CC BY
30
Dr Vasilije MBković, pukovnik, dipl. inž. Vladimir Bukvlć, major, dipl. inž. Dr Petar Stanojević, major, dipl. inž. Vojiu akadcmija Odsek logistikc, Ekognd
KVANTIFIKACIJA IOBLIK UTICAJA SNABDEVENOSTIREZERVNIM DELOVIMA NAISPRAVNOST TEHNIČKIH SISTEMA
UDC: 62-7.001.26:519.874
Rezime:
U ovom radu obraduje se problem odredivanja uticaja snabdevenosti rezervnim delovima pojedinih nivoa snabdevanja и viienivojskom sistemu. na ispravnost tehnićkih sredstava. U ovom slućaju smatra se da je i sistem odriavanja viSenivojski. Da bi se ovaj uticaj и nekoj meri mogao kvantiflkovati, nuzno je bilo konkretizovati sistem. Uticaj snabdevenosti rezervnim delovima na ispravnost tehničkih sredstava sagledava se и odnosu na strukturu sistema, in/ormacioni sistem i pojedine nivoe. Rezultati su. zbog obimnosti, prikazani samo kao ilustracija.
Ključne reči: rezervni deo, viienivojski sistem, snabdevenost.
QUANTIFICATION AND THE SPARE PARTS SUPPLY INFLUENCE ON THE CORRECTNESS OF TECHNICAL SYSTEMS
Summary:
This paper analyses how spare parts supply at particular levels of supply in a multilevel system affects the correctness of technical systems. In this case, the system of maintenance is also considered to be multilevel. In order to quantify this influence to a certain extent, it war necessary to specify the system. The effects of spare pens supply on the correctness of technical systems are considered with respect to the system structure, the information system and the particular levels. The results, being very detailed, are given here only as illustrations.
Key nords: spare part. multilevel system, supply.
Uvod
Na ispravnost tehničkih sistema ve-liki uticaj ima snabdevenost rezervnim delovima. S jedne strane, teži se da se za-lihe rezervnih delova povećavaju zbog podizanja nivoa ispravnosti tehničkih sredstava, a s druge strane da se zalihe rezervnih delova smanje zbog smanjenja troSkova. Ovaj problem se komplikuje u
višenivojskim sistemima održavanja, gde se zahvati održavanja raspodeljuju po ni-voima, a u okviru jednog nivoa odrtava-nje se distribuira u prostom. Distribucija zahvata održavanja, po nivoima i u pro-storu, nužno zahteva d stribueiju i rezervnih delova po nivoima i u prostom, s lim da distribucija rezervnih delova ne mora nužno da prati distribueiju zahvata održavanja.
VOJNOTF.HNICK1 OLASNIK 2/2003
135
Problem raspodele rezervnih delova po nivoima, po asortimanu i količini, naj-Češće se reSava po tehnoloSkim zahvati-ma održavanja koji se sprovode po poje-dinim nivoima, intenzitetu potražnjc po-jedinih rezervnih delova, a u odnosu na kriterijum troškova. Razvojem i prime-nom raznih mctoda i modeia upravljanja zalihama teži se optimizaciji nivoa zali-ha, uglavnom sa stanovišta troškova.
Medutim, u nekim sistemima kriterijum troSkova nijc dominantan, 5to ne znači da nije vrlo značajan, već je domi-nantniji kriterijum ispravnosti tchničkih sistema. To se posebno odnosi na vojne sisteme, kod kojih se intenzitet cksploa-tacije tehničkih srcdstava znatno menja u vremenu, a samim tim i intenzitet otkaza (važi za sve sisteme kod kojih je trošak zastoja mnogo veći od troškova oprav-ke). Intenzitet otkaza se u toku izvodenja borbenih dcjstava viSestruko povećava, a pooštrava sc i zahtev za brzim vraćanjem tehničkih sredstava u ispravno stanje i u jedinicu. U takvim sistemima postavlja se dominantan zahtev brzog vraćanja teh-ničkih sredstava u eksploataciju u pcrio-du intenzivne eksploatacije, odnosno izvodenja borbenih dejstava. Značaj brzog vraćanja tehničkih sredstava u ispravno stanje i u jedinicu sastoji se u tome da je-dinica u tom slučaju stalno raspolaže ve-ćim brojem ispravnih tehničkih sredstava koja može da upotrebi.
Različiti nivoi odriavanja namenjeni su za vraćanje tehničkih sredstava sa razli-čitom težinom otkaza ili oštećenja u eksploataciju. Obim i trajanje radova koji se izvrSavaju na pojedinim nivoima zavise od različitih faktora, a samim tim i vreme vra-ćanja sredstava u eksploataciju (vreme od momenta nastanka otkaza do momenta vraćanja ispravnog tehničkog sredstva u je-
dinicu). Na vreme vraćanja tehničkog sredstva u eksploataciju utiče jedan od bitnih faktora - snabdevenost rezervnim delovi-ma, koji je značajan kada se posmatra ceo sistem snabdevanja rezervnim delovima i sistem održavanja, ali i svaki nivo snabdevanja posebno, jer nije isti uticaj na sva-kom nivou (bar kada se posmatra vreme izvodenja borbenih dejstava).
