CC BY
19
Mr Dragan Đukić,
potpukovnik, dipl. in Ž.
VP 5003, Novi Sad Dr Vasilije Mišković,
pukovnik, dipl. inž. Vojna akademija —SNO, Beograd
ANALIZA UTICAJA SNABDEVENOSTI REZERVNIM DELOVIMA NA ISPRAVNOST BORBENIH VOZILA U BORBENIM DEJSTVIMA
UDC: 623.438-7 : 355.415.2
Rezime:
Snabdevenost rezervnim delovima znatno utice na ispravnost borbenih vozila u borbe-nim dejstvima. Oblik i kvantifikaciju promene gotovosti borbenih vozila, u zavisnosti od ve-rovatno}e popunjenosti rezervnim delovima, mogu}e je sagledati primenom metode modelo-vanja i simulacije. Osnovni faktori, koji uticu na gotovost borbenih vozila su: struktura siste-ma snabdevanja, nivo snabdevanja posmatrane strukture i verovatno}a popunjenosti rezer-vnim delovima svakog nivoa. Najva'niji rezultati sprovedenog istra'ivanja su: sagledavanje uticaja osnovnih faktora, prvenstveno snabdevenosti rezervnim delovima na ispravnost bor-benih vozila, u borbenim dejstvima.
Kljucne reci: rezervni delovi, sistem snabdevanja, borbena vozila, gotovost.
ANALYSIS OF SPARE PARTS SUPPLIES INFLUENCE ON COMBAT VEHICLE READINESS IN COMBAT OPERATIONS
Summary:
Spare parts supplies stocks have a significant influence on proper functioning of combat vehicles in military operations. The form and quantifying of change of military vehicle readiness dependence on spare parts supplies will be reognized by applying the method of modelling and simulation. The basic factors influencing the readiness of combat vehicles are as follows: supply system structure, supply level for a given structure and probability of being supplied by spare parts at all supply levels. The most important result of the research is the knowledge of the basic factors influence, particularly the spare parts supplies influence on the combat vehicle readiness in military operations.
Key words: spare parts, supply system, combat vehicle, operational readiness.
Uvod
Osnovni preduslov za uspešno izvo-đenje borbenih dejstava je održavanje vi-sokog stepena borbene gotovosti jedinica i vojske u celini na koju ispravnost borbenih vozila, s obzirom na njihov znacaj i masovnu upotrebu u vođenju savreme-nih ratova, ima vrlo bitan uticaj. Zato je potrebno stvoriti preduslove za održava-
nje borbenih vozila u ispravnom stanju, odnosno obezbediti njihovo brzo dovo-đenje u ispravno stanje u slucajevima na-stupanja otkaza ili oštećenja razlicitih podsklopova, sklopova i agregata, što zahteva preduzimanje razlicitih radnji održavanja, koje se razlikuju po složeno-sti tehnologije rada. Uspešnost održava-nja umnogome zavisi od raspolaganja potrebnim rezervnim delovima. Zbog nu-
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 1/2004.
37
žnosti da se borbena vozila na kojima je nastao otkaz brzo vrate u eksploataciju, posebno u vreme borbenih dejstava, ras-polaganje potrebnim asortimanom i koli-~inama rezervnih delova predstavlja ne-minovnost. To name}e potrebu da se re-zervni delovi nabavljaju, skladiste i ~u-vaju na odre|enom nivou snabdevanja, i po zahtevu doturaju do krajnjeg korisni-ka. Pri tome se stalno vrsi razmena infor-macija, koje su pokreta~ svih radnji odr-žavanja borbenih vozila i snabdevanja re-zervnim delovima.
Melutim, raspolaganje zalihama rezervnih delova predstavlja znatan trosak, pa nije svejedno kolike su te zalihe i ka-ko su raspore|ene po nivoima snabdeva-nja i u prostoru. To se naro~ito odnosi na rezervne delove za tehni~ka sredstva, ~iji je zna~aj takav da u odrelenim momenti-ma mogu presudno da uti~u na ishod su-koba, kao sto su, na primer, borbena vo-zila. Ako se zna da raspoložive zalihe rezervnih delova imaju znatan uticaj na is-pravnost borbenih vozila, a da je za kva-litetno projektovanje sistema snabdevanja i kvalitetno odlu~ivanje u toku funk-cionisanja sistema snabdevanja potrebno poznavanje i oblika i kvantiteta tog utica-ja, onda je o~igledno da je potrebno da se takav uticaj analizira.
