CC BY
54
savremeno naoružanje i vojna oprema
VIŠENAMENSKI BORBENI AVION INDIJE MIG-35*
Ruski proizvođač aviona MiG obe-lodanio je svoj MiG-35 u obliku koji je ponuđen kao višenamenski borbeni lo-vački avion za potrebe indijskog ratnog vazduhoplovstva, koji je na izložbi Aero India 2007 imao svoj debi. Kompanija je objavila opširne detalje o radaru, elektro-optičkom senzoru i drugim sistemima.
MiG-35 u letu na izložbi Aero India 2007
Trup aviona je od veoma poznatog MiG-29M2, ali je elektronska oprema sa-svim nova i prikazana je po prvi put.
Projektni biro RPKB (Ramenski projektni i konstrukcioni biro) integrisao je sistem avioelektronike u sistem za upravljanje vatrom i navigacioni sistem.
* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, april 2007. godine
Osnovni senzor za upravljanje vatrom na MiG-35 je radar Žuk-AE sa aktivnom elek-tronski skenirajućom antenom (AESA), ko-ju je izradio Naučnoistraživački institut Fazotron iz Moskve. Model preliminarne varijante ovog radara bio je prikazan na izložbi MAKS 2005. Radar je imao ante-nu prečnika 700 mm, urađenu od 1088 predajno-prijemnih modula (272 paketa s 4 modula svaki), ali sa značajnom ma-som od 450 kg.
U novijem projektu, masa individual-nih komponenata je smanjena, urađeni su izrezi na telu radara, a korišćena je i laka magnezijeva legura. Radi daljeg smanjenja mase do 220 kg, prečnik antene je skraćen na 575 mm, a broj modula sveden na 680 (170 paketa po četiri modula svaki).
Eksperimentalni radar Žuk-AE pro-jektovan je 2006. godine i zatim ugrađen na MiG-35 koji je prikazan na izložbi Aero India 2007. Početna partija od 12 radara Žuk-AE planira se za proizvodnju u 2008. godini.
Početna faza radara Žuk-AE (ima i oznaku FGA29), koja je prikazana na Aero India, jeste modernizovana verzija mehanički skenirajućeg radara Žuk-ME, opremljenog novom antenom AESA. On koristi kompjuterski sistem Žuk-ME,
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4/2007.
497
uključujući data-procesor, signal-proce-sor i softver, kao i vremenski generator.
Radar Žuk-AE/FGA29 može da se dobije i konverzijom radara Žuk-ME. In-stitut Fazotron nudi te zahvate za korisni-ke radara Žuk-ME zemljama kao što su Alžir, Eritreja, Indija i Jemen. Radar Žuk-AE/FGA29 je multifunkcionalni X--bend radar (dužina talasa 3 cm), koji može da prati i vrši zahvat ciljeva u va-zdušnom prostoru, na kopnu i moru.
Elektrooptički nišan radara OLS-UEM iznad krova kabine pilota
U sadašnjem obliku radar ima do-met pretraživanja 130 km protiv lovačkih aviona sa radarskim presekom od 5 m2 Može da prati 30 vazdušnih ciljeva i da vrši zahvat 6 jednovremeno.
Sledeća faza radara, oznake Žuk--AE/FGA29, biće namenjena za oprema-nje lovačkih aviona MiG-35. Oni će dobi-ti novi kompjuterski sistem i novi multi-funkcionalni širokopojasni generator. Do-met radara Žuk-AE/FGA29 biće 200 km (za ciljeve radarskog preseka 5 m2), a mo-ći će da prati 60 ciljeva i vrši zahvat 6 istovremeno. Sve radarske komponente projektuje i proizvodi Institut Fazotron,
izuzev predajno-prijemnih modula za koje je angažovao dve kompanije iz Tomska.
Jedan od zahteva tendera za višena-menski borbeni avion Indije bio je i transfer tehnologije za proizvodnju u Indiji, što je i prihvaćeno.
Od jednakog značaja za MiG-35 su njegove dve ugrađene elektrooptičke sen-zorske jedinice: sistem vazduh-vazduh OLS-UEM (optička lokatorska stanica) i sistem vazduh-zemlja OLS-K (kontejner-ska). Obe jedinice razvio je Naučnoistra-živački institut za precizne pribore (NII PP), koji se ranije specijalizovao za optič-ku i lasersku opremu za merenje putanje raketa za kosmičke stanice.
Infracrveni uređaj za pretraživanje i praćenje automatski otkriva i prati va-zdušne i zemaljske ciljeve, te pokazuje pilotu sliku cilja radi prepoznavanja. Uređaj sadrži termokameru (320x256 piksela) i TV kameru (640x480 piksela). Optički kanal sa skenirajućim ogledalom je zajednički za obe kamere i zaštićen sa polusfernom prozirnom glavom od belog safira. Ogledalo snima vazdušni prostor po azimutu ±90° i po elevaciji -15/+60° (u odnosu na osu aviona). Ciljevi u va-zdušnom prostoru mogu se otkriti na udaljenostima preko 45 km u repnoj po-ziciji ili 15 km u čelnoj poziciji.