Uticaj snabdevenosti rezervnim delovima kompletnog sistema i svakog nivoa posebno menja se (na makro planu) u zavisnosti od organizacione strukture i informacionog sistema. Promena zavisnosti može da se ogleda u promeni rela-tivnog odnosa uticaja ili u promeni apso-lutnog iznosa ispravnosti tehničkih sredstava. Poznavanje ovih uticaja omoguća-va da se takva zakonitost koristi, kako pri operativnom upravljanju sistemom snabdevanja rezervnim delovima, tako i pri projektovanju i reprojektovanju samog sistema snabdevanja rezervnim delovima, ali i sistema održavanja.
Predmet razmatranja
Procesi koji se odvijaju u viSenivoj-skim sistemima održavanja i snabdevanja rezervnim delovima izuzetno su složeni, kao i međusobni uticaji elemenata sistema, nivoa, itd. Ti uticaji mogu biti po-sredni i neposredni. Do posrednog uticaja dolazi, na primer, kada viši nivo snabdevanja, popunom nižeg nivoa snabdevanja rezervnim delovima, posredno utiče na ispravnost tehničkih sredstava, a do neposrednog uticaja kada popunjenost (snabdevenost) odredenog nivoa snabdevanja rezervnim delovima (bez obzira na to da li je ta popunjenost postignuta popunom sa viSeg nivoa, nabavkom od pro-
136
VOJNOTEHNIĆKI GLASNIK 2/200J.
izvodača, trgovinske mreže, itd.) utiče na ispravnost tehničkih sredstava.
U ovom radu razmatra se samo ne-posredni uticaj, odnosno uticaj popunje-nosti (snabdevenosti) određenog nivoa snabdevanja rezervnim delovima na ispravnost tchničkih sredstava. Taj uticaj se menja u zavisnosti od organizacione strukture samog sistema i kvaliteta infor-macionog sistema, kao osnovnih rele-vanmih faktora. Pod kvaiitetom informa-cionog sistema podrazumeva se moguć-nost zaturanja i gubijenja informacija.
Predmet razmatranja ovog rada je upravo analiza1 uticaja snabdevenosti rezervnim delovima na ispravnost tehnič-kih sredstava, u odnosu na nivoe snabdevanja, kvalitet informacionog sistema i organizacionu strukturu sistema. Analiza ovog uticaja i odredivanje zavisnosti ve-oma su kompleksni. Ova analiza obuhva-ta i odredivanje zavisnosti ispravnosti tehničkih sredstava od snabdevenosti rezervnim delovima pri uticaju različitih faktora od snabdevenosti celokupnog sistema snabdevanja rezervnim delovima, učešće snabdevenosti pojedinih nivoa u celokupnom uticaju, posmatranje nepo-srednog i posrednog uticaja, itd. Pored toga, veoma je značajno koji se period posmatra - da li period izvodenja borbe-nih dejstava, period pre njihovog početka ili period nakon njih, da li se radi о ratu, kriznoj situaeiji ili mini, itd. Preciznije rečeno, predmet ovog rada je prikaz načirta kako da se dobije uticaj snabde-
1 U raciu ovekvog lipa ne može bill predstavljcna kom-pktni iiultza. odnosno ne mogu se predsuvid uiicaji saglcdani sa svA aspekata. Analiza obuhvat* kvalitaiivne odnose, ali i kvantiftkaeiju, 5to traži mnogo vtSc proston. Kadi (oga pcedsta* vljctu su samo neki uiicaji, odnosno zavisnosti. koji su analizi-rani na najopttijem nivou. U ovom radu vise je predstavijena metodologi>a. odnosno nadin kako utvrditi zavisnost. nego ко-Mint rezuluti koji se mogu dobiii na taj naein komplctnom analizom.
venosti rezervnim delovima na ispravnost tehničkih sredstava u periodu izvodenja borbenih dejstava, a prikaz rezulta-ta je ilustrativan. To znači da opisani po-stupak može da se primeni za period izvodenja borbenih dejstava, period pre početka borbenih dejstava, period nakon borbenih dejstava, za stanje rata, krizne situaeije ili stanje mira, a primer koji je prikazan odnosi se na period izvodenja borbenih dejstava.
Relevantni fa к tori
Faktori koji uti£u na opisanu problematic su mnogobrojni, a samim tim i sa različitim oblikom i mehanizmom uticaja i različitom značajnošću uticaja na zavisnost ispravnosti tehničkih sredstava od snabdevenosti rezervnim delovima u bor-benim dejstvima. U ovom radu prikazani su neki od tih faktora, a za prikaz analize u obzir su uzeta samo dva faktora - orga-nizaciona struktura i informacioni sistem.
Veliki sistemi su, svaki na svoj naein. specifični po svojoj osnovnoj ili osnovnim deiatnostima, ali i po okruže-nju u kojem se nalaze. Medutim, moguće je preko relevantnih faktora i pokazatelja uspeSnosti, ali i zajednićkih karakteristi-ka velikih sistema, izdvojiti i sagledati neke zakonitosti u funkeionisanju velikih sistema. U ovom radu govori se о veli-kim sistemima uopšte, ali se prvenstveno sagledavaju vojni sistemi.
