а
УДК: 656.13
ЙУЛОВЧИНИНГ МАНЗИЛГА ЕТИБ БОРИШ ВАЦТИ ВА УНГА ТАЪСИР ЭТУВЧИ КУРСАТКИЧЛАР
Абдуллаев Ботир Инатович,
техника фанлари буйича фалсафа доктори (PhD), "Транспорт логистикаси" кафедраси доценти, E-mail: [email protected];
Муминов Тулкин Шойкулович,
"Транспорт логистикаси" кафедраси ассистенти, E-mail: [email protected];
Ахмедов Дилмурод Тошпулат уFли,
"Транспорт логистикаси" кафедраси ассистенти, E-mail: [email protected],
Тошкент давлат транспорт университети
Аннотация. Жамоат транспортида йуловчиларнинг манзилга етиб бориш учун сарфлайдиган вацти унинг хизмат курсатиш сифатини белгиловчи асосий мезонлардан саналади. Жамоат транспорти царакати олдиндан ишлаб чицилган жадвалдан чициб кетса, йуловчилар манзилига уз вацтида етиб бора олмайди, натижада ундан фойдала-ниш даражаси пасаяди. Мазкур масаланинг илмий ёндашуви йуловчининг манзилга етиб бориш вацтини интеграл бацолаш мезонини ишлаб чициш, кейин алоцида параметрлар буйича тадцицотлар олиб боришни тацозо этади. Ушбу мацола йуловчининг манзилга етиб бориш вацтини интеграл бацолаш мезонини ишлаб чициш цамда алоцида параметр-ларни такомиллаштириш буйича тавсиялар ишлаб чицишга йуналтирилган.
Калит сузлар: йуловчи, жамоат транспорти, бекат, бошца транспортга цайта ути-риш, йуловчи транспорти тармоцлари зичлиги, йуловчининг пиёда царакат тезлиги, перегон, бекатни танлаш коэффициенти.
ВРЕМЯ, ЗАТРАЧИВАЕМОЕ НА ПРОЕЗД ПАССАЖИРА ДО МЕСТА НАЗНАЧЕНИЯ, И ПОКАЗАТЕЛИ, ВЛИЯЮЩИЕ НА НЕГО
Абдуллаев Ботир Инатович,
доктор философии по техническим наукам (PhD), доцент кафедры "Транспортная логистика";
Муминов Тулкин Шойкулович,
ассистент кафедры "Транспортная логистика";
Ахмедов Дилмурод Тошполат оглу,
ассистент кафедры "Транспортная логистика",
Ташкентский государственный транспортный университет
ТЕХНИКА ФАНЛАРИ ТЕХНИЧЕСКИЕ НАУКИ TECHNICAL SCIENCE
ТЕХНИКА ФАНЛАРИ ТЕХНИЧЕСКИЕ НАУКИ TECHNICAL SCIENCE
«
Я
Аннотация. Время, затрачиваемое на общественный транспорт, до места назначения является одним из основных критериев, определяющих качество обслуживания транспортом. Если движение общественного транспорта превышает заранее разработанный график, пассажиры не смогут вовремя добраться до места назначения, в результате снизится его использование. Научный подход к этому вопросу требует разработки критериев комплексной оценки времени прибытия пассажира в пункт назначения с последующим исследованием индивидуальных параметров. Данная статья направлена на разработку интегральной оценки времени прибытия пассажира в пункт назначения и выработке рекомендаций по улучшению индивидуальных параметров.
Ключевые слова: пассажир, общественный транспорт, остановка, пересадка на другой транспорт, плотность пассажирских транспортных сетей, скорость пешего движения пассажира, перегон, коэффициент выбора остановочного пункта.
TIME TAKEN ON THE PASSENGER'S TRAVEL TO THE DESTINATION AND
INDICATORS AFFECTING IT
Abdullaev Botir Inatovich,
Doctor of Philosophy (PhD) in Technical Sciences, Tashkent State Transport University, Associate Professor of Transport Logistics Department;
Muminov Tulkin Shoykulovich,
Tashkent State Transport University, Assistant of the Transport Logistics Department;
Akhmedov Dilmurod Toshpolat ugli,
Tashkent State Transport University, Assistant of the Transport Logistics Department,
Tashkent State Transport University
Abstract. The time spent on public transport to the destination is one of the main criteria that determine the quality of its service. If public transport exceeds a predetermined schedule, passengers will not be able to reach their destination on time, resulting in reduced use. A scientific approach to this issue requires the development of criteria for a comprehensive assessment of the time of arrival of a passenger at a destination, followed by a study of individual parameters. The article is aimed at developing an integral assessment of the time of arrival of a passenger at a destination, and providing recommendations for improving individual parameters.