Analizu je mogu}e sprovesti preko sagledavanja uticaja osnovnih faktora. Izdvajanje relevantnih faktora sistema snabdevanja rezervnim delovima na is-pravnost borbenih vozila u borbenim dej-stvima je u funkciji cilja analize. U ovom slu~aju, na ispravnost borbenih vozila u borbenim dejstvima uti~e nekoliko osnovnih faktora u sistemu snabdevanja rezervnim delovima:
- organizaciona struktura sistema snabdevanja rezervnim delovima;
- nivo u sistemu snabdevanja rezer-vnim delovima;
- popunjenost rezervnim delovima svakog nivoa snabdevanja;
- pouzdanost toka informacija u in-formacionom sistemu snabdevanja.
Pod pojmom struktura sistema snabdevanja rezervnim delovima podrazumeva se na koliko nivoa je struktuiran posma-trani sistem, pri ~emu se, u ovom slu~aju, razmatra ~etvoronivojski sistem (dva na takti~kom nivou, operativni i strategijski nivo) i tronivojski sistem snabdevanja re-zervnim delovima (dva na takti~kom i strategijski nivo snabdevanja).
Ne razmatraju se vrste i koli~ine rezervnih delova po nivoima snabdevanja, nego se operise verovatno}om popunje-nosti rezervnim delovima po nivoima snabdevanja. Za ovu analizu se pretpo-stavlja da je informacioni sistem idealan, odnosno da ne postoji mogu}nost zatura-nja ili gubljenja informacija, nego da funkcionise upravo onako kako je pro-jektovan.
Prezentirani rezultati u ovom radu odnose se samo na direktan uticaj snabde-venosti rezervnim delovima na ispravnost borbenih vozila u borbenim dejstvima, i to samo za period borbenih dejstava.
U posmatranim sistemima snabdevanja rezervnim delovima ne razmatraju se troskovi zaliha rezervnih delova po nivoi-ma. Analiza je izvrsena samo na osnovu prora~una gotovosti za odre|eni nivo po-punjenosti rezervnim delovima, bez analize koliko košta taj nivo gotovosti.
38
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2004.
Model za istraživanje uticaja snabdevenosti rezervnim delovima na ispravnost borbenih vozila u borbenim dejstvima
Istraživanje uticaja sistema snabde-vanja rezervnim delovima na ispravnost borbenih vozila u borbenim dejstvima na realnom sistemu nije mogu}e. Radi toga pribegava se modelovanju sistema izra-dom adekvatnih simulacionih modela, koji mogu opisati realni sistem održava-nja borbenih vozila, sistem snabdevanja rezervnim delovima i veze koje postoje medu tim sistemima.1 Te veze su vrlo cvrste i bez njih oba navedena sistema ne bi mogla zadovoljavaju}e da funkcioni-su. Za potrebe ovog rada koris}en je, kao bazicni, model iz [1], koji se zasniva na opstem modelu borbenih dejstava. U ovom radu izvrsena je redukcija samo onih rezultata koji se odnose na borbena vozila. Ukupno je posmatrano 521 bor-beno vozilo, koliko ih je, po opstem mo-delu borbenih dejstava, bilo u stanju ope-rativne gotovosti na pocetku izvodenja borbenih dejstava.
Nezavisna varijabla je verovatnoća zadovoljenja traznje za rezervnim delovima na svim nivoima snabdevanja, odno-sno, verovatnoća popunjenosti rezervnim delovima, a predstavlja odnos izmedu broja odmah realizovanih tražnji za rezervnim delovima i ukupnog broja tra-žnji. Ova varijabla generise se prema pla-nu eksperimenta.
1 Modeli sistema za tronivojsku i cetvoronivojsku struk-turu sistema dati su u radu „Kvantifikacija i oblik uticaja snabdevenosti rezervnim delovima na ispravnost tehnickih sistema“ objavljenom u Vojnotehnickom glasniku br. 2/2003. Plan eks-perimenta je istovetan kao u navedenom radu, s tim da se u ovom radu izdvajaju samo rezultati za jednu grupu sredstava (borbena vozila) i oni se analiziraju.
Zavisna varijabla je operativna go-tovost borbenih vozila. Uslovno, goto-vost se može odrediti kao odnos srednje vrednosti ispravnih tehnickih sredstava prema ukupnom broju tehnickih sredsta-va u nekom vremenskom periodu [1]. U ovom radu operativna gotovost se prika-zuje kao odnos broja ispravnih borbenih vozila u momentu posmatranja (na kraju 12. dana izvodenja borbenih dejstava, odnosno u 288. casu od pocetka simula-cije) i broja ispravnih borbenih vozila na pocetku izvodenja borbenih dejstava, iz-raženo u procentualnom obliku.
Plan i rezultati eksperimenta
Da bi se istražio uticaj svakog od na-vedenih faktora izvedeni su eksperimenti sa promenom verovatno}e popunjenosti rezervnim delovima po nivoima snabdevanja. Eksperiment je organizovan tako da promena verovatno}e popunjenosti re-zervnim delovima po nivoima snabdeva-nja poprima vrednosti od 0,1 do 0,99, is-kljucuju}i vrednost 0,2, i to tako da:
- na svim nivoima snabdevanja rezer-vnim delovima promena bude istovetna,
- promena se vrsi na jednom po-smatranom nivou snabdevanja rezervnim delovima, a na ostalim nivoima ima mo-delom zadate parametarske vrednosti.