Ugrađeni laserski daljinomer radi u dve talasne dužine: 1,57 pm (bezbedno za oči) za trenaž i 1,06 pm za borbenu upo-trebu. On pokriva udaljenosti od 200 m do preko 20 km. Cela optičko-lokatorska stanica OLS-UEM ima masu 78 kg. Prototip radova OLS-UEM bio je ugrađen u eksperimentalni MiG-29M2, koji je mo-difikovan kasnije i ugrađen u prototip MiG-35 2006. godine. Slična, ali jedno-stavnija verzija OLS-UE ugrađena je u in-
498
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 4/2007.
dijske brodske avione MiG-29K. Sistem OLS-K koristio se za otkrivanje i praćenje površinskih ciljeva. Prema podacima iz instituta NII PP, radar OLS-K može da ot-krije ciljeve veličine tenka sa udaljenosti 20 km ili motorni čamac sa 40 km, dok laserski daljinomer meri rastojanja preko 20 km. Optički kanal, koji je zajednički za IC senzor i TV kameru, ugrađen je ispod polusferne prozirne glave, slično kao kod OLS-UEM. Uređaj sadrži laserski daljinomer - pokazivač cilja i laserski tragač. OLS-K ugrađen je u kontejner dužine 1,98 m, mase 110 kg, a obešen je ispod desnog dovodnog trakta vazduha u motor.
Samozaštitna oprema na MiG-35 uključuje upravljanje uređajima za upozo-renje (radar, optika laser), elektronsko ometanje i raspršivačima opiljaka-svetlo-sti. Taj potpuno automatski sistem lansira odbrambene mere i preporučuje izbegava-juće manevre. Najurgentnija upozorenja ponavljaju se i zvučnim signalom. Ova oprema još nije konačno specifikovana. Najverovatnije je da će prijemnik za radar-sko upozorenje biti indijski uređaj Tarang Mk2, koji je standardni za indijske vazdu-hoplovne snage. Ruska opcija je uređaj L150 Pastel. Prijemnik za radarsko upozorenje ima tri antene, od kojih su dve ugra-đene na krilima i pokrivaju prednju hemis-feru, dok je treća repna i pokriva 90° po azimutu zadnje hemisfere. IC uređaj za otkrivanje napadajućih raketa SOAR (Stant-siya Obnaruzheniya Atakuyushchikh Ra-ket) razvio je institut NII PP. Uređaj ima dva senzora, jedan smešten ispod levog va-zdušnog trakta motora kojim se osmatra niža hemisfera, dok je drugi smešten iza pilotske kabine i njime se osmatra gornja hemisfera. Uređaj SOAR može da otkrije
lansiranje preciznih PA raketa sa udaljenosti od 10 km, raketa vazduh-vazduh sa 30 km i velikih PA raketa sa udaljenosti od 50 km. Uređaj otkriva lanser rakete i pravac iz kojeg dolazi raketa.
Radar Žuk-AE/FGA29 s antenom AESA
Laserski uređaj upozorenja SOLO (Stantsiya Obnaruzheniya Lazernogo Oblucheniya), koji je, takođe, razvio in-stitut NII PP, ima dva senzora smeštena na krilu i oni pokrivaju 360° po azimutu. Uređaj SOLO može da otkrije laserski daljinomer koji prati avion sa rastojanja od 30 km i da odredi njegovu ugaonu po-ziciju sa tačnošću od 0,5°. Operativni ta-lasni opseg uređaja je između 1,06 i 1,57 pm, a masa 800 g.
Kompanija MiG i italijanska Elec-tronica objavile su na avioizložbi u Bangalore da su kooperanti u integrisanju sa-mozaštitnog omotača ELT/568 u samo-zaštitni sistem MiG-35. Uređaj ELT/568 pokriva sa svoje dve antene prednju he-misferu, a sa trećom zadnju hemisferu. MiG-35 imaće dva raspršivača svetlosti od 16 zrna kalibra 50 mm, koji su ugra-đeni u repnom delu blizu motora.
M. K.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4/2007.
499
TAKTIČKA BESPILOTNA LETELICA SKELDAR*
Kompanija Saab Aerosystems pri-prema svoju bespilotnu letelicu s rotira-jućim krilima Skeldar V-150 za početak taktičkih ispitivanja u 2007. godini.
Demonstracija mogućnosti letelice Skeldar planira se u operativnoj zoni gde bi locirala i identifikovala ciljeve, pove-zala njihove položaje s komandnim cen-trom, uputila poziv za vatru i, na kraju, izvršila procenu učinka.