Keywords: passenger, public transport, stopover, transfer to another transport, density of passenger transport networks, passenger walking speed, distance, stopping point selection factor.
Кириш
Узбекистон Республикаси Президенти Ш. Мирзиёев 2020 йилнинг 30 ноябрида худудларда жамоат транспортини янада ривожлантириш чора-тадбирлари мухо-камасига багишланган кенгайтирилган йигилишда "Утган 10 ойда Халк кабулхо-наларига ушбу масалада 3 мингдан зиёд
мурожаат булган"лиги, "Х,исоб-китобларга кура, мамлакатимиз буйича кунига карийб 20 миллион йуловчидан бор-йуги 4,4 мил-лиони ёки 22 фоизи жамоат транспортидан фойдаланаётганлиги"ни таъкидлади [1]. Жамоат транспортидан фойдаланиш дара-жасини оширишга йуловчиларни манзилга киска вактда ва кулай шароитда етказиш
«
ТЕХНИКА ФАНЛАРИ ТЕХНИЧЕСКИЕ НАУКИ TECHNICAL SCIENCE
оркали эришиш мумкин. Яъни бу ерда асо-сий параметр сифатида вакт курсаткичи на-моён булади. Чунки йуловчи манзилга им-кон кадар киска вактда (салонда меъёрдаги-дан куп булмаган йуловчилар билан) етиб олишни хохлайди. Йуллардаги транспорт тирбандлиги, оралик бекатларнинг утказув-чанлик кобилияти, жамоат транспортининг олдиндан ишлаб чикилган харакат жадвали ва бошка сабаблар йуловчини кизиктир-майди.
Йуловчининг манзилга етиб бориш вактини рационаллаштириш учун унга таъ-сир этувчи барча омиллар, яъни йуловчи-нинг уйидан бекатгача етиб олиш, бекатда транспорт кутиш, транспортдаги катнов, бошка транспортга кайта утириш, бекатдан тушгач, манзилга етиб олиш учун сарфлай-диган вакти ва уларга таъсир этувчи пара-метрларни алохида-алохида тадкик килиш лозим. Бу борада дунё микёсида куплаб ил-мий тадкикотлар олиб борилган. Йуловчи-ларнинг манзилга етиб бориш вакти куплаб курсаткичлар билан богликлиги сабабли масалага турли тадкикотчилар турлича ён-дашишган. Масалан, Yuqing Ding поезд-ларнинг автоматлаштирилган бошкариш тизимлари каби жамоат транспорти тизим-ларининг хам реал вактда харакатланиши-ни бошкариш моделини ишлаб чикди [2]. Ceder йуловчиларнинг талабини урганган ва харакат частотасини аниклашнинг турт-та усулини ишлаб чиккан [3]. Шунингдек, транспорт воситаларининг жунаш вактлари жадвали алгоритмлари хдмда харакат жад-валларини тузишга бевосита таъсир курса-тадиган, йуналишларда жамоат транспорти учун энг яхши нозимлик сиёсатини олиб боришга каратилган тадкикотлар олиб бор-ган [4].
Chen йуловчиларнинг тасодифий талаби, маршрут сегментларининг стохастик шарт-лари ва транспорт воситаларининг йуловчи ташиш имкониятлари чекланганлигини х,и-собга олиб, реал вакт режимида автобуслар хизматининг ишончлилигини аниклаган.
Makrand Wagale ва бошкалар "A Demand and Travel time Responsive" моделини кул-лаш оркали бутун маршрут учун энг макбул
нархни аниклашга эришган. Rabi G. бекатга автобус келишини кутаётган йуловчиларнинг кутиш вактлари буйича тадкикотлар олиб борган. Тадкикот автобуснинг бекат-га етиб келгунига кадар йуловчиларга реал вактда маълумот беришга йуналтирилган
[5].
