CC BY
67
savremeno naoružanje i vojna oprema
MOBILNI TOPOVSKI SISTEM CT-CV 105 mm*
Otkako je 2004. godine obelodanjen topovski sistem CT-CV 105 mm nasta-vlja svoj razvoj i u fazi je serijskih vatre-nih ispitivanja. Kompanija CMI Defence, koja je razvila sistem, u ovom poslu ima poslovnu saradnju sa američkom kompa-nijom US/Textran.
Sistem CT-CV sastoji se od kupole za dvočlanu posadu u koju je ugrađen novi top Cockerill 105 mm CV. Dva čla-na posade smeštena su sa obe strane to-pa, komandir s leve, a nišandžija s desne strane. Oba člana posade snabdevena su dvoosnim, nezavisno stabilizovanim ni-šanima SAGEM, od kojih svaki ima dvo-struko vidno polje dnevnog i toplotnog kanala, i laserskim daljinomerom bez-bednim za oči.
Komandirski nišan je panoramski i ima mogućnost uvlačenja u kupolu pri transportu radi smanjenja ukupne visine vozila. Svaki član posade ima ravan ko-lor displey za dnevno i noćno osmatranje koji su s nišanima povezani elektronskim linkom.
’ Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, januar 2006.
Nišandžija je obezbeđen i teleskop-skim nišanom za gađanje iz topa u po-vratnom režimu dejstva. Inače, osmatranje ispod kupole je potpuno elektronsko, izuzev sa par periskopa postavljenih na poklopcima posade.
Oba člana posade mogu da upravlja-ju vatrom topa 105 mm i koaksijalnog mitraljeza 7,62 mm ili 12,7 mm. Svaki može da otvara vatru i iz daljinski upra-vljanih mitraljeza 7,62 mm ili 12,7 mm, koji su montirani izvan kupole, ispred ili iza poklopca komandira.
Top i koaksijalni mitraljez pokreću se po elevaciji, a kupola kružno, pomoću elektromehaničkog pogona s ručnim pot-pomaganjem.
Top se puni automatski iz skidaju-ćih magazina koji sadrže po 16 zrna u standardnoj konfiguraciji ili 12 zrna u lakšoj izvedbi koja zadovoljava uslove transporta vazduhoplovima. Magazin je odvojen od posade posebnom pregra-dom, ali može da se puni u vozilu i izvan vozila.
U automatskom režimu top može da ispali 6 do 8 zrna u minuti, u zavisnosti od elevacije. Elevacija iznosi do 42°, uz opciju do 55° koja omogućava gađanje ciljeva izvan vidne linije.
234
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 2/2006.
Topovski sistem CT-CV na vozilu Pirana IIIH
Kupola CT-CV ima strukturu vare-nog aluminijumskog oklopa koja u osnovnom obliku obezbeđuje balističku zaštitu, poput one na lakim oklopnim vo-zilima, a njena masa iznosi oko 4000 kg. Zaštita kupole može da se poveća dodat-nim oklopom do Nivoa 5 (STANAG), koji je efikasan protiv pancirnih topov-skih projektila 25 mm APDS (Armour Piercing Discarding Sabot), ali joj se masa u tom slučaju povećava na 5500 kg.
Top CV 105 mm može da koristi svu standardnu NATO municiju 105 mm, ali, kako je izrađen od najnovijih čelika čvr-stoće 1300 Mpa, on može da izdrži priti-ske u komori i do 20% veće od standard-nih tenkovskih topova 105 mm. To omo-gućava korišćenje znatno snažnije pancir-ne municije i, posebno, M1060CV APFSDS zrna, koje je specijalno za ovaj top razvila firma Macar SA. To zrno sadr-ži penetrator velike tvrdoće od legure vol-frama, kojem je odnos dužina/prečnik 29:1, a početna brzina 1620 m/s.
Ovo zrno probija čelični oklop de-beo više od 560 mm sa udaljenosti 2000 m, što ga čini uporedivim s topovima pr-ve generacije kalibra 120 mm.
Efikasnost gasne kočnice iznosi 70%, što uz trzanje od 580 mm, znatno
smanjuje oscilacije vozila, iako mu je ukupna masa samo 17 500 kg.
U fazi demonstracije sistem CT-CV je bio ugrađen na vozilo Pirana III H. De-monstracija je uključivala statičku vatru na stabilne ciljeve udaljene preko 150 m, kao i ciljeve koji se kreću brzinom 35 km/h.
Prema rezultatima ispitivanja, sa siste-mom CT-CV postiže se tehnološka pou-zdanost za Nivo 7, što znači da je veoma blizu ili već u stanju za operativnu primenu.
M. K.
NOVO AUTONOMNO PRECIZNO ORUŽJE*
Na najmanje četiri nova precizna oruž-ja, koja su uvedena, ili treba da se uvedu u upotrebu u periodu od 2004. do 2006. godi-ne, može se konstatovati različit pristup dej-stva po utvrđenim i pokretnim ciljevima.
U SAD je težište dato na dve obla-sti. Jedna je dalja eksploatacija osnovne tehnologije preciznog vođenja municije JDAM (Joint Direct Attack Munition), koja kombinuje jednostavnu inercionu mernu jedinicu (IMU) sa prijemnikom si-stema globalnog pozicioniranja (GPS), i novog manjeg oružja, koji omogućavaju da avion nosi više bombi uz limitirane kolateralne štete. To manje oružje je podešeno i za steltne platforme, kakve su lovci JSF i bespilotne letelice. Druga oblast je kombinovanje JDAM tehnolo-gije sa drugim senzorima, što omogućava uništenje i pokretnih ciljeva.
U narednim godinama vazduho-plovne snage SAD nameravaju da lansi-raju razvoj sistema za konačno navođe-
* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, januar 2006.
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 2/2006.
235
nje na pokretni cilj. Istovremeno, pove-ćava se efikasnost osnovnog oružja tipa JDAM. Bez preteranog naglašavanja raz-vija se i uvodi sistem koji znatno poveća-va preciznost po celokupnom vojištu, uz minimalni udar i na oružje i na operatora. Mnogi od tih projekata sigurno vode ka poboljšanju mogućnosti avionskih senzo-ra da otkriju, klasifikuju i identifikuju ci-ljeve na velikim rastojanjima i obezbede oružje podacima potrebnim za ostvarenje veoma pouzdanog dejstva. Takođe, po-boljšani, precizniji nišanski kontejneri i radari AES A (Active Elektronically Scanned Array) pokazali su da mogu ge-nerisati GPS koordinate cilja u realnom vremenu, omogućavajući lovačkim avio-nima da aktiviraju višestruko oružje kla-se JDAM u najpovoljnijoj prilici.
Međutim, izvan SAD neke zemlje razvijaju oružje koje može da ostvari preciznost, autonomiju i ekonomičnost sličnu JDAM-u i bez oslanjanja na ame-ričku GPS mrežu.
Drugi programi, kakav je britanski MBDA/Boeing Brimstone, usmereni su na pokretne ciljeve.
Bombe malog prečnika
Boingovu bombu malog prečnika GBU-39/B američko vazduhoplovstvo planira da uvede u upotrebu septembra 2006. godine. Operativna ispitivanja za-početa su u novembru 2005. godine, a njihov završetak je planiran do sredine 2006. godine.
Prvi avioni koji će se naoružati ovim bombama biće F-15E. U završnim razvojnim ispitivanjima Boing je lansirao 37 bombi po fiksnim ciljevima. Od toga je 35 bilo uspešno sa prosečnim odstupa-
njem od 1,1 m od čvrste tačke cilja. Ključno ispitivanje bilo je lansiranje četi-ri bombe na četiri odvojena cilja sa uda-ljenosti od 37 km. Oružje je demonstrira-lo svoj domet sa letom dužine 88 km na visini od 9144 m (30 000 ft), pogodivši 85 cm od cilja. Pri ispitivanju s GPS ometanjem bomba je letela 56 km i pri-zemljila se na 2 m od naznačene tačke udara, koristeći svoju inercionu mernu jedinicu (IMU) i ugrađenu logiku za sprečavanje ometanja.
Tajna preciznosti bombi malog prečnika SDB (Small Diameter Bomb) jeste u infrastrukturi za podršku tačnosti ASI (Accuracy Support Infrastructure), koju je razvila i podržava firma SRI International. Zasnovana na tehnološkim programima iz devedesetih godina, ona sadrži zemaljske stanice koje otkrivaju greške u GPS i šalju signale za korekciju.
ASI stanice mogu biti locirane na udaljenosti do 2400 km, omogućavajući tako pokrivanje celokupne neutralne ili savezničke teritorije. Poboljšanje tačnosti primenjivo je za bilo koje GPS oružje sa korektnim prijemnikom.
Krajem ove dekade očekuje se da SDB bombe budu isporučivane s jedini-com za integralno vođenje i navigaciju DIGNU (Deeply Integrated Guidance and Navigation Unit) koja će imati mi-kroelektromehaničke sisteme (MEMS) inercionog referentnog izvora i prijemnik GPS, koji bi trebalo da bude jeftiniji i tri do četiri puta otporniji na ometanje od današnjih integralnih sistema.
Za razliku od JDAM, koji se isporu-čuje korisnicima kao komplet koji se ob-jedinjava s izabranom bojnom glavom na bojištu, SDB se isporučuje kao gotovo zrno s pojedinačnom višenamenskom
236
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 2/2006.
bojnom glavom, opremljenom reprogra-mirajućim upaljačem koji se postavlja ili za eksplozivne ili fragmentacione efekte.
Razvoj SDB bombi podeljen je u dve etape. U prvoj etapi (Increment I) sa-dašnjem oružju omogućava se visoka preciznost i obezbeđuje korekcija koordi-nata za fiksne ciljeve, a u drugoj (Increment II) predviđa se mogućnost preci-znog gađanja pokretnih ciljeva. Za takav projekat, pod oznakom GBU-40/B, kom-panija Lockheed Martin obezbediće tra-gač izrađen na bazi tehnologije za rakete opšte namene.
Trorežimski tragač sadrži: poluak-tivni laser za precizni udar i ograničenu kolateralnu štetu (IIR); senzor za dejstvo tipa, „opali i zaboravi“ i za zaštitu od ometanja; radar milimetarskog talasnog opsega radi upotrebe po lošem vremenu i u uslovima zadimljenja. GBU-40/B će imati i link koji će omogućiti da raketa stalno dobija ažurne podatke o lokaciji pokretnog cilja.
Razvoj rakete Brimston
Brimston (Brimstone - „paklena va-tra“) razvija se od novembra 1996. godi-ne. Ona je često (pogrešno) smatrana mo-difikovanom verzijom rakete Hellfire, ali je u suštini veoma različita. Ima veći i jači trup, autonomni tragač (94 GHz) i novu tandem-protivoklopnu bojnu glavu. Proje-kat britanskog vazduhoplovstva omoguća-va da najmanje 6 raketa autonomno gađa odvojene ciljeve, bez bojazni da će neko-liko raketa gađati isti cilj. U dejstvu na kolone svaka raketa je programirana da napadne različiti cilj u koloni - prvi hitac za prvi cilj, sledeći za drugi, itd.
Za negrupisane ciljeve rakete kori-ste „zonsku logiku“, po kojoj je svakoj raketi dodeljena primarna i sekundarna zona za pretraživanje, u okviru ukupne zone koju pokriva plotun.