Nakon izvedenih eksperimenata iz-vrsena je statisticka obrada broja isprav-nih borbenih vozila za svaku grupu eks-perimenata, na osnovu cega je formirana tabela, u kojoj su prikazane srednje vrednosti broja ispravnih borbenih vozila na kraju 12. dana borbenih dejstava, odnosno, u 288. casu od pocetka simulacije (po simulacionom vremenu).
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 1/2004.
39
Pregled ispravnosti borbenih vozila na kraju 12. dana borbenih dejstava
Redni broj grupe eksperimenata Oznaka eksperi- menata Parametri u eksperimentu -vrednost verovatnoće popunjenosti rezervnim delovima Srednja vrednost broja ispravnih borbenih vozila Oblik aproksimativne teorijske krive linije
Pouzd. toka infor. | Struktura sistema | Nivo snabdevanja I Nivo bataljona Nivo brigade Operativni nivo Strategijski nivo Vrednost verovatnoće popunjenosti rezervnim delovima na posmatranom nivou snabdevanja
0,1 0,3 0,4 0,5 0,6 0,7 0,8 0,9 0,99
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18
1. 6 1 1 - - - - 338 354,6 363,6 366,4 377,4 373,4 382,8 385,8 386 polinom 3. stepena
2. 6 1 2 - 0,4 0,5 0,5 359,8 352 359,8 362 364,6 363,7 370,7 377,6 369,6 polinom 2. stepena
3. 6 1 3 0,2 - 0,5 0,5 352 354,4 357,8 361,5 366 378,9 373,8 376,4 380,8 polinom 2. stepena
4. 6 1 4 0,2 0,4 - 0,5 356,2 360,2 362,1 358,8 360,2 358,4 362,6 365,4 365 logaritamska funkcija
5. 6 1 5 0,2 0,4 0,5 - 356,2 354,2 358,5 353,4 358,8 359,6 361,8 363,2 367 eksponencij alna funkcija
6. 6 2 1 - - - - 353,2 358,4 352,6 363,2 359,2 359,2 364,1 364,6 363,2 polinom 3. stepena
7. 6 2 2 - 0,4 - 0,7 344,8 351,4 354,6 359,4 356 367,2 369,6 367,4 366,8 polinom 3. stepena
8. 6 2 3 0,2 - - 0,7 352,2 350,6 356,4 359 359,1 356,6 357,6 361,2 357 polinom 3. stepena
9. 6 2 4 0,2 0,4 - - 350,2 351,6 349,7 360,6 357,4 359,2 360,1 358,5 357,3 polinom 3. stepena
Prva kolona u tabeli oznacava grupu sprovedenih eksperimenata. Pripadnost grupi eksperimenata odre|ena je sa sle-de}a tri elementa:
- pouzdanošću toka informacija. In-formacija o tome da li je u eksperiment ukljucena verovatnoća gubljenja ili zatu-ranja informacija oznacena je cifrom u koloni 2 (bez gubljenja ili zaturanja informacija - 6, sa gubljenjem ili zatura-njem informacija - 7);
- strukturom sistema snabdevanja rezervnim delovima koja je posmatrana, što je oznaceno cifrom u koloni 3 (cetvo-
ronivojska struktura - 1, tronivojska struktura - 2);
- nivoom u posmatranoj strukturi sistema snabdevanja na kojem je vršena pro-mena verovatnoće popunjenosti rezervnim delovima, što je oznaceno cifrom u koloni 4 (istovetno na svim nivoima - 1, na nivou bataljona - 2, na nivou brigade - 3, na ope-rativnom nivou u cetvoronivojskoj strukturi i na strategijskom nivou u tronivojskoj strukturi - 4, na strategijskom nivou u cetvoronivojskoj strukturi - 5).
U kolonama od 5 do 8 prikazane su parametarske vrednosti verovatnoće po-
40
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2004.
punjenosti rezervnim delovima na osta-lim nivoima snabdevanja u sistemu. U kolonama od 9 do 17 prikazane su sred-nje vrednosti broja ispravnih borbenih vozila u zavisnosti od vrednosti verovat-no}e popunjenosti rezervnim delovima na posmatranom nivou snabdevanja i pa-rametarskih vrednosti verovatno}e popu-njenosti rezervnim delovima na ostalim nivoima u sistemu snabdevanja.