Amit Prasad Timalsena ва бошкалар тир-бандликларда йуловчиларнинг ортикча йукотадиган вактини транспорт турлари (велосипед, енгил автомобил, турли сигим-ли автобуслар) буйича тахлил килишган. Йуловчиларнинг катновга сарфлайдиган вактини камайтириш учун эрталабки ва кеч-ки "тигиз соатларда" оким юкори булган йуналишларда транспорт воситалари хара-катига устунлик бериш лозимлиги буйича хулоса беришган [6].
Йуналишларда автобусларнинг ора-лик бекатларда ушланиб колиши буйича U.Md. Zahir, Luis Moreira-Matias, Achille Fonzonea ва бошкалар тадкикот олиб бо-ришган [7, 8, 9]. U.Md. Zahir ва яна бир неча тадкикотчилар урганиш натижасида автобусларнинг хдракат вактига (йуловчиларнинг кутиш вактлари, автобуснинг тухташ вактлари, хайдовчиларнинг ёнда-шуви, йуловчиларнинг частотаси, авто-бусларнинг харакат интерваллари каби) куплаб курсаткичлар сезиларли таъсир этишини аниклашган. "Тигиз соат"лар ва бошка вактларда хайдовчиларнинг оралик бекатларда тухташ вакти буйича муноса-батлари турлича булиши тугрисида хулоса беришган [7].
Йуналишларда йуловчилар сонига транспорт воситалари, об-хаво ва бошка турли вокеалар билан боглик куплаб омиллар таъсир килади [10, 11]. Шу боис автобуслар сони ёки турини доимий равишда йуловчи-лар сонига мувофиклаштириш мураккаб ма-сала хисобланади.
Йуналишлардаги автобусларнинг та-шиши мумкин булган йуловчилар хажми билан хакикий йуловчилар хажми уртаси-да тафовут булиши, уларнинг оралик бе-катларда колиб кетиши ёки аксинча бул-са, автобусларнинг самарасиз ишлашига олиб келади. Ташишларни ташкил этишда
ТЕХНИКА ФАНЛАРИ ТЕХНИЧЕСКИЕ НАУКИ TECHNICAL SCIENCE
Я
йуналишлардаги автобусларнинг ташиши мумкин булган йуловчилар хажми билан хакикий йуловчилар хажми орасида фарк канчалик катта булса, йуловчиларнинг уз-гарувчанлиги янада ортади. Бунинг учун йуналишларда ташиш учун талаб канчали-гини билиш лозим. Йуловчиларнинг тала-блари тугрисидаги маълумотлар улар эхти-ёжини кондириш учун асос булиб хизмат килади [12].
Курилаётган давр учун йуловчилар оки-ми узгаришининг конуниятларини аниклаш, келажакда кандай хажмда булишини башо-рат килиш хисобига зарур автобуслар сони ва турини режалаштириш мумкин. Башорат-лар натижаси 80 %дан ортик аниклик беради
[13].
Mo, Y. ва бошкалар вакт, иш куни ва об-хавони хисобга олган холда йуловчилар-нинг автобусларга булган талабини башорат килиш усулини ишлаб чикишган [14].
Йуналишларда йуловчиларга ташиш хизматлари курсатиш борасида турли пара-метрларни такомиллаштириш буйича дунё тадкикотчилари томонидан турли тадкикот-лар олиб борилган. Аммо йуловчининг ман-зилга етиб бориш вактини рационаллашти-ришга доир етарлича тадкикот олиб борил-маган.
Тадкикот методологияси
Йуловчининг манзилига етиб бориш вактини интеграл бахолаш ифодасини ишлаб чикиш учун уни ташкил этувчи вакт-ларни алохида-алохида куриб чикамиз.
