Научная статья на тему 'ҒЎЗА ФОТОФИЗИК ПОТЕНЦИАЛИНИ ОШИРИШДА КЎЧАТ ҚАЛИНЛИГИ ВА ЧИЛПИШ УСУЛЛАРИНИНГ АҲАМИЯТИ'

ҒЎЗА ФОТОФИЗИК ПОТЕНЦИАЛИНИ ОШИРИШДА КЎЧАТ ҚАЛИНЛИГИ ВА ЧИЛПИШ УСУЛЛАРИНИНГ АҲАМИЯТИ Текст научной статьи по специальности «Гуманитарные науки»

CC BY
1
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Ғўза / фотофизик маҳсулдорлик / чилпиш / кўчат қалинлиги / ҳосил. / Cotton / photosynthetic productivity / topping / planting density / yield.

Аннотация научной статьи по Гуманитарные науки, автор научной работы — Бобоева Н. Т.

Ушбу мақолада Сурхондарё вилояти шароитида ўрта ва ингичка толали ғўза навларининг фотофизик маҳсулдорлиги ўрганилган. Кўчат қалинлиги ва чилпиш усулларининг ғўза ривожланиш босқичларига таъсири таҳлил қилинган. Тадқиқот натижаларига кўра, чилпиш ўтказилмаган шароитда барқарор юқори маҳсулдорликка эришилган. Олинган натижалар кўрсатдики, кўчат қалинлигини ва чилпиш усулларини мақбул даражада танлаш ғўзанинг ҳосилдорлигини ошириш учун муҳимдир.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE IMPORTANCE OF PLANTING DENSITY AND TOPPING METHODS IN ENHANCING COTTON PHOTOPHYSICAL POTENTIAL

This article investigates the photosynthetic productivity of medium and fine-fiber cotton varieties in the conditions of Surkhandarya region. The effects of planting density and topping methods on the growth stages of cotton were analyzed. The results revealed that the highest productivity was achieved without topping. Optimal selection of planting density and topping methods is crucial for increasing cotton yields.

Текст научной работы на тему «ҒЎЗА ФОТОФИЗИК ПОТЕНЦИАЛИНИ ОШИРИШДА КЎЧАТ ҚАЛИНЛИГИ ВА ЧИЛПИШ УСУЛЛАРИНИНГ АҲАМИЯТИ»

Бобоева Н. Т.

Термиз давлат университеты укитувчи, б.ф.ф.д. (PhD) Сурхондарё, Узбекистон

ГУЗА ФОТОФИЗИК ПОТЕНЦИАЛИНИ ОШИРИШДА КУЧАТ

КАЛИНЛИГИ ВА ЧИЛПИШ УСУЛЛАРИНИНГ АХДМИЯТИ

Аннотация. Ушбу мацолада Сурхондарё вилояти шароитида урта ва ингичка толали гуза навларининг фотофизик маусулдорлиги урганилган. Кучат цалинлиги ва чилпиш усулларининг гуза ривожланиш босцичларига таъсири таулил цилинган. Тадцицот натижаларига кура, чилпиш утказилмаган шароитда барцарор юцори маусулдорликка эришилган. Олинган натижалар курсатдики, кучат цалинлигини ва чилпиш усулларини мацбул даражада танлаш гузанинг уосилдорлигини ошириш учун мууимдир.

Калит сузлар: Гуза, фотофизик маусулдорлик, чилпиш, кучат цалинлиги, уосил.

Boboyeva N. T.

Termez State University Teacher(PhD) Surkhandarya, Uzbekistan

THE IMPORTANCE OF PLANTING DENSITY AND TOPPING METHODS IN ENHANCING COTTON PHOTOPHYSICAL POTENTIAL

Abstract. This article investigates the photosynthetic productivity of medium andfine-fiber cotton varieties in the conditions of Surkhandarya region. The effects of planting density and topping methods on the growth stages of cotton were analyzed. The results revealed that the highest productivity was achieved without topping. Optimal selection of planting density and topping methods is crucial for increasing cotton yields.