Raketom može da se gađa direktno preko displeja i opreme aviona ili kori-steći informacije o cilju sa drugih avio-platformi ili osmatrača na zemlji. Može da se lansira izvan vizuelnog dometa cilja ili izvan linije nišanjenja. Na primer, Brimston može da se lansira na vrlo ma-lim visinama i da zadrži fiksnu visinu iz-nad terena na putu do cilja.
Mada je raketa projektovana za lan-siranje izvan linije nišanjenja, kolateralne štete su limitirane veličinom bojne glave - koja ima mnogo manji radijus eksplo-zije nego SDB - i činjenicom da je oružje programirano da napada samo sa definisanom zonom. Ako raketa preleti zonu bez opažanja cilja, ona neće tražiti cilj već će doći do samouništenja dosti-zanjem definisane daljine. Tragač je pro-jektovan tako da razlikuje namenske ra-ketne ciljeve, poput tenkova, oklopnih transportera i srodnih vozila, kao i ko-mercijalnih vozila.
Kada bude operativan u martu 2006. godine, Brimston će se koristiti na engle-skim avionima Harrier GR-9 i GR-4, a predviđa se i njegova integracija u avion Eurofajter, kao i nemačke borbene avione.
Bombe Spice
Izrael i Francuska uvode novo preci-zno ili gotovo precizno oružje, koje je u iz-vesnoj meri nezavisno od GPS. Trenutno operativno za izraelsko vazduhoplovstvo, komplet Spice (Smart precise impact and
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 2/2006.
237
cost-effective) namenjen je da popuni pra-zninu dometa i mogućnosti između laser-ski vođenih bombi i JDAM (koje Izrael kupuje) i znatno skupljih krstarećih raketa. Verzija od 900 kg, koja se sada koristi, ima domet od preko 60 km pri subsonič-nom lansiranju sa visine 12 800 m (42 000 ft). Bomba Spice od 450 kg, sa sklapaju-ćim krilima velikog raspona, ima znatno veći domet, a planirano je da bude opera-tivna do sredine 2006. godine.
Komplet za vođenje sadrži prednji (nosni) senzor, repne stabilizatore i kom-plet fiksnih ili sklapajućih (za bombe od 450 kg) krila. Za vođenje s automatskom akvizicijom cilja Spice koristi elektroop-tički senzor u nosnom delu.
Ključni elemenat Spice bombe je desktop namenski sistem (MPS) koji kori-sti avionske ili satelitske snimke (komer-cijalni satelitski snimci rezolucije 1 m su idealni) i transformiše ih u referentne snimke za sistem vođenja. MPS može da koristi pet punjenja istovremeno za preko 100 zadataka, tako da svako oružje na avi-onu može da bude lansirano protiv broj-nih različitih ciljeva s više različitih lan-sirnih tačaka. Pilot jednostavno na ko-mandnoj tabli selektira namenski broj za izbor cilja i ugao napada, i simbolično, prema gornjem displeju, usmerava se na odgovarajući okvir za napad. Oružje je ti-pa „opali i zaboravi“ i pilot nema potrebe da locira cilj. Avion može aktivirati više-struko oružje pojedinačnom komandom, ako su ciljevi široko odvojeni, a MPS mo-že proračunati opšte uslove po kojima će svako oružje dostići svoj cilj. Sve dok je avion u odgovarajućem okviru, koji može da bude prostor od nekoliko kvadratnih kilometara, pilot je slobodan da manevri-še u relativno širokim granicama.
Nakon lansiranja sa aviona oružje koristi GPS inerciono vođenje. Oko 17 km od cilja tragač počinje da osmatra
cilj. Ako cilj nije vidljiv sistem će skeni-rati zonu od 3 km oko prethodno viđenog ugla, korigujući greške za bilo koju loka-ciju cilja u GPS inercionom sistemu.
Prema kompaniji Rafael, sistem automatske akvizicije cilja AT A (Automatic Target Acquisition) zahvata cilj za dve sekunde. Sistem je relativno neose-tljiv na sezonske promene i otkriće loka-ciju cilja uspešno, čak i pri 50% zatam-njenoj slici.
U stvari, ATA sistemu nije potrebna slika cilja da bi ostvario pogodak. Refe-rentna scena može da se zasniva na stari-joj slici koja ne sadrži cilj, ali daje korekt-no njegovu lokaciju u okviru scene, što je dovoljno da ga Spice pogodi. U svojoj krajnjoj fazi oružje može da manevriše kako bi ostvarilo optimalni ugao napada pre konačnog pikiranja na cilj pod uglom od 75°. Po parametrima tačnosti navodi se da moguća cirkularna greška iznosi 3 m, a da je realno ostvarena 2 m.
Sledeće oružje sa šablonskim siste-mom vođenja je AASM (Armement Air-Sol Modulaire), primarno precizno vo-đeno oružje za avion Rafale. Sa masom od 340 kg, AASM kombinuje standardno telo bombe - ili Mk82 ili 250 kg tešku verziju bombe BANG (Bombe Aerona-vale de Nouvelle Generation) - sa rep-nim kompletom koji sadrži male raketne pojačivače i rasklapajuća krila, i prednju nosnu sekciju sa upravljivim kanard-kril-
cima. Prednja sekcija sadrži GPS/inercio-ni sistem vođenja ili GPS/inercioni sistem plus IC tragač metričke tačnosti.
IC tragač može da se programira pre lansiranja sa šablonom cilja, izvedenim
238
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 2/2006.
iz izviđačkih snimaka, obično sa satelita. To čini AASM manje osetljivim na GPS ometanje.
Avion Rafale nosi maksimalno 6 AASM. Sa raketnim pojačivačima ovo oružje ima maksimalni domet 50 km ka-da se lansira sa velikih visina i 15 km pri lansiranju sa malih visina. Naznačeni do-meti su na bazi vertikalnog udara pri br-zini od 260 m/s, ili oko 0,9 Maha.
Kinematika oružja omogućava isto-vremeno aktiviranje svih 6 oružja radi ostvarenja opšteg udara na šest različitih tačaka. Potpune mogućnosti AASM-a treba očekivati na avionu Rafale, kada bude potpuno operativan u septembru 2006. godine. Ovaj sistem je ponuđen i Indiji za avione Su-30MKI, a moguće i za MiG-29.
Budući koncepti bombi, koje bi se uvodile u upotrebu krajem ove dekade ili posle 2010. godine, u fazi su proučavanja u SAD. Među njima su i najveće i najma-nje bombe.
Radi se na oružju mase 13,6 t, duži-ne 6 m, koje sadrži 2,7 t eksplozivnog punjenja, za koje se očekuje da će probiti 60 m ojačanog betona. Prevozilo bi se avionima B-2 ili B-52.
Takođe, u SAD se ubrzano radi na ve-oma maloj municiji VSM (Very Small Munition), namenjenoj, uglavnom, za blisku borbu, posebno u urbanim sredinama.
Ova sredstva se u vazduhoplovstvu definišu kao oružje od 18 do 25 kg, koja imaju mali raketni motor na čvrsto gorivo, GPS inerciono vođenje, dvosmerni datal-ink i poluaktivni laserski tragač. Uz raket-ne potiskivače ovo oružje bi moglo da po-stigne domete oko 20 km kada se lansira sa visine od 4572 m (15 000 ft) i da pogo-
di cilj u vazdušnom prostoru za 90 sekun-di posle lansiranja. VSM oružje trebalo bi da se nosi na devetodelnom lanseru čija ukupna masa nije veća od 570 kg. Avioni velikih doleta, poput A-10, mogli bi da nose 36 do 54 ovakvih oružja, a planira se i opcija sa avionima C-130.
M. K.
KONCEPT ZA UPRAVLJANJE VATRENOM PODRŠKOM*
Nemački Bundeswer započeo je kreiranje združenih timova za vatrenu podršku JFST (Joint Fires Support Teams) koji bi upravljali dejstvima na bu-dućim ratištima. To bi trebalo da bude deo transformacije nemačkih oružanih snaga u skladu sa iskustvima savezničkih partnera i uvođenja novih mogućnosti u združenoj vatrenoj podršci.
Konceptualni okvir obuhvata prime-nu efekata korišćenja indirektne vatre, elektronske borbe, armijske avijacije, mornaričkih i vazduhoplovnih sredstava. U toj nameri Bundeswer sada ispituje kombinovanje mogućnosti isturenih arti-ljerijskih osmatrača, kontrolora minoba-cačke vatre, mornaričkog osmatrača i is-turenog vazduhoplovnog kontrolora, sve na jednoj platformi, koja bi bila u stanju da koordinira i upravlja svim indirektnim efektima na bojištu.
Prema sadašnjim nabavkama sredstava za Bundeswer, početno težište je na kombinovanju efekata dejstva zemlja-ze-mlja i vazduh-zemlja, i to putem usposta-vljanja punkta na dva specijalizovana gu-senična transportera Puma. U lakim for-
’ Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, januar 2006.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 2/2006.
239
macijama, četvoročlana posada JFST tre-balo bi da bude podeljena na dva manja izviđačka vozila Fennek.
Oklopno izviđačko vozilo Fennek
Puma treba da nosi VHF sredstva veze za koordinaciju sa podržavanim ma-nevarskim jedinicama, terminal artiljerij-skog komandnog informacionog sistema Adler, taktički satelitski HF, radio-uređaj za povezivanje u mrežu komande vazdu-hoplovnih snaga i UHF/VHF radio-ure-đaj za komunikacije tipa zemlja-vazduh. Vozilo bi moglo da nosi i dopunske ra-dio-stanice za korišćenje u slučaju dej-stava izvan vozila.
Vozila Fennek trebalo bi da se opre-me u jednom slučaju sredstvima veze ze-mlja-zemlja, a u drugom dodatnim radio-sredstvima za komunikaciju tipa zemlja--vazduh i vazduhoplovne veze C2/TARN.
Opremajući ih za JFST ulogu, za-mišljeno je da vozila Fennek imaju i la-serski obeleživač cilja, kombinovani dnevno-noćni nišan, kao i na jarbolu mon-tirani elektrooptički senzor sa dnevnim, IC i toplotnim mogućnostima pretraživa-nja, kao i laserski pokazivač i daljinomer.
M. K.
NOVI ODBRAMBENI SISTEM THOR*
Izraelska kompanija za razvoj nao-ružanja Rafael obelodanila je sistem Thor, novu varijantu daljinski upravljane oružne stanice 7,62/12,7 mm Mini-Samson, kojim se obezbeđuje neutralisanje udaljenih improvizovanih eksplozivnih naprava (IEN).
Sistem Thor kombinuje vazdušno-hlađeni laser visoke energije sa automat-skim mitraljezom 7,62/12,7 mm.
Sistem Thor razvijan je proteklih ne-koliko godina, a prvi put je prikazan na izložbi AUSA na Floridi februara 2006. godine. Sistemom se obezbeđuju i ofan-zivne i defanzivne potrebe, kao i bezbed-no uklanjanje udaljenih eksplozivnih pre-preka laserski usmerenom energijom ili projektilima s kinetičkom energijom.
Thor neutrališe IEN i eksplozivnu municiju ili mine, pogađajući i paleći nji-hovo eksplozivno jezgro, prouzrokujući time slabu detonaciju ili naglo izgaranje (deflagraciju).
Sistem Thor s laserom velike energije i mitraljezom 12,7 mm na stabilizovanom daljinski upravljanom postolju
* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 22. februar 2006.