Йуловчи уйидан чикишидан то ман-зили (иш, укиш)га етиб олгунгача булган жараён мураккаб булиб, унга сарфлана-диган вакт жуда куп параметрлар асосида шаклланади. Шуни хам таъкидлаш керак-ки, йуловчининг манзилига етиб бориш вактига таъсир этувчи курсаткичларнинг барчаси тасодифий табиатга эга. Шу са-бабли мазкур вактни режалаштириш му-раккаб масала хисобланади. Йуловчининг манзилига етиб олиш вакти уйидан бекат-гача, бекатда транспортни кутишга, транс-портдаги катновга, бошка транспортга кайта утириш ва бекатдан тушгандан манзилига етиб олиш учун сарфлайдиган
вактлардан иборат. Мазкур жараён йуловчининг манзилига етиб олишда йунали-шли автобусдан фойдаланган холати учун куриб чикилади ва уни куйидагича ифода-лаш мумкин:
t + t + t + t + L
бе тк к ку бм
(1)
бу ерда t - йуловчининг бекатгача етиб олишга сарфлайдиган вакти, мин.;
t - йуловчининг бекатда транспортни кутишга сарфлайдиган вакти, мин.;
t - йуловчининг автобусдаги катновга сарфлайдиган вакти, мин.;
t - йуловчининг бошка транспортга кай-та утиришга сарфлайдиган вакти, мин.;
t6m - йуловчининг бекатдан тушгандан манзилига етиб олиш учун сарфлайдиган вакти, мин.
(1) ифодадаги хар бир вакт яна маълум ташкил этувчилардан иборат ва куйида уларга тухталиб утамиз.
Йуловчининг бекатгача етиб олиш вакти куплаб курсаткичларга боглик. Улардан асосий иккитаси бу унинг уйидан бекат-гача булган масофа ва йуловчининг пиёда харакатланиш тезлигидир. Аммо масофа ва тезлик курсаткичларига хам турли омиллар таъсир этади ёки бошкача килиб айтганда, турли курсаткичлар таъсирида шакллана-ди. Биринчидан, масофа худуднинг тоифа-си хамда у ердаги жамоат транспортининг ривожланганлик даражасига боглик холда турлича булади. Агар худудда куп каватли уйлар жойлашган булса, бекатгача булган масофа 500 м гача, бир каватли уйлар жойлашган худуд булса, 700 м гача булиши лозим. Иккинчидан, йуловчи кайси бекатга бо-ришни танлашига хам боглик. Учинчидан, йуналиш тармогининг зичлиги хамда бекат-лар орасидаги масофа таъсир этади.
Йуловчининг пиёда харакатланиш тезлиги эса унинг худудда харакатлана-ётган йулининг шароити билан боглик равишда турли кисмларда турлича кий-матга эга булади. Шулардан келиб чикиб, йуловчининг пиёда харакатланадиган йул узунлигини куйидагича ифодалаймиз (1-расм):
t
ме
ТЕХНИКА ФАНЛАРИ ТЕХНИЧЕСКИЕ НАУКИ TECHNICAL SCIENCE
1-расм. Йуловчининг уйдан бекатгача булган ^аракати схемаси. lt - йуловчининг уйидан жамоат транспорти харакатланадиган йулгача булган масофа; l2 - жамоат транспорти харакатланадиган йулдан бекатгача булган масофа; 1т - йуловчининг уйидан жамоат транспорти бекатигача булган туFри чизикли масофа; 1бм - йуловчининг уйидан жамоат транспорти бекатигача пиёда харакатланадиган масофа.
Йуловчининг уйидан жамоат транспорти бекатигача пиёда харакатланадиган масофа-си куйидагича ифодаланади:
1м = KKlT
бм m н T
(2)
бу ерда Km - оралик бекатни танлаш коэффициента;
Кн - пиёда харакати нотекислик коэффи-циенти;
1т - йуловчининг уйидан жамоат транспорти бекатигача булган тугри чизикли масофа.
1-расмдаги йуловчининг пиёда харакат-ланиш схемаси тугри бурчакли учбурчак то-монларига мос келганлиги сабабли (2) ифо-дадаги йуловчининг уйидан жамоат транс-порти бекатигача пиёда хдракатланадиган масофасини куйидагича аниклаш мумкин:
'а, = лЙ^
(3)
бу ерда ^ - йуловчининг уйидан жамоат транспорти харакатланадиган йулгача бул-ган масофа, м.;
l2 - жамоат транспорти харакатланадиган йулдан бекатгача булган масофа, м.
(3) ифодадаги йуловчининг уйидан жамоат транспорти харакатланадиган йулгача булган масофа (l;) йуловчи транспорти тар-моклари зичлиги билан богликлиги сабабли уни куйидагича ифодалаш мумкин:
(4)
бу ерда ойт - йуловчи транспорти тармокла-ри зичлиги, км/км2.