Faktori koji utiču na sistem održava-nja (SOd) razmatraju se preko usposta-vljanja i analize zavisnosti sa odredenim pokazateljima uspeSnosti funkeionisanja SOd. Odredivanje zavisnosti pokazatelja uspeSnosti funkeionisanja (ispravnost teh-ničkih sredstava) od razmatranih relevant-
vojnothiiniOki clasnik 2/2005
137
nih faktora treba da omogući sagledavanje oblika promene pokazatelja uspešnosti funkcionisanja u širokom rasponu ulaznih veličina tih faktora, kako bi sc mogle utvrditi odredene opšte tendencije.
Odredivanje uticaja promene rele-vantnih ulaznih veličina na izlazne rezul-tate funkcionisanja, odnosno na pokaza-telje uspeSnosti razmatranog sistema, ima teorijski i praktični značaj. Teorijski zna-čaj ogleda se u kvantifikaciji uticaja po-jedinih faktora - promenljivih, utvrdiva-nju njihove znaćajnosti, pravca delovanja i oblika i karaktcristika međuzavisnosti sa pokazateljima uspešnosti. Praktični značaj ogleda $e u poznavanju spektra postojećih reSenja, radi eventualne pri-mene na sopstveni sistem.
Efekti relcvantnih faktora treba da budu odredeni na osnovu unapred zadatog sistema kritcrijuma koji odreduju maksi-malno mogući opSti model ocenjivanja, kako bi se postigla što veća opStost. Na taj način postiže se i invarijantnost opšteg skupa pokazatelja, Sto ukazuje na to da SOd, i pored razlika, mogu koristiti, u osnovi, istc opSte pokazatelje uspeSnosti funkcionisanja - ostvarivanja postavlje-nog citja, koji bi se mogli svesti na:
- raspoloživost (uključuje pouzda-nost, pogodnost održavanja, logističku i administrativno-organizacionu probiema-tiku);
- pokazatelje realizacije akcija odr-žavanja (uključujući i realizaciju izraže-nu u norma-Časovima);
- troSkove.
Sistem odriavanja predstavlja kom-pleks brojnih funkcija, procesa i delatno-sti, a njegovo fimkcionisanje zavisi od stanja i uticaja različitih faktora, kako iz samog sistema, tako i iz okruženja. Raz-
ličiti faktori iz okruženja, srcdine u kojoj se izvodi odrtavanje i SOd, ispoljavaju veći iii manji uticaj na sve mere i aktiv-nosti koje se preduzimaju u SOd u faza-ma organizovanja, planiranja i realizacije. SOd i njegovo funkcionisanje zavisi od uvažavanja ovih uticaja, jer je potreb-no naći adekvama reSenja za date ili na* metnute uslove.
Tehnička sredstva verovatno su naj-značajniji faktor, jer su ona objekat odrta-vanja. U jednom istom sistemu pojavljuju se različita tehnička sredstva po vrstama, tehnološkom nivou proizvodnje, starosti, tehničkom stanju, itd. Savremena sredstva sa već ugradenim dijagnostičkim uredaji-ma za praćenje stanja, pa čak i za neka sa-mopodeSavanja i slično, zahtevaju sasvim drugi pristup održavanju od tehničkih sredstava starijih generacija. Medutim, sva tehnička sredstva moraju se održavati2 uz odgovarajuće troSkove, Sto nužno uno-si višedimenzionalnost i u tehnologiju i organizaciju održavanja.
Organizacione celine, kao dementi strukture Sireg sistema kome pripada i sistem održavanja, i Čija tchnička sredstva treba da se održavaju. uglavnom su tehno* loški zaokružene celine u okviru osnovne delamosti Sireg sistema. Odrtavanje u or-ganizacionim celinama podrazumeva da se obezbedi da tehnološki zaokruženi pro-cesi mogu nesmetano da se odvijaju. Medutim, zbog raznorodnosti tehničkih sredstava i često razudenog prostomog raspo-
* Realni sistani su dateko od ideakiih. teoretski ami-iljcmfa. ali se moraju odfžavati odmah Mnogo je bolje ako oa osnovu ..snimanja stvamog sunja orijentisanog ka cfiktsnosti poku&avamo da pronademo koitko su delotvome tnomenialoe metode odrtavanja i kako bismo njihovim prornoiaraa sniah iroSkove". Crothus H. jedin od najvećih (eoretiCare i pnkti-Cara iz obtasti inJenjersrva odriavanja |4|
138
VOJNOTtHNlCKI GLASNIK 2/2003.
reda, održavanje u ovakvim celinama mo-že da bude složen problem/
Faktori koji proizilaze iz sistema održavanja su: usavrSavanje - razvoj SOd, koncepcija, tehnologija, organizaci-ja, ljudski faktor i informacioni sistem.
UsavrSavanje - razvoj SOd neop-hodno je za njihov opstanak, jer u protiv-nom poprimaju karakteristike zatvorenih sistema u kojima raste entropija, pa si-stem kreće ka dezorganizaciji i stanju ha-osa. Dinamiku i osnovne pravce usavrša-vanja - razvoja diktiraju, pre svcga, mera uspešnosti SOd u odnosu na postavljene kriterijume, a zatim i SOd koji se nalaze na višem nivou unutrašnje organizovano-sti i tehničko-tehnoloSkog nivoa, porc-mećaji u traženju usluga i izmenjeni zah-tevi kupaca - korisnika usluga. UsavrSavanje i razvoj SOd može biti u oblastima koncepcije - strategije, tehnologije, orga-nizacije i organizacijske kulture (načina ponaSanja - attitud), u jednoj od njih ili u njihovoj kombinaciji.