Probni letovi letelice Skeldar započeli su u maju 2006. godine, pri čemu se kompanija Saab usmerila na pripremu letelice za nerestriktivne operacije u kontrolisanom civilnom vazdušnom prostoru, jer letelica mora da bude sposobna da leti i kroz slobodan civilni vazdušni prostor bez obzira da li je na vojnom ili civilnom zadatku.
Skeldar je projektovan prvenstveno za zadatke na kopnu. To uključuje brojne vojne operacije, ali i policijske i parami-litarne zadatke, kao i komercijalne, poput kontrole cevovoda i dalekovoda.
Taktička bespilotna letelica Skeldar na probnom letu
* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 28. februar
2007.
Kompanija Saab vrši pripreme za is-punjavanje zahteva evropskih mornarica za ovom letelicom, pri čemu bi trebalo da bude osposobljena i za spuštanje na brodske plat-forme na moru. Skeldar sada leti sa elektro-optičkim senzorskim sistemom PolyTech Cobalt 275. Opremljen komercijalnim stan-dardnim datalinkom, Skeldar je demonstri-rao dolet do 100 km. U suštini, dolet bespi-lotne letelice i performanse ograničeni su samo na uslove datalinka.
Autonomija leta Skeldara je između 4 i 6 časova. Postojeći dvotaktni motor od 40,5 kW može da se zameni alterna-tivnim na teška goriva, čime bi se pobolj-šao dolet i brzina.
Kompanija Saab namerava da doda nekoliko novih sistemskih rešenja, uz osnovnu opremu sa elektrooptičkim/IC senzorima. Jedno od njih je minijaturni radar sa sintetizovanim otvorom Selex PicoSAR. Razmatraju se i mogućnosti adaptacije za komplet elektronske opre-me za osmatranje Saab Aviatronics ESP, koja je optimizirana za upotrebu protiv zemaljskih radarskih odašiljača, ali se može proširiti i na bilo koji emitujući si-stem, čak i za detekciju telefona.
M. K.
DRUGA GENERACIJA BESPILOTNIH LETELICA GLOBAL HAWK*
Prva bespilotna letelica „velikih kri-la“ RQ-4 Block 20 Global Hawk izvršila je svoj probni let 1. marta kada je prele-tela Kaliforniju. To je bio prvi projekat druge generacije letelica Global Hawk
* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, april 2007.
500
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4/2007.
koji je ponuđen i za SAD (program obal-skog osmatranja) i za Nemačku (projekat EuroHawk) a znatno se razlikuje od pret-hodnog modela RQ-4A.
Uočljiva razlika između modela Blok 20 i modela prethodne letelice je u povećanom rasponu krila na 39,9 m (rani-je 35,41 m) i proširenom trupu, tako da joj je sada ukupna dužina približno 14,5 m.
Druge promene uključuju uvođenje dva generatora (glavnog od 27 kW i po-moćnog od 10 kW), povećanje korisne no-sivosti sa 907 kg na 1361 kg i novi pogon-ski motor turbodžet AE3700H. Paket elek-tronike treba da bude sličan prethodnom.
Prema izvorima iz kompanije Nor-throp Grumman, model Blok 20 ima dolet 22 780 km, plafon leta nešto niži od 18 228 m (60 000 ft), brzinu krstarenja 574 km/h i boravak u vazduhu od 24 do 36 časova.
Namenjena da zameni dosadašnju nemačku mornaričku obaveštajnu leteli-cu Bregnet Atlantic Signit, nova osnovna letelica EuroHawk koristiće integrisani SIGNIT sistem (ISIS) koji je razvila kompanija EADS. Tu se podrazumeva antena ELINT ugrađena u nosu letelice (electronic intelligence), koja pokriva prostor od 200° po azimutu, zatim pred-nje odeljenje avionike u koje je smešten inercioni navigacioni sistem, ELINT podsistem i interfejs jedinica „front“, za-tim levi i desni bočni sklopovi antena ELINT, te zadnji sklop avionike sa ko-munikacijskim obaveštajnim podsistemi-ma (COMINT). Sistem ISIS uključuje COMINT i ELINT mogućnosti i zemalj-ski element za proračun i analizu koji može da pokriva frekventne opsege od 30 kHz do približno 30 GHz i omoguća-va paralelno korišćenje uskopojasnih i ši-rokopojasnih prijemnika.
Bespilotna letelica RQ-4 Blok 20 Global Hawk
Arhitektura sistema omogućava automatsku analizu i klasifikaciju signala i koristi koncept s visokim stepenom automatizacije. Sistem uključuje displej sa prikazom situacije u realnom vreme-nu, COMINT/ELINT rezultate korekcije, interfejs za integraciju sistema u „mrežu okoline povećanih mogućnosti“ i „pune“ zemaljske podrške za planiranje zadataka prevoženja, generisanje poruka pre leta, sistem osmatranja i procene podataka po-sle leta.