(4) ифодадаги йуловчи транспорти тар-моклари зичлиги эса куйидагича аникланади:
L,,
1\,
(5)
бу ерда Lük - худуддаги йуловчи транспорти тармогининг умумий узунлиги, км,
Fm - худуд майдони, км 2.
Табиийки, йуловчи энг якиндаги бе-кат томон харакатланади. Демак, жамоат транспорти харакатланадиган йулдан бе-катгача булган масофа (l2) перегон (бекат-лар орасидаги масофа) узунлигининг ярми-дан катта булмайди, яъни нолдан 1пер/2 гача булади. Шу сабабли жамоат транспорти харакатланадиган йулдан бекатгача булган уртача масофани (l2) куйидагича ифодалаш мумкин:
(6)
бу ерда lnep - перегон (бекатлар орасидаги масофа) узунлиги, м.
Шунда йуловчининг уйидан бекатгача етиб олиш учун сарфлайдиган вактини куйидагича ифодалаш мумкин:
ТЕХНИКА ФАНЛАРИ ТЕХНИЧЕСКИЕ НАУКИ TECHNICAL SCIENCE
О
•J
Йуловчининг бекатда автобусни кутишга сарфлайдиган вактига турли омиллар таъсир этади. Шулардан асосийси йуловчи кутаётган йуналишдаги автобуснинг харакат интервали хамда харакат жадвалидан огиш даражаси-дир. Мазкур параметрлар билан богликлик ифодаси куйидаги куринишга эга [15]:
(8)
бу ерда I - харакатланувчи бирлик харакат интервали, мин.;
§2 - йуналишда харакатланувчи бирлик-нинг режадаги интервалдан уртача квадратик огиши, мин.;
Pp - йуловчининг транспортга чикишни рад этиш эхтимоллиги. Режадаги интервалдан рухсат этилган огиш: шахар йуналишла-ри учун - ±2 мин; шахар атрофи йуналишла-ри учун - ±3 мин; шахарлараро йуналишлар учун - ±5 мин.
(1) ифодада келтирилган ташкил этувчи-лардан энг мураккабларидан бири бу йуловчининг автобусда сарфлайдиган вактидир. Мазкур жараёнда сарфланадиган вакт йулов-чининг ихтиёрига эмас, аксинча, йуналиш буйича ишлаб чикилган харакат жадвали ("тигиз соат"), харакатланадиган куча-йул тармогида йул харакатининг ташкил этил-ганлик даражаси, йул шароити, хайдовчи ва шу кабиларга боглик булади.
Йуловчининг транспортдаги катновига сарфлайдиган вакти автобуснинг харакат ва оралик бекатларда сарфлайдиган вактлари-дан иборат.
Автобуснинг катнов давомидаги харакат-ланиш вактини оралик бекатлараро харакат-ланиш вактлари йигиндисидан иборат були-шини хисобга олган холда, бекатлараро хар бир масофанинг шу йул участкасида эриши-лаётган уртача техник тезликка нисбати би-лан ифодаланади [16]:
Йуналишда автобуснинг оралик бекатларда, аникроги, z-ракамли оралик бекатда, автобуснинг туриб колиш вакти эса уни
бекат бандлиги туфайли бекатга киришни кутиб колиш, автобусдан йуловчиларни ту-шириш, автобусга йуловчиларни чикариш ва уларнинг бекатдан чикишини кутиб колиш (агар бекатнинг чикиш йулакчаси банд булса) хамда автобуснинг бекатга киргандан чикиб кетгунча харакатланиш вактларидан иборат [16].
Йуловчининг бир транспортдан бошкасига утиришга сарфлайдиган вакти айрим холлар-да (транспорт тури узгарганда, масалан, авто-бусдан метрога утирганда, баъзида транспорт тури узгармаган холда хам) бекатдан-бекатга-ча юриб бориш ва транспортни кутиш вактлари йигиндисидан, айрим холларда эса (ма-салан, автобус йуналиши узгарганда) факат транспортни кутиш вактидан иборат булади.
Биринчи холатда:
t = t, + t
ку ое тк
Иккинчи холатда:
t = t
ку тк
(9)
(10)
Аммо умумий ифодада (9)дан фойдалан-са булади. Агар йуловчи транспортдан туш-ган бекатидан бошка транспортга утирса, бекатгача етиб олишга сарфлайдиган вакти-нинг киймати нолга тенг.
