Научная статья на тему 'ПЕРИТОНИТДА ЯЛЛИҒЛАНИШ ЖАРАЁНИНИНГ КЛИНИК-МОРФОЛОГИК ТАҲЛИЛИ'

ПЕРИТОНИТДА ЯЛЛИҒЛАНИШ ЖАРАЁНИНИНГ КЛИНИК-МОРФОЛОГИК ТАҲЛИЛИ Текст научной статьи по специальности «Клиническая медицина»

CC BY
6
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ўткир перитонит / жарроҳлик усулида даволаш / дегрануляция / семиз ҳу­ жайралар / acute peritonitis / surgical treatment / degranulation / mast cells

Аннотация научной статьи по клинической медицине, автор научной работы — Рахимов Богибек Каримбоевич, Расулов Хамидулла Абдуллаевич, Айтуганов Азиз Расулович

Мақсад. Яллиғланиш жараёнининг тарқалиши ва давомийлигига қараб, перитонит билан оғриган беморларда қиёсий нуқтаи назардан баҳолаган ҳолда жарроҳлик аралашувларнинг тегишли ҳажмини аниқлаш ва самарадорлигини ошириш. Перитонитнинг тарқалиши ва давомийлигига қараб қорин парда морфологик тузилмаларининг реакцияси ҳам ўрганилди. Беморлар. И. Иргашев номидаги Тошкент шаҳар 4-сон шаҳар клиник шифохонасининг жарроҳлик бўлимида охирги икки йил давомида даволанган 3607 нафар беморнинг таҳлили келтирилган (2022 йилда – 1777 ва 2023 йилда – 1830 бемор). Натижалар. 2022 йилда 115 (6,5%), 2023 йилда эса 126 (6,9%) нафар бемор перитонит билан ётқизилган. Перитонитнинг энг кенг тарқалган сабаби ўткир аппендицит бўлди (2022 ва 2023 йилларда мос равишда 35,6% ва 43,6%). Тарқалган перитонит билан оғриганлар гуруҳида ўлим даражаси юқори бўлган – 2022 йилда у 13% ни, 2023 йилда эса 21,7% ни ташкил этди. Перитонитда қорин парданинг толали ҳамда ҳужайрали тузилмаларида морфологик ўзгаришларнинг ёмонлашиши, яллиғланиш жараёнининг давомийлиги ва даражаси билан боғлиқ. Хулоса. Перитонитда жарроҳлик аралашувининг усули ва ҳажми унинг клиник кечишини, яллиғланиш жараёнининг давомийлиги ва тарқалишини, шунингдек, қорин парда морфологик тузилмаларининг тегишли реакциясини ҳисобга олган ҳолда танланса, даволаш самарадорлигини ошишига олиб келади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по клинической медицине , автор научной работы — Рахимов Богибек Каримбоевич, Расулов Хамидулла Абдуллаевич, Айтуганов Азиз Расулович

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CLINICAL-MORPHOLOGICAL ANALYSIS OF THE INFLAMMATION PROCESS IN PERITONITIS

Aim. Comparative assessment of the results of surgical treatment of peritonitis depending on the prevalence and duration of the inflammatory process, the study of the reaction of the morphological structures of the peritoneum depending on the prevalence and duration of peritonitis. Patients. This article provides an analysis of 3607 patients treated in the surgical department of City Clinical Hospital No. 4 named after. I. Irgashev, Tashkent for the previous two years (2022–1777 and 2023–1830 patients). Results. In 2022, 115 (6.5%) and in 2023, 126 (6.9%) patients were admitted with peritonitis. The most common cause of peritonitis was acute appendicitis (35.6% and 43.6%, respectively, in 2022 and 2023). In the group with diffuse peritonitis, the mortality rate was high – in 2022 it was 13%, and in 2023 – 21.7%. In peritonitis, the worsening of morphological changes in the fiber and cellular structures of the peritoneum is associated with the duration and extent of the inflammatory process. Conclusions. The choice of method and volume of surgical intervention for peritonitis, taking into account its clinical course, the duration and prevalence of the inflammatory process, aswell as the corresponding reaction of the morphological structures of the peritoneum, leads to an increase in the effectiveness of treatment.

