Научная статья на тему 'КЎЧАТ ҚАЛИНЛИГИ ВА ЧИЛПИШ УСУЛЛАРИНИНГ ЎСИМЛИКХЎР ҚАНДАЛАЛАР СОНИГА ТАЪСИРИ'

КЎЧАТ ҚАЛИНЛИГИ ВА ЧИЛПИШ УСУЛЛАРИНИНГ ЎСИМЛИКХЎР ҚАНДАЛАЛАР СОНИГА ТАЪСИРИ Текст научной статьи по специальности «Гуманитарные науки»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
қандала / кўчат қалинлиги / чилпиш / ғўза / ҳашоратлар / зарарланиш / bugs / planting density / pinching / cotton / insects / damage.

Аннотация научной статьи по Гуманитарные науки, автор научной работы — Бобоева Н. Т.

Ушбу тадқиқотда ўсимликхўр қандалалар сонига кўчат қалинлиги ва чилпиш усулларининг таъсири ўрганилди. Ғўзанинг турли навлари ва кўчат қалинликлари шароитида қандалалар сони ҳамда уларнинг зарарланиш даражаси баҳоланди. Олинган натижаларга кўра, кўчат қалинлиги ошиб бориши билан қандалалар сони ҳам ошган. Чилпиш усулларининг қўлланилиши қандалалар сонини камайтиришда самарали бўлган. Энг кам қандала кимёвий чилпишда қайд этилди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

EFFECT OF SEEDLING DENSITY AND PRUNING METHODS ON THE NUMBER OF PLANT-EATING BUGS

This study investigates the impact of planting density and pinching methods on the population of phytophagous bugs. The number of bugs and the extent of their damage were evaluated in various cotton varieties under different planting densities. Results indicate that increasing planting density led to a rise in the bug population. The application of pinching methods was effective in reducing bug numbers, with the lowest population observed in chemically pinched variants.

Текст научной работы на тему «КЎЧАТ ҚАЛИНЛИГИ ВА ЧИЛПИШ УСУЛЛАРИНИНГ ЎСИМЛИКХЎР ҚАНДАЛАЛАР СОНИГА ТАЪСИРИ»

Бобоева Н. Т.

Термиз давлат университеты уцитувчи б.ф.ф.д. (PhD) Сурхондарё, Узбекистон

кучат цалинлиги ва чилпиш усулларининг усимликхур цандалалар сонига таъсири

Аннотация. Ушбу тадцицотда усимликхур цандалалар сонига кучат цалинлиги ва чилпиш усулларининг таъсири урганилди. Гузанинг турли навлари ва кучат цалинликлари шароитида цандалалар сони уамда уларнинг зарарланиш даражаси бауоланди. Олинган натижаларга кура, кучат цалинлиги ошиб бориши билан цандалалар сони уам ошган. Чилпиш усулларининг цулланилиши цандалалар сонини камайтиришда самарали булган. Энг кам цандала кимёвий чилпишда цайд этилди.

Калит сузлар: цандала, кучат цалинлиги, чилпиш, гуза, уашоратлар, зарарланиш

Boboyeva N. T.

Termez State University Teacher(PhD) Surkhandarya, Uzbekistan

EFFECT OF SEEDLING DENSITY AND PRUNING METHODS ON THE

NUMBER OF PLANT-EATING BUGS

Abstract. This study investigates the impact ofplanting density and pinching methods on the population of phytophagous bugs. The number of bugs and the extent of their damage were evaluated in various cotton varieties under different planting densities. Results indicate that increasing planting density led to a rise in the bug population. The application of pinching methods was effective in reducing bug numbers, with the lowest population observed in chemically pinched variants.

Keywords: bugs, planting density, pinching, cotton, insects, damage.

Усимликхур кандалалар киркдан ошик хдр хил оилага мансуб булган усимликларни зарарлайди. Цандала сурувчи хдшоратлар гурухига мансуб булиб, усимликларни санчиб суради ва кучли зарарлайди. Кандаланинг сони усимликлар турига, хдво ва тупрок намлиги хдмда хдво хдроратига, усимликнинг ёшига ва кулланилган агротехник тадбирларга боглик булади.