Da bi se omogućilo stalno ocenjiva-nje i efikasno upravljanje organizacionim i tehničkim sistemima, a posebno predu-zimanje aktivnosti koje treba da pobolj-Saju rad sistema, sa stanovišta postavljene funkcije kriterijuma ili drugih zahte-va, nužno je da se sva zbivanja u funkci-onisanju sistema permanentno prate i da se о svim rclevantnim dogadajima i po-stupcima stalno prikupljaju odgovarajući podaci. Radi toga je ncophodno da posto-ji efikasan informacioni sistem, a posebno se teži automatizaciji informacionog sistema.
lnformacija je osnov efikasnog od-lučivanja, komandovanja i upravljanja *
* Osuli ftklon iz u2cg okružtnja predstavljeni su u dru-gim radovima suiort ovog Clanka
odnosno sve ono Sto deluje kroz ulaz u jedan organizacioni sistem ili njegov deo. Pri tome se komandovanje i upravljanje sistemom može smatrati proce-som pretvaranja informacija u odluke, a odluka u odredene akcije.
Bez informacionog sistema danas nije moguće zamisliti jedan efikasan organizacioni sistem Čije se funkeionisanje zasniva na upravljanju sa tri osnovne komponente (naravno, uz čoveka kao or-ganizatora proccsa): materijom, energi-jom i informaeijama.
Svako funkeionisanje praćeno je po-remedajima različitih vrsta koji, u najve-ćoj men, utiču na stabilnost parametara procesa i čcsto izvode upravljani sistem izvan granica dozvoljenih odstupanja. Poremećaji imaju ishodiSte u okolini sistema i u samom sistemu. Izlazak ula-znih, procesnih i izlaznih parametara sistema izvan granica dozvoljenih odstupanja postavljene funkcije cilja pod dej-stvom poremećajnih veličina odreduje potrebu upravljanja.
Informacioni sistem (IS) о radu i održavanju tehnićkih sistema (TS) čini jedan od bitnih i možda najvažnijih ele-menata ukupne (ogističke podrške. To ja-sno govori da se bez promišljene i ciljno projektovane informatičke podrške ne može upravljati TS, tako da se zadovolji postavljena funkeija cilja, a posebno se ne može obezbediti efektivno i kvalitetno održavanje.
U opštem slučaju, zadatak IS о radu i održavanju jeste da obezbedi:
- stalni uvid u stvame performanse sistema koji se posmatra, u vidu informacija nužnih za uprav'janje i planiranje procesa održavanja, uključujući i ele-mente logističke podrške;
VOJNOTEHNlCKJ CI.ASNIK 2/2003
139
- ukazivanje na potrebe i moguće mere poboljšanja, odnosno na korektivne aktivnosti i podeSavanja, kako za delove sistema koji se već nalaze u radu ili koji tek treba da se ukljuće u posmatrani si-stem, tako i za sve komponente i delove sistema odižavanja;
- identifikaciju oblika, uzroka i mo-gućih mehanizama nastajanja otkaza, kao i defmisanjc mctoda koje će obezbediti bolje osnove za analizu otkaza i preduzi-manje mera koje će smanjiti vcrovatnoću njihove pojave;
- informisanje proizvođača posma-tranog sistema о njihovim stvamim per-formansama, odnosno defmisanje zahte-va za razvoj novih sistema iste vrste, za sledeće porudžbine i nabavke;
- ukazivanje na pravce daljeg raz-voja informacionog sistema, primenjenih metoda i organizacije baza podataka, kako bi sc ostvarilo sigumije predvidanje budućih dogadaja, odnosno bolje upra-vljanje i planiranje rada posmatranih TS.
Informacije о radu i održavanju teh-ničkih sistema imaju zadatak da omoguće poboljšavanje ili usavrSavanje procesa rada, tj. procesa održavanja, i to tako da se ostvare izlazne performanse postavljene funkeije cilja sistema. Kvaiitet ili isprav-nost odluka о sprovodenju korekeija ili podeSavanja očigledno zavise od kvaliteta raspoloživih podataka i informaeija. Pored relevantnosti ili značajnosti, što čini važan atribut svake informacije, bitne komponente kvaliteta informacije predsta-vljaju i tačnost, potpunost i pravovreme-nost, a ponckad i neka dodatna i specifič-na svojstva kao što su: cena, dostupnost, poverljivost, itd. Da bi informaeija bila vi-soko kvalitetna, svi podaci moraju biti tačni, potpuni i značajni, a moraju biti i
pravovremeni, odnosno raspoloživi u tre-nutku kada se donosi odluka. Ovi važni zahtevi moraju se obezbediti projektom i realizacijom IS. Pri tomc se podrazumeva da je način ili metod obrade podataka uskiađen sa potrebama, tako da dobijena informaeija neposredno ili posredno obez-beduje valjanost i ispravnost odluka koje se na toj osnovi donose.
