršenja), raspoloživost proi-zvoda - usluge koji su potrebni korisniku - kupcu. odgovornost prema zahtevima korisnika - kupca (brzo i efektivno proce-siranje zahteva), brzina i pouzdanost ko-jom sc usluga izvršava.

Pouzdanost kvaliteta usluge može se meriti pouzdanošću tchničkih sistema koji se održavaju.5 a efikasnost i brzina njenog izvršenja može se meriti pokazate-Ijima pogodnosti za održavanje (posebno kroz skraćenje vremena aktivnog održa-vanja). „Raspoloživost proizvoda - usluge" u ovom slučaju odnosi se na moguć-nost (verovatnoću) korisnika da ostvari traženu radnju - akciju održavanja u SOd-u, bez posebnih zastoja. Sistem od-ržavanja će, u prethodnom slučaju, biti uspeSniji što ima više raspoloživih resursa i kapaciteta (odnosno elemenata sistema održavanja), odnosno mogućnosti (veća verovatnoća) da „pozitivno4* odgovori na zahteve. Poboljšanja se ovde mogu po-stići i korišćenjem moderne tehnologije (za izvršenje postupaka održavanja i in-formacione) i permanentnom obukom kadra za održavanje. Što više resursa i kapaciteta, medutim, znači i veće troško-ve, ali ima za posledicu smanjenje trajanja zastoja zbog odrtavanja. Odgovomost prema zahtevima korisnika - kupca i brzina kojom se usluga izvršava postiže se, prvenstveno, smanjivanjem veličine administrativnih i logističkih kompone-

5 Ovo znaft barcm ZAdrUvtnje prcthodnog nivo« pou-zduosti i unanjcnje broja reklainacija. ja mi odc. po suitini, takode, otkazi.

nata vremena zastoja zbog održavanja, što pozitivno utiče na raspoloživost. Pouzdanost kojom se usiuga izvršava u ne-kom vremenskom periodu može se meriti odnosom broja zahtevanih i realizovanih akcija održavanja. Dohodak sc kod SOd obično obraćunava u odnosu na broj ostvarenih norma-časova rada na održa-vanju, a on je veći što je veći broj realizovanih akcija održavanja u posma-tranom periodu.

Naravno, nc treba zanemariti da je izvestan broj pokazatelja uspešnosti teško merljiv ili da nema potrebe da se meri, jer zavisi od „poslovne politike“ karakte-rističnog SOd (npr. lično uručivanje vo-zila sa preciznim tumačenjem računa, postojanjc cenovnika, povoljno radno vreme, ljubazna usluga, stručno savetova-nje i stručna preporuka, ccne u skladu sa radnim učinkom, šircnje servisne ponu-dc, itd.). Jedan od načina mercnja ovakvih pokazatelja je kroz instrumentarijum tzv. sistema „obećanja kvaliteta", „mere-nja dilerskog imidža‘% „programa za pro-veru i testove za radionice‘\ „spoljnih test ova", „obrade reklamacija stranaka", „telefonskim izveštajima", itd. [2]. Na osnovu prikupljenih podataka - odgovora od korisnika i drugih, prema specijalizo-vanim upitnicima, a nakon statističke analize dolazi se do pokazatelja koji se prvenstveno grupišu na pozitivne i nega-tivne, i čije se veličine uglavnom izraža-vaju u vidu verbalnih iskaza (npr. „visok stepen ljubaznosti osoblja"), ali i preko kvantitativnih ocena. Ovakvi pokazatelji uspešnosti suviše su karakteristični da bi se mogli izučavati na opštem nivou, ali se njihov značaj u slučaju konkretnih SOd ne može ničim osporiti.

Bez obzira na sve, sistem kriterijuma uspešnosti mora se formirati kao specifi-čan, s tim da danas najbolje rezultate

386

VOJNOTEHNIĆKI GLASNIK 4-5/2001.

daju sistemi izgrađeni kao kombinacija na osnovama specifićnog sistema kriteri-juma i na osnovu pokazatelja sa kojima se može izvršiti poređenje sa najboljim sistemima bez obzira na to kojoj oblasti pripadaju [4). Prednosti primene ovog metoda (u suštini, metod Benchmarking) jesu u tome da se može [4]: izvršiti poređenje sa konkurencijom, poboljšati zadovoljstvo (ispuniti zahtevi) korisnika - kupaca ustuge, steći i održati reputacija na tržištu (okruženju), povećati profit, smanjiti troškovi, dostići vodeći status u obiasti i osigurati se od konkurencijc, izvršiti identifikacija problemskih tačaka, preciznije defmisati skup ciljeva sistema u budućnosti, omogućiti konstantan na-predak, poboljšati motivacija zaposlenih i druge komparativne prednosti.