Текст научной работы на тему «ПЕРИТОНИТДА ЯЛЛИҒЛАНИШ ЖАРАЁНИНИНГ КЛИНИК-МОРФОЛОГИК ТАҲЛИЛИ»

ПЕРИТОНИТДА ЯЛЛ^ЛАНИШ ЖАРАЁНИНИНГ КЛИНИК-МОРФОЛОГИК ТАХ,ЛИЛИ

Б.К. РАХИМОВ1, ХА РАСУЛОВ2, А.Р. АЙТУГАНОВ2

ХИ. Иргашев номидаги Тошкент шахар 4-сон клиник шифохонаси, 2Тошкент педиатрия тиббиёт институти

CLINICAL-MORPHOLOGICAL ANALYSIS OF THE INFLAMMATION PROCESS IN PERITONITIS

B.K. RAKHIMOV1, H.A. RASULOV2, A.R. AYTUGANOV2

1Tashkent city 4-th Clinics hospital named by I. Irgashev, Uzbekistan 2Tashkent Medical Pediatric Institute, Uzbekistan

Мацсад. Яллигланиш жараёнининг тарцалиши ва давомийлигига цараб, перитонит билан огриган беморларда циёсий нуцтаи назардан бахолаган холда жаррохлик арала-шувларнинг тегишли хажмини аницлаш ва самарадорлигини ошириш. Перитонитнинг тарцалиши ва давомийлигига цараб цорин парда морфологик тузилмаларининг реакци-яси хам урганилди.

Беморлар. И. Иргашев номидаги Тошкент шахар 4-сон шахар клиник шифохонасининг жаррохлик булимида охирги икки йил давомида даволанган 3607 нафар беморнинг тахлили келтирилган (2022 йилда - 1777 ва 2023 йилда - 1830 бемор). Натижалар. 2022 йилда 115 (6,5%), 2023 йилда эса 126 (6,9%) нафар бемор перитонит билан ётцизилган. Перитонитнинг энг кенг тарцалган сабаби уткир аппендицит булди (2022 ва 2023 йилларда мос равишда 35,6% ва 43,6%). Тарцалган перитонит билан огриганлар гурухида улим даражаси юцори булган - 2022 йилда у 13% ни, 2023 йилда эса 21,7% ни ташкил этди. Перитонитда цорин парданинг толали хамда хужайрали ту-зилмаларида морфологик узгаришларнинг ёмонлашиши, яллигланиш жараёнининг да-вомийлиги ва даражаси билан боглиц.

Хулоса. Перитонитда жаррохлик аралашувининг усули ва хажми унинг клиник кечиши-ни, яллигланиш жараёнининг давомийлиги ва тарцалишини, шунингдек, цорин парда морфологик тузилмаларининг тегишли реакциясини хисобга олган холда танланса, да-волаш самарадорлигини ошишига олиб келади.

Калит сузлар: уткир перитонит, жаррохлик усулида даволаш, дегрануляция, семиз ху-жайралар.

Aim. Comparative assessment of the results of surgical treatment of peritonitis depending on the prevalence and duration of the inflammatory process, the study of the reaction of the morphological structures of the peritoneum depending on the prevalence and duration of peritonitis.

Patients. This article provides an analysis of 3607 patients treated in the surgical department of City Clinical Hospital No. 4 named after. I. Irgashev, Tashkent for the previous two years (2022-1777 and 2023-1830 patients).

Results. In 2022, 115 (6.5%) and in 2023, 126 (6.9%) patients were admitted with peritonitis. The most common cause of peritonitis was acute appendicitis (35.6% and 43.6%, respectively, in 2022 and 2023). In the group with diffuse peritonitis, the mortality rate was high -in 2022 it was 13%, and in 2023 - 21.7%. In peritonitis, the worsening of morphological changes in the fiber and cellular structures of the peritoneum is associated with the duration and extent of the inflammatory process.