Kompanija EADS predlaže letelicu EuroHawk i kao radarsku platformu za pokretne ciljeve na bazi panevropskog radarskog sistema 8-12,5 GHz SOSTAR (Stand-off Surveillance and Target Acquisition Radar). Takva letelica trebalo bi da koristi aktivni elektronsko skenira-jući senzor (AESA) i da sadrži čeoni an-tenski sistem za radarski prijemnik upo-zorenja za prednju hemisferu, prednje odeljenje za smeštaj avionike radara i od-brambene opreme, donji antenski sistem ispod centralne sekcije, sklop vučnog mamca, i repne antene radara za zadnju hemisferu.
Prema objavljenim podacima, konfi-guracija SIGNIT EuroHawk predviđena
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4/2007.
501
je za let od 30 časova, maksimalnu nosi-vost od oko 14 t, maksimalnu brzinu od 555 km/h i operativni plafon leta do 20 km (65 600 ft).
M. K.
TENKOVSKI NAVIGACIONI SISTEM ANDROMEDA 21*
Ruska kompanija RussGPS na izlo-žbi IDEX 2007 prvi put prikazala je novi sistem za praćenje na ruskim tenkovi-ma serije T. Razvojni satelitski naviga-cioni sistem Andromeda 21 namenjen je da, kao jeftino rešenje, obezbedi dobru procenu situacije u tenkovskim formaci-jama.
Sistem se oslanja na hibridni/iner-cioni navigacioni sistem u kombinaciji sa širokopojasnim zemaljskim komu-nikacijama za održavanje protoka in-formacija unutar zone operacija. Osnovni elementi sistema Andromeda 21 uključuju tenkovski satelitski navigacioni uređaj (TSNU) i pripadajući displej sa ekranom na dodir. Uređaj TSNU je hibridni zemaljski navigacioni sistem koji objedinjava kombinova-ni GPS/GLONASS prijemnik, speci-jalno razvijen u kompaniji RussGPS (s jediničnom cenom od samo 70 dolara), fiber-optički žiroskop i radio-modem. Taj uređaj se povezuje sa dve antene ugrađene na krovu tenka - jedna kom-binovana antena GPS/GLONASS i druga zajednička radio-antena (400 -2000 MHz). Koristeći radio-mrežu tenk automatski povezuje svoj položaj (svakih 20 s) sa stacionarnim komand-
* Prema poiicima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, april 2007.
nim vozilom centra za upravljanje in-formacijama DMC (data management centre), koji je opremljen tzv. ultra-ro-bustnim komandnim kompjuterom i displejom koji uključuje centralnu pro-cesorsku jedinicu na bazi čipa Intel Celeron 600 MHz sa 256 Mb RAM. Veza sa drugim uređajima pojačava se upotrebom Ziga antene ugrađene na 30 m podižući jarbol. Pored koordinata, operator DMC je u mogućnosti da na svom displeju prati smer, brzinu i sta-nje goriva svakog tenka u mreži.
Za štabnu aplikaciju kompanija RussGPS nudi i napredni DMC, na vozi-lu montiran kontejnerski telekomunika-cioni uređaj po MIL-STD-1553B, zatim informacione i digitalne mapirane serve-re povezane sa proširenim trostrukim ekranom i upravljačkom konzolom.
Komponente tenkovskog navigacionog sistema Andromeda 21
Za pokrivanje mreže sistema Andromeda 21 postoje razne mogućnosti. Po jednoj, udaljenosti od tačke do tačke su u rasponu od 10 do 50 km (zavisno od te-rena), sa mogućnošću proširenja na 20100 km uz korišćenje automatske retran-smisije a, po drugoj, linije do 120 km, sa mogućnošću proširenja do 200 km s re-transmisijom. Sistem može da prati pozi-
502
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 4/2007.
cije više od 500 tenkova, sa preciznošću pozicije 10 m (ili 1-3 m u diferencijal-nom režimu).
Protok informacija sistema Andromeda 21 WLAN je do l Mb/s i može da se poveća kombinovanim relejnim i va-zdušnim osmatračkim platformama na bazi bespilotnih autožiroskopa koji nose radio-predajnike i stabilizovane snimače RussGPS IR55.
Autožiroskop SB-01 Srebrni leptir, na primer, kojeg pogoni motor 0,5 kW BMW, i koji, da bi pojačao sistem, nosi do 150 kg korisnog tereta, ima najveću visinu 5000 m i trajanje leta do 11,5 ča-sova. Video zapis sa SB-01 može da se prenosi direktno do tenkova i prezentuje na displeju uređaja TSNU.