Odnos prikazanih srednjih vrednosti broja ispravnih borbenih vozila na kraju 12. dana borbenih dejstava i broja ispravnih borbenih vozila na po~etku borbenih dejstava pretvoren je u procentualni iz-nos, ~ime je dobijena gotovost borbenih vozila, prema navedenom odre|enju. Po-vezivanjem ovako dobijenih vrednosti gotovosti borbenih vozila za svaku vred-nost verovatno}e popunjenosti rezervnim delovima, za svaku grupu eksperimenata dobijena je izlomljena kriva linija. Kako bi se prikazao trend gotovosti borbenih vozila u zavisnosti od verovatno}e popu-
njenosti rezervnim delovima, izlomljena kriva linija aproksimirana je teorijskom neprekidnom krivom linijom (slika 1). Na osnovu teorijskih krivih linija izvr{e-no je me|usobno upore|ivanje gotovosti borbenih vozila u zavisnosti od verovat-no}e popunjenosti rezervnim delovima.
Analiza uticaja strukture sistema
snabdevanja rezervnim delovima
Uticaj strukture sistema snabdevanja rezervnim delovima može se prikaza-ti i objasniti rezultatima eksperimenata, pri kojima je vr{ena promena verovatno-}e popunjenosti rezervnim delovima isto-vetno na svim nivoima, u tronivojskom i ~etvoronivojskom sistemu snabdevanja (slika 2). Na taj na~in minimizira se uti-caj nivoa snabdevanja, a do izražaja do-lazi uticaj strukture sistema snabdevanja rezervnim delovima.
Funkcija gotovosti borbenih vozila, pri promeni verovatno}e popunjenosti re-
Verovatnoća popunjenosti r/d
Sl. 1
Primer aproksimacije izlomljene krive linije gotovosti borbenih vozila teorijskom krivom
linijom
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 1/2004.
41
zervnim delovima istovetno na svim ni-voima, u cetvoronivojskom sistemu snabdevanja, oznacena brojem 611, aproksimirana je teorijskom krivom u obliku polinoma tre}eg stepena, kao i funkcija gotovosti borbenih vozila pri promeni verovatno}e popunjenosti rezer-vnim delovima istovetno na svim nivoi-ma, u tronivojskom sistemu snabdevanja, oznacena brojem 621. Zapaža se da goto-vost borbenih vozila ima ve}e vrednosti za sve vrednosti verovatno}e popunjeno-sti rezervnim delovima pri tronivojskom sistemu snabdevanja rezervnim delovi-ma, osim u segmentu vrednosti verovat-no}e popunjenosti rezervnim delovima iznad 0,8, u kojem se razlika vrednosti gotovosti borbenih vozila bitno smanjuje. Ve} za vrednost verovatno}e popunjeno-sti 0,9, teorijske krive gotovosti borbenih vozila, primenom tronivojskog i cetvoro-nivojskog sistema snabdevanja rezervnim delovima, imaju jednake vrednosti.
Gotovost borbenih vozila, dobijena eksperimentom sa promenom verovatno-
}e popunjenosti rezervnim delovima u cetvoronivojskom sistemu snabdevanja, za vrednost verovatno}e popunjenosti rezervnim delovima 0,1, za 0,6% je manja od vrednosti gotovosti borbenih vozila dobijene eksperimentom sa promenom verovatno}e popunjenosti rezervnim delovima u tronivojskom sistemu snabdevanja. Razlika gotovosti je 3,1 borbenih vozila ili oko jedan oklopno-mehanizo-vani vod.
Sa porastom verovatno}e popunjenosti rezervnim delovima pove}ava se i razlika gotovosti borbenih vozila. Najve-}a je u segmentu verovatno}e popunjeno-sti između 0,3 i 0,4 i iznosi 1,6%, sto je 8,33 borbenih vozila ili nesto manje od 3 oklopno-mehanizovana voda. Razlika gotovosti je osetna do vrednosti verovat-no}e popunjenosti rezervnim delovima 0,7. Za ve}e vrednosti verovatno}e popunjenosti razlika gotovosti se smanjuje, a izjednacava za vrednosti verovatno}e po-punjenosti rezervnim delovima iznad 0,9, kada dolazi do zasi}enja obe teorijske
42
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2004.
krive gotovosti borbenih vozila. T o znaci da se sa povećanjem verovatnoće popu-njenosti rezervnim delovima iznad 0,9 ne povećava gotovost borbenih vozila u bor-benim dejstvima, bez obzira na to da li je primenjen tronivojski ili cetvoronivojski sistem snabdevanja, odnosno, da pri vi-sokim vrednostima verovatnoće popunje-nosti rezervnim delovima uopste nije bit-no koji je sistem snabdevanja rezervnim delovima primenjen.