U nove tehnologije svrstavaju se (Sire posmatrano, a koje imaju primenu u SOd): sistemi za automatizovano skladi-štenje i pronalaženje materijala (AS/RS); sistemi za automatizovano vodenje vozi-la (AGVS); korišćenje računarskih mreža u komunikaciji i prenosu podataka unutar i izvan poslovnog sistema; računarima podržano projektovanje (CAD), tehnička priprema (CAE), upravljanje proizvod-nim maSinama (CAD/CAM), nabavka, planiranje materijala (MRP) i resursa, in-tegrisanje proizvodnje (CIM), nadziranje i prikupljanje podataka о procesima (SCADA); primena veštačke inteligenci-je i/ili ekspertnih sistema; sistem totalne kontrole kvaliteta (TQM); sistem „Just in time44. Cilj njihove primene je u ubrzava-nju materijalnih i informacionih tokova, unapredenju kvaliteta i brzine odlučiva-nja i u povećanju pouzdanosti kvaliteta usluge. Rezultat njihove primene ogleda se u skraćenju zastoja zbog održavanja, smanjenju utroška različitih resursa (po-sebno kroz smanjenje zaliha г/d, tran-sportne i druge opreme) i povećanju pouzdanosti TS.
U smislu trendova usavrSavanja organizacije jasno je da će kJjučni element uspe-ha biti adekvatan mehanizam koordinaeije, odnosno adekvatna organizaciona struktura, pravila i procedure, јег će ključni problemi biti posledicc decentralizacije [5,6,7,8].
140
VOJNOTOHNlCKl GI-ASNIK 2/2003.
Drugi element uspeha jeste usmere-nost na korisnike usluga. Za SOd su po-sebno važni mehanizmi integracije sa osnovnom funkcijom sistema - korisnici-ma (radi poboljšanja u sferi planiranja, kvaliteta usiuga održavanja4 i smanjenja ncplanskih zastoja) i sa institucijama ko-je se bave razvojem, proizvodnjom, mo-difikacijama i nabavkom I S. Potrebno je pronaći i adekvatne mehanizme integracije sa spoljnjim, specijalizovanim, uslu-žnim organizacijama održavanja, jer kao konstanta postoji opšta težnja ka preno-Senju dela specifičnih poslova održava-nja na spoljne saradnike [9].
Jedan od ključnih mehanizama pre-vazilaženja problema nastalih decentrali-zacijom i potrebom da se zadovolje spe-cifični zahtevi okruženja, nalazi se u in-tegraciji delova sistema prema procesi-ma,s naravno uz eiiminaciju gubitaka u njima, i stvaranju adekvatne funkcional-ne organizacione strukturc (danas su to matrična, projektna ili viSelinijska funk-cionalna struktura). Ključni faktor bilo kakve integracije jeste adekvatan infor-macioni sistem. Sama primena savreme-ne informacione tehnologije bez odgova-rajuće reorganizaeije nećc omogućiti po-stizanje većih efekata na ukupnu uspe-šnost SOd, jer se time ne ostvaruju efckti na procesnu brzinu prenosa i obrade in-formaeija [10]. To znači da će uspešnija biti ona organizaciona reSenja koja uz in-tegraeiju prema procesima omogućavaju povećavanje kvaliteta, pojednostavljenje i ubrzavanje materijalnih i informacionih
' Vczano z* konccpt TQM. uvodcnje у sterna kvaliteta prema standard ana ISO 9000. 10000, 14000, sundanJima о po-uzdanosti tjodskog faktora, ltd.
' Pod procesima sc podraziuneva skup dcUtrvosti od na-stanka nefcog zahteva-potrebe do njegovog punog zadovolje-nja. uz ohjcntaciju prana korismku i ukljanjanje s^-ih .Jurijc-ra" funkcionisanja.
tokova u sistemu i izmedu SOd i okoiine. Takva rešenja posebno će uticati na iz-menu informacionih tokova u SOd, koje će uticati na izmenc tokova materijala, radne snage, novea i drugih. Posledice se ogledaju u skraćenju vremena zastoja zbog održavanja, većoj realizaeiji radova održavanja i smanjenju veličine potreb-nih resursa, odnosno smanjenju troškova.
Ovde su navedeni samo neki od re-levantnih faktora, uz veoma kratak opis načina i mehanizama njihovog ukupnog uticaja. Medutim, pored načina i mehanizama ukupnog uticaja faktora, bitna je i kvantifikaeija tih uticaja, jer, u krajnjem, od veličine uticaja zavisi da li će se oni uopšte uzimati u obzir. Ilustracije radi, u ovom slučaju ukratko je prikazan uticaj organizacione strukture i informacionog sistema na zavisnost ispravnosti tehnič-kih sredstava od snabdevenosti rezer-vnim delovima.
Način kvantifikaeije zavisnosti ispravnosti tehničkih sredstava od snabdevenosti rezervnim delovima
Kvantifikovanje i odredivanje oblika uticaja pojedinih faktora, kada su u pitanju borbena dejstva, uvek predstavlja problem. Razvoj ili izbor pristupa za kvantifikaeiju i odredivanje oblika uticaja pojedinih faktora zavisi od cilja i namene zbog čega sc i radi kvantifikaeija i odredivanje oblika uticaja. Na primer, bitna razlika je u tome da li se radi о konkretnom slučaju ili se radi о utvrdivanju opštih oblika. U konkretnom slučaju postoji mnogo manje nepoznanica, pojedini faktori dobijaju svoje konkretne vrednosti, dok je u opštem siučaju, kada se praktično radi о utvrdivanju zakonitosti to znatno složenije. Razvoj ili izbor pristupa
VOJNOTFHNIĆKJ GLASN1K 2/2003.