240
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 2/2006.
Ukupna masa spoljnjeg postolja, sa mitraljezom 12,7 mm, municijskom kuti-jom i usmerivačem laserskog snopa je 250 kg, dok je ukupna masa sistema Thor oko 600 kg.
Thor se napaja kompletom baterija napona 24 V, koje se pune regularnim generatorom na vozilu, a obezbeđuju iz-laznu snagu od 70 W i 700 W.
Sistem je opremljen IC bolometar-skom dvojnom kamerom i laserskim da-ljinomerom u kombinaciji s usmeriva-čem snopa. Može se podesiti na bilo koji elektrooptički, akustički ili borbeni si-stem upravljanja.
Sistemi Mini-Samson imaju modu-larnu, automatsku („plug-and play“) kon-figuraciju koja im omogućava da se pri-lagode različitim oružjima i kombinacija-ma oružja.
Njihovo glavno oružje mogu da bu-du mitraljezi 12,7 mm M2HB, 7,62 mm, šestocevni mitraljezi 7,62 mm GAU-17 i lanseri granata 40 mm Mk19.
Sekundarno oružje, uključujući vi-šenamenski raketni lanser s dva projekti-la Spike LR i sistem Thor, montirani su desno od glavnog naoružanja.
Izraelsko ministarstvo odbrane (IDF) poručilo je 150 sistema Mini-Samson radi opremanja svojih brojnih plat-formi, uključujući vozila za premošćava-nje, teška borbena vozila pešadije, oklop-ne transportere i dr.
Mini-Samson je isproban i na tri srednja oklopna vozila Stryker 8^8 i teš-kom oklopnom transporteru Nemer, izra-đenom na bazi šasije rekonfigurisanog tenka Merkava Mk1.
IDF je poručilo sisteme Mini-Samson i za brojne granične stacionarne oružne sta-
nice, kojima se upravlja pomoću optičkog kabla, i za osam vozila bez posade.
Kompanija Rafael zaključila je ugo-vore i za isporuku 100 sistema Mini-Samson mornarici SAD za potrebe speci-jalnih operacija, od kojih je 25 sistema već isporučeno.
U fazi ispitivanja je varijanta Samson RCWS-30, u čiji sistem je ugrađen top 30 mm.
M. K.
ARTILJERIJSKI UPALJAČI S KOREKCIJOM KURSA*
Do sada ni jedan od artiljerijskih upaljača s korekcijom kursa CCF (course-correcting fuze) nije doživeo borbenu primenu, uprkos dvadesetak godina eks-perimentisanja sa njima. Ipak, uz pomoć razvoja novih sistema vođenja, upaljači CCF ponovo postaju prirodni dodatak stabilizovanim starim i novim artilj erij -skim projektilima.
CCF je zamenljivo, potencijalno jed-nostavno i jeftino sredstvo za poboljšanje preciznosti nagomilanih konvencionalnih (jeftinih) visokoeksplozivnih granata. Sa-vremena oruđa su u stanju da ispaljuju te granate na veća rastojanja, ali ne i bez proporcionalnog povećanja disperzije po-godaka na cilju. Takvi upaljači su isplativ dodatak za skuplju municiju sa senzor-skim upaljačima, obezbeđujući da se mu-nicija izbaci na pravo mesto u vazdušnom prostoru, odakle će submunicija sa svojim tragačima biti najefikasnija.
U razmatranju su različite konfigu-racije, uključujući: korekciju dometa
’ Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, april 2006.
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 2/2006.
241
(1D), korekciju dometa i odstupanja (2D) i tipove jednostavnijih registracija, pri čemu svi zadržavaju poboljšanu preci-znost. Pomoću njih treba da se postignu veći uništavajući efekti, smanji kolateral-na šteta, smanji utrošak municije i njiho-ve zalihe na bojištu. Naravno, ukoliko se traži veća preciznost potrebna je i veća kompleksnost, pa i cena. Procene su da je cena ulaganja po jednom hicu od 1000 do 3000 USD.
GPS tehnologija
Početni koncepti za primenu GPS (Global Positioning System) tehnologije u artiljeriji postavljeni su u SAD krajem osamdesetih godina prošlog veka, u pr-vom redu za izradu zrna za autoregistra-ciju. To je uključivalo postojanje GPS predajnika u nosu projektila potrebnog za izmenu podataka o položaju u toku leta sa odgovarajućim računarskim sistemom ili oruđem.
Trenutna putanja projektila može da bude ucrtana i upoređena sa predviđe-nom putanjom, omogućavajući tako da se izvrše meteo-korekcije za proračunske putanje svih kasnije ispaljivanih projektila. Ključna razlika između te i konvenci-onalnih registracionih tehnika sa stan-
Francuski upaljač sa korekcijom dometa SPACIDO
dardnim zrnima i udarnim upaljačima bi-la je što zrna s autoregistracijom ne zah-tevaju osmatranje radi prikupljanja mete-oroloških podataka. Zbog toga se mogu koristiti jednako uspešno noću ili po lo-šem vremenu.
Američka armijska istraživačka la-boratorija (ARL) 1990. godine je započe-la trogodišnji razvoj takvog autoregistra-cionog sistema. On je obuhvatio ugrad-nju u upaljač GPS predajnika, zemaljsku stanicu za vatrenu platformu i algoritme radi izdvajanja nestandardnih balističkih uslova za upoređivanje putanja zrna. Dva takva zrna ispaljenja su na rastojanje od 6,2 km (punjenje 3000 g maksimalno, br-zina 227 m/s), sa signalima sa predajnika koji su uspešno primani na zemaljskoj stanici tokom cele putanje.
Komplementarni algoritmi razvijeni su za određivanje ne samo pozicije i brzi-ne projektila u letu korišćenjem GPS po-dataka, već i za izdvajanje meteoroloških podataka potrebnih za upoređivanje ko-rišćenjem konvencionalnih numeričkih tehnika i neuronskih mreža. Posle 1992. godine istraživačka laboratorija razvija razne tehnologije za autonomne GPS vo-đene projektile za dalekometne artiljerij-ske sisteme, lokacione upaljače, borbenu identifikaciju i razne instrumente za opi-sivanje putanja.
Pri ispitivanju se pokazalo da registra-cioni upaljači nude 75% mogućnosti da se obezbedi pad zrna u krugu 200 m od cilja na dometu 30 km (polovina od normalno očekivanog rastojanja za standardne projektile), u krugu radijusa 100 m kada se koristi korekcioni upaljač konfiguracije 1D, i radi-jus 15 do 50 m sa korekcionim upaljačem konfiguracije 2D, na istom dometu.
242
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 2/2006.
Autoregistracioni upaljač
Prema programu tehnologije LCCM (Low-Cost Competent Munitions), koji je vodio američki razvojni istraživački cen-tar ARDEC, autoregistracioni upaljači sa analognim predajnikom svedeni su u stan-dardne dimenzije upaljača. Između 1994. i 1997. godine isprobali su devet takvih upaljača, od kojih je šest bilo uspešnih. Maksimalni vatreni domet bio je 12 km (punjenje 6, brzina 465 m/s), a autoregi-stracione korekcije trajale su manje od 10 minuta. Kasnije su proizvedeni i predajni-ci s P/Y kodom za projektile M107 i M549A1 radi demonstracije automatske GPS registracije u realnom vremenu.
I I t
GPS -T GPS-R GPS-R
FUZE FUZE FUZE
1MU 1MU
FLARE CANARDS
Tri koncepta upaljača iz američkogprograma LCCM
Krajem devedesetih godina investira-lo se u razvoj vođenih projektila velikog dometa XM982 (Excalibur), čija je sekci-ja za vođenje bila mnogo povoljnija.
U Velikoj Britaniji je 1999. godine formiran zajednički industrijski tim STAR radi razvoja tzv. artiljerijskog zrna s pa-metnom putanjom STAR (Smart Trajectory Artillery Round) koje je bilo, u stvari, korekcioni upaljač konfiguracije 1D.
Konačno, modul za korekciju dometa sa GPS prijemnikom i kočionim har-dverom tim STAR je uklopio u projektil M549 i uspešno isprobao sa punjenjem Zona 8S (14 000 g).
Studije izvodljivosti
Na prelomu dekade Francuska je sa-činila dve studije izvodljivosti različitih koncepata upaljača CCF sa zajedničkom konfiguracijom kočione jedinice. Prva se odnosila na sistem 1D za korekciju do-meta, zasnovanom na GPS-u i nazvana je SAMPRASS. To nije bio autonomni si-stem po kojem bi GPS podatak primljen na upaljaču bio prosleđen na zemaljski procesor, na ili blizu oruđa, koji bi zatim dao signal upaljaču da razvije svoje koč-nice na odgovarajućoj tački putanje projektila. Drugi projekat, poznat kao SPA-CIDO, nije bio s GPS rešenjem, već sa zemaljskim Doplerovim radarom kakav je RDB4 na samohodnoj haubici francu-ske armije AUF1 TA.
Ovaj pristup bio je ocenjen kao jef-tiniji, iako manje precizan od koncepta zasnovanog na upaljačima s GPS korek-cijom dometa. Ipak, u 2002. godini je od-lučeno da se napusti projekat SAMPRASS u korist projekta SPACIDO, koji treba da se koristi za poboljšanje preci-znosti postojećih artilj erij skih sistema 105 mm i 155 mm (vučnih i samohod-nih) i do četiri puta.
U Nemačkoj se nastavlja sa radom na smanjenju rizika njihovih korekcionih upaljača konfiguracije 1D, pod oznakom TCF (Trajectory Correction Fuze), čija je osnova blizinski upaljač Junghans DM 74/84 sa programirajućom visinom eks-plozije (između 4 m i 15 m).
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 2/2006.
243
Za ratovanje u urbanim sredinama njegov sklop za osiguranje i armiranje zaštićen je od udara, a tajmer ima pove-ćanu funkciju zadržavanja (15 ms), što omogućava da projektil probije betonske plafone ili podove pre eksplozije.
Cilj razvoja upaljača TCF je da se dostigne verovatnoća kružne greške ma-nja od 50 m, iako se veruje da će posto-jeći algoritam omogućiti da zrno padne 25 m od cilj a ili 40 m u uslovima GPS ometanja. Ugovori s nemačkom vladom omogućili su firmi Junghans da nastavi rad na smanjenju sklopa za osiguranje i armiranje, koristeći tehnologije mikroe-lektromehaničkog sistema (MEMS) i poboljšanjem karakteristika protivelek-tronske zaštite blizinskog senzora. Pun razvoj ovog sistema očekuje se u 2007. godini.
Izrael sada ima dve kompanije koje konkurišu za razvoj upaljača sa korekci-jom kursa. Prva je IAI MLM Division, sa svojim sistemom CFAS (Compact Fire Adjustment System), koji je započet kao projekat autoregistracionog upaljača. On je evoluirao u upaljač konfiguracije 2D koji sadrži GPS/INS modul (inerciono-navigacioni sistem) sa četiri kanard-kril-ca, i ima strogo zacrtani cilj da ostva-ri verovatnu kružnu grešku na cilju od 20 m i manje.
Međutim, CFAS se razvija etapno, tako da Spirala 1, koja je sada u fazi de-monstracije, ima za cilj dostizanje kružne greške od 40 m. Spirala 2 može se očeki-vati nakon 18 do 30 meseci. Početne ver-zije treba da se testiraju na artiljerijskim oruđima 155 mm, a pojedinačna cena se procenjuje na nekoliko hiljada dolara.