Юкоридагилардан келиб чикиб, йуловчининг манзилга етиб олиш вактининг умумий ифодасини келтириб чикарамиз. Йуловчининг бекатгача етиб олишга сарфлайдиган вакти шартли равишда бекатдан тушгандан манзилига етиб олиш учун сарфлайдиган вактига тенг деб кабул ки-линганда, ифода куйидаги куринишга эга булади:
(11)
бу ерда L - уртача оралик бекатлараро ма-софа, км;
VT- автобуснинг оралик бекатлараро уртача техник тезлиги, км/соат;
tKyi - йуловчининг бошка транспортга кайта утиришга сарфлайдиган уртача вакти,
ТЕХНИКА ФАНЛАРИ ТЕХНИЧЕСКИЕ НАУКИ TECHNICAL SCIENCE
мин.; n - йуловчининг транспортдаги кат-новда юрадиган бекатлар/перегонлари сони; m - йуловчининг транспортга кайта утири-шлари сони.
(11) ифодада йуловчининг транспортга кайта утиришлари сонининг (m) урнига К - йуловчининг транспортга кайта утириш коэффициентини куйиш хам мумкин.
Тадкикот натижалари
Синов тадкикоти йуловчининг "Ялангоч" дахаси 111-уйдан Миробод тумани Одилху-жаев кучаси 1-уйгача келишда сарфлайди-ган вактини аниклаш буйича утказилди. Йуловчининг манзилга етиб олишдаги пи-ёда сифатидаги харакати хамда йуловчи сифатида транспортдаги харакати курсат-кичлари замонавий "Geo Tracker" дастури
асосида амалга оширилди. Бунда йуловчи 63-62-40-сонли автобус йуналишлари схе-маси буйича харакатланди. Йуловчининг манзилга етиб бориш учун сарфлаган вакти (умумий 48 дакика 35 сония) таксимоти 2-расмда келтирилган.
Олиб борилган тадкикот натижалари-дан йуловчининг транспортга кайта утириш учун куп вакт сарфлаётганини куриш мумкин. Йуловчининг транспортга кайта утириш учун сарфланадиган вакти бекат-дан бекатга юриш масофаси ва транспортни кутиш вакти билан бирга кайта утириш ко-эффициентини хисобга олади. Йуловчининг транспортга кайта утириш коэффициенти эса шахар ахолиси сони ва бекатлар ораси-даги перегон масофасига боглик.
2-расм. Синов тадкикотида аникланган йуловчининг манзилига етиб бориш учун сарфлаган
вактининг таксимланиши
Хулоса
Олиб борилган тадкикотлар натижасига кура куйидаги хулосаларга келинди:
1. Йуловчининг манзилга етиб бориш учун сарфланадиган вактини йуловчига боглик булган ва боглик булмаган кисм-ларга ажратиб урганиш максадга мувофик. Бекатгача ва транспортдан тушгандан ман-зилгача етиб бориш хамда бошка транспортга кайта утириш учун сарфланадиган вактларга таъсир этувчи оралик бекатни танлаш коэффициенти, пиёда харакатла-ниш тезлиги ва унинг нотекислик коэффициенти хамда транспортга чикишни рад этиш эхтимолликлари йуловчига кисман
боглик. Долган курсаткичлар эса йуловчига боглик эмас.
2. Синов тадкикотлари натижалари йу-ловчининг бошка транспортга кайта утириш учун сарфлаган вакти умумий вактнинг 15,85 %ни ташкил этганлигини курсатди. Бу эса куп.
3. Йуловчининг манзилга етиб олиш учун сарфлайдиган умумий вактини аниклайди-ган интеграл ифода келтириб чикарилди. Мазкур вактни ташкил этувчиларни куп омилли регрессия тахлили асосида огир-ликларини аниклаш оркали курсаткичлар-ни яхшилаш буйича тадкикотлар олиб бо-риш лозим. Бу масалалар ечими кейинги тадкикотларда режалаштирилган.
ТЕХНИКА ФАНЛАРИ ТЕХНИЧЕСКИЕ НАУКИ TECHNICAL SCIENCE
References
1. Hududlarda zhamoat transportini rivozhlantirish choralari belgilandi. [The regions public transport development measures have been assigned]. According to newspaper Halq sozi, no 252 (7754), 01.12.2020.