Conclusions. The choice of method and volume of surgical intervention for peritonitis, taking into account its clinical course, the duration and prevalence of the inflammatory process, as

well as the corresponding reaction of the morphological structures of the peritoneum, leads to an increase in the effectiveness of treatment.

Keywords: acute peritonitis, surgical treatment, degranulation, mast cells.

https://doi.org/10.54185/TBEM/vol17_iss2/a3

Уткир таркалган перитонит - корин бушли€и аъзоларининг энг о€ир ва етарли даражада куп уч-райдиган касалликларидан бири булиб, аксарият холларда корин бушли€ининг катор жаррохлик касалликлари хамда жарохатларининг асорати сифатида юзага чицади (уткир аппендицит, меъ-да ва ун икки бармокли ичакнинг тешилган яра-си, уткир гангреноз холецистит, панкреонекроз, кавак аъзолар тешилиши, уларнинг жарохатлар туфайли шикастланиши, уткир ичак тутилиши ва бошцалар шулар жумласидандир) [1].

^орин бушли€и уткир касалликларидаги улимнинг асосий сабаби таркалган йирингли перитонит хисобланади. Унинг курсаткичи пери-тонитнинг шакли, сабаби, организм химоя куч-ларининг х,олати ва бошца омилларга бо€лик булиб, 20-50% ни ташкил килади [2, 3], гос-питал инфекцияли перитонитда эса улим курсаткичи 90% гача етиши мумкин [4, 5]. Сунгги декадаларда эришилган антибактериал даво-лашдаги ривожланиш хам, янги даво усуллари-нинг татбик этилиши хам (перитонеал диализ, бошцариладиган лапаростомия, дастурли рела-паротомия, корин бушли€ини лапароскопик са-нациялаш ва б.), жадал даволашнинг замонавий ютуклари хам керакли натижани бермаяпти [5, 6, 7]. Операциядан кейинги перитонит ва унинг терминал боскичида улим курсаткичи энг юкори ракамларни курсатмокда [4, 5, 6, 7, 8].

Максад. Х,ар хил сабаблар туфайли ривож-ланган перитонит билан касалланган хасталарда

кулланилган даволаш ёндашувини, даволаш усу-лини, жаррохлик аралашувларга курсатмаларни, уларнинг тури, хажми ва улардаги корин парда-нинг морфологик характеристикасини солиш-тирма тах,лил килиш.

Материал ва усуллар

Илмий изланишлар 2022 ва 2023 йиллар давомида И. Иргашев номидаги Тошкент ша-хар 4-сон клиник шифохонасининг хирургия булимида даволанган мос х,олда 1777 ва 1830 нафар беморларда утказилди (жами 3607 бе-мор). Мазкур тадкикотда клиник, морфологик, инструментал, жаррохлик ва консерватив даволаш ва статистик тах,лил усулларидан фойдала-нилди.

3607 нафар беморнинг тиббий хужжатлари (касаллик тарихи, жаррохлик муолажаси жур-нали) икки гурухга булиниб, ретроспектив тарз-да урганилди (1-жадвал). 2022 йилдаги бемор-ларнинг 376 (21,2%) нафари уткир аппендицит, 361 (20,3%) бемор уткир холецистит, 76 (4,3%) нафари панкреатит, 98 (5,5%) бемор уткир ичак тутилиши, 247 (13,9%) бемор эса сикилган чур-ра, 43 (2,4%) бемор кавак аъзолар тешилиши билан о€риган булса, колган 576 (32,4%) бемор эса бошка турдаги жаррохлик касалликлари би-лан даволанган. Ушбу беморларнинг 1169 на-фарида жаррохлик аралашуви, 608 беморга эса консерватив усул кулланилган. Беморларнинг 115 (6,5%) нафарида перитонит ташхисланди.