Efekti relevantnih faktora treba, da-Ide, da budu određeni na osnovu unapred zadatog sistema kriterijuma koji maksi-malno moguće određuju opšti model oce-njivanja, da bi $e postigla veća opštost i šira primenljivost dobijenih rezultata. Na taj način postiže se i invarijantnost dobi-jenih rezultata, što ukazuje na to da SOd i jedne i druge grupe, i pored razlika, mogu koristiti, u osnovi, iste opšte poka-zatelje uspešnosti funkcionisanja - ostvari-vanja postavljenog cilja, a to su:

- raspoloživost - gotovost,

- pokazatelji realizacije akcija od-ržavanja (uključujući i realizaciju izra-ženu u norma-časovima),

- troškovi.

Gotovost - raspoloživost se u teoriji (inženjerstvu) održavanja uvek uzima za vršni kriterijum uspešnosti nekog SOd. Možc poslužiti kao pokazatelj efektivno-$d za SOd, uopšte. Izrazi za izračunava-oje su poznati u teoriji. Kod vojnih siste-ma, gde postoje gubici TS, bilo povratni ili nepovratni, i gde je cilj SOd-a još i spasavanje TS izvlačenjem i evakuacijom.

raspoloživost se, uslovno, može odrediti kao odnos srednje vrednosti broja isprav-nih sredstava prema ukupnom broju sred-stava u nckom periodu. ili preko ukupnog broja ispravnih TS (ili u odnosu ukupnog broja ispravnih prema ukupnom broju) u nckom, presečnom, trenutku vremena ili za sve vreme trajanja akcije. Obično se može prikazati kao funkcija vremena. IzraČunava se za celinu SOd, za sve posmatrane podsisteme, za sva TS i prema posmatranim grupama TS.

Procenat tehnoloških zahteva (izvr-Senih radova) koje može realizovati si-stem odriavanja po kategorijama TS, po nivoima, po vrstama radova - postupaka održavanja i ukupno, u nekom periodu, može biti uzet kao mera pokazatelja realizacije akcija održavanja. Kriterijum je izabran da indirektno ukaže na odnos pokazatelja kriterijuma efikasnosti,* ela-stičnosti i jednostavnosti. Izračunava se za celinu SOd i za sve posmatrane podsisteme. Iskazujc se kao procentualni odnos realizovanog prema ukupnom broju zahtcvanih radova održavanja određene klase.

Troškovi se najefektnijc, ali i najteže mogu prikazati u novčanom iznosu, jer zbog promene vrednosti novca (infla-torna kretanja), kao i problema metodo-logije vodenja i iskazivanja pojedinih tro-škova (to je problem koji uzrokuje posto-jeća zakonska i druga rcgulativa). Zbog toga je najbolje da se troškovi iskazuju u vidu veličine nekih potrebnih resursa (npr. brojem radnih mesta, brojem maši-na, itd.), jer se smatra da su nepromen-ljivi troSkovi (najveći deo troškova) pro-porcionalni veličini angažovanih resursa. Kod vojnih sistema troškovi održavanja mogu se iskazati i preko mogućih gubi-taka TS. Gubici TS zbog nepravovreme- 6

6 Najkra^a definidja etcklivnoMi i cfikasnoiti sastoji sc o pilanju: ..Da li K radi prava «vir na pravi način".

VOJNOTEHNlCK! GLASNIK 4-5/2001.

387

nog izvršenja radnji održavanja u ratu sc odreduju kao broj sredstava koja su zbog toga zarobljena u toku izvrSenja borbenih dejstava. To je broj sredstava koja su na taj način izgubljena. Na taj način odreduju se mogući troškovi do kojih može doći zbog ncopslužcnih tehnoloških za-hteva. Izračunava sc za celinu SOd i za sve posmatrane podsisteme i to ukupno za sva TS i prcma posmatranim grupama.

