Boboyeva N. T.
Termez State University, Teacher(PhD) Surkhandarya, Uzbekistan
THE DAMAGE CAUSED BY PLANT-EATING BEETLES TO COTTON YIELD ELEMENTS AND ITS CONSEQUENCES
Abstract. This article examines the damage caused by plant-eating bugs to cotton yield elements and the effect of seedling density and pruning methods on the number ofpests and the degree of damage. The study found that increasing seedling density leads to a rise in pest numbers and an increase in the damage to yield elements. Furthermore, pruning methods have been shown to be effective in reducing the damage caused by pests.
Keywords. Cotton, plant-eating beetles, yield elements, damage, seedling density, thinning, agro-technique, Entozhean, agro-technical measures.
Бобоева Н. Т.
Термиз давлат университеты уцитувчи б.ф.ф.д. (PhD) Сурхондарё, Узбекистон
УСИМЛИКХУР КАНДАЛАЛАРНИ ГУЗА ХОСИЛ элементларига ЕТКАЗГАН ЗАРАРИ ВА УНИНГ ОКИБАТЛАРИ
Аннотация. Ушбу мацолада, усимликхур цандалаларнинг гуза уосил элементларига етказган зарари ва бу зарарнинг кучат цалинлиги ва чилпиш усулларига боглицлиги урганилган. Тадцицотда гуза навларининг турли кучат цалинлиги шароитида усимликхур цандалаларнинг уосил элементлари сонига ва зарарланиш даражаларига таъсири таулил цилинган. Маълумотларга кура, кучат цалинлиги ошиши билан цандала сони ва уосил элементларининг зарарланиши ортади. Шунингдек, чилпиш усулларининг цулланилиши зарарни камайтиришда самарали булиши мумкин.
Калит сузлар: Гуза, усимликхур цандалалар, уосил элементлари, зарар, кучат цалинлиги, чилпиш, агротехника, Энтозуеан, агротехник тадбирлар.
Усимликхур кандалалар киркдан ошик хар хил оилага мансуб булган усимликларни зарарлайди. Цандала сурувчи хашоратлар гурухига мансуб булиб, усимликларни санчиб суради ва кучли зарарлайди. Кандаланинг сони усимликлар турига, хаво ва тупрок намлиги хамда хароратига, усимликнинг ёшига хамда кулланилган агротехник тадбирларга боглик булади.
Утказилган тадкикот натижаларига кура, агротехник тадбирлардан кучат калинлиги ва чилпиш усулларини усимликхур кандалаларнинг сонига хдмда гузага етказган зарарига хар-хил таъсир курсатиши кузатилди.
Тажрибада гузанинг урта толали "Бухоро-102" нави (90-100 ва 110-120 минг туп/га) хамда ингичка толали "Сурхон-103" нави (120-130 ва 140-150 минг туп/га) 2 хил кучат калинлигида экилиб, гузага чилпиш утказилмаган, кулда чилпиш утказилган ва энтожеан препарати ёрдамида кимёвий чилпиш утказилган вариантларда 15.08; 30.08 ва 15.09. саналарда усимликхур кандала билан зарарланиш даражаси буйича кузатувлар олиб борилди (2.2.1-жадвал).
Олинган маълумотларга кура, август ойининг 15 санасида утказилган кузатувда урта толали "Бухоро-102" гуза навида хосил элементлари сони 20,628,5 донани ташкил килиб, шундан 0,8-2,1 донаси кандала билан зарарланган. Энг куп зарарланиш усимлик 110-120 минг туп/га кучат калинлигида чилпиш утказилмаган 4-вариантда кузатилиб, бир туп усимликдаги хосил элементларнинг 2,1 донаси кандала билан зарарланган. Август ойининг 30 санасида утказилган фенологик кузатув натижаларига кура, гуза туп сони гектарига 90-100 минг туп булганда хосил элементлари сони 25,6-30,5 дона булиб, 110-120 минг туп/га кучат калинлигига нисбатан 2,4-4,5 донага куп ва кандала билан зарарланиш даражаси эса 1,2-3,2% гача кам булди.
Ингичка толали гуза навида хам юкоридаги конуният такрорланиб, ингичка толали "Сурхон-103" гуза навида 15 сентябр холатида усимлик гектарига 120-130 минг туп экилганда хосил элементлари 20,0-23,0 дона булиб, шундан 1,3-2,1 донаси ёки 5,6-10,5 фоизи кандала билан зарарланган. Кучат калинлиги гектарига 10-20 минг тупга оширилганда хосил элементлари сони 16,3-20,5 донани ва зарарлангани 1,3-2,4 донани ташкил этиб, кучат калинлиги камрок булган вариантларга нисбатан 0,7-4,2 фоиз купрок кандала билан зарарланган. Яъни, кучат калинлигини ошиши гузада хосил элементлари сони камайиб, кандалалар сони ва зарарлаш фоизи купайишига сабаб булган.