1-жадвал. Тах,лил килинган беморлардаги касалликлар, абс. (%)

Касаллик номи 2022 йил 2023 йил

Уткир аппендицит 376 (21,2) 488 (26,7)

Уткир холецистит 361 (20,3) 452 (24,7)

Уткир панкреатит 76 (4,3) 90 (4,9)

Уткир ичак тутилиши 98 (5,5) 121 (6,6)

Сикилган чурра 247 (13,9) 122 (6,7)

Кавак аъзолар тешилиши 43 (2,4) 44 (2,4)

Бошка касалликлар 576 (32,4) 513 (28)

Жами 1777 1830

Улардан 56% да мах,аллий перитонит, 44% да эса тарцалган перитонит кузатилди. Беморларнинг 41,7% ни (48 нафар) аёллар, 58,3% ни (67 бемор) эса эркаклар ташкил цилди. Беморларнинг ёши 18 дан 94 гача булди (18-30 ёш - 40; 31-40 ёш -18; 41-50 ёш - 16; 51-60 ёш - 22; 61-85 ёш - 18; 86-100 ёш - 1 бемор).

2023 йилда даволанган беморларнинг 488 (26,7%) нафари уткир аппендицит, 452 (24,7%) нафар бемор уткир холецистит, 90 (4,9%) нафар панкреатит, 121 (6,6%) нафар бемор уткир ичак тутилиши, 122 (6,7%) нафар бемор эса сицилган чурра, 44 (2,4%) нафар бемор кавак аъзолар те-шилиши билан о€риган булса, цолган 513 (28%) нафар бемор эса бошца жаррох,лик касаллик-лари билан о€риган. Мазкур беморларнинг 1190 (65%) нафарида жаррохлик аралашуви цулланилган, 640 (35%) нафар бемор эса кон-серватив усулда даволанган. Перитонит билан о€риган беморлар сони эса 126 (6,9%)ни ташкил цилди. Улардан 61% - мах,аллий перитонит, 39% -тарцалган перитонит. Перитонит билан о€риган беморларнинг 33,3% (42 нафар) аёлларга ту€ри

келса, уларнинг 66,7% (84 бемор) эркаклардир. Беморларнинг ёши 18 дан 82 гачани кузатилди (18-30 ёш - 44; 31-40 ёш - 11; 41-50 ёш - 20; 51-60 ёш - 28; 61-82 ёш - 23 бемор).

Натижалар ва мух,окама

Урганилган беморларда циёсий йилларда (2022 ва 2023 йиллар) перитонит билан купинча асосий нозологияли касалликлар асоратлангани маълум булди (мос х,олда 2022 йилда 115 нафар бемор ва 2023 йилда 126 бемор): уткир аппендицит - 35,6% ва 43,6%; меъда ва 12 бармоцли ичак тешилган яраси - 37,4% ва 34,9%; панкреонекроз -2,6% ва 2,4%; цорин бушли€и ва цорин парда орти бушли€и аъзолари шикастланиши - 6,1% ва 3,2%; УТК (уткир флегманоз-тошли холецистит, холедо-холитиаз, ут пуфаги эмпиемаси) - 8,7% ва 3,9%; сицилган чурра (чов, сон, операциядан кейинги) -0,9% ва 3,2%; уткир ичак тутилиши (битишмали, ичак буралиши) - 3,5% ва 2,4%; меъда ости бези усмаси - 0% ва 0.8%; тутцич томирлари тромбо-зи - 5,2% ва 2,4%; бирламчи бактериал перитонит (асцит-перитонит) - 0% ва 3,2% (1- ва 2-расмлар).

1-расм. 2022 йилда перитонитга олиб келган касалликлар

2-расм. 2023 йилда перитонитга олиб келган касалликлар

Турли шаклдаги перитонитнинг даволаш на-тижалари хам тахлил килинди. Танланган жаррохлик тактикасига караб беморлар икки гурухга ажратилди:

1. Даволаши ярим ёпик усулда олиб борил-ган махаллий ва таркалган перитонит билан оFриган беморлар. Уларда битта операция бажа-рилган ва бунда перитонитнинг манбаси тулик, олиб ташланиб, корин бушлиFини самарали са-нациялаш хамда дренажлаш бажарилган. Ушбу гурухда даволаш самараси 2022 йил ва 2023 йил-ларда даволанган беморларда 100% ни ташкил килган.