Keywords: Cotton, photosynthetic productivity, topping, planting density,

yield.

Усимликларда фотосинтез фаолиятининг асосий курсаткичларидан бири фотосинтез махсулдорлигидир. Фотосинтезнинг соф махсулдорлиги эса усимлик курук массасининг унинг барглари юзаси хисобига бир кеча-кундуз давомидаги микдорий ортиши тушунилади. Купчилик холларда ушбу курсаткич 5-12 г/м2 кунга якин булади. Тадкикотларда гузанинг фотосинтетик махсулдорлиги ва фотосинтез соф махсулдорликларига кучат калинлиги ва чилпиш усулларини таъсири гуза ривожланишининг шоналаш-гуллаш ва гуллаш-пишиш даврларида урганилди.

Фотосинтетик махсулдорлик баргларнинг иш фаолиятини умумлаштирилган курсаткичи булиб, олинган маълумотларга кура, гузанинг фотосинтетик махсулдорлиги (ФМ) шоналаш-гуллаш даврида вариантлар буйича урта толалиларда 36525,0-41328,0 м2/га ва ингичка толалиларда 36486,0-38584,5 м2/га булиб, юкори курсаткич хар иккала гуза навларида хам барг сатхи билан тугри пропорционал булган холда барг сатхи юкори булган вариантларда юкори натижага эришилди.

Гузани хосил туплаш - пишиш даврларида жадал усиши кузатилиб купрок барг туплаб фотосинтетик махсулдорлиги бу даврларда хам барг сони ошиши хисобига урта толали гуза навида 54265,0-65413,7 м2 /га ва ингичка толали гуза навида 50105,0-56856,2 м2/га ни ташкил этган (1.4.1 - жадвал).

Гузанинг фотосинтетик махсулдорлигига кучат калинлигини таъсири урганилганда урта толали "Бухоро-102" гуза навида фотосинтетик махсулдорлик хосил туплаш - пишиш даврида гектарига 90-100 минг туп кучат булганда 61586,2-65413,7 м2/га булса, гектарига 110-120 минг кучат калинлигида эса 54265,0-57357,5 м2/га булиб, кучат сони гектарига 10-20 минг тупга оширилганда фотосинтетик махсулдорлик 7321,2-8056,2 м2/га гача камайиб бориши кузатилди. Чунки, кучат сони ошиши билан бир туп усимликдаги барглар сони камайиши натижасида барг сатхи майдони шунингдек, фотосинтез махсулдорлиги хам камайиб боради.

Ингичка толали гуза навларида хам юкоридаги конуният такрорланиб, ингичка толали "Сурхон-103" гуза навида фотосинтетик махсулдорлик гуллаш-пишиш даврида гектарига 120-130 минг туп кучат булганда 52310,056856,2 м2/га булса, гектарига 140-150 минг кучат калинлигида эса 50105,053016,0 м2/га булиб, кучат сони гектарига 10-20 минг тупга оширилганда фотосинтетик махсулдорлик 2305,0-3840,0 м2/га гача камайиб борган.

Фотосинтетик махсулдорлигини узгаришига кучат калинлиги билан бир каторда чилпиш усулларини хам таъсири аникланди. Урта толали гуза навида кучат калирнлиги 90-100 минг туп/га булганда фотосинтетик махсулдорлик 61586,2-65413,7 м2/га булиб, чилпиш утказилмаган назорат вариантида юкори (65413,7 м2/га)

булган. Чунки бу вариантда барглар сони чилпиш утказилмаган вариантлардан купрок булган.

Ингичка толали "Сурхон-103" гуза навида хам худди шундай чилпиш усуллари кулланилган булиб, бу навда хам юкори натижа чилпиш утказилмаган вариантда 56856,2 м2/га булиб, чилпиш утказилган вариантларга нисбатан 4203,7-4546,2 м2/га га ортик булган. Фотосинтетик махсулдорлик ингичка толали гуза навига нисбатан урта толали гуза навида купрок булган.