Усимликхур кандалани гуза хосил элементларни зарарланиш даражасига кучат калинлиги билан бирга чилпиш усулларини хам таъсири урганилди. Урта толали "Бухоро-102" гуза нави гектарига 90-100 минг туп кучат калинлигида турли чилпиш усулларида парваришланганда 15 - сентябр холатида хосил элементлари 23,4-28,3 дона булиб шундан 2,0-3,4 донаси кандала билан зарарланган булиб, чилпиш утказилмаган назорат вариантида зарарланиш даражаси 14,5 фоизни ташкил этган. Кулда чилпиш утказилган вариантда кандала билан зарарланиш 8,4 фоиз булса, энтожеан ёрдамида кимёвий чилпиш утказилганда 7 фоиз хосил элементлари зарарланиб назорат вариантига нисбатан 7,4 фоиз кам кандала билан зарарланган. Ингичка толали гуза навида хам чилпишни гуза хосил элементларини кандала билан зарарланишига таъсири урганилганда юкори даражада зарарланиш чилпиш утказилмаган назорат вариантида кузатилди. Гуза ривожланишида Энтожеан препарати ёрдамида кимёвий чилпиш утказилган вариантда гуза хосил элементларини кандала билан зарарланиш даражаси 5,6 фоиз булиб, назорат вариантига нисбатан 4,9 фоиз кам зарарлангани кузатилди.
Демак, Сурхондарё вилоятининг такир типик тупроклари шароитида юкори пахта хосили олиш ва уни кандала зарарига бардошлигини ошириш
учун урта толали навларни гектарига 90-100 минг туп; ингичка толали гуза навларини эса 120-130 минг туп кучат колдириб, Энтожеан препарати ёрдамида кимёвий чилпиш утказиш максадга мувофикдир.
Foydalanilgan adabiyotlar:
1. Boboeva N. T. et al. The fight against avena fatua in the middle of a wheat field //International Journal on Integrated Education. - Т. 3. - №. 2. - С. 62-64.
2. Суллиева С. Х., Бобоева Н. Т., Зокиров К. Г. Виды и сорта хризантем //Экономика и социум. - 2019. - №. 10 (65). - С. 315-317.
3. Negmatova S., Boboeva N. Effect of agrotechnical measures on cotton yield in cultivation of medium-fiber cotton varieties //Academic International Conference on Multi-Disciplinary Studies and Education. - 2023. - Т. 1. - №. 6. - С. 147-150.
4. Boboeva N. T. Negmatova ST Effects оf Improved Agrotechnical Measures оп Harmful Harvesting оf Medium-Fiber Cotton Varieties //Texas Journal of Multidisciplinary Studies. SJIF Impact Factor. - 2021. - Т. 5.
5. Boboeva N. et al. The influence of agrotechnical measures on the damage of boilers in the cultivation of strong cotton varieties //Journal of Pharmaceutical Negative Results. - 2022. - С. 3170-3175.
6. Kholmatov B. R., KhalillaevSh.A., Musaev D.M. Form of membership of bugs Hemiptera, which belong to the family Miridae and their some biological properties in condition of Tashkent region // European science review Scientific jurnal. -Vienna, 2016. - Vol. 4. - Issue 5-6. - P. 112-117.
7. Zokirov, I.I., Azimov, D.A. (2019). The Fauna of Insects of Vegetables and Melons of Central Ferghana, Especially Its Distribution and Ecology. International Journal of Science and Research (IJSR). Vol. 8. Issue 8. Rp. 930-937.
8. Zokirov, I.I., Khusanov, A.K., Kuranov, A.D. (2019). Faunistic analysis of Central Ferghana's vegetable and melon crops insects. Ilmiyxabarnoma. 4. Pp. 38 -47.
9. ZHI Xiao-yu, HAN Ying-chun. Effects of plant density on cotton yield components and quality. Journal of Integrative Agriculture. 2016, 15 (7): 14691479
10. Schuh R.T. Plant bugs of the world (Insecta: Heteroptera: Miridae): systematic catalog, distributions, host list, and bibliography. New York Entomological Society. -New York, 1995. - 1329 pp.
11. Фозилов Ш. М. Периодичность роста и формирования урожая у внутривидовых форм пшеницы //Интернаука. - 2019. - №. 45-1. - С. 18-20.