2. Иккинчи гурухдаги беморлар ярим очик усулда даволанган булиб, уни таркалган перитонит билан оFриган беморлар ташкил килди. К,уйидаги мезонлар асосида ушбу тактик вариант танланган: корин бушлиFининг юкори да-ражада бактериал контаминацияси, перитонит манбасини ёки унинг жадаллашув омилларини тулаконли бартараф этишнинг иложи йуклиги, куп аъзоли етишмовчилик синдромининг борли-ги. Дастлабки операциядан кейинги 24-36 соат-ларда боскичли санацион релапаротомиялар бажарилган. Ушбу гурухда даволашнинг самараси катор омилларга боFлик булди: перитонитнинг ривожланиш даври ва операциягача утган муд-дат, бемор ахволининг дастлабки оFирлик дара-

жаси, операцион жарохат хажми, реанимацион чора-тадбирларнинг хамда детоксикация усул-ларининг самарадорлиги. Ушбу гурухда улим 2022 йилда 13% ни, 2023 йилда эса 21,7% ни ташкил килди (3- ва 4-расмлар).

Бу ерда шуни таъкидлаш лозимки, 2023 йилда юкори технологик операциялар 2022 йилга нис-батан купрок ва кенгрок спектрда кулланилган (2-жадвал ва 5-расм). Шошилинч жаррохликда, айникса, перитонит билан кечувчи корин бушлиFи аъзоларининг уткир касалликлари-да лапароскопияни куллаш катор ижобий са-маралар курсатди. Беморларнинг урин кун-ларининг кискариши, операциядан кейинги даврда беморларнинг эрта фаоллаштириш им-кони юкорилиги ва пировард натижада беморлар иш фаолиятининг эртарок тикланиши шулар жумласидандир.

Тадкикотнинг кейинги кисмида операция вактида олинган корин парда булакчалари морфологик тавсифи тахлил килинди. К,орин парда биоптатидан тайёрланган препаратларда перитонитнинг эрта боскичларида мезотелий парда юзасидан буртганлиги унинг букишини билди-ради ва айрим препаратларда нозик фибрин турлари аникланди. Унинг чукур каватларида коллаген ва эластик толаларнинг сийракланиб, шиш ва толалар оралиFига кон куйилишлари

3-расм. 2022 йилда улим билан якун топган перитонит билан асоратланган касалликлар, n=15

■ Меъда ва 12 бл.тешилиши 2

■ Мезетериал тромбоз 1

■ Уткир ичак тутилиши 2 Уткир деструктив холецистит 1

□ Панкреонекроз 2 Сикилган чурра 1

4-расм. 2023 йилда улим билан якун топган перитонит билан асоратланган касалликлар, n=10

2-жадвал. Перитонитда амалга оширилган кам инвазив операциялар, абс. (%)

Касаллик номи 2022 йил 2023 йил

Лапароскопик холецистэктомия 104(60) 193 (93,7)

Лапароскопик аппендэктомия 13 (7,5) 77(17)

Диагностик лапароскопия 25 (14,5) 40 (7,8)

Лапароскопик усулда ут йулларини найчалаш 5 (2,9) 6 (4,9)

Ёт жисмни лапароскопик усулда олиб ташлаш 1 (0,6) -

Лапароскопик чурра кесиш 25 (14,5) 30 (24,6)

Жами 173 346

1400 1200 1000 800 600 400 200 О

1169

1193

346

173 —

2022 йил

□ Операцияларнинг умумий сони

2023 йил | Лапароскопик операциялар

5-расм. 2022 ва 2023 йиллардаги лапароскопик операциялар улуши

куринади. Шиш суюцлигида нейтрофиллар мав-жуд. Вена томирлари ва капиллярларда тула-цонлик ва деворларига ёпишган эритроцитлар ва лейкоцитлар миграцияси учрайди.