Analiza i izdvajanje relevantnih

faktora

Dinamiku i osnovne pravcc usavrša-vanja - razvoja diktiraju SOd koji se nalazc na vi$em nivou unutrašnjc organi-zovanosti i tehničko-tehnološkog nivoa, poremećaji u traženju usluga i izmenjeni zahtevi kupaca - korisnika usluga.

Današnji trendovi razvoja SOd u domenu koncepcije - strategije7 sistcma održavanja su jasni - što šira primena održavanja prcma stanju i prediktivnog održavanja. Poscban doprinos primeni ovlh konccpcija dao je razvoj opreme za tehničku dijagnostiku i samodijagnostiku i informative tehnologije. Napušta se koncept plansko-preventivnog održava-nja gde god je to moguće. Teži se uspo-stavljanju racionalnog režima eksploata-cije TS, maksimalnom smanjenju potreba TS za održavanjem i povećanju učešća korisnika u održavanju (poscbno kroz koncepte totalnog produktivnog održava-nja i samoodržavanja - sistemi bez održa-vanja, karakteristični za Japan). Razlog tome je u težnji ka smanjenju broja nepo-trebnih preventivnth radova, smanjivanju rizika od izncnadnih, posebno havarijskih otkaza, prenošenju dela radova na kori-snike (rasterećenje SOd), smanjenju za-

’ U niskoj lemunologiji: wuemodrlavinji'.u Nem»ćkoj: unitcpja odrtavanja: u SAD t dclu dotn»& oaućnc javnosti: konccpcija odrtavmnja ili polinka odrtavanj*.

stoja u održavanju i utroška rezervnib delova i drugih resursa, a time i troškova. Postoji i mogućnost otklanjanja slabih mesta na TS (putem analize geneze otkaza) i time smanjenja učestanosti otkaza.

U domenu tehnologije posebna paž-nja se pridaje razvoju različitih dijagno-stičkih uređaja sa težnjom da se proces dijagnostike automatizuje, poveže sa od-govarajućim informacionim i ekspertskim sistemima (čak i na globalnom - svetskom nivou), razvoju uredaja za automatsku montažu (demontažu) sklopova - delova i uredaja - postupaka za regeneraciju (revitalizaciju) delova. Evidentan je na-predak u razvoju uredaja za samodijagnostiku TS. Sve više mehaničkih veličina prevodi se u električne, a one se regi-struju preko računara koji se ugraduju u TS, odnosno konstrukcija se priiagodava dijagnostičkim potrebama. Dijagnostički uređaji Činc TS sigumijim (smanjuje se rizik iznenadnog otkaza), konfomijim i ekološki ispravnijim. Na taj način se smanjuje utrošak rezervnih delova iskorišće-njem njihove „rezerve pouzdanosti“ i vrSi njihova supstitueija, skraćuje se vreme zastoja zbog održavanja i u velikom delu eliminžšu opravke putem zamene ,,sum-njivih** delova i druge greške koje su prouzrokovale veće angažovanje radne snage i finansijskih sredstava i duže za-stoje zbog održavanja. Može se očekivad i povcćana realizaeija radova održavanja.

U smislu trendova usavršavanja or-ganizaeije [7, 8, 11, 12] jasno je da će ključni element uspeha biti adekvatan mehanizam koordinaeije, odnosno ade-kvatna organizaciona struktura, pravila i procedure, jer će ključni problemi biti posledica decentralizacije. Drugi element uspeha je usmerenost na korisnike usluga - kupce. Za SOd su posebno važni meha-nizmi integraeije sa osnovnom funkeijom sistema - korisnicima (radi poboljšanja u sferi planiranja, kvaliteta usluge održava-

388

VOJNOTEHMČKl GLASNIK 4-5/2001.

nja8 i smanjenja neplanskih zastoja) i sa institucijama koje se bave razvojem, proi-zvodnjom, modifikacijama i nabavkom TS.9 Potrebno je iznaći i adekvatne meha-nizme integracije sa spoljašnjim, specija-lizovanim, uslužnim organizacijama od-ržavanja, jcr već duže postoji opšta težnja ka prenošenju dela specifičnih poslova održavanja na spoljne saradnike [1].