141
(odnosno načina, metodologije) u sluCaju borbenih dejstava determinisan je ovim specifiCnim oblikom funkcionisanja siste-
ma. Та specifičnost ogleda se u nepono-vljivosti, ali i u tome da kada su borbena dejstva u pitanju pravog ekspcrimenta пета. Vežbama koje se organizuju postižu se uvežbavanja, provere i verifikacija odrede-nih reSenja, ali one ipak predstavljaju samo jednu od mogućih realizacija. Snimanje podataka iz realnog sistema je znaCajno, ali prvenstveno na nivou tehnologije. Na ni-vou organizacije ipak se radi, u svakom konkrctnom sluCaju, о samo jednoj od mo-gućih realizacija.
Za sada se za reSavanje ovakvih problema najboljom pokazala mctoda modelovanja i simulacije, koja omoguća-va kontrolisanje uslova i vrednosti rele-vantnih faktora, ali i potreban broj pona-vljanja. Upravo zbog toga je, u ovom slu-čaju, metoda modelovanja i simulacije, uz primcnu statistiCkih metoda i metode komparativne analize, izabrana za re$a-vanje ovog problema. Postupak rešavanja ćine sledeći koraci:
1. Opis i analiza sistema održavanja.
2. Opis i analiza sistema snabdevanja re-zervnim delovima.
3. Razvoj modela sistema održavanja i sistema snabdevanja rezervnim delovima.
4. Validizacija modela.
5. Gradnja procesnog modela (razvoj programa za računar).
6. Verifikacija modela.
7. Planiranje eksperimenata.
8. Izvodenje eksperimenata.
9. StatistiCka obrada podataka dobijenih eksperimentima.
10. GrafiCki prikaz zavisnosti.
ll. Komparativna analiza.
12. Izvodenje zakljuCaka.
13. Primena.
U ovom radu su, ilustracije radi, pri-kazane samo neke od faza realizacije ovog načina dobijanja rezultata.
Opis modela
Radi kvantifikovanja uticaja snab-devenosti rezervnim delovima na isprav-nost tchničkih sredstava razvijen je model sistema snabdevanja rezervnim delovima i sistema odrtavanja. Razmatran je četvoronivojski sistem održavanja i vari-jante Cetvoronivojskog i tronivojskog sistema snabdevanja rezervnim delovima. U tronivojskom sistemu rezervc trećeg i Cetvrtog nivoa se spajaju, a treći i Cetvrti nivo održavanja oslanjaju se na skladiSte Cetvrtog nivoa (prema slici 2). Model Cetvoronivojskog sistema snabdevanja rezervnim delovima prikazan je na slici 1 a model tronivojskog sistema snabdevanja rezervnim delovima na slici 2.
Model Cetvoronivojskog sistema snabdevanja rezervnim delovima i Cetvoronivojskog sistema održavanja sastoji se od 89 celina za održavanje i 78 skladišta rezervnih delova i ima isti broj upravnih organa distribuiranih po nivoima i u pro-storu. Model tronivojskog sistema snabdevanja rezervnim delovima i Cetvoronivojskog sistema održavanja ima manji broj skladišta rezervnih delova, zbog spajanja trećeg i Cetvrtog nivoa. Za dobi-janje kvantitativnih pokazatelja korišćena je metoda simulacije.
Eksperimenti na modelu
Eksperimenti na modelu organizo-vani su tako Sto je vrSena simulacija za sve kombinaeije varijanti:
142
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 2/2003.
Si. I - Model četvoronivojskog sistema snabdevanja rezervnim deiovima ćetvoronivojskog sistema odriavanja:
Rl. 2, 3, 4 - kapaciteti га odriavanje; PS - priručna skladiita;
UO - upravni organi
T& isifonnacij* Tokimr.mh <Wov» Toktetwtfkih «d«*va
SI. 2 - Model tronivojskog sistema snabdevanja rezervnim deiovima ćetvoronivojskog sistema odriavanja:
Rl, 2,3.4- kapaciteti za odriavanje:
PS - priručna skladiita;
UO - upravni organi
VOJNOTEHNIĆK! GLASNIK 2/2003.
143
a) Informacioni sistem (u trocifrenoj Sifri* na slikama u ANAL1ZI REZUL-TATA prvo mesto):
- bez zaturanja i gubljenja informa-cija (broj 6),
- sa zaturanjem i gubljenjem infor-macija (broj 7).
b) Organizaciona strukiura (u trocifrenoj Sifri na slikama u ANALIZI RE-ZULTATA drugo mesto):
- četvoronivojska (broj 1),
- tronivojska (broj 2).
c) Nivoi eSeloniranja (u trocifrenoj Sifri na slikama u ANALIZI REZULTA-TA treće mesto):
- svi nivoi odjednom (broj 1),
- svaki nivo posebno (za četvoroni-vojsku strukturu broj 2-5, za tronivojsku stmkturu 2-4).
d) Variranje snabdevenosti sa vero-vatnoćama snabdevenosti 0,1; 0,3; 0,4; 0,5; 0,6; 0,7; 0,8; 0,9 i 0,99.
' Svaka simubcija predsuvlja jednu rcaitzaciju u okvim ekspenrneniu. Oe bi sc mogle ra?Jikovaii pojedine ralizacije. pasuvljcn jc iifareki suiem Ciji jejedan deo ovde prtkjuan.