Олиб борилган тадкикот натижаларига кура, агротехник тадбирлардан кучат калинлиги ва чилпиш усуллари усимликхур кандалаларнинг сонига ва купайишига хдр-хил таъсир курсатиши кузатилди. Кандалаларнинг сонини аниклашда хдр бир вариантнинг кайтарикларида 100 дона усимликда аникланди.

Олиб борилган тажрибаларда шоналаш даврида кандалалар сонига чилпишни таъсири булмаганлиги учун факатгина кучат калинлигини таъсири аникланди. Бунда назорат сифатида 90 минг кучат калинлигида экилган "Бухоро-102" ва 120 минг кучат экилган "Сурхон-103" гуза навлари олинган.

Дастлабки кузатишда усимликлар ривожи паст булганлиги сабабли унчалик фарк катта булмади. Лекин усимликнинг ривожи сугориш ва озиклантиришлар, тупрокка ишлов бериш туфайли жадаллашиши билан кандала сони хам ошиб борган.

Гузанинг шоналаш даврида турли кучат калинликларида кандалалар сони ва зарарланган хосил элементлари сони аникланганда урта толали "Бухоро-102" гуза навида кандалалар сони 11-15 донагача ва гуллаш-хосил туплаш даврида 16-20 донагача булиб, кучат калинликлари ошиб бориши билан кандалалар сони хам 2-4 донага ошиб борган. Зарарланган хосил элементлари сони шоналашда 2,0-2,6 ва гуллаш-хосил туплашда 2,2-2,8 донагача булиб, бунда хам кучат калинликлари ошиб бориши билан хосил элементларини зарарланиши ортиб борган.

Ингичка толали гуза навида урта толали гуза навига нисбатан кандалалар сони бирмунча камрок учраб, шоналаш даврида 10-14 дона ва гуллаш-хосил туплаш даврида эса 14-18 донагача булиб, 10-20 минг тупга ошириб бориши билан кандалалар сони хам 1-4 донагача ошиб борган. Кандалалар сони ошиб бориши билан эса зарарланган хосил элементлари сони хам ортиб борган.

Тажрибада урта толали гуза нави учун олинган 90-100 минг туп кучат калинлиги билан ишлаб чикаришдаги 90 минг кучат калинлигидаги маълумотлар уртасида сезиларли фарк кузатилмади. Ингичка толалиларда хам шу конуният такрорланди.

Тажрибада кучат калинликлари билан биргаликда чилпиш усулларини хам таъсири кузатилиб, кандаланинг сонини аниклаш буйича утказилган кузатишлар 2020 йилда 20 июль, 1 август ва 11 август муддатларда утказилди. Кузатув натижаларига кура нисбатан кандалалар жорий йилнинг август-сентябр ойларида июл ойига нисбатан купрок кузатилди.

Олинган натижаларга кура, урта толали гуза навида кандалалар сони 20 июлда 2-13 дона; 1 августда 5-18 дона хамда 11 август да 7-24 донагача булганлиги кузатилиб, кандалалар сонига кучат калинлигини таъсири урганилди. Урта толали "Бухоро-102" гуза нави икки хил кучат калинлигида парваришланганда сентябр ойи холатида кандалалар сони 7-24 донагача аникланиб, усимлик гектарига 90-100 минг туп кучат экилганда 7-22 донагача кандала аникланди. Усимлик гектарига 110-120 минг туп кучат булганда кандалалар сони 10-24 донагача булиб, кучат сони ошиши билан 2-3 донага купайганлиги кузатилди.

Кандалалр сонига кучат калинлиги билан бир каторда чилпиш усулларининг хам таъсири урганилганда гузанинг урта толали "Бухоро -102" нави гектарига 90-100 минг туп калинликда экилган фонда турли чилпиш усулларида парваришланганда сентябр ойи холатида кандалалар сони 7-22

дона булиб, энг куп кандала чилпиш утказилмаган назорат вариантида 22 дона борлиги аникланди. Кулда чилпиш утказилганда кандала сони бироз камайиб, 15 донани ташкил этди. Энг кам кандала энтожеан препарати ёрдамида кимёвий чилпиш утказилган вариантда 7 дона аникланиб, назоратга нисбатан 15 донагача кам кандала учради.