2. Yuqing D. (2001). Improving Transit Service and Headway Regularity with Real-Time Control, Transportation Research Board. 2001, pp. 161-170.
3. Ceder A. Public Transit Planning and Operation: Theory, Modeling and Practice. (1st ed.). Butterworth-Heinemann, Oxford. United Kingdom, 2007.
4. Ceder A. Public-Transport Automated Timetables using Even Headway and Even Passenger Load Concepts Transportation, 32nd Australasian Transport Research Forum. 2009,
5. Dixit M., Brands T., van Oort N., Cats O., Hoogendoorn S. Passenger Travel Time Reliability for Multimodal Public Transport Journeys. Transportation Research Record, vol. 2673(2), 2019, pp. 149-160.
6. Timalsena A.P., Marsani A., Tiwari H. Impact of Traffic Bottleneck on Urban Road: A Case Study of Maitighar-Tinkune Road Section. Proceedings of IOE Graduate Conference, 2017, pp. 623-628.
7. Zahir U.M., Matsui H., Fujita M. Investigate the effects of bus and passenger arrival patterns and service frequency on passenger waiting time and transit performance of Dhaka metropolitan area. Urban Transport VI, 2000, pp. 55-64.
8. Moreira-Matias L., Ferreira C., Gama J., Mendes-Moreira J., Freire de Sousa J. Bus Bunching Detection: A Sequence Mining Approach. Conference: Ubiquitous Data Mining (UDM) Workshop in conjunction with the 20th European Conference on Artificial Intelligence - ECAI 2012, pp. 13-17.
9. Fonzonea A., Schmeckerb J.-D., Liu R. A model of bus bunching under reliability-based passenger arrival patterns. 21st International Symposium on Transportation and Traffic Theory. Transportation Research Procedia 7, 2015, pp. 276-299.
10. Singhal A., Kamga C., Yazici A. Impact of weather on urban transit ridership. Transportation Research, Part A: Policy and Practice, 2014, vol. 69, pp. 379-391.
11. Friedman M.S., Powell K.E., Hutwagner L., Graham L.M., Teague W.G. Impact of changes in transportation and commuting behaviors during the 1996 summer Olympic games in Atlanta on air quality and childhood asthma. JAMA, (2001), vol. 285 (7), pp. 897-905.
12. Eboli L., Mazzulla G. Service quality attributes affecting customer satisfaction for bus transit. Journal of public transportation, 2007, vol. 10 (3), pp. 2.
13. Ohler F., Krempels K.-H., M'obus S. Forecasting Public Transportation Capacity Utilisation Considering External Factors, In Proceedings of the 3rd International Conference on Vehicle Technology and Intelligent Transport Systems. 2017, pp. 300-311.
14. Mo Y., Su Y. Neural networks based real-time transit passenger volume prediction. In Power Electronics and Intelligent Transportation System, 2nd International Conference on, vol. 2, 2009, pp. 303-306, IEEE.
15. Roschin A.I. The collections of tasks 'Passengers transportation technology': practical course. A.I. Roschin, A.I. Djukov, F.V. Akopov; under the general editorship of professor N.O. Blyudyana, Moscow, MADI, 2016, 32 p.
16. Butaev S.A. and oth. Moderation and optimization of transportation processes. Tashkent, Fan Publ., 2009, 294 p.
17. Fadeev A.I. The task of determining the optimal structure of the rolling stock fleet of urban passenger transport. IOP Conf. Series: Materials Science and Engineering, 734, 2020,
pp. 1-17.
p. 6.
«
ТЕХНИКА ФАНЛАРИ ТЕХНИЧЕСКИЕ НАУКИ TECHNICAL SCIENCE
18. Beirao G., Sarsfield J. Enhancing service quality in public transport systems. Article in International Conference Proceedings Book, 2006, pp. 837-845.
19. Tyrinopoulos Ya., Aifadopoulou G. A complete methodology for the quality control of passenger services in the public transport business, European Transport\Trasporti Europein. 38 (2008): pp. 1-16.
20. Abdullaev B.I. Research of factors influencing bus capacity utilization rate on routes. Innovations in road transport: the main directions of interaction between science and business. Proceedings of the International scientific-practical conference, 2019, pp. 206-214.
Такризчи: Ирисбекова М., и.ф.д. (DSc), "Транспорт логистикаси" кафедраси профес-сори.