Eksperiment je organizovan tako što jedna rcalizacija eksperimenta predsta-vlja jednu simulaciju za ceo period izvo-denja borbenih dejstava za jednu kombi-naciju varijanti. Za nju je vršen potreban broj realizacija eksperimenta kako bi se dobio statistički znaCajan broj rezultata, a obradom rezultata dobijene su srednje vrednosti broja ispravnih tehničkih sred-stava. Na primer, jedna varijantaje:
- informacioni sistem: bez zaturanja i gubljenja informacija (broj 6),
- organizaciona struktura: četvoro-nivojska (broj 1),
- nivoi eSeloniranja: drugi nivo snabdevanja (broj 3),
- snabdevenost drugog nivoa: vero-vatnoća snabdevenosti 0,4.
Šifra eksperimenta je 615-5
Za ovu kombinaciju ponavlja se potreban broj rcalizacija eksperimenta kako bi se dobio statistićki značajan broj.
Za dobijanje zavisnosti ispravnosti tehničkih sredstava od snabdevenosti dru-
144
vojnotehniCkj glasnik mm.
gog nivoa ponavlja se experiment 613 za vrednosti verovatnoće snabdevenosti 0,1 (613-1); 0,3 (613-2); 0,4 (613-3); 0,5 (613-4); 0,6 (613-5); 0,7 (613-6); 0,8 (613-7); 0,9 (613-8) i 0,99 (613-9). Osta-le vrednosti se zadržavaju konstantnim.
Presek vremena u kojem je posma-trana ispravnost tehničkih sredstava je vreme prekida izvodenja borbenih dejsta-va. Posmatrani presek vremena odgovara samo ovom radu, a inače je u samom eksperimentu moguće praktično izabrati bilo koji, jedan ili više preseka vremena za posmatranje.
Analiza rezultata
Prikaz svih rezultata dobijenih eks-perimentima nije moguć ni u znatno obimnijim radovima. Rezultati obuhvata-ju praćenje ispravnosti tehničkih sredstava u vremenu intenzivne eksploatacije i jedan period nakon značajnog smanjenja eksploatacije, po vrstama sredstava, gru-pama sredstava, celinama za održavanje, nivoima, za dva različita informaciona sistema i za dvadesetak različitih organizacionih struktura, za različita
opterećenja sistema odižavanja, u različi-tim presecima vremena u zavisnosti od namene analize. U ovom članku prikaza-ni su rezultati samo kao ilustracija, a za prikazani model navedeno je samo neko-liko osnovnih zaključaka.
Na slikama su prikazani: uticaj isto-vetne popunjenosti svih nivoa snabdcva-nja na ispravnost tehničkih sredstava; uticaj pojedinačne snabdevenosti nivoa sistema za Ćetvoronivojsku strukturu pri dobrom informacionom sistemu; uticaj pojedinačne snabdevenosti nivoa sistema za tronivojsku strukturu pri dobrom informacionom sistemu i uticaj snabdevenosti drugog nivoa sistema snabdevanja rezervnim detovima na ispravnost tehnič-kih sredstava. Osnovni zaktjučci su:
- kao najbolja pokazala se tronivoj-ska struktura sa dobrim informacionim sistemom;
- tronivojska struktura se u obe vari-jante pokazuje boljom od četvoronivojske;
- veCi uticaj ima informacioni si-stem nego organizaciona struktura, mada se ova konstatacija mora shvatiti uslov-no, jer tronivojska struktura omogućava bolji informacioni sistem;
SI 4 - Uticaj snabdevenost svih nivoa sistema snabdevanja rezervnim delovima na ispravnost tehničkih sredstava
VOJNOTEHNIČKJ GLASNIK 2^003.
145
SI. 6 - Uticaj pojedinačne snabdevenosti nivoa sistema snabdevanja rezervnim delovima na ispravnost tehničkih sredsiava za tronivojsku sirukturu pri dobrom informacionom sistemu
- uticaj organizacione stmkture i in-formacionog sistema je manji pri niskoj snabdevenosti rezervnim delovima;
- pokazuje se da je informacioni si-stem veoma značajan, mada se može očekivati da bi pravi značaj bio izražcn kad bi se posmatrao posredan uticaj.
Na slikama 5 i 6 prikazan je uticaj pojeđinačne snabdevenosti nivoa sistema snabdevanja rezervnim delovima na is-
pravnost tehničkih sredstava za tronivojsku i četvoronivojsku strukturu pri dobrom informacionom sistemu. Osnovni zaključak je da najveći uticaj ima drngi nivo i u jednom i u dnigom sluCaju, a to je i opSti zaključak, što se i očekivalo. Činjenica da ovaj nivo obuhvata relativ-no veliki obim radova, koji relativno kratko traju i odvijaju se na maloj udalje-nosti ili na samom mestu nastanka otka-
146
VOJNOTEHNlCKl GLASNIK 2/2003.
Sl. 7-Шсај snabdevenosti drugog nivoa sistema snabdevanja rezervnim delovima na ispravnosi tehničkih sredslava
za, unapred je ukazivalo na to da uticaj ovog nivoa uglavnom zavisi samo od raspoloživih resursa i rezervnih delova.