Drugi izraelski predstavnik je CTAP (Corrected Trajectory Artillery Projectile). To je, u stvari, korekcioni upaljač 2D, pre nego projektil, mada je jedna od njegovih planiranih operacija da se kori-sti sa novim projektilom 155 mm, dome-ta do 40 km. Studija izvodljivosti CTAP započeta je 2004. godine i danas su u to-ku razvoji podsistema za vođenje, prora-čune, inerciono merenje i GPS prijemnik. U toku je i razvoj algoritama za upravlja-nje i navigaciju za CTAP-ov sistem, vo-đenja sa sedam stepeni slobode, koji će biti ugrađen u upaljač. Ovaj upaljač ima-će mogućnosti tačkaste detonacije, kao i blizinske i tempirne funkcije. Prva vatre-na ispitivanja treba očekivati za dve go-dine, a zacrtani cilj za verovatnoću kru-žnog odstupanja je manje od 30 m.
Smanjenje cene upaljača CCF
Armija SAD izašla je sa sopstvenim programom za ublažavanje rizika ulaga-nja u svoj komplet za precizno vođenje XM1156 PGP (Precision Guidance Kit). Smatra se da će već u 2009. godini ovaj komplet biti u mogućnosti da ostvari kru-žnu grešku manju od 50 m.
Ključni katalizator u razvoju CCF treba da bude pojava malih paketa GPS koji mogu da izdrže lansiranje iz artilje-rijskog oruđa. Sadašnji razvoj obezbeđu-je smeštaj ostale elektronike u upaljač.
Za program PGP predviđen je etap-ni razvoj prema kojem bi tehnička de-monstracija bila 2007. godine, a početna proizvodnja za upotrebu (Increment I) u 2008. godini. Postavljeni zahtevi su da je kružno odstupanje manje od 50 m i maksimalno zalaženje u telo projektila 124,7 mm. Kada budu operativni u
244
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 2/2006.
2011. godini (Increment II), kružno od-stupanje treba da bude manje od 30 m, a zalaženje u projektil 56,1 mm (sa buste-rom). Za Increment III, čija će proizvod-nja početi 2012. godine, cilj je da kru-žno odstupanje bude 10 m. Udarno ograničenje kod Increment I i II ustano-vljeno je na 15000 g, a kod Increment III treba da bude 20 000 g.
U ponudi su i varijante upaljača s konfiguracijom 1D i 2D, ali je armija za-interesovana prvenstveno za 2D korektor kursa.
Neoficijelna procena pojedinačne proizvodne cene kreće se od 1500 do 3000 USD, zavisno od tehničkih perfor-mansi, cene GPS i količine upaljača u proizvodnji.
Interni programi
Jedan od vodećih učesnika u progra-mu PGP je kompanija BAE Systems-North America, koja od 2001. godine razvija sopstveni projekat CCF. Osnova projekta je upaljač M782 MOFA, koji je prilagođen da prihvati tri aerodinamička korekciona mehanizma upravljanja ugra-đenim GPS prijemnikom. Isto kao i 1D sistemi, CCF se ispaljuje tako da njegov nekorigovani deo putanje bude tačno iz-nad cilja. Početna korekcija ostvaruje se pomoću nonijusa kočnica za čeoni otpor, a korekcija dometa aktiviranjem četvero-krilne obrtne kočnice (sprečava nastavak okretanja projektila udesno). Za konačnu korekciju dometa razvijaju se glavne dvokrilne kočnice za čeoni otpor.
Prema informacijama iz kompanije BAE Systems, njihov pristup je jeftiniji od 2D rešenja, jer ne zahteva ni inercio-nu mernu jedinicu ni aktuatore. U 2005.
Korekcioni upaljač kompanije BAE Systems
godini isprobano je 110 upaljača na oru-đima NLOS-C i haubici Paladin, kako bi se verifikovale mogućnosti CCF za sta-bilnost u letu i aerodinamičku korekciju. Testovi su kulminirali sredinom iste go-dine kada je ispitano upravljanje komple-tom opreme s GPS prijemnikom, uprav-ljačkom elektronikom, prostorom za elektroniku upaljača, upravljačkim aktua-torima, obrtnim kočnicama, i sve to u specificiranoj zapremini upaljača. Tri inertna projektila M795 ispaljena su na poligonu Jyma, ostvarivši kružno odstu-panje od 20 m.
M. K.
ARTILJERIJSKI RADAR FIREFINDER*
Kompanija Thales Raytheon Systems (TRS) razvija napredne tehnologije za po-boljšanje svojih radara za lokaciju oružja AN/TPQ-36 i AN/TPQ-37 Firefinder (ot-
* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, mart 2006.
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 2/2006.
245
krivač vatre), s namerom da im se poveća rok upotrebe i znatno smanji cena životnog ciklusa.
Smatra se da će se pouzdanost, me-rena srednjim vremenom između otkaza, poboljšati za oko 300%.
Srednji domet radara AN/TPQ-36 biće poboljšan korišćenjem najsavreme-nije elektronike koja se koristi na pobolj-šanom radaru AN/TPQ-64 Sentinel. Na poboljšanim radarima AN/TPQ-36 i AN/TPQ-37 biće 80% zajedničkih delo-va, što će znatno uticati na ekonomičnost u logistici korisnika.
Poboljšanja na AN/TPQ-37, uz znatno povećanje pouzdanosti, poboljša-vaju i održavanje i performanse koje se izvode iz modularnog predajnika. Pro-gramom poboljšanja zamenjuju se posto-jeći predajnici s hlađenjem tečnošću no-vim sistemima sa hlađenjem vazduhom, čime se obezbeđuje jednostavnije održa-vanje i umerenije izobličenje slike.
Kompanija TRS isporučila je dosad više od 340 ovih radara armiji SAD, Mornaričkom korpusu ili izvezla u druge zemlje. Oba tipa koristila su se u operaci-ji „Pustinjska oluja“ 1991. godine i u na-stavku operacija u Iraku nakon operacije „Sloboda Iraku“
M. K.
POBOLJŠANI ČEŠKI BVP-2*
Češka armija je u procesu nabavke 100 borbenih vozila pešadije BVP-2 (do-maća oznaka za ruske BMP-2) sa kom-
’ Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, januar 2006.
pletno modernizovanom (poboljšanom) opremom za noćno osmatranje. Nišani komandira i nišandžije su rekonstruisani, a ugrađen je nov uređaj za noćno osma-tranje vozača.
Prema ugovoru vrednom 10 miliona USD, isporučilac opreme Meopta-optika se obavezao da će isporuku završiti do kraja 2006. godine.
U standardnim nišanima nišandžije BPK-2-42 i komandira TKN-3P zame-njeni su aktivni IC kanali pasivnim poja-čivačem slike. Razvoj i provođenje im-plementacije vodila je firma Meopta-optika koja je pojačivače slike uvezla od firme Photonis-Dep iz Holandije. Origi-nalni nišani na BVP-2 zahtevali su do-datno aktivno IC ozračenje cilja-terena, koje je davalo snažan IC odraz za noćno osmatranje do 500 m. Koristeći pojači-vač slike, mogućnosti pasivnog osmatra-nja noću se poboljšavaju i daljina osma-tranja cilja veličine vozila povećava se do 5000 m i više.
Ugradnjom modifikovanih nišana smanjuje se IC odraz vozila za nekoliko puta, a uz povećani domet osmatranja za posadu, slika je boljeg kvaliteta i stvara potpuno vidno polje.
Noćni kanal modifikovanog dnev-nog-noćnog uređaja za osmatranje komandira TKN-3BP ima uvećanje slike 3,75 puta, vidno polje 10,5° i efikasnu daljinu osmatranja najmanje 600 m. Po-većanje 4,75 puta i vidno polje od 9° za dnevni kanal ostali su nepromenjeni. Noćni kanal kombinovanog nišana BPK-3 ima uvećanje 5,5 puta, vidno polje 6,5°, a efikasnu daljinu osmatranja najmanje 1000 m. Dnevni kanal je zadržao povećanje 6 puta i vidno polje od 10°.
246
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 2/2006.
Oba modifikovana nišana imaju iste spoljne dimenzije i oblik kao originalni uređaji, a njihova ugradnja ne zahteva modifikacije na vozilu.
U okviru ove modernizacije ugrađu-je se novi uređaj za noćno osmatranje vo-zača DND-5, čiji sklop ima masu 6,5 kg. Njegov dnevni kanal ima jedinstveno po-većanje sa vidnim poljem 80°x27°, dok noćni kanal ima vidno polje 45°x25° i, takođe, jedinstveno povećanje. Njegov efikasni domet pri vedroj noći (5x10-3 lux) iznosi oko 150 m.
Može da se koristi i kao pasivni ure-đaj ili, sa odgovarajućim IC uređajem, kao pomoćni uređaj za osmatranje pri ekstremno lošim uslovima, kada nema opasnosti od protivničkog osmatranja.
M. K.
MODERNIZACIJA OKLOPNIH BORBENIH VOZILA TURSKE*
Mada je Turska dugo imala najveću armiju u NATO, njene kopnene snage ni-kad nisu imale dovoljno sredstava za na-bavku novih borbenih sistema u dovolj-noj količini. Umesto toga, one su se uvek oslanjale na modernizaciju postojećih oklopnih borbenih vozila. Nedavno su, ipak, razvijena dva nova vozila na osno-vu viškova šasija M48T5 i uvedena u proizvodnju u fabrikama u Kayseri. To su oklopno vozilo za održavanje i oklop-no vozilo inžinjerije.
Prethodna modernizacija tenkova M48, koja je vršena uz pomoć SAD, za-počela je još 1983. godine, kada je više
’ Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, januar 2006.
od 2000 tenkova M48 dovedeno do stan-darda M48A5T1/M48A5T2, od kojih su svi bili naoružani topom 105 mm.
Sledeća modernizacija bazirana je na paketu koji je razvila kompanija Kra-uss-Maffei Wegmann i gotovo je identič-na konfiguraciji M48A2GA2 nemačke armije. Fabrika u Kayseri kompletirala je 165 sredstava pod oznakom M48T5. U sklopu mnogih poboljšanja ugrađen je novi top 105 mm i dizel pogonski kom-plet MTU MB837 Ea-500.
Oklopno vozilo za održavanje M48 ARV i inžinjerijsko vozilo M48 AEV imaju niži oklop od tenka M48T5 i opre-mljeni su novim potpuno zavarenim oklo-pom. Odeljenje za posadu nalazi se u prednjem delu s leve strane, a sa desne strane je ugrađena pokretna kran-dizalica.
Vozilo za održavanje i izvlačenje M48 ARV ima borbenu masu 51 t i opre-mljeno je hidraulički upravljanim čekr-kom kapaciteta 70 t i pomoćnim čekrkom kapaciteta 2 t. Oba čekrka smeštena su na prednjem delu vozila. Kran-dizalica može da se obrće za 270° a njen maksimalni kapacitet podizanja iznosi 20 t.
S prednje strane ugrađen je hidrau-lični dozer koji može da iskopa 270 m3 zemlje na sat. Uz to, dozer se može kori-stiti kao stabilizator pri izvlačenju teških vozila ili kada se koristi kran-dizalica.