Jedan od ključnih mehanizama prc-vazilažcnja problems nastalih decentrali-zacijom i potrebom da se zadovoljc specific zahtevi okruženja sastojaće sc u intecraciji delova sistema prema procesima, naravno, uz eliminaciju gubitaka u njima, i stvaranju adekvatne funkcio-nalne organizacione stmkture (danas su to matrična, projektna ili višelinijska fun-kcionalna struktura). Ključni faktor bilo kakve integracije je adekvatan informa-doni sistem. Sama primena savremene informacione tehnologije bez odgovara-juće reorganizacije neće omogućiti posti-zanjc većih efekata na ukupnu uspešnost SOd [7], jer se time nc ostvaruju efekti na procesnu brzinu prenosa i obrade informacija. To znači da će uspešnija biti ona organizaciona rešenja koja, uz inte-graciju prema procesima, omogućavaju povedavanje kvaliteta, pojednostavijenje i ubrzavanje materijalnih i informacionih tokova u sistemu i izmedu SOd i okotine.

1 Veaoo za k once pH TOM. uvodenje ststema kvaliteta prema standardiroa ISO 9000, 10000. 14000. ttaixUrdima o poozdaoosti tjudskog faktora, itd.

* Stvaruje ovih reladja zasniva se na aktuelnim koncep-tina integral!* * logistifkc podrtkc (iLS-TTOh). serijie antcričkih vojnih i 1EC standard!, iija se filoiofija zasniva na intcgralnom i tveotahvaiaocn posmatranju dogadaja vczacuh za proizvod u toka titavog životoog veka, odnosno pružanju podrtkc - obc-zbedesju kvaliteta TS u toku projektovanog _životnog veka**. U prime ai ovog koncepta inststin se na povedanju pouzdanosti TS, nsumiziranju kvantiiativnih pokazatclja pogodoosti odrla-naja, ugndnji iest*opreroc, moduUmom konceptu gradnje TS no ooogućsvmnja phmenc principa agregatne zamenc, izradt i prqjektovanju djjsgnostiike opreme vdestrvke oatncnc. itd. radii povc&aja rtspokriivosti TS i smanjenja ukupnih troikova fcvotoctt veka.

™ Pod procesima se podrazumeva komplel delatnosti od nastanka oekog zahteva - potrebe do njegovog punog zadovo-Ijenja az onjcntaoju prema korisniku - kupcu i uklanjanje snh .barren” funkooniunja.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Takva rešenja uticaće posebno na izmene informacionih tokova u SOd. a one na izmene tokova materijala. radne snage, novea i drugog. Posledice se ogledaju u skraćenju vremena zastoja zbog održava-nja, većoj realizaeiji radova održavanja i smanjenju veličine potrebnih resursa, odnosno smanjenju troškova.

Sa stanovišta organizacione kulture sve je izraženiji i trend humanizaeije od-nosa. Takođe, uočava se težnja [lj da se § to vžše aktivnosti održavanja prebaci na radnike u proizvodnji, odnosno korisnike TS, što je posebno izražcno u Japanu u okviru strategic toialno produktivnog održavanja koja zahteva angažovanje svih zaposlenih jednog sistema u procesu od-ržavanja. U slučajcvima kada je to eko-nomski ili u stručnom pogledu opravdano teži sc poveravanju svih poslova u vezi sa jednim tchničkim sredstvom ili grupom sličnih tehničkih sredstava, bez obzira na njihovu složenost, jednom izvršiocu od-ržavanja, a ne kao do sad a, kada je glavni kriterijum bio speeijalizaeija. Odnosu sa korisnikom usluga pcsvećuje se posebna pažnja, kao što je nckoliko puta isticano, pa se razraduju i posebni modaliteti na-građivanja u održavanju. Sve to zahteva permanentno obrazovanje kadra, stan-dardizaeiju metoda rada. formalizaeiju i tipizaeiju postupaka i poboljšanja u sistemu, a rezultat se vidi u povećanju kvaliteta usluge održavanja, skraćenju vremena zastoja i troškova.

Ključni faktori koji utiču na uspe-šnost funkeionisanja SOd u stvari su obe-ležja ili osnovne komponente sistema od-ržavanja: koncepcija, tehnologija i orga-nizaeija. Tome bi se mogao priključiti i „ljudski faktor”. Ovako odredeni faktori su suvišc opšti i nepogodni za kvantifika-ciju. Zbog toga je izvršena jedna vrsta hijerarhijske dekompozieije sadržaja ovih uticajnih faktora, radi dolaska do njiho-

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4-5/2001.