M. K.
NOVI MAĐARSKI OSMATRAČKI RADAR*
Mađarska kompanija Propatria
Electronics razvila je borbeni osmatrački radar otporan na ometanje i prikazala ga na međunarodnoj izložbi IDEX 2007.
Prema izjavama predstavnika kom-panije, razvoj zemaljskog osmatračkog radara PGSR-2 Beagle FMCW (frequency modulated continous wave) zapo-čeo je u 2000. godini, a prve zahteve za isporuke uputila je Malezija 2005. godi-ne. Sa svojom horizontalno polarizova-nom antenom 28 dB Bigl (špijun) ima vanjski izgled sličan ranijim Talesovim radarima Squire X-band FMCW.
* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, april 2007.
Borbeni osmatrački radar Propatria PGRS-2 FMCW u standardnoj konfiguraciji
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4/2007.
503
Maksimalna prenosna snaga radara je 1 W, a može da otkrije osobe na uda-ljenosti od 8 km, vozila na 14 km i bro-dove na 48 km. Masa radara Bigl sa tro-nošcem iznosi približno 15 kg, a horizon-talni sektor skeniranja je od 0° do 360°, sa brzinom skeniranja između 7° i 14°/s. Minimalna radijalna brzina otkrivanja je 1,7 km/h, dok preciznost na rastojanju od 3 km iznosi ±3 m, a ±5 hiljaditih po azi-mutu. Maksimalna radarska ulazna snaga je 50 W. Sa jednim kompletom baterija radar je operativan 12 časova.
Predviđeno je da radar nose dva li-ca. Uz radar pripada laptop, WiFi komu-nikacijski sistem, akustični senzor za identifikaciju cilja i ugrađeni GPS i ure-đaj za orijentaciju. Jedan ili dva radara PGSR-2 mogu alternativno da se ugrade u Propatrijin osmatračko-izviđački si-stem na vozilu MGS3, kombinujući ih sa jarbolskim radarom EOSA-4.
M. K.
OPTIMIZACIJA SISTEMA PVO „NEBESKI ŠTIT-35“*
Nemačka je naručila od švajcarske fir-me Oerlikon Contraves dva sistema PVO Skyshield-35 AHEAD (Advanced Hit Efficient and Destruction), koji će biti optimizi-rani za protivraketnu, protivartiljerijsku i protivminsku namenu, radi zaštite isturenih operativnih baza svoje vojske. Za 48 milio-na EUR-a kompanija će završiti razvoj ver-zije C-RAM (Counter - Rocket, Artillery and Mortar), poznatiju kao Sky shield CPS (Camp Protection System), koji će biti spre-
* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 18. april 2007.
man za kvalifikaciona ispitivanja u 2009. godini, posle čega bi bili prebačeni u preko-morske jedinice nemačke vojske.
Sistem C-RAM činiće deo novog armijskog PVO sistema SysFla, koji tre-ba da zameni postojeću kombinaciju sa-mohodnog dvocevnog PA topa 35 mm Gepard i raketa zemlja-vazduh. Tipični sistem PVO Skyshield 35 („nebeski štit“) sastoji se od sistema za upravljanje va-trom s pratećim i osmatračkim radarom, izdvojenim komandnim mestom i dvo-cevnim topom 35 mm. Svi oni su projek-tovani da se mogu brzo razviti na bojištu i prevoziti kamionom ili helikopterom. Osnovni Skyshield 35 AHEAD prvobit-no je razvijen za uništavanje ciljeva na malim visinama koji su lansirani iz va-zdušnog prostora, kao i bespilotnih leteli-ca, helikoptera i aviona koji napadaju objekte na zemlji.
Verzija C-RAM ima brojne modifi-kacije, uključujući novi softver i novi projektil 35 mm AHEAD, optimiziran za uništavanje mnogo manjih ciljeva, koji imaju različite trajektorije i brzine. Dva tipa zrna 35 mm nedavno su razvijena za tradicionalnu PVO: jedno sa 152 subpro-jektila od 3,3 g i jedno sa 407 subprojek-tila od 1,2 g. Drugo zrno je, međutim, razvijeno za sistem C-RAM, i koje ima manji broj subprojektila veće težine.
Zamišljeno je da se tipične isturene baze štite sistemom Skyshield CPS. Sva-ki od njih imao bi dve umrežene senzor-ske jedinice Skyshield AHEAD i četiri obrtna topa optimizirana za sistem C--RAM. Sistemom se upravlja preko cen-tralnog komandnog mesta koji bi trebalo da radi 24 časa. Dodatno, za potrebe si-stema C-RAM adaptirano je novo topov-
504
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 4/2007.
sko postolje sa ukupno 252 zma 35 mm spremnih za upotrebu, a dodatna munici-ja se nosi u rezervi.