Komplet pogonske grupe smešten je u zadnjem delu oklopnog tela, kao i spe-cijalni alat i oprema (uključujući i kom-plet za zavarivanje) potrebni za izvođe-nje remontnih radova na bojištu.
Naoružanje vozila čini mitraljez 7,62 mm ili teški mitraljez 12,7 mm. In-žinjerijsko vozilo M48 AEV veoma je slično modelu ARV i ima ista dva čekr-
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 2/2006.
247
ka, prednji dozer i kran-dizalicu, ali i iz-vlačeću konzolu koja može brzo da se opremi različitim dodacima neophodnim za izvođenje inžinjerijskih zadataka. Kran se obrće za 195° i kao takav može da podiže samo 7 t tereta. U dodatke spa-da i bagerska kašika koja može brzo da se zameni bušačem rupa u zemlji.
Model AEV opremljen je i prednjim dozerom za čišćenje prepreka i pripremu vatrenih položaja, a može da se koristi i kao stabilizator kada se upotrebljavaju čekrci ili kran-dizalica. Modifikacijama podležu i brojni oklopni transporteri M113 koje poseduju turske kopnene sna-ge. Mnogi od njih su modernizovani u fabrici Kayseri do konfiguracije M113A2T2 s dizel motorom 202,4 kW (275 KS) i automatskom transmisijom Allison TX-100-1.
Uz osnovne modele oklopnih tran-sportera razvijene su i brojne specijalizo-vane verzije M113A2T2. To su verzije za PVO: jedna opremljena kupolom M55 naoružanom sa četiri mitraljeza 12,7 mm M2, a druga raketnim sistemom PVO. Ova poslednja varijanta ima četiri raket-na sistema Stinger (princip „opali i zabo-ravi“) koji su u poziciji spremnoj za lan-siranje. Nedavno su razvijena i dva nova prototipa verzije M113A2T2 i to kao in-žinjerijsko ESAV (Engineering Squad Armoured Vehicle) i sanitetsko AAV (Armoured Ambulance Vehicle).
Oklopni transporter M113 ima klupe sa obe bočne strane i vojnici su okrenuti jedan prema drugom. Vozilo ESAV je re-dizajnirano i iznutra i spolja. Vojnici sada sede u sredini zadnjeg odeljenja za vojni-ke okrenuti prema spoljnoj strani, a pro-stor za stvari im je ispod sedišta. Za smeš-
taj specijalne inžinjerijske opreme postoje niše i boksovi u vozilu i sa spoljne strane.
Vozilo ESAV ima posadu od maksi-malno 10 ljudi, uključujući komandira, vozača i odeljenje inžinjeraca, a kupola mu je naoružana mitraljezom 12,7 mm.
Sanitetsko vozilo opremljeno je za smeštaj dva pacijenta na nosilima, sedišti-ma za osoblje i ranjenike, kao i specijal-nom sanitetskom opremom. Ovaj model je bez oružja, osim kutije sa osam elek-trično upravljanih lansera dimnih granata, koja se nalazi na prednjem delu oklopa.
Svi modernizovani oklopni transported M113A2T2 su amfibijski i po-kreću se na vodi pomoću gusenica. Pre ulaska u vodu električnim putem se akti-viraju pumpe za izbacivanje vode i tala-sobran.
M. K.
RAZVOJ NOVOG IZVIĐAČKOG VOZILA U KANADI*
Kanadska armija razvija novo izviđač-ko vozilo kojim bi se popunila praznina između vozila tipa Mercedes Benz G i la-kog oklopnog vozila Coyote (LAV-Recce).
Radovi na lakom oklopnom izviđač-kom vozilu LARV ili „mini kojotu“ su u toku, a planira se za operativnu upotrebu u periodu 2010-11. godina. Projekat još nije finansijski pokriven, ali, s obzirom na iskustva iz Avganistana i želje da se pojačaju mogućnosti lakih snaga, armija će mu dati visok prioritet.
Vozilo Kojot je veliko za osmatrač-ke i izviđačke zadatke, kakvi su izviđanje
’ Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, mart 2006.
248
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 2/2006.
maršruta, vojni konvoji i sl. Vozilo ima četvoročlanu posadu, izrađeno je na bazi šasije vozila LAV-25 8x8 i opremljeno je jarbolom visine 10 m. Na jarbolu su montirani Talesov prenosni osmatrački i akvizicijski radar (MSTAR), dnevno--noćna kamera, laserski daljinomer i na-pred usmerena IC kamera (FLIR). Neka vozila Kojot opremljena su i senzorima koji su ugrađeni na tronošcu, a namenje-ni su za izvođenje operacija izvan vozila.
Vozilo LARV će, takođe imati jarbol, ali verovatno kraći, sa elektrooptičkim senzorima i drugačijim dometom, i neće se opremati radarom MSTAR, što će biti velika razlika, jer on omogućava veći do-met.
Uz IC kameru FLIR, dnevnu kame-ru i laserski daljinomer, moguća je ugradnja i obeleživača cilja. Nova uprav-na stanica operatora na bazi personalnog računara, koja se razvija za vozilo Kojot, verovatno će biti na vozilu LARV. Vozilo će imati tročlanu posadu (maksimalno četvoročlanu) sa zajedničkom stanicom koja obezbeđuje svakom članu pristup svakom podsistemu.
Očigledno je da se ne može upra-vljati vozilom s mesta nišandžije ali, kako se ističe, nema razloga da vozač u vanrednim situacijama ne može da opali iz topa sa svog mesta. Upravo to je inten-cija u projektu vozila Kojot.
Takođe, gorivna ćelija na vozilu LARV povećaće mogućnosti bešumnog rada na položaju. Armija želi i ugradnju hibridnog električnog pogona, koji je manje bučan i povećava domet i vreme rada na položaju.
M. K.
TRENAŽNI HELIKOPTER TH-1H*
Prva 24 trenažna helikoptera TH-1H za potrebe američkog vazduhoplovstva, koji su modernizovana verzija prethod-nih helikoptera UH-1H „Huey“, isporu-čena su Vazduhoplovnom centru za obu-ku i trenaž na helikopterima u Fort Ruc-keru, Ozarku u Alabami. Preostali ovakvi helikopteri namenjeni za trenaž planiraju se za narednu godinu.
Helikopter TH-1H startuje s već isprobanim helikopterom Bell UH-1H, poznatim pod nazivom „Huey“. Primarni elemenat poboljšanja bio je Belov kom-plet koji sadrži snažniji motor od 1343 kW (1800 KS), uz 212 komponenata di-namike leta, nos i repni deo.
Poboljšanja kokpita i namenske opreme sadrže promene, od analognog do digitalnog kokpita, sigurnosna sedišta i potpuno novu elektronsku instalaciju. Ove promene pretvoriće trofejnu letelicu u savremenu, kompatibilnu sa budućim operativnim vazduhoplovnim sredstvima.
Nosilac programa modernizacije je kompanija Lockheed Martin Integrated System (LMIS), koja je odgovorna za siste-me integracije i programsko upravljanje, a kompanija US Helicopter obavlja završne radove modifikacije i probne letove u svo-jim objektima u Ozarku u Alabami.
U ovu modernizaciju uključene su i službe za projektovanje i menadžment kompanije TCS, Bell Helicopter, Mc Turbina Inc., Astronautics Corp of America i Simula.
M. K.
’ Prema podacima iz INTERANATIONAL DEFENCE REVIEW, januar 2006.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 2/2006.
249
KULMINACIJA U RAZVOJU MiG-35*
MiG-35 je nova oznaka za lovački avion, prikazan na avio-izložbi MAKS-2005 u Moskvi. Ovaj avion ranije je bio poznat kao projekat MiG-29M za verziju sa jednim sedištem i MiG-29M2 sa dva sedišta. Rusija je započela promociju aviona u Indiji u februaru 2005. godine za tamošnje pilote, zvaničnike i novinare.
Upoređujući ga s avionima MiG-29, koji se koriste u Indiji od 1986. godine, novi MiG-35 imaće za 50% veći dolet i nosi-će dvostruko veću masu oružja na osam (umesto 6) fiksnih mesta ispod krila. Opci-ja naoružanja za MiG-35 uključivaće rake-te srednjeg dometa vazduh-vazduh RVV-AE (R-77), kao i vođeno oružje vazduh-površina, poput supersoničnih Kh-31 i sub-soničnih Kh-35U raketa i vođenih bombi. Nijedno od tih oružja nije pogodno za ba-zne verzije MiG-29.
Zahvaljujući novim uslovima održa-vanja trupa, dužem vremenskom intervalu između generalnog remonta motora i opre-me, operativna upotreba aviona biće jefti-nija. Cena životnog ciklusa MiG-35 treba-lo bi da bude upola manja od MiG-29.
Usavršena verzija MiG-29 nije nova ideja, tako da i oznaka MiG-35 nije sasvim nova. MiG-29M je prikazan 1994. godine na avio-izložbi Farnborough kao MiG-33. Međutim, tada nije pobudio veće intereso-vanje. U sledećim serijskim projektima (oznake MiG29M1 do M3) konstruktori su planirali mogućnost nošenja veće količine goriva, duži trup aviona i veća krila. Plani-ran je, takođe, i novi sistem za upravljanje vatrom, modernizovani motor i mogućnost popune gorivom u toku leta. Poslednja se-rija bio je projekat 35 koji je pod imenom
’ Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, januar 2006.
MiG-35 finaliziran kao lovac na kome je zadržan trup aviona MiG-29M2, sa novom avionikom i oružjem i motorima sa pro-menljivim vektorom potiska.
Uporedni podaci za MiG-29 i MiG-35
MiG-29 MiG-35
Poletna masa, nominal-na (kg) Poletna masa, maksi-malna (kg) Maksimalna brzina (km/h) Maksimalna brzina na ni-vou mora (km/h) Maksimalni dolet sa svo-jim gorivom (km) Maksimalni dolet sa do-punskim gorivom (km) Potisak motora (kN) Punjenje za naoružanje (kg) Oružje vazduh-vazduh Oružj e vazduh-površ ina 15 600 18 480 2400 1500 1430 2100 2x81,4 2000 R-27, R-73 nema 17 500 23 500 2100 1500 2000 3000 2x88,3 4500 RVV-AE,R-73 i noviji Kh-31, Kh-35, KAB-500 i noviji
Motor Maksimalni potisak (kN) Specifična potrošnja go-riva g/Nh Maksimalni suvi potisak kN Specifična potrošnja go-riva g/Nh Protok vazduha kg/s Ulazna temperatura turbine °K Masa praznog motora kg Vreme između general-nih remonta h Projektovani rok upotre-be h RD-33 serije 2 81.4 205-209 49.4 79 77 1680 1055 350-700 1200-1400 RD-33MK 88,3 209 53,0 79 82 1720 1145 1000 4000
Radari N019 Zhuk-A
Za oružje vazduh-vazduh:
Zona pokrivanja
- po azimutu +/-67° +/-70°
- po elevaciji +60°/-38 +90°/-50°
Domet pretraživanja za ci-
ljeve veličine lovca
- čeoni km 70 200
- repni km 35 80
Broj istovremeno praće- 10 30
nih ciljeva
Broj istovremeno napad-
nutih ciljeva
Za oružj e vazduh-
površina: 300
Domet pretraživanja za ve-
like brodove km
Rezolucija/rastoj anje 30/60
mapiranja m/km
Broj istovremeno uništa-
vanih ciljeva
Frekvencija X-opseg X-opseg
Srednja snaga kW 1,0 1,5
Masa kg 350 285
250
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 2/2006.