Upoređujući vrednosti verovatnoće popunjenosti rezervnim delovima, pri istim vrednostima gotovosti borbenih vozila u cetvoronivojskom i tronivojskom sistemu snabdevanja rezervnim delovima, zapaža se da razlika verovatnoće po-punjenosti rezervnim delovima isnosi 0,1 u segmentu od 0,3 do 0,6, sto ukazuje na to da se sa manjom verovatnoćom popu-njenosti rezervnim delovima u tronivojskom sistemu snabdevanja može postići ista vrednost gotovosti borbenih vozila. To je vrlo bitno s obzirom na stvarnu snabdevenost rezervnim delovima u real-nom sistemu snabdevanja. Uzimajući u
obzir broj nivoa snabdevanja rezervnim delovima može se zakljuciti da se prime-nom tronivojskog sistema snabdevanja može ostvariti izvesna usteda u zalihama rezervnih delova u odnosu na cetvoronivojski sistem snabdevanja.
Razlika gotovosti borbenih vozila, u segmentu verovatnoće popunjenosti rezer-vnim delovima od 0,1 do 0,8, jasno ukazuje na prednosti koje ima tronivojski sistem snabdevanja rezervnim delovima. Razlika je najizraženija u segmentu verovatnoće popunjenosti rezervnim delovima kakva je u realnom sistemu snabdevanja. Ocigled-no je da eliminacija operativnog nivoa iz sistema snabdevanja rezervnim delovima ima izrazit pozitivan efekat.
Uticaj pojedinačnih nivoa snabdevanja rezervnim delovima na gotovost borbenih vozila u borbenim dejstvima
Na slici 3 prikazani su graficki re-zultati simulacije za eksperimente sa pro-menom verovatnoće popunjenosti rezer-
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2004.
43
vnim delovima po nivoima snabdevanja u cetvoronivojskom sistemu snabdevanja rezervnim delovima.
Funkcija gotovosti borbenih vozila, pri promeni verovatnoće popunjenosti re-zervnim delovima na nivou bataljona, oznacena brojem 612, aproksimirana je teorijskom krivom u obliku polinoma drugog stepena. Vrednost gotovosti borbenih vozila pri verovatnoći popunjenosti rezervnim delovima 0,1 je 62,3%, a pri verovatnoći popunjenosti 0,99 vrednost gotovosti je 65,4%. Ukupna razlika gotovosti borbenih vozila za granicne vrednosti verovatnoće popunjenosti 0,99 i 0,1 je 3,1%, sto je 16,1 borbenih vozila ili oko 1,5 oklopno-mehanizovana ceta. Srednji prirast gotovosti borbenih vozila na segmentu verovatnoće popunjenosti rezervnim delovima od 0,1 do 0,5 je oko 0,2%, pri promeni verovatnoće popunje-nosti za 0,1. Ukupna razlika gotovosti na tom segmentu je 1%, sto je 5,2 borbenih vozila ili oko dva oklopno-mehanizovana voda. Na segmentu verovatnoće popunje-nosti od 0,5 do 0,99 razlika gotovosti je 2%, sto je 10,4 borbenih vozila ili nesto vise od oklopno-mehanizovane cete.
Funkcija gotovosti borbenih vozila, pri promeni verovatnoće popunjenosti re-zervnim delovima na nivou brigade, oznacena brojem 613, aproksimirana je teorijskom krivom u obliku polinoma drugog stepena. Vrednost gotovosti borbenih vozila pri verovatnoći popunjenosti rezervnim delovima 0,1 je 60,8%, a pri verovatnoći popunjenosti rezervnim delovima 0,99 vrednost gotovosti je 68,3%. Ukupna razlika gotovosti borbenih vozila za granicne vrednosti verovatnoće popunjenosti 0,99 i 0,1 je 7,5%, sto je 39 bor-benih vozila ili oko jedan oklopno-meha-
nizovani bataljon. Srednji prirast gotovosti, pri promeni verovatnoće popunjenosti za 0,1, na segmentu od 0,1 do 0,5, je-ste oko 0,7%. Razlika gotovosti na tom segmentu je 2,9%, sto je 15,1 borbenih vozila ili oko 1,5 oklopno-mehanizovana ceta. Na segmentu verovatnoće popunje-nosti rezervnim delovima od 0,5 do 0,99 srednji prirast gotovosti je oko 0,9%, a razlika gotovosti 4,7%, sto je 24,5 borbe-nih vozila ili oko 2,5 oklopno-mehanizo-vane cete.