M. K.
SISTEM ZA DETEKCIJU SNAJPERA PDC*
Poljska kompanija AAI završila je vatrenu demonstraciju svog sistema za detekciju snajpera PDCue 4-Corner za potrebe Ministarstva odbrane Poljske, radi moguće upotrebe u poljskim jedinica-ma lociranim u Avganistanu. Na vatre-nim ispitivanjima, održanim 3. aprila 2007. godine, sistem PDCue (Projectile Detection and Cueing), bio je ugrađen na borbeno vozilo pešadije Rosomak, kako bi se pokazale sve osnovne karakteristike sistema.
Sistem PDCue 4-Corner sastoji se od četiri odvojena podudarna mikrofonska niza koji mogu da se ugrade na vozilima, bunkerima, plovnim sredstvima ili zgra-dama. Prema izjavama zvaničnika, sistem obezbeđuje veću rezoluciju od bilo kog pojedinačnog sistema. Fizičko odvajanje nizova detektora povećava redundantnost sistema, jer svaki senzor može da obezbe-di sopstveno rešenje i svaki par senzora može da se kombinuje. Senzori otkrivaju prasak („crack“) udarnog talasa i eksplo-ziju („bang“) zrna na ustima cevi. Ako je prasak otkriven, sistem proračunava do-met i elevaciju do lokacije snajpera. Ako je detektovan „bang“, može se proračunati i domet do cilja. Vreme reagovanja sistema je približno 80 ms i može da lokalizu-je15-20 gotovo istovremenih hitaca u
krugu 1500 m. Proizvođač tvrdi da sistem obezbeđuje pouzdanu detekciju pri brzi-nama vozila od preko 60 milja/h. Sistem je projektovan tako da radi u radio-mreži za prenos podataka do udaljene upravne stanice.
Sistem za otkrivanje snajpera ugrađen na vozilo Rosomak
Korporacija AAI takođe ističe da ima planove da kreira mrežno rešenje za prenos podataka s PDCue na bespilotnu letelicu koja bi lokalizovala i pratila ot-kriveni snajperski tim. I američko mini-starstvo odbrane selektiralo je ovaj sistem za ugradnju na tri oklopna transpor-tera Stryker, kao deo programa za speci-jalno opremanje jedinica armije.
M. K.
NOVI SISTEMI ZA LASERSKU TELEORIJENTACIJU ORUŽJA*
Usavršavanje sistema za navođenje vođenog oružja za blisku borbu ostaje ak-tuelno, naročito zbog pojačanih zahteva za veću verovatnoću, tačnost, daljinu i vi-šekanalno navođenje radi uništenja neko-liko ciljeva, otpornost na ometanje, kom-paktnost tehničkih sredstava, kako na objektu vojne tehnike tako i na vođenom oružju, jednostavnost njihovog korišćenja
Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 25. april 2007.
Prema podacima iz Военный парад, 3/2006.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4/2007.
505
i opsluživanja, pogodnost za razne tipove vođenog oružja, itd. Takve zahteve umno-gome ispunjavaju sistemi navođenja vo-đenog oružja pomoću laserskog zraka, ko-je razvija i proizvodi Instrumentalni za-vod „GRPZ“ iz Rjazana, Rusija.
Laserski sistemi navođenja koriste princip formiranja prostorno-kodiranog svetlosnog rastera (informacionog polja - IP), predajnikom čiji se centar poklapa sa linijom viziranja cilja, određivanja po-ložaja oružja u IP i formiranja signala upravljanja, koji usmeravaju vođeno oružje u centar informacionog polja. Si-stem koristi dovoljno snažan čvrsti laser s laserskim diodama. Skeniranje laserskog zraka ostvaruje se kompaktnim, maloinercionim, akustično-optičkim dvo-koordinatnim deflektorom, koji ne sadrži mehaničke sklopove i upravlja se elek-tričnim signalima. Sve to omogućilo je da se značajno poveća odnos signal-šum i, na osnovu toga, smanje ograničenja za primenu sistema navođenja s laserskim zrakom (LSN), u zavisnosti od vremen-skih uslova. Osim toga, omogućeno je povećanje frekvencije izmene informaci-je u laserskom rasteru, neophodne za stvaranje veoma tačnih sistema navođe-nja, kao i pri primeni veoma brzih tipova vođenog oružja.
Kadar IP formira se višeprohodnim skeniranjem laserskog zraka po vertikal-nim i horizontalnim redovima. Elektron-sko razvrstavanje laserskog zraka, radi izrade laserskog rastera pomoću akustič-no-optičkog deflektora, omogućava više-kanalno (jednovremeno) navođenje ne-koliko raketa na pojedinačni ili grupni cilj na račun organizacije nekoliko rastera za odvojeno upravljanje svake od njih.