Олиб борилган тадкикотларда гузани фотосинтез махсулдорлигидан келиб чиккан холда фотосинтез соф махсулдорлиги аникланди. Фотосинтез махсулдорлиги 1 м2 барг юзаси хисобига 1 соат давомида узлаштирилган СО2 ёки хосил булган органик модда микдори билан белгиланади. Фотосинтезнинг соф махсулдорлиги эса усимлик курук массасининг унинг

барглари юзаси хисобига бир кеча-кундуз давомидаги микдорий ортиши тушунилади.

Урта толали гуза навида фотосинтез соф махсулдорлик вариантлар буйича шоналаш-гуллаш даврида 8,9-9,9 г/м2 кун ва хосил туплаш - пишиш даврида эса 5,9-6,8 г/м2 кун булса, ингичка толалиларда эса шоналаш-гуллаш даврида 8,4-9,6 г/м2 кун ва хосил туплаш - пишиш даврида эса 6,3-7,4 г/м2 кун га тенг булганлиги кузатилди.

Фотосинтез соф махсулдорлик кучат сони ортиши билан бир кунда урта ва ингичка толалиларда 0,3-0,7 г/м2 гача ортганлиги аникланди.

Хулоса килиб айтадиган булсак, Сурхондарё вилоятининг такир утлоки тупроклари шароитида урта ва ингичка толали гуза навларидан мул хосил олиш учун гузага чилпиш утказиш мухим тадбир хисобланиб, натижада гузада фотосинтетик махсулдорликнинг ошиши натижасида купрок органик модда тупланади, пахта хосили ошади.

Foydalanilgan adabiyotlar:

1. Boboeva N. T. et al. The fight against avena fatua in the middle of a wheat field //International Journal on Integrated Education. - Т. 3. - №. 2. - С. 62-64.

2. Суллиева С. Х., Бобоева Н. Т., Зокиров К. Г. Виды и сорта хризантем //Экономика и социум. - 2019. - №. 10 (65). - С. 315-317.

3. Negmatova S., Boboeva N. Effect of agrotechnical measures on cotton yield in cultivation of medium-fiber cotton varieties //Academic International Conference on Multi-Disciplinary Studies and Education. - 2023. - Т. 1. - №. 6. - С. 147-150.

4. Boboeva N. T. Negmatova ST Effects оf Improved Agrotechnical Measures оп Harmful Harvesting оf Medium-Fiber Cotton Varieties //Texas Journal of Multidisciplinary Studies. SJIF Impact Factor. - 2021. - Т. 5.

5. Boboeva N. et al. The influence of agrotechnical measures on the damage of boilers in the cultivation of strong cotton varieties //Journal of Pharmaceutical Negative Results. - 2022. - С. 3170-3175.

6. Kholmatov B. R., KhalillaevSh.A., Musaev D.M. Form of membership of bugs Hemiptera, which belong to the family Miridae and their some biological properties in condition of Tashkent region // European science review Scientific jurnal. -Vienna, 2016. - Vol. 4. - Issue 5-6. - P. 112-117.

7. Zokirov, I.I., Azimov, D.A. (2019). The Fauna of Insects of Vegetables and Melons of Central Ferghana, Especially Its Distribution and Ecology. International Journal of Science and Research (IJSR). Vol. 8. Issue 8. Rp. 930-937.

8. Zokirov, I.I., Khusanov, A.K., Kuranov, A.D. (2019). Faunistic analysis of Central Ferghana's vegetable and melon crops insects. Ilmiyxabarnoma. 4. Pp. 38 -47.

9. ZHI Xiao-yu, HAN Ying-chun. Effects of plant density on cotton yield components and quality. Journal of Integrative Agriculture. 2016, 15 (7): 14691479

10. Schuh R.T. Plant bugs of the world (Insecta: Heteroptera: Miridae): systematic catalog, distributions, host list, and bibliography. New York Entomological Society. -New York, 1995. - 1329 pp.

11. Фозилов Ш. М. Периодичность роста и формирования урожая у внутривидовых форм пшеницы //Интернаука. - 2019. - №. 45-1. - С. 18-20.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.