I jednosedi i dvosedi MiG-35 imaće isti trup s istim dvostrukim krovom. Me-đutim, prostor ispod krova koristiće se različito. Kod jednosede verzije zadnje sedište će biti zamenjeno dodatnim rezer-voarom za više od 600 litara goriva.
M. K.
MODERNIZACIJA AVIONSKIH MOTORA AL-31F*
Ruska državna kompanija Rosoboro-noeksprot je u novembru 2005. godine potpisala ugovor o isporuci 180 turbomla-znih motora AL-31F Kini, prema ugovoru vrednom 550 miliona USD. Ti motori bi-će ugrađivani u dve partije borbenih avio-na Su-27K/UBK isporučenih Kini 1992. i 1996. godine, kao zamena za originalne motore AL-31F koji su imali vek upotre-be samo 900 ~asova rada.
Kompanija MMPP Saljut (Moskov-skoye Mashinostroitelnoe Proizvodstven-noye Predpriyatiye „Solyut“) nadležna je za snabdevanje i modernizaciju ovih motora i njihovu isporuku preko agencije Rosoboronoeksport.
Motori iz prve faze modernizacije, koji nose oznaku AL-31F-M1 ili proiz-vod 99M1, dobili su novi četvorostepeni kompresor niskog pritiska KND-924-4, čiji je prečnik povećan sa 905 na 924 mm. Motor je dobio i novu digitalnu upravljačku jedinicu KRD-99C.
Poboljšanjem efikasnosti kompreso-ra omogućeno je povećanje potiska mo-tora i duži vek upotrebe. Potisak se može povećati za 9,8 kN, tako da se Su-27 sa
* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, mart 2006.
dva motora 99M1 ubrzava za 15% brže nego sa standardnim motorima.
Alternativno, smanjenje unutrašnje temperature i brzine rotacije kompresora daje isti potisak, ali vek upotrebe je znat-no duži.
Eksperimentalni Su-27 No. 37-11, opremljeni motorima modernizovanim do standarda 99M1-009, ispitivani su od januara 2002. do sredine decembra 2005. godine, a posle državnih testova, koji tre-ba da se završe u prvom kvartalu 2006. godine, biće spremni za serijsku proiz-vodnju pod oznakom AL-31F-M1.
Uporedni podaci za motore AL-31F i poboljšani A1-31F-M1
Motor AL-31F AL-31F-M1
Režim povećanog poti-ska sa dodatnim sagore-
vanjem: - potisak - 132,4 kN
- temperatura u turbini - 1690 K
- protok vazduha - 119 kg/s
- specifična potrošnja goriva - 200 g/Nh
Režim maksimalnog po-tiska sa dodatnim sago-
revanjem: - potisak - temperatura u turbini - protok vazduha - specifična potrošnja 122,6 kN 1665 K 113 kg/s 200 g/Nh 122,6 kN 1630 K 114 kg/s 201 g/Nh
goriva Režim povećanog poti-ska bez dodatnog sago-
revanja: - potisak 80,9 kN
- specifična potrošnja - 78 g/Nh
goriva Režim maksimalnog po-tiska bez dodatnog sa-
gorevanja: - potisak - specifična potrošnja 75,2 kN 79 g/Nh 75,2 kN 78 g/Nh
goriva
- međuremontni rok 500 h 1000 h
- vek upotrebe 1500 h 4000 h
- masa motora (suvog) 1547 kg 1547 kg
- dužina 4990 mm 4990 mm
- maksimalni prečnik 1280 mm 1280 mm
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 2/2006.
251
U januaru 2006. godine započeta je druga faza modemizacije motora koji je nosio oznaku AL-31F-M2 (99M2) i kasni-je preimenovan u AL-31F-SM (99SM).
Na motoru 99SM su, u odnosu na motor 99M1, uvedene dve promene: ugrađeni su novi diskovi turbine i preo-blikovane lopatice kompresora. Kao re-zultat, maksimalni potisak motora 99SM s promenjivim plamenikom biće 137,3 kN. Pri ugradnji u avion, motori 99M1 i 99SM su međusobno zamenjivi sadaš-njim motorima 99V. Svi motori 99V mo-gu se modernizovati do standarda 99M1 ili 99SM putem izmene modula na re-dovnom remontu.
Kompanija Saljut najavila je ispiti-vanje motora iz treće faze AL-31F-M3 (99M3) koji koriste nove kompresore ni-skog pritiska KND-924-3, nove komore za sagorevanje i nove lopatice kompreso-ra. Novi trostepeni kompresor KND-924-3 sa širokim lopaticama proizvodi se tzv. „blisk“ tehnologijom (lopatica plus disk). Potisak motora 99M3 biće 147,1 kN.
Eksperimentalni Su-27 s motorima AL-31F-M1
Uporedni pregled kompresora niskog pritiska za po-boljšane motore AL-31F
Osnovna verzija KND-924-4 KND-924-3
Broj stepeni Prečnik Stepen kompresije 4 905 mm 3,55 4 924 mm 3,68 3 924 mm 4,2
Nove verzije jurišnih aviona Su-27, višenamenskih lovačkih aviona Su-34 i Su-35 zahtevaju motore s većim poti-skom. Motor AL-35F sa potiskom od 132,4 kN razvijan je za te avione pre ne-koliko godina, ali nikad nije ušao u pro-izvodnju. Sada za ugradnju u te avione mogu konkurisati motori AL-31F-M1 (99M1) i motor AL-41F1 (117S) koji je razvila kompanija NPO Saturn, takođe kao poboljšanu verziju motora AL-31F.
M. K.
SNAJPERSKA PUŠKA 12,7 mm TOR*
Poljski Mehanički zavod Tarnow (ZM Tarnow) isporučio je Ministarstvu odbrane Poljske početnu proizvodnu partiju novih pušaka 12,7 mm Tor (Thorium) radi izvrše-nja završnih prijemnih testova.
Posle testiranja, ako bude uspešno, završiće se razvojna faza i omogućiti da novo oružje dobiju jedinice, što će trasi-rati put za početak pune proizvodnje kra-jem ove godine.
ZM Tarnow očekuje da sa Ministar-stvom odbrane u prvom kvartalu 2006. godine potpiše ugovor o isporuci do kraja godine određene količine ovih pušaka za potrebe jedinica kopnene vojske i specijal-nih snaga.
Nova poljska puška 12,7 mm Tor
* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, mart 2006.
252
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 2/2006.
Puška Tor je varijanta puške WKW (Wielkokalibrowy Karabin Wyborowy) Wilk („vuk“) koju je razvila istraživačka i razvojna kompanija OBRSM iz Tarnowa.
Puška WKW Wilk predstavljena je maja 2002. godine, a njena proizvodnja je ustupljena ZM Tarnow.
Tor je veoma ekonomična puška klase bul-pap za municiju 12,7x99 mm (0,50 Browning). Masa puške u borbenoj konfiguraciji je 16,7 kg, uključujući i op-tički nišan mase 1,75 kg.
Sada se puška Tor nudi s optičkim nišanom Schmidt & Bender 4-16x50, ali mogu da se koriste i drugi proizvodi, uključujući i elektrooptičke tipove. Radi povećanja tačnosti, puška ima podešava-jući dvonožac i zadnji jednodelni oslonac.
Cev, dužine 880 mm, proizvedena je savremenom tehnologijom i ima gasnu kočnicu koja smanjuje trzanje do nivoa očekivanog za municiju 7,62x51 mm. Magacin puške Tor ima kapacitet za 7 metaka.
Prema snajperistima iz elitne jedinice specijalnih snaga Grom, koji su sprovodili terenska ispitivanja, puška Tor ima izvan-redne karakteristike i potpuno je kompati-bilna s drugim sličnim oružjima. Grom je za sada jedina poljska jedinica naoružana puškama kalibra 12,7 mm FN Herstal Hecate II, mada u ograničenom broju.
Ministarstvo odbrane Poljske moglo bi da nabavi oko 250 do 270 pušaka Tor za potrebe svojih 10 lakih bataljona, uz dodat-ne zahteve za potrebe specijalnih snaga.
Zavod iz Tarnowa već je primio ne-ke zahteve od inostranih kupaca da im se dostave informacije o mogućnostima ove puške i uslovima prodaje.
M. K.
BACAČI GRANATA ASM*
Britansko ministarstvo odbrane od-redilo je kompaniju Dynamit Nobel Dynamics za glavnog snabdevača britan-ske armije budućom razornom munici-jom ASM (Anti-Structures Munition).
Oružje ASM na bazi lansera Pzf 90
ASM je oružje za jednokratnu upo-trebu (jednim hicem) izrađeno na bazi lansera Pzf 90, koji se koristi za singapursko protivtenkovsko oružje dvo-struke namene MATADOR (Manportable Anti-Tank, Anti DoOR). Pzf 90 ima lan-ser prečnika 90 mm, dužinu manju od 1 m, a sa svojom ASM konfiguracijom ima masu ispod 10 kg. Kvalifikovan je za dej-stva iz ograničenog prostora (minimalno 15 m3) i ima lansirnu brzinu oko 250 m/s, kojom se omogućava domet do 500 m.
Bojna glava za ASM (proizvodi kompanija Rafael) biće promenljive izra-de, ali prilagođena za urbane borbe, što uključuje neki oblik povećanog efekta eksplozije.
* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, mart 2006.
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 2/2006.
253
Ističe se da bojna glava ima moguć-nosti rušenja svih struktura u urbanim sredinama, što je bio glavni cilj i provera u fazi razvoja.
ASM je predviđen za uvođenje u upotrebu u 2008. godini, a isporuke će vršiti fabrika Dynamit Nobel u Nemač-koj, zajedno sa bojnom glavom koju će proizvoditi kompanija Rafael iz Izraela.
M. K.
NOĆNI NIŠANI NS-685C*
Grčka armija je kompaniji Theon Sensors SA (Koropi, Grčka) dostavila zahtev za nabavku 2320 noćnih nišana NS-685C, kojima će se kompletirati isto toliko licencno proizvedenih mitraljeza 5,56 mm FN Minimi.
Nišan NS-685C koristi najnoviji po-jačivač slike 18 mm Gen 3 ANVIS koji napaja par baterija 1,5 V, veličine AA. Dužina nišana je 299 mm, a uvećanje je šestostruko. Njegov nosač Elcan Gen IV obezbeđuje direktnu ugradnju na oružje MIL-STD-1913, i omogućava precizno podešavanje po elevaciji i azimutu, kao i zadržavanje položaja nišanske linije i u surovim borbenim uslovima. Specifič-nost nišana je svetleća crvena balistička končanica, naneta preko okulara, koja može lako da se zameni na bojištu bez specijalnog alata.
Noćni nišan NS-685C je deo famili-je noćnih nišana za naoružanje koje je razvila kompanija Theon Sensors, među kojima je i model NS-467C sa četvoro-strukim uvećanjem.
’ Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, mart 2006.
Noćni nišan NS-685C
Ovi nišani su pogodni za ugradnju na širokom asortimanu oružja i imaju vi-sok stepen zajedničkih elemenata. Masa nišana NS-467 iznosi 1,3 kg, a nišana NS-685C 1,4 kg.