389

Struktura retevantnih faktora

Tabtla 1

Faktori 1 nivoa Faktori II nivoa Faktori 01 nivoa * merljivi faktori

Konccpcija 1. Karakter održavanih TS 2. Karakter dijagnostičke opreme 3. Učestano&t (vcrovatnoća nastanka) po-jedinih TZ 4. Struktura TZ 5. Zakonitost pojavc TZ u vremenu 6. Karakter radne snage 7. Mogućnost prikupljanja i obrade rele-vantnih podataka 1. Broj TZ za neki period (uključuje vremena izmedu otkaza i održavanja) 2. Struktura TZ po specifilnim kategorijama (u procentima) 3. Kvalitet održavanja (broj reklamacija ili verovatnoća kvalitctnog održavanja) 4. Rizik iznenadnog otkaza (verovatnoća) 5. Aktivno vreme odrlavanja (i dijagnostike) 6. Tačnost dijagnostike

Tchnologija 1. Karakter dijagnostičkc opreme 2. Karakter opreme za montažu i demon* tažu 3. Karakter ostalih alata i opreme 4. Karakter postrojenja 5. Karakter dokumentaeije 6. Vclićina i model upravljanja zaiihama r/d 7. Velićina svih potrebnih resursa (po clc* mentima SOa) 1. Aktivno vreme održavanja (i njegovi sa-stavni element!) 2. Logističko vreme zastoja 3. Kvalitet održavanja (broj reklamacija ili verovatnola kvalitetnog održavanja) 4. Tačnost dijagnostike 5. KoliCina resursa (verovatnoća zadovoljenja potrebe za nekim clementom SOd bez cekanja) 6. Verovatnoća regeneraeije i proizvodnje r/d

Organizacija 1. Organizaciona struktura (tip-raspodela naaležnosti-odgovomosti i putevi ko* munikaeije) 2. Stepen formalizacijc, standardizaeije i unifikaeije upravljačkih postupaka (po-stupci, prionteti, principi...) 3. Stepen automatizarije prikupljanja obrade i prenosa informaeija 4. Broj nivoa (jpodrSke) u SOd 5. Raspored TS i elemenata SOd u pro* storu 1. Vreme prenosa i obrade informaeija (admi-nistrativno vreme 2a$toja) 2. Tačnost informaeija (verovatnoća) 3. Verovatnoda gubljcnja - zaturanja informaeija 4. Logističko vreme zastoja 5. Vcrovatnoća održavanja po nivoima (stepen autonomijc) 6. Interval strpljivosti po TS i nivoima 7. Broj nivoa

..Ljudski faktor" 1. Broj radnika 2. Obutenost ljudskog faktora 3. Obim i sadržaj radnog zadatka 4. Motivacija 1. Aktivno vreme održavanja 2. Kvalitet održavanja (broj reklamacija ili vcrovatnoća kvalitetnog održavanja) 3. Broj i struktura radne snage (verovatnoća zadovoljenja potrebe za kadrom bez čeka* nja)

vih mcrljivih komponenti - pokazatclja, što je prikazano u tabeli 1.

Faktori tzv. Ill nivoa kvantitativno opisuju osnovne (I nivo) i izvedene faktorc (II nivo) u njihovom najvažnijem delu. Izabrani su na osnovu saznanja o trendo-vima razvoja, uzrocima pojava i procesa u SOd i na osnovu prakttčnog i teorijskog iskustva autora istraživača na rešavanju problema realnih SOd. Naravno, s tim u vezi mogući su i drugačiji pristupi.

Iz tabeie 1 je jasno da se neki faktori trećeg nivoa ponavljaju, kada se posma*

tra prema faktorima prvog nivoa. Razlog tome je međusobno preplitanje i višedi-menzionalnost uticaja koji se ostvaruju istim sredstvima - uzrocima (npr. dijag* nostičkom opremom ili informatičkom tehnologijom).

Dimenzije navedenih faktora karak-tcristične su za svaki pojedinačni SOd i održavanje posebnih TS, kao i njihov uticaj u odnosu na pokazatclje funkcioni* sanja.

- nastaviće se -

390

VOJNOTEHNICKI GLASNIK 4-5/2001.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.