Elektronsko upravljanje laserskim rasterom omogućava, takođe, da se obez-bede stalne razmere i ugaona stabilizacija IP u ravni svakog upravljanog oružja, ne-zavisno od trenutne udaljenosti.
Konkretnu konstrukciju LSN čine lasersko-optički predajni modul (PM) i elektronski blok.
U sastav LSN ulazi i ugrađeni foto-prijemni uređaj s dešifrirajućom aparatu-rom, koja prima lasersko zračenje od pre-dajnog modula i pretvara primljene sig-nale u oblik neophodan za konkretno upravljano oružje.
Pri razradi predajnog modula (PM) uvažavani su sledeći zahtevi:
- neophodnost premeštanja centra informacionog polja (IP) u sektoru upravljanja za izvršenje programskih pomera-nja laserskog rastera u vertikalnoj i hori-zontalnoj ravni u početku upravljanja, kao i pomeranja neophodnih za obezbe-đenje prikrivenih režima, obilaska praši-ne i podešavanje centra IP;
- individualno kodiranje IP, koje obezbeđuje raspoznavanje iskorišćenog polja u uslovima nanošenja nekoliko polja jedno na drugo;
- izmene ugaonih razmera IP u rav-ni upravljanog objekta, u skladu sa zada-tim zahtevom izmene daljine od predajnog modula;
- obezbeđenje ugaone stabilizacije IP, nezavisno od uglova nagiba nosača;
- dovoljna frekvencija obnavljanja informacije u kanalu upravljanja, za sta-bilan rad upravljanog oružja;
- prenos dve popravne komande po kanalu upravljanja;
- realizacija funkcije ugrađene kon-trole na račun uvođenja optičke povratne veze u konstrukciji predajnog modula.
506
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 4/2007.
Navedeni zahtevi izvršavaju se za potrebe izbora načina prostorno-vremen-skog kodiranja laserskog zraka. Radi pre-nosa informacije na upravljano oružje, na sredstvu se formira IP, koje se sastoji od N vertikalnih i horizontalnih redova dobi-jenih na račun trostrukog prelaženja laser-skog zraka po svakom redu u granicama IP. Informacija o koordinatama objekta u IP i o predavanim komandama nalazi se u vremenskim intervalima između svetlećih signala fotoprijemnog uređaja.
Radi efikasnog rada laserskog ozrači-vača u predajnom modulu laserskog siste-ma navođenja (LSN), obezbeđuje se tem-peraturna stabilizacija rada laserskih dioda.
Osnovne komponente laserskog sistema za navođenje
Elektronski blok LSN ostvaruje:
- vezu s ugrađenim računarom i drugim aparaturama na sredstvu;
- formiranje napona napajanja pre-dajnog modula i elekronskih modula;
- upravljanje radom predajnog modula dovodom visokofrekventnih signala na njegove akustično-optičke reflektore;
- kontrolu unutrašnjih elektronskih modula i predajnog modula.
Principi konstrukcije, tehnička reše-nja i visoko tehnološka kompaktna iz-vedba, iskorišćeni u LSN, omogućavaju: univerzalnost primene (tipovi nosača -
avioni, helikopteri, bespilotne letelice, oklopna tehnika, transportni i prenosni raketni sistemi); mogućnost rada s upra-vljanim oružjem tipa vođenih raketa ili vođenih artiljerij skih projektila.
Osnovne tehničke mogućnosti razrađenih LSN
- broj kanala navođenja - ugaone dimenzije polja upravljanja vođenog oružja: od 1 do 3 (eksperimen-talna obrada prototipa bi-la je na jednokanalnoj varijanti)
• sektor upucavanja 15°
• sektor navođenja po ciljevima 2°
- daljina upravljanja u skladu s tipom upravlja-nog oružja
- energetski potencijal do 6000 (određuje se neop-hodnim dimenzijama infor-macionog polja i ulaznog otvora fotoprijemnika)
- dijapazon kompenzacije uglova nagiba nosača ±180°
- greška u davanju koordi-nata - odnos zapremina/masa sastavnih elemenata LSN: ne više od 0,1 m
• predajnog modula 1,5 l/do 1,5 kg
• elektronskog bloka 4-6 l/do 4-6 kg
- korišćena energija iz mreže sredstva ne veća od 200 W
Ispitivanja LSN, koja su sprovedena u različitim uslovima i rastojanjima, po-kazala su visoku tačnost navođenja upra-vljanog oružja i visoku pouzdanost apa-rature.
Jedan od perspektivnih pravaca usavršavanja LSN pretpostavlja uklju-čivanje u njihov sastav toplotno-televi-zijskog automata za praćenje ciljeva, što će omogućiti uvođenje dvokonturnog automatskog upravljanja položajem IP u prostoru: brzo, elektronsko - pomoću akustično-optičkog deflektora (u grani-
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4/2007.