Артериолалар интимасида эндотелиоцитлар-нинг букиши хисобига деворининг торайиши куринади. Перитонит чузилган даврларига ке-либ тромбоцитлар хам пайдо булиб, тромбоз кузатилади. Бу даврларга келиб нейтрофиллар хужайра халцаси шаклида базал мембрана чега-расидан ташцарига чиццан, яъни субэндотелиал сохада тупланган.

Алохида курув майдонларида нейтрофил лейкоцитларда экзоциотоз куринишидаги де-грануляция холати аницланди. Энг характерли жихати нейтрофил лейкоцитларнинг базал мем-бранадан ташцарига чициши булди.

Перитонит давомийлиги ортиб бориши билан морфологик узгаришларнинг янада чуцурлашиши кузатилди. Деярли барча пре-паратларда цорин парда юзаси нозик ва даfал фибрин парда билан цопланган. Микроцир-куляциянинг бузилиши венулаларда стазлар куринишида юзага чиццан. Барча цаватларда шиш аломатлари кузатилиб, у асосан зич то-

лали цаватда купроц ифодаланган. Артериал томирлар деворлари хам даfал морфологик узгаришларгаучраган: сезиларли торайиш, хар-хар жойида тромблар. Корин парда лимфа томирлари кенгайган, уларда эритроцитлар хам учрайди. Корин парда бушли^да эксудат йи^лиши ва ундаги хужайралар популя-циясининг ортганлиги томирлар деворининг деструкциясидан далолат бериб, плазма ва хатто шаклли элементларни, хусусан, нейтрофил лейкоцитларнинг миграциясини билди-ради. Ушбу хужайраларнинг аксарияти дегра-нуляцияга учраган (6- ва 7-расмлар). Айрим препаратларда кам сонли макрофаглар ва нобуд булган микроорганизм хужайралари аницланиши адабиёт манбаларига мос келади [9, 10, 11].

Тарцалган перитонитларда цорин парда бушли^да тез-тез ёf томчилари, нейтрофил ва макрофаглар аницланди. Микротомирлар-да торайиш, лейкоцитларнинг девор атрофида тупланиши ифодаланган. Нейтрофил лейкоцитлар деярли базал мембрана ташцарисида тупланган. Аксарият томирларда эндотелийда некроз сохалари аницланиб, цорин парда юза-

6-расм. Венулаларда кузатилган стазлар, микроциркуляциянинг бузилиши, шиш белгилари, зич толали кават томирлари, ГЭ., К.400

7-расм. Дегрануляцияланган нейтрофил лейкоцитлар, макрофаглар, ëF томчилари, шунингдек, хужайра соялари куринади, ГЭ., К.400

сида дегрануляцияга учраган нейтрофиллар, макрофаглар, ëF томчилари, хужайра соялари куринади. Бу ерда тотал грануляция, коллаген толаларнинг тартибсиз жойлашиб букиши ва к,орин пардада фибриноз ивиш, яъни даFал фибрин тутамлари тури хосил булган. Семиз хужайраларнинг дегрануляцияси кузатилди.

Шундай килиб, перитонитнинг давомийли-ги ва таркалганлигига караб, корин парда толали ва хужайравий тузилмаларининг морфологик узгариши чукурлашиб боради. Дастлабки даврларда эластик ва коллаген толалар ора-сида шиш аломатлари кузатилса, кейинги муддатларда мос равишда кон куйилиши, ун-дан сунг эса толалар тартибининг бузилиши ва букишига томон узгаради. Х,ужайралар узгариш динамикаси эса дастлаб томир де-ворлари томон тупланиши билан бошланиб, томир эндотелий хужайраларининг зарарла-ниши, базал мембрана утказувчанлигининг ортиб кетиши натижасида субэндотелиал миграцияга олиб келади, кейинчалик эса ней-

трофил лейкоцитларнинг дегрануляцияга уч-раши яллиFланиш реакцияси камровининг ор-тишига олиб келади.