M. K.
TAKTIČKA PUŠKA TACTICAL ELITE*
Austrijska kompanija Steyr Man-nlicher jedna je od najstarijih svetski poznatih fabrika vatrenog oružja. Kompanija je sredinom devedesetih godina prošlog veka bila partner kom-paniji Jeff Cooper u proizvodnji izviđačke puške Scout Rifle na osnovu koncepta univerzalne puške Cooper, koja je mogla da se koristi skoro za sve potrebe, od lova do zaštite. Priori-tetno tržište za ovu pušku bile su SAD, ali i mnoge druge zemlje.
Puška je izrađena od savremenih materijala primenom tehnologije koja će biti aktuelna i narednih desetak godina. Pošto originalna verzija puške Scout Rifle nije bila predviđena da se
' Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, mart 2006.
254
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 2/2006.
koristi kao precizna taktička puška, kompanija Steyr je posle nekoliko godina pokrenula proizvodnju prave tak-tičke verzije na bazi puške Scout. Ta-ko je nastala elitna taktička puška Tactical Elite, ili jednostavno Elite.
U stvari, Tactical Elite i Scout su dve verzije iste osnovne puške. Sušti-na puške Elite je u zatvaračkom siste-mu SBS (Safe Bolt System), unikat-nom dejstvu zatvarača koje olakšava bezbedno rukovanje, ukoliko se strelac pridržava uputstava. Obrtni sigurnosti prekidač smešten je na suženju kunda-ka, neposredno nadohvat strelčevog palca, koji omogućava tri položaja: fire (vatra), load (punjenje) i safe (osi-gurana). U položaju load (srednji polo-žaj), koji je označen belom tačkom, okidač je zakočen, ali se zatvaračem može manipulisati. U položaju safe za-tvarač je blokiran. Da bi se deblokirao zatvarač i udarna igla, ovaj prekidač potrebno je potisnuti nadole i obrnuti u položaj fire.
Zatvarački sistem SBS je lak za upotrebu, nenametljiv i blagih linija i, po nekima, to je sistem sa najsvestranijim mogućnostima rukovanja zatvaračem. Okidač je dvostepeni i optimalan je za preciznu taktičku vatru.
Kao i kod originalne puške Scout Rifle, kundak puške Elite izrađen je od polimera pojačane strukture koja je ot-porna na temperaturne promene i uslove okoline. Ali, uočljive su i neke nove oso-benosti. Kao prvo, to je prilagodljivi oslonac za lice koji se podešava po visi-ni. Obloženi kundak se, takođe, može po-dešavati po dužini i visini.
Puška Tactical Elite sa optičkim nišanom na inte-gralnom dvonošcu
Ugrađeni dvonožac, koji se, kada je otvoren, može okretati oko osovini-ce, nije podesiv po visini. U skloplje-nom položaju potpuno se uklapa u pro-fil puške i teško je uočljiv bez poseb-nog zagledanja. Dok je kundak poli-merni, uvodnik aluminijumski, sama puška može biti bilo koje boje, ali je za današnje shvatanje najprihvatljivija tamnozelena ili bronzana boja, što za-visi od izbora kupca. Uvodnik nije na-glašen i njegov cevasti deo potpuno opkoljava slobodnoplivajuću cev izu-zev njenog prednjeg dela u dužini 279 mm. Cev je hladno kovana, a usta cevi dodatno zaštićena od mogućeg ošteće-nja. Uvodnik je, takođe, kovan i na njemu su klizači dužine 406 mm (MIL-STD-1913) koji omogućavaju ugradnju optičkih nišana ili nekih dru-gih uređaja.
Zatvarač i mehanizam za zabra-vljivanje su, kao i mnogi drugi delovi na ovoj pušci, unikatni. Zbog original-nog podmazivanja dejstvo zatvarača je veoma lagano i njime se rukuje gotovo bez naprezanja izuzev samog podiza-nja ručice kojom se aktivira udarni mehanizam. Zatvarač ima četiri ispusta za zabravljivanje i duboke žlje-bove po dužini koji omogućavaju
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 2/2006.
255
prilagođavanje za bilo koji metak koji može da izađe kroz izbacivač. I ruči-com zatvarača i okidačem može se ru-kovati i u rukavicama. Zatvarač se va-di brzo i lako: ručica zatvarača se okrene nagore, dugme osigurača po-stavi u položaj lock i zatvarač se izvla-či nazad iz uvodnika. Zatvarač se po-novo postavlja pri blokiranom položa-ju osigurača.
Skidajući boks-magacin razlikuje se od svih drugih. Standardni okvir predviđen je za pet metaka, ali se po-moću specijalnog adaptera može prila-goditi i za 10 metaka. Rezervni okvir smešta se u šupljinu kundaka, omogu-ćavajući korisniku brzo punjenje ili mogućnost da menja sadržaj okvira različitom municijom.
Opšti podaci za pušku Elite:
Kalibar: 7,62x51 mm ili 5,56x45 mm;
Rukovanje: ručno, dejstvo zatvarača;
Masa prazne puške: 4,2 kg;
Masa sa nišanom i remenom: 5,6 kg;
Ukupna dužina: 1,1 m;
Dužina cevi: 569 mm;
Punjenje: skidajući okvir sa 5 ili 10 metaka.
Na pušku mogu da se postave razli-čiti optički nišani.
M. K.
BIN OKULARNIDVOGLED RECON III*
Najnoviji proizvod firme FLIR si-stemi (Portland, Oregon) - termo bi-
* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, novembar 2005.
nokularni dvogled Milcam Recon III, koji je prvi put prikazan na izložbi DSEI u Londonu septembra 2005. go-dine, zvanično je uveden u upotrebu za američko tržište na oktobarskoj izložbi AUSA u Vašingtonu. Njegove zapaže-ne primene uključuju daljinsko osma-tranje, akviziciju cilja i bezbednosne aplikacije.
Recon III karakterišu dve termo ka-mere: visoke rezolucije 640x480 sred-njetalasna (3 do 5 pm) InSb senzor za daljinsku detekciju i 320x240 dugotala-sna (8 do 12 pm), nehlađeni Vox mikro-bolometar za situaciono osmatranje. Je-dan od dva termo-senzora može da se zameni sa CCD (Charge-coupled device) TV kamerom.
Termo-binokularni dvogledMilcam Recom III
Optika dvogleda obezbeđuje tri vid-na polja: 15x113° (široko vidno polje), 10x8° (srednje vidno polje) i 2,5x1,8° (usko vidno polje). Uz to, tu su x2 i x4 elektronsko zumiranje, autofokus i digi-talno pojačanje detalja.
Osnovni model poznat je kao Ob-servIR, dok sofisticiraniji model Locate-IR omogućava i prepoznavanje cilja.
256
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 2/2006.
Od ostalih specifičnosti značajne su digitalni magnetski kompas i GPS, kao i, po izboru kupca, modul laser-skog daljinomera 1,54 pm, bezbednog za oči, koji služi za geolokaciju objeka-ta viđenih u viziru. Oba sistema mogu da se opreme laserskim pokazivačem 830 mm Class 3B (30 ili 150 mW). Modularna konstrukcija omogućava na-knadna usavršavanja.
M. K.
NOVI FINSKI RADIODEMONSTRATOR*
Finske odbrambene snage planira-ju da krajem 2005. godine započnu vojna ispitivanja novog softverskog ra-dio-demonstratora. Završetak ispitivanja je predviđen u martu 2006. godine, nakon čega bi usledila izrada prvog prototipa.
Nosilac realizacije programa je fir-ma Elektrobit, uz istraživačku podršku Telekomunikacione laboratorije Univer-ziteta u Oulu.
Demonstrator sistema ima četiri elementa: taktički radio-komunikacij-ski sistem SCA (software communications architecture) Verzija 2,2; adap-tivni širokopojasni mrežni sistem AWNW (adaptive widebend networking waveform); nacionalni taktički si-stem pozicioniranja NTPS (national tactical positioning system) i adaptivni antenski sistem razvijen na Univerzite-tu u Oulu.
* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, avgust 2005.
U fazi demonstracije program će obuhvatiti uniformni cirkularni niz (frekventni opseg 225 do 400 MHz), dva jednokanalna softverska radija, dva talasovoda (waveform) i mrežni simulator. Simulator je izrađen na bazi komercijalnih komponenata i podsiste-ma, među kojima je i softverski rekon-figurišuća platforma za bežičnu obra-du signala, koja je prihvaćena kao osnovni podsistem za digitalnu obradu signala. Analogno-digitalni interfejs zasnovan je na širokopojasnom ana-logno-digitalnom pretv araču Nalla-tech.
Pri prezentaciji je istaknuto da uređaj nudi brojne režime rada s razli-čitim nivoom podataka i ima moguć-nosti suprotstavljanja ometanju, malu verovatnoću detekcije i malu verovat-noću presretanja. Zaštićeni govor treba da se ugradi u prototip Proto 1, a fre-kvencijski opseg može da se poveća uključivanjem HF i niže VHF frekven-cije. Prototip Proto 1 planiran je i za naknadnu modifikaciju i ugradnju brojnih dodatnih uređaja, uključujući modifikovani AWNW-HD, uređaj sa-telitske navigacije Galileo, TETRA, Tadiran VHF - borbeni mrežni radio, koji već koristi finska armija. Posled-nja verzija imaće frekventni opseg proširen do područja GHz i brojne do-datne aplikacije vezane za elektronsko ratovanje, softverski radar, komunika-ciju s helikopterima, uređaje za vazduhoplovne snage, GPS i Link 16.
M. K.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 2/2006.
257
PLOVILO STINGRAY BEZ POSADE*
Izraelska kompanija Elbit Sistemi, na izložbi IDEF ’05 u Turskoj, prvi put je prikazala plovilo Stingray bez posade.
Izrađeno na bazi komercijalnog tru-pa JetSki, ovim plovilom može se upra-vljati daljinski sa drugog broda ili njime upravlja operator na obali.
Plovilo bez posade Stingray
Sa automatizovanim navigacionim -pozicionim mogućnostima ovo čvrsto malo plovilo ima i dva zatvorena odelje-nja za koristan teret i malu dnevno-noćnu elektrooptičku kupolicu prečnika 6,7 in-ča, poznatu kao EMOS, sa CCD TV ka-merom i FLIR uređajem 8 do 12 pm ukupne mase 150 kg.
Prema podacima kompanije Elbit, Stingray se pokreće vodenim mlazom brzinom do 40 čvorova, a izdržljivost na vodi iznosi do 8 sati. Domet zavisi od linka za vezu i komunikacijskog paketa koji koristi. Ovo plovilo trebalo bi da se primenjuje, uglavnom, u prio-balnom pojasu. Performanse ga čine
pogodnim za različite pomorske zadat-ke, uključujući i identifikaciju ciljeva na obali.
M. K.
SAVREMENI TEŠKI TORPEDI*
Uprkos očiglednom smanjenju zahteva za teškim torpedima, koji su poslednji put u ratnim sukobima koriš-ćeni pre više od 25 godina (sukob En-gleske i Argentine oko Folklandskih ostrva) i uprkos smanjenim procenama o protivpodmorničkom ratovanju, no-ve podmornice se još uvek traže, a po-stojeći brodovi modernizuju. U takvoj situaciji teški torpedi ostaju i dalje osnovno ubojno oružje za samoodbra-nu podmornica i za njihove ofanzivne operacije protiv površinskih brodova i drugih podmornica.