Zaključak
Zavisnost ispravnosti tehničkih sred-stava od snabdevenosti rezervnim delovima komplemog sistema i svakog nivoa posebno menja se (na m&kroplanu) u za-visnosti od uticaja različitih faktora. Pro-mena zavisnosti može da se ogleda u pro-meni relativnog odnosa uticaja ili apsolut-nog iznosa ispravnosti tehničkih sredsta-va. Poznavanje te zavisnosti omogućava da se takva zakonitost koristi pri operativ-nom upravljanju sistemom snabdevanja rezervnim delovima i pri projektovanju i reprojektovanju sistema snabdevanja rezervnim delovima i sistema održavanja.
Analiza uticaja i odredivanje zavisnosti veoma su kompleksni, jer se odno-se na zavisnost ispravnosti tehničkih sred-stava od snabdevenosti rezervnim delovima pri uticaju različitih faktora od snabdevenosti celokupnog sistema snabdeva-
nja rezervnim delovima, anaiizu učešća snabdevenosti pojedinih nivoa u celokup-nom uticaju, posmatranje neposrednog i posrednog uticaja, za sva tehnička sred-stva, ali i za tehnička sredstva po vrstama. Različite vrste tehničkih sredstava imaju, u krajnjcm, razlićite načine i različitu or-ganizaeiju održavanja. Značajno je, tako-de, koji se period posmatra - da li period izvodenja borbenih dej stava, period pre početka borbenih dejstava, period nakon borbenih dejstava, da li se radi о ratu, kri-znoj situaeiji iii miru, itd. Zbog toga je značajno odrediti naćin da se zavisnosti i uticaji kvantifikuju.
Sagledavanjc oblika i kvantifikova-nje uticaja snabdevenosti nivoa snabdevanja rezervnim delovima na ispravnost tehničkih sredstava u višenivojskim si-stemima od velikog je značaja i pri projektovanju sistema i pri operativnom upravljanju sistemom. Na primer, jasno je i iz analize da pri odredivanju nivoa snabdevenosti drugi nivo mora imati veoma visoku popunu rezervnim delovima, a da pri operativnom upravljanju treba
VOJNOTEHNlCKI GLASNIK 2/2003.
147
voditi računa da tom nivou snabdevenost rezervnim detovima treba održavati na projektovanom nivou. Razlog je jedno-stavan - taj nivo ima najveći uticaj. Dru-gi nivo, što se tide održavanja, obuhvata relativno obimne radove koji kratko tra-ju, a odvijaju se na maioj udaijenosti od mesta nastanka otkaza iii na samom me-stu nastanka otkaza. Uticaj ovog nivoa, uglavnom, zavisi samo od raspoloživih resursa i rezervnih delova. Sve to omo-gućava brzo vraćanje tehničkih sredstava u ispravno stanje i njihovo ponovno sta-vljanje jedinici na raspolaganje. Prvi nivo veoma brzo vraća tehnička sredstva u ispravno stanje, ali je veoma mali obim radova odrZavanja koji obavlja, dok treći i četvrti nivo imaju veoma obimne radove, ati oni dugo traju i veiika su logistič-ka vremena, pa je njihov uticaj znatno manji. Ipak, neophodno je još jednom naglasiti da se ovaj primer odnosi na njihov direktan uticaj i na period intenzivne eksploatacije, i da se analiza i zakljudci odnose na direktan uticaj i samo na period izvodenja borbenih dejstava. Medu
tim, bitno je istaći da se ovakav postupak može primeniti i za druge periode. Može se očekivati da se rezuitati razlikuju u ne-koj men, ali analiza i izvođenje zaključa-ka se sprovode na isti način.
Literature/:
[1) Vukadinović. S.: Elementi teorije verovatnoCe i mu ошибке statistike. Phvredni pregled. Beograd, 1981.
|2) VukadmoviC, S.; Popović, J.; TcodoroviC. D.: Zbirka reSe-mh zadataka iz matematilkc statistike, SaobraCajoi fakid-tet, Beograd, 1981.
|3) Programski paket za simulaciju odrtavanja i snabdevanja rezervnim delovima. Katcdra TOb. VTA VJ, Beograd, 2002
|4| Grothus. H.: Planirnije croSkova odrtavanja, ОМО. Beograd. 1977.
|5| Evans. 0. N.; Towill. 0. R.; Naim. M. M.: Business process reengineering the supply chain. Production planing & control vol. 6.. No. 3.1995, 227-237.
|6| Hammer. M; Champy. J : Reengincenng The Coiporation: A Manifesto for Business Revolution. Nicholas Brea ley publishing, London, 1993.
|7] Buriat. P; Campagnc. J. P ; Neuben. G.: Modeling organizational structure: a new challenge for simulation. EURO-SIM 98. Simulation Congrcs. Hebinkt, 1998.
(8| Crostach. H. A : Becker. M.; Sail. M.: Process Networks engineering, control-loopbased modeling of decentralized factories. EUROSIM 98. Simulation Congrcs. Helsinki, 1998.
|9| Salvendy. G.: Handbook of Industrial Engineering, A. Wi-ley-lnterscience Publication. 1982.
110] Evans, G. N.; Towill, D. R.; Naim. M. M.: Business process reengineering the supply chain. Production planing & control, vol. 6. No. 3. 1995. 227-237
148
VOJNOTEHNlCKI GLASNIK 2/2003.