Демак, таркалган перитонитни самарали даволаш муаммоси долзарблигича колмокда. Бугунги кунда биз перитонитни даволаш нати-жаларини яхшилашнинг куйидаги йулларини курмокдамиз: 1. К,орин бушлиFини кайта санация килишнинг янги, кам инвазив усуллари-ни татбик этиш. 2. Перитонитнинг микробио-логик этиологиясини ташхислашнинг, доминант KузFатувчини аниклашнинг хамда уларни дина-микада алмашинувини башоратловчи тезкор услубларни ишлаб чикиш. 3. Ичак анастомоз-лари етишмовчилигини олдини олиш имкони-ятларини урганиш. 4. Урнини босувчи терапия ёрдамида иммуногенез етишмовчилигини ва тизимли метаболизм бузилишларини тузатиш. 5. Операциядан кейинги эрта даврларда организм узлаштириши мумкин булган энтерал ва озукавий аралашмаларни ишлаб чикиш буйича тадкикотлар олиб бориш.

Хулоса

Текширилган беморлар орасида перитонит билан о€риган беморларнинг умумий сони 2022 йилда 115 нафар (6,5%) перитонит билан давола-ниб, уларнинг 56% махаллий, 44% эса тарцалган перитонит билан о€риган. 2023 йилда 126 нафар (6,9%) бемор перитонит билан ётцизилган, уларнинг 61% да махаллий ва 39% да эса тарцалган перитонит кузатилди. Перитонитнинг энг куп учраган сабаби деструктив аппендицит булди -35,6% (2022й.) ва 43,6% (2023й.). Тарцалган пери-тонитли гурухда улим курсаткичи юцори булди -2022 йилда 13% ва 2023 йилда 21,7%.

Перитонитда цорин парда толали ва хужайра-вий тузилмаларининг морфологик узгариши чу-цурлашиб бориши ялли^аниш жараёнининг давомийлиги ва тарцалганлигига бо^иц булди. Дастлаб толали тузилмаларда шиш, кейин эса цон цуйилиши, чузилган муддатларда толалар тартиби-нинг бузилиши ва букиши кузатилди. Хужайралар популяцияси динамикаси эса дастлаб томир де-ворлари томон тупланиши, эндотелиал дисфункция натижасида субэндотелиал миграцияга олиб келди, бу эса, уз навбатида, нейтрофил лейкоцит-ларнинг дегрануляциясига сабаб булди.

Адабиётлар

1. Савельев В.С., Гельфанд Б.Р., Филимонов М.И. Перитонит. М Литера, 2006; 206 [Savelev V.S., Gelfand B.R., Filimonov M.I. Peritonit M Litera, 2006; 206. In Russian].

2. Ерюхин И.А., Багненко С.Ф., Григорьев Е.Г., Шляпников С.А., Ерёмин С.Р. Абдоминальная хирургическая инфекция: современное состояние и ближайшее будущее в решении актуальной клинической проблемы. Инфекции в хирургии. 2007; 5(1):6-12. [Eryuxin I.A., Bagnenko S.F., Grigorev Ye.G., Shlyanikov S.A., Yeryomin S.R. Abdominalnaya xirurgicheskaya infeksiya: sovremennoe sostoyanie i blijayshee budushee v reshenii aktualnoy klinicheskoy prob-lemy. Infeksii v xirurgii. 2007; 5(1):6-12. In Russian].

3. Савельев В.С., Гельфанд Б.Р., Филимонов М.И., Подачин П.В., Сергеева Н.А. Критерии выбора эффективной тактики хирургического лечения распространенного перитонита. Анналы хирургии. 2013; 2:48-54. [Savelev V.S., Gelfand B.R., Filimonov M.I., Podachin P.V., Sergeeva N.A. Kriterii vibora effektivnoy takti-ki xirurgicheskogo lecheniya rasprostranenno-go peritonita. Annali xirurgii. 2013; 2:48-54. In Russian].