Na međunarodnom tržištu teških torpeda dominiraju dva glavna i tri nešto manje istaknuta konkurenta. Dva najza-stupljenija su nemački DM2A4 (proiz-vođač Atlas Elektronik) i italijanski WASS Black Shark, a zatim slede šved-ski Torpedo 2000, američki Mk48 Mod 6/7 ADCAP (poboljšani) i Mk48 stan-dardni model.
Torpedo Black Shark
* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, novembar 2005.
* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, mart 2006.
258
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 2/2006.
Razvoj torpeda DM2A4 započeo je 1996. godine. Pokreće ga električni motor s permanentnim magnetom vi-soke frekvencije, snage 300 kW, koji, prema podacima proizvođača (Atlas Elektronik), ima efikasnost od 90%. Napajanje motora i ugrađene elektro-nike obezbeđuju modularne srebro-cink baterije. Modularni torpedo može biti opremljen sa jednom, dve, tri ili četiri takve baterije. Konfiguracija najviših performansi DM2A4 ima četi-ri baterije i njima se obezbeđuje mak-simalna brzina od preko 50 čvorova (90 km/h) i domet od preko 90 km. Torpeda DM2A4 vode se fiber-optič-kim kablom debljine 300 pm koji se proizvodi u Nemačkoj. Podešavajuća antena u nosu torpeda radi sa 40 una-pred oblikovanih snopova i ima vidno polje veće od ±110°.
Razvoj torpeda WASS Black Shark započinje 1997. godine prema zahtevu mornarice Italije za novom generacijom teških torpeda kojima bi se opremale nove podmornice klase U212A.
Torpedo Black Shark ima novu aktivno-pasivnu akustičnu glavu za navođenje ASTRA (Advanced Sonar Transmiting and Receiving Architecture): poboljšanu sekciju za vođenje i upravljanje; link i kalem za fiber-op-tičko vođenje; novi električni motor i kontrarotirajući propeler. Glava za na-vođenje ASTRA radi na pasivnoj fre-kvenciji od 15 kHz i aktivnoj i pasivnoj frekvenciji od 30 kHz. Tragač mo-že da radi istovremeno na obe frekven-cije u pasivnom režimu, omogućavaju-
ći torpedu da razlikuje signale sa real-nog cilja i signale od mamaca u okviru akustičnih mera zaštite. Umesto kon-vencionalnog vođenja uvedeno je vo-đenje fiber-optičkom vezom. To omo-gućava bolju izmenu podataka između podmornice i torpeda i 100% poveća-nje nominalnog dometa.
Pogon se obezbeđuje aksijalnim motorom bez četkica, koji napaja nova AlAgO baterija sa sistemom elektroli-tskog upravljanja. Propulzor koristi propeler sa 13 kontrarotirajućih lopatica i 10 lopatica od ugljeničnih vlakana. Maksimalna brzina torpeda prelazi 52 čvora.
Torpedo Mk48 ADCAP
Američka mornarica kontinuirano uvodi u upotrebu teške torpede poboljša-nih mogućnosti.
Mk48 ADCAP, koji su razvijeni na bazi ranijeg torpeda Mk48 Mod 4. Po-boljšanja na današnjim torpedima usme-rena su na sistem za pretraživanje i na-vođenje, stišavanje sistema propulzije, povećanje pouzdanosti, smanjenje cene i lakše uvođenje novih tehnologija. Kontinuirano istraživanje i ispitivanja usme-rena su na poboljšanje performansi oružja i to principijelno u dve oblasti: ugradnjom poboljšanog procesora i po-boljšanog sonarnog sistema. Sledeća modernizacija planirana za Mk48 ADCAP je zamena sadašnjeg žičnog vođe-nja s fiber optičkim kablom.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 2/2006.
259
Torpedo 2000
Razvoj švedskog, žicom vođenog Torpeda 2000 započeo je 1988. godi-ne. Na njemu se koristi sistem dvo-strukog pogona (kombinacija 85% HIP i 15% kerozin). Ovim torpedom može da se postigne brzina od 50 čvorova i domet do 50 km. Kompanija Saab Underwater Systems, koja je razvila Torpedo 2000, razvila je i eksperimental-no besposadno podvodno plovilo AUV 62F na bazi modela Tp 62 (švedska oznaka za Torpedo 2000).
M. K.
ZAŠTIĆENI TRANSPORTNI KONTEJNER TRANSPROTEC*
tec, od kojih je nemačka vojska već za-tražila četiri primerka radi početnih operativnih ispitivanj a.
Glavni cilj kompanije EADS, koja je razvila TransProtec u saradnji sa kompanijom Krauss-Maffei Wegmann jeste da se do sredine 2006. godine re-alizuje nemački zahtev za 20 ovakvih vozila, koja bi se koristila u kriznim područjima.
Međutim, marketinški napori
usmereni su i na druge oružane snage angažovane u međunarodnim misija-ma.
Transportni kontejner TransProtec sa 18 sedišta
Zbog porasta bombaških napada na mirovne snage u Avganistanu i Iraku, porastao je interes za nove tehnologije zaštite vozila i njihovih korisnika.
U tom kontekstu, kompanija EADS Defence Electronics (Frie-drihschafen, Nemačka) ubrzala je napo-re da promoviše svoj koncept zaštiće-nog transportnog kontejnera TransPro-
* Prema podacima iz INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, mart 2006.
TransProtec namenjen je da obez-bedi zaštitu prevoženog ljudstva izvan zona borbenih dejstava, npr. za vreme tranzita između aerodroma i naselja i sl. Potencijalne opasnosti pri tom predstavljaju ulične bombe, bombaši samoubice, snajperisti, ukopane mine i granate. Današnji oklopni transporteri nude ograničen broj sedišta, i skupi su za upotrebu i održavanje. Što je još gore, oni, uglavnom, nude samo ogra-
260
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 2/2006.
ničenu zaštitu od vatre iz streljačkog naoružanja, dok ukopane mine i im-provizovane eksplozivne naprave (IEN) za njih često predstavljaju ozbi-ljan problem.
Koncept TransProtec oslanja se na šasiju kamiona MAN Multi 2FSA (mogu i drugi tipovi) i uključuje speci-jalno projektovani transportni kontej-ner (ISO standard).
EADS je projektovao unutrašnjost kontejnera, kondicioniranje vazduha, NBH zaštitu i napajanje energijom, dok je Krauss-Maffei Wegmann razvio oklopnu zaštitu. Kompanija EADS, kao nosilac sistema, odgovorna je i za logi-stičku podršku, obuku i održavanje.
Kontejner ima 18 sedišta i prostor za opremu ljudstva i oružje. Može da se koristi u svim klimatskim područjima (od -32° do preko +55°), kao i po pešča-nim olujama. Kao takvi, nude jeftinu i fleksibilnu alternativu konvencionalnim oklopnim transporterima, uz veći nivo konfora i zaštite.
Od četiri kontejnera TransProtec, poručena za Nemačku, dva su korišće-na za testiranje van puteva i protiv ra-zornih udarnih eksplozija. Testovi su uključivali detonacije mina i eksplozi-je koje su simulirale improvizovane eksplozivne naprave ili bombaše sa-moubice.
Prema dostupnim podacima TransProtec obezbeđuje zaštitu od:
- vatre iz snajpera 7,62x54 mm RB-32 Dragunov;
- protivtenkovskih mina do 8 kg TNT;
- parčadi standardnih granata FSP 20 (brzina 600 m/s);
Kamion sa transportnim kontejnerom TransProtec
- udara bočnih detonacija improvi-zovanih eksplozivnih naprava ili bomba-ša samoubica.
Kabina vozila treba, takođe, dodat-no da se zaštiti oklopom koji štiti vozača i pratnju, a potrebno je da se obezbedi i međusobna komunikacija između ljudstva u kabini i kontejneru.
Kontejner TransProtec ima jedna glavna vrata (nazad) i dva dodatna izlaza (jedan sa strane i jedan na krovu). Na njemu postoji 13 prozora sa staklima ot-pornim na puščana zrna, ali se kontejner može izraditi i bez prozora.
Modifikovana verzija kontejnera TransProtec prilagođena je za transport do devet ranjenika (šest na nosi-lima i tri na sedištima) i pratećeg oso-blja sa potrebnom opremom. Druge moguće aplikacije su za zaštićeno po-kretno komandno mesto, jedinicu za upravljanje vatrom sistema oružja ili za transport osetljive i izuzetno važne opreme.
Ekonomičnost koju nudi kontejner, u odnosu na oklopne transportere, uklju-čuje nižu nabavnu cenu po jednom sediš-tu, manju operativnu cenu zbog povolj-
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 2/2006.
261
nog odnosa putnik/vozač, kao i niže cene održavanja. Kompanija, po posebnom zahtevu, nudi i koncept sofisticiranog, efikasnog i jednostavnog za rukovanje i održavanje sistema, koji koristi savreme-na tehnička i logistička rešenja.
U nemačkoj vojsci ovaj koncept je poznat kao MuConPers (Multi-fahiger Container fur die Personenbeforderung) ili multikamionski kontejner za prevoz ljudstva.
M. K.
NOVI BRITANSKI SISTEMI BESPILOTNIH LETELICA*
Kompanija BAE Systems obeloda-nila je šest potpuno novih sistema bespi-lotnih letelica koje će se testirati u Veli-koj Britaniji i Australiji u narednom tro-godišnjem periodu. Radovi na razvojnom konceptu traju od 2001. godine, obuhva-tajući savremene konfiguracije letelica sa kompaktnim trupom i krilima, obimnim informatičkim sistemima i naprednim si-stemom za upravljanje letom. Projekat koji je proizašao iz tog procesa nazvan je Kestrel (vrsta sokola), da bi se na kraju usmerio na dve eksperimentalne letelice nazvane Raven i Corax.
Glavna specifičnost tih letelica bila je upotreba sistema za autonomne na-menske zadatke. Sistem je ugrađivan u postojeće trupove letelica Herti-D od kompozitnih staklenih vlakana. Među-tim, sasvim novi namenski sistem ugra-đen je u letelicu Herti-IA, i to je bila pr-va bespilotna letelica koja je samostalno izvršila let u vazdušnom prostoru Velike Britanije koji se završio automatskim pri-zemljenjem. Poseban značaj ovog leta, izvedenog avgusta 2005, jeste što je oba-vljen sa komercijalnog aerodroma, a ne iz vojne baze ili zatvorenog raketnog po-ligona. Nadležni u civilnom vazduho-plovstvu autorizovali su probni let sa Herti-IA pod registracijom B-klase.
Letelica Herti-IA je glavno usmere-nje predstojećih planova kompanije sa ci-vilno-vojnim aplikacijama, usmerenim za potrebe osmatranja obala, granica i nafto-voda. Krajem ove godine biće završeno deset letelica, od kojih će dve biti pogonje-ne motorima BMW, a ostale sa tišim če-tverocilindričnim Rotax turbo motorima.
Kompanija tvrdi da je mali trup lete-lice Herti praktično nevidljiv na visini oko 1500 m (5000 ft). Senzori, koje je iz-radila kompanija BAE Systems, treba da sadrže tri kamere integrisane u paket si-stema za prikupljanje i eksploataciju sni-maka u toku leta.
M. K.
* Prema podacima iz Jane’s Defence Weekly, 22. februar 2006.
262
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 2/2006.