Funkcija gotovosti borbenih vozila, pri promeni verovatnoće popunjenosti re-zervnim delovima na operativnom nivou, oznacena brojem 614, aproksimirana je teorijskom krivom u obliku funkcije pri-rodnog logaritma. Vrednost gotovosti borbenih vozila pri verovatnoći popunje-nosti rezervnim delovima 0,1 je 62,5%, a pri verovatnoći popunjenosti 0,99 vrednost gotovosti je 63,9%. Ukupna razlika gotovosti borbenih vozila za granicne vrednosti verovatnoće popunjenosti 0,99 i 0,1 je 1,4%, sto je 7,3 borbenih vozila ili nesto vise od dva oklopno-mehanizo-vana voda. Na segmentu verovatnoće po-punjenosti od 0,1 do 0,4 razlika gotovosti je 0,8%, sto je 4,2 borbenih vozila ili ne-sto vise od oklopno-mehanizovanog vo-da. Već iznad vrednosti verovatnoće popunjenosti 0,4 teorijska kriva gotovosti poprima gotovo konstantnu vrednost. Srednji prirast gotovosti na tom segmen-tu verovatnoće popunjenosti je oko 0,08%, pri promeni verovatnoće popunjenosti za 0,1, a razlika gotovosti je 0,5%, sto je 2,6 borbenih vozila ili nesto manje od oklop-no-mehanizovanog voda.
Funkcija gotovosti borbenih vozila pri promeni verovatnoće popunjenosti rezervnim delovima na strategijskom nivou,
44
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2004.
oznacena brojem 615, aproksimirana je teorijskom krivom u obliku eksponenci-jalne funkcije prirodne osnove. Vrednost gotovosti borbenih vozila pri verovatnoći popunjenosti rezervnim delovima 0,1 je 61,9%, a pri verovatnoći popunjenosti rezervnim delovima 0,99 vrednost gotovosti je 64,25%. Ukupna razlika gotovosti je 2,35% pri verovatnoći popunjenosti 0,99 i 0,1, sto je 11,9 borbenih vozila ili nesto vise od jedne oklopno-mehanizovane ce-te. Ne može se izdvojiti ni jedan segment verovatnoće popunjenosti rezervnim delovima na kojem ima bitne promene u rastu gotovosti borbenih vozila. Pri promeni ve-rovatnoće popunjenosti rezervnim delovima za 0,1 srednji prirast gotovosti borbe-nih vozila je 0,25%.
Medusobni odnos uticaja snabdeve-nosti nivoa snabdevanja na gotovost borbenih vozila slikovito se može prikazati ukoliko se posmatra razlika gotovosti pri verovatnoći popunjenosti rezervnim de-lovima 0,99 i 0,1. U odnosu na snabde-venost rezervnim delovima na nivou ba-taljona uticaj snabdevenosti na nivou brigade je 2,41 puta izraženiji. U odnosu na snabdevenost na operativnom nivou uticaj snabdevenosti na nivou brigade je 5,3 puta izraženiji, a u odnosu na snabdevenost na strategijskom nivou, uticaj snabdevenosti rezervnim delovima na nivou brigade je 3,26 puta izraženiji.
Znacaj popunjenosti rezervnim delovima na taktickom nivou, odnosno na ni-vou brigade i na nivou bataljona, na goto-vost borbenih vozila vrlo je izražen u odnosu na znacaj popunjenosti rezervnim delovima na operativnom i strategijskom nivou, iz jednostavnog razloga sto je u modelu nastajanja gubitaka generisan, u
relativnom odnosu, veći broj otkaza i ostećenja koji se mogu otkloniti realizaci-jom radova nivoa LR, nego sto je broj otkaza i ostećenja koji se mogu otkloniti re-alizacijom radova nivoa SR i GR. Osim toga, vreme potrebno za realizaciju radova nivoa LR na nivou bataljona (do 6 h) i na nivou brigade (do 24 h) vises truko je kraće od vremena realizacije radova nivoa SR (24 do 150 h) i GR (80 do 600 h) [1].
Eksperimenti sa promenom verovat-noće popunjenosti rezervnim delovima na operativnom i na strategijskom nivou imaju približne vrednosti gotovosti borbenih vozila, pri cemu medusobna razlika ne prelazi 0,7%, za sve vrednosti ve-rovatnoće popunjenosti rezervnim delo-vima.
Na slici 4 prikazani su graficki re-zultati simulacije za eksperimente sa promenom verovatnoće popunjenosti rezervnim delovima po nivoima snabdevanja u tronivojskom sistemu snabdevanja re-zervnim delovima.
Funkcija gotovosti borbenih vozila pri promeni verovatnoće popunjenosti rezervnim delovima na nivou bataljona, oznacena brojem 622, aproksimirana je teorijskom krivom u obliku polinoma tre-ćeg stepena. Vrednost gotovosti borbenih vozila pri verovatnoći popunjenosti rezervnim delovima 0,1 je 62,8%, a pri ve-rovatnoći popunjenosti rezervnim delovi-ma 0,99 vrednost gotovosti je 67,1%. Ukupna razlika gotovosti borbenih vozila je 4,3%, pri vrednostima verovatnoće popunjenosti rezervnim delovima 0,99 i 0,1, sto je 22,4 borbenih vozila ili nesto vise od dve oklopno-mehanizovane cete. Funkcija gotovosti borbenih vozila ima blagi rast za vrednosti verovatnoće popu-
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2004.