507
cama vidnog polja optike) i elektrome-haničko usporenije - pomoću optičko-elektronskog nišana. Time se postiže vi-soka reaktivnost sistema pri navođenju na naglo manevrišuće ciljeve, smanjuju se greške navođenja i smanjuju se zahte-vi za visoke kvalifikacije operatera za navođenje.
M. K.
KINESKO LAKO OKLOPNO VOZILO VN3 4x4*
Kineska industrijska korporacija NORINCO razvila je novo lako oklo-pljeno vozilo 4x4, sa oznakom VN3. Vozilo je sada u fazi manje intenzivne proizvodnje, za potrebe Kineske narod-ne oslobodilačke armije (KNOA).
Glavna namena vozila VN3 treba da bude osmatračko-izviđačka, mada mu ne-dostaje više savremenih dnevno-noćnih osmatračko-izviđačkih sistema, koji se već koriste u većem broju vozila tog tipa.
Po spoljnjem izgledu lako oklopno vozilo VN3 slično je francuskom blin-diranom vozilu Panhard, čija je borbena masa 3,59 t i ima posadu od tri člana.
Kinesko lako oklopno vozilo VN3 4x4
Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 14. mart 2007.
Kineski VN3 je šire vozilo, sa peto-članom posadom (komandir, vozač i 3 člana posade), ukupne mase 5,3 t. Nje-gov dizel motor razvija maksimalnu br-zinu od 110 km/h, a akcioni radijus mu je oko 600 km.
Veliki unutrašnji prostor omoguća-va primenu za razne borbene namene.
Potpuno zavareni čelični oklop obezbeđuje ljudsku zaštitu od vatre iz streljačkog naoružanja, parčadi granata, kao i nekih vrsta mina. Prozori su, tako-đe, otporni na dejstvo zrna i parčadi granata. Posada može brzo da ulazi u vozilo i da ga napušta, na dvoja bočna i jedna zadnja vrata.
Bazno vozilo opremljeno je kupo-lom naoružanom mitraljezima 12,7 mm i 7,62 mm, koji su montirani koaksijalno. Usmerava se na cilj krovnim dnevno-noćnim nišanskim sistemom. Drugi oruž-ni sistemi, uključujući protivtenkovske vođene rakete, mogu da se ugrade. Kutija sa električno upravljanim lanserima dim-nih granata, kojima se pokriva prostor is-pod vozila, montirana je sa svake strane kupole.
Standardna oprema ovih vozila uključuje ABS kočioni sistem, NBH zaš-titu i sistem za otkrivanje i gašenje poža-ra, a zajednička je i amfibijska oprema i GPS.
U 2006. godini objavljeno je da je Kina razvila lako oklopno vozilo, pod oznakom QL550, koje je slično francu-skom VBL (Vehicle Blinde Leger), ali sa borbenom masom od 7 t, koje je i dalje u fazi prototipa.
M. K.
508
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 4/2007.
NOVO BORBENO VOZILO PEŠADIJE ZA UAE*
Belgijska kompanija Sabiex razvila je novo gusenično borbeno vozilo peša-dije (BVP) za potrebe oružanih snaga Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), koje sadrži mehaničke komponente starih osnovnih borbenih tenkova OF-40.
Lokalno testiranje prototipa planira-no je za juli 2007. godine. Još neimeno-vano BVP sadrži pogon, oslanjanje i toč-kove sa viška tenkova Oto Melara OF-40, koji su smešteni u novo oklopno telo s motorom u prednjem delu.
Koncept njegove konstrukcije ima sličnosti sa konstrukcijom borbenog vo-zila pešadije Temsah, koje je izrađeno na bazi tenka Centurion a projektovao ga je Jordanski projektni i razvojni biro King Abdulah II, u saradnji sa Mašinskim pro-jektnim biroom iz Južne Afrike.
U konfiguraciji oklopnog transpor-tera, vozilo ima dužinu 8,5 m, širinu 3,35 m i visinu 2,1 m, a može da primi 10 voj-nika uz 2 stalna člana posade.
Model novog borbenog vozila pešadije za UAE
Ukupna masa vozila je 45 t, koristan teret 10 t, a obezbeđena je balistička zaš-tita po standardu STANAG4569 Nivo 5 i podna zaštita od mina TM57.
Maksimalna brzina sa dizel motorom od 830 KS MTU MB838 CaM501 i transmisijom ZF 4HP250 iznosi 60 km/h, a akcioni radijus 600 km.
Oklopno telo prototipa ima ležište kupole koje može da prihvati kupolu BMP-3 za dva člana posade.
Ugovorom je pokrivena isporuka još 39 vozila u proizvodnom zavodu Abu Dabi, a koja će se proizvesti zajedničkim ulaga-
njem kompanija Al Badi Group i Sabiex.
M. K.
Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 21. mart 2007.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4/2007.
509