4. Holzheimer R.G., Gathof B. Re-operation for complicated secondary peritonitis - how to indentity patients at risk for persistent sepsis. Eur J Med Res. 2003; 8:125-134.

5. Макушкин Р.З., Байчоров Э.Х., Xau,H83 Б.Б., Гадаев Ш.Ш., Петижев Э.Б. Повторные хирургические вмешательства при распространенном гнойном перитоните. Хирургический журнал имени Н.И. Пирогова. 2009; 11:18-22. [Makushkin R.Z., Baychorov E.X., Xatsiev B.B., Gadaev Sh.Sh., Petijev E.B. Povtor-niye xirurgicheskie vmeshatelstva pri raspros-tranennom gnoynom peritonite. Xirurgicheskiy jurnal imeni N.I. Pirogova. 2009; 11:18-22. In Russian].

6. Хаджибаев А.М., Асомов Х.Х., Рискиев У.Р. Ре-лапароскопия в диагностике и лечении послеоперационного перитонита. Вестник экстренной медицины. 2012; 2:105-106. [Khadjiba-ev A.M., Asomov X.X., Riskiev U.R. Relaparosko-piya v diagnostike i lechenii posleoperasionnogo peritonita. Vestnik ekstrennoy medisini. 2012; 2:105-106. In Russian].

7. Шуркалин Б.К., Горский В.А., Фаллер А.П. Хирургические аспекты лечения распространенного перитонита. Хирургия. 2007; 2:24-28 [Shurkalin B.K., Gorskiy V.A., Faller A.P. Hirurgic-heskie aspekty lecheniya rasprostranennogo peritonita Hirurgiya. 2007; 2:24-28. In Russian].

8. Рахимов Б.К., Расулов Х.А. Перитонитнинг тарцалганлиги ва давомийлигига боглиц кли-ник-морфологик тахлили. Вестник экстренной медицины. 2023; 16(1):45-48 [Rahimov B.K., Rasulov H.A. Peritonitning tarn;alganligi va davomiyligiga borl^ klinik-morfologik ta^lili. Vestnik ekstrennoy mediciny. 2023; 16(1):45-48. In Uzbek].

9. Байчоров Х.М., Боташева В.С., Бондаренко А.Г., Демянова В.Н. Морфологическое обоснование малоинвазивных видеолапароскопических са-нaций брюшной полости. Медицинский вестник Северного Кавказа. 2013; 8(2):56-59 [Baychorov H.M., Botasheva V.S., Bondaren-ko A.G., Dem'yanova V.N. Morfologicheskoe obosnovanie maloinvazivnyh videolaparoskopi-cheskih sanaciy bryushnoy polosti. Medicinskiy vestnik Severnogo Kavkaza. 2013; 8(2):56-59. In Russian].

10. Суковатых Б.С., Блинков Ю.Ю., Ештокин С.А., Фролова О.Г. Применение иммобилизирован-ных форм гипохлорита натрия в геле карбок-симетилцеллюлозы в комплексном лечении распространенного перитонита. Хирургия. Журнал имени Пирогова Н.И. 2009; 11:14-17. [Sukovatix B.S., Blinkov Yu.Yu., Yeshtokin S.A., Frolova O.G. Primenenie immobilizirovannix form gipoxlorita natriya v gele karboksimetilsellyulozy v kompleksnom lechenii rasprostranennogo peritonita. Xirurgiya. Jurnal imeni Pirogova N.I. 2009; 11:14-17. In Russian].

11. Raximov B.K., Rasulov X.A. Clinical and morphologic analysis of peritonitis depending on the prevalence and duration of the process. Science and innovation. 2023; 2 (Special Issue 8):1866-1869.

КЛИНИКО-МОРФОЛОГИЧЕСКИЙ АНАЛИЗ ВОСПАЛИТЕЛЬНОГО ПРОЦЕССА ПРИ ПЕРИТОНИТЕ

Б.К. РАХИМОВ1, Х.А. РАСУЛОВ2, А.Р. АЙТУГАНОВ2

1