45
njenosti rezervnim delovima u segmentu od 0,1 do 0,35. Prirast gotovosti na tom segmentu je oko 0,35% pri promeni ve-rovatno}e popunjenosti za 0,1, dok je ukupna razlika gotovosti na tom segmen-tu oko 1,4%, {to je 7,3 borbenih vozila ili ne{to vi{e od dva oklopno-mehanizovana voda. U segmentu verovatno}e popunje-nosti rezervnim delovima od 0,35 do 0,7 funkcija gotovosti ima ta~ku infleksije. Razlika gotovosti borbenih vozila na tom segmentu verovatno}e popunjenosti rezervnim delovima je 0,5%, {to je 2,6 borbenih vozila ili ne{to manje od jednog oklopno-mehanizovanog voda. Izrazit rast gotovosti po~inje od vrednosti vero-vatno}e popunjenosti 0,7, pa je razlika gotovosti borbenih vozila 2,4% za vrednosti verovatno}e popunjenosti rezervnim delovima 0,99 i 0,7.
Funkcija gotovosti borbenih vozila pri promeni verovatno}e popunjenosti re-zervnim delovima na nivou brigade,
ozna~ena brojem 623, aproksimirana je teorijskom krivom u obliku polinoma tre-}eg stepena. Vrednost gotovosti borbenih vozila pri verovatno}i popunjenosti rezervnim delovima 0,1 je 61,6%, a pri ve-rovatno}i popunjenosti rezervnim delovima 0,99 vrednost gotovosti je 68,3%. Ukupna razlika gotovosti je 6,7%, {to je 34,9 borbenih vozila ili vi{e od tri oklop-no-mehanizovane ~ete.
Funkcija gotovosti borbenih vozila ima izražen rast za vrednosti verovatno}e popunjenosti na segmentu od 0,1 do 0,8. Na tom segmentu razlika gotovosti je 6,2%, {to je 32,3 borbenih vozila ili ne{to vi{e od tri oklopno-mehanizovane ~ete. Srednji prirast gotovosti je oko 0,6%, pri promeni verovatno}e popunjenosti za 0,1. Iz-nad vrednosti verovatno}e popunjenosti rezervnim delovima 0,8, teorijska kriva ima vrlo mali prirast. Na segmentu vero-vatno}e popunjenosti rezervnim delovi-ma od 0,8 do 0,99 razlika gotovosti bor-
46
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2004.
benih vozila je 0,5%, što je 2,6 borbenih vozila ili nesto manje od jednog oklop-no-mehanizovanog voda.
Funkcija gotovosti borbenih vozila pri promeni verovatno}e popunjenosti re-zervnim delovima na strategijskom ni-vou, ozna~ena brojem 624, aproksimira-na je teorijskom krivom u obliku polino-ma tre}eg stepena. Vrednost gotovosti borbenih vozila pri verovatno}i popunjenosti rezervnim delovima 0,1 je 62,4%, a pri verovatno}i popunjenosti rezervnim delovima 0,99 vrednost gotovosti je 65,2%. Ukupna razlika gotovosti je 2,8%, što je 14,5 borbenih vozila ili oko 1,5 oklopno-mehanizovana ~eta. Funkcija gotovosti borbenih vozila ima stalni blagi rast i ne može se izdvojiti ni jedan segment verovatno}e popunjenosti rezer-vnim delovima na kojem ima bitne pro-mene u rastu. Srednji prirast gotovosti je oko 0,3% pri promeni verovatno}e popunjenosti za 0,1.
Uporeduju}i razliku gotovosti borbenih vozila po ovim eksperimentima može se zaklju~iti da najve}i uticaj na gotovost borbenih vozila ima snabdeve-nost rezervnim delovima na nivou brigade. U odnosu na snabdevenost rezervnim delovima na nivou bataljona, uticaj snab-devenosti rezervnim delovima na nivou brigade je 1,55 puta izraženiji, a u odnosu na snabdevenost na strategijskom nivou izraženiji je 2,39 puta.
Zaključak
Da bi se istražio uticaj snabdeveno-sti rezervnim delovima na ispravnost borbenih vozila u borbenim dejstvima, bilo je neophodno analizirati uticaj struk-ture sistema snabdevanja, tronivojske i
~etvoronivojske, uticaj svakog nivoa snabdevanja i uticaj snabdevenosti rezer-vnim delovima svakog nivoa snabdeva-nja. Izvršeno je eksperimentisanje na raz-vijenom simulacionom modelu održava-nja, izvla~enja i evakuacije u borbenim dejstvima, prema planu eksperimenta. Rezultati eksperimenata predstavljaju statisti~ki obraden broj ispravnih borbe-nih vozila na kraju 12. dana borbenih dejstava, a prikazani su u grafi~koj formi pogodnoj za analiziranje uticaja navede-nih faktora sistema snabdevanja rezer-vnim delovima.