Ингичка толали гуза навида урта толали гуза навига нисбатан кандалалар сони бирмунча камрок учради. Ингичка толали гуза навида кучат калинлиги гектарига 120-130 минг туп булганда кандалалар сони 5-19 дона ва кучат сони гектарига 10-20 минг тупга оширилганда 9-23 донагача булиб, 3-4 донага куп учради.

Чилпиш усулларини кандалалар сонига таъсири ингичка толали гуза навларида хам урганилди. Ингичка толали "Сурхон-103" гуза нави гектарига 120-130 минг туп кучат калинлигида турли чилпиш усулларида парваришланганда кандалалар сони 5-19 дона булиб, энтожеан препарати ёрдамида кимёвий чилпиш утказилган вариантда кандалалар сони кам учради. Ушбу вариантдаги кандалалар сони чилпиш утказилмаган назорат вариантдан 14 дона; кулда чилпиш утказилган вариантдан 6 дона кам булганлиги кузатилди.

Тажриба даласида кандалалар сони йиллар буйича тахлил килинганда хар иккала навда хам 2018 йилда нисбатан купрок булиб, урта толали гуза нави парваришланган далада 15-31 дона ва ингичка толали гуза нави парваришланган майдонларда 11-28 дона; 2019 йилда 10-28 ва 8-26 дона булганлиги кузатилган булса, 2020 йилга келиб кандалар сони 5-6 донага камайиб борган. Яъни, урта толалиларда 7-24 дона хамда ингичка толалиларда 5-23 дона кандала борлиги аникланган.

Демак, урта ва ингичка толали гуза навлари парваришланаётган майдонларда кандалалар сонини камайтириш учун урта толали навларни 90100 минг туп/га ва ингичка толали навларни 120-130 минг туп/га кучат калинлигида парваришлаб Энтожеан препарати ёрдамида кимёвий чилпиш утказиш мул пахта хосили олишга замин яратади.

Foydalanilgan adabiyotlar:

1. Boboeva N. T. et al. The fight against avena fatua in the middle of a wheat field //International Journal on Integrated Education. - Т. 3. - №. 2. - С. 62-64.

2. Суллиева С. Х., Бобоева Н. Т., Зокиров К. Г. Виды и сорта хризантем //Экономика и социум. - 2019. - №. 10 (65). - С. 315-317.

3. Negmatova S., Boboeva N. Effect of agrotechnical measures on cotton yield in cultivation of medium-fiber cotton varieties //Academic International Conference on Multi-Disciplinary Studies and Education. - 2023. - Т. 1. - №. 6. - С. 147-150.

4. Boboeva N. T. Negmatova ST Effects оf Improved Agrotechnical Measures оп Harmful Harvesting оf Medium-Fiber Cotton Varieties //Texas Journal of Multidisciplinary Studies. SJIF Impact Factor. - 2021. - Т. 5.

5. Boboeva N. et al. The influence of agrotechnical measures on the damage of boilers in the cultivation of strong cotton varieties //Journal of Pharmaceutical Negative Results. - 2022. - С. 3170-3175.

6. Kholmatov B. R., KhalillaevSh.A., Musaev D.M. Form of membership of bugs Hemiptera, which belong to the family Miridae and their some biological properties in condition of Tashkent region // European science review Scientific jurnal. -Vienna, 2016. - Vol. 4. - Issue 5-6. - P. 112-117.

7. Zokirov, I.I., Azimov, D.A. (2019). The Fauna of Insects of Vegetables and Melons of Central Ferghana, Especially Its Distribution and Ecology. International Journal of Science and Research (IJSR). Vol. 8. Issue 8. Rp. 930-937.

8. Zokirov, I.I., Khusanov, A.K., Kuranov, A.D. (2019). Faunistic analysis of Central Ferghana's vegetable and melon crops insects. Ilmiyxabamoma. 4. Pp. 38 -47.

9. ZHI Xiao-yu, HAN Ying-chun. Effects of plant density on cotton yield components and quality. Journal of Integrative Agriculture. 2016, 15 (7): 14691479

10. Фозилов Ш. М. Периодичность роста и формирования урожая у внутривидовых форм пшеницы //Интернаука. - 2019. - №. 45-1. - С. 18-20. УДК 338.2

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.