Iz sprovedenog istraživanja može se zaklju~iti da:
- tronivojski sistem snabdevanja re-zervnim delovima, u svim izvedenim eksperimentima, daje ve}u gotovost borbenih vozila u borbenim dejstvima u od-nosu na ~etvoronivojski sistem snabde-vanja;
- isti nivo gotovosti borbenih vozila može se posti}i manjim zalihama rezer-vnih del ova, primenom tronivojskog sistema snabdevanja, nego što je to potreb-no primenom ~etvoronivojskog sistema snabdevanja rezervnim delovima;
- snabdevenost rezervnim delovima na takti~kom nivou ima presudan uticaj na ispravnost borbenih vozila u borbenim dejstvima;
- snabdevenost rezervnim delovima na nivou brigade ima najve}i uticaj na ispravnost borbenih vozila u borbenim dej-stvima;
- pove}anje snabdevenosti rezervnim delovima na takti~kom nivou snabdevanja ima neuporedivo ve}i uticaj na ispravnost borbenih vozila u borbenim dejstvima nego pove}anje snabdevenosti rezervnim delovima viših nivoa snabdevanja;
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2004.
47
- istovetna popunjenost rezervnim delovima na svim nivoima snabdevanja obezbeđuje veću gotovost borbenih vo-zila u oba primenjena sistema snabdevanja, ali samo pri verovatnoći popunjeno-sti rezervnim delovima iznad 0,4;
- kada je snabdevenost rezervnim delovima vrlo visoka nije bitno koji si-stem snabdevanja je primenjen - troni-vojski ili cetvoronivojski;
- verovatnoća popunjenosti rezervnim delovima iznad 0,8 nema ekonom-skog opravdanja, jer se daljim poveća-njem zaliha ne povećava gotovost borbe-nih vozila.
Rezultati istraživanja nedvosmisle-no pokazuju da bi se uvođenjem troni-vojskog sistema snabdevanja rezervnim delovima postigla veća gotovost borbe-nih vozila u borbenim dejstvima, sto bi moglo intenzivirati istraživanja na polju projektovanja sistema snabdevanja rezer-vnim delovima i u operativnom upravlja-nju sistemom.
U narednim istraživanjima bilo bi neophodno odrediti asortiman rezervnih delova za reprezente borbenih vozila, ko-ji bi se cuvao na pojedinim nivoima snabdevanja, u skladu sa nadležnostima svakog nivoa u sistemu održavanja. S ob-zirom na istražen uticaj verovatnoće po-
punjenosti rezervnim delovima svakog nivoa snabdevanja, asortiman rezervnih delova uslovljen je željenim nivoom go-tovosti borbenih vozila u borbenim dejstvima. Pri određivanju asortimana teži-ste bi trebalo da bude na onim rezervnim delovima koji ispoljavaju direktan uticaj na gotovost borbenih vozila, sto je pre-sudno za period borbenih dejstava.
Uvođenjem tronivojskog sistema snabdevanja nastali bi izvesni troskovi, kao posledica nužnih preformacija pojedinih ustanova i skladista rezervnih delova. Me-đutim, kako bi se tada celokupne rezerve rezervnih delova informaticki objedinile, predislokacija postojećih skladista sa sada-snjih lokacija ne bi bila neophodna.
Literatura:
[1] Stanojević, P.; Bukvić, V.; Misković, V.: Model za simulaciju sistema održavanja, izvlacenja i evakuacije u borbenim dejstvima, studija, Vojnotehnicka akademija VJ, Beograd, 1999.
[2] Đukić, D.: Uticaj snabdevenosti rezervnim delovima na is-pravnost borbenih vozila u borbenim dejstvima, magistar-ski rad, Vojna akademija, Beograd, 2003.
[3] Misković, V.; Bukvić, V.; Stanojević, P.: Kvantifikacija i oblik uticaja snabdevenosti rezervnim delovima na isprav-nost tehnickih sistema, Vojnotehnicki glasnik, 2/2003.
[4] Stanojević, P.: Uticaj tehnickih faktora na organizacionu strukturu sistema održavanja, doktorska disertacija, Uni-verzitet u Beogradu, Masinski fakultet, Beograd, 1997.
[5] Stanojević, P.; Bukvić, V.; Misković, V.: Osnovna analiza karakteristika predloženog varijantnog resenja organizacije održavanja materijalnih sredstava, studija, Vojnotehnicka akademija VJ, Beograd, 2000.
48
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 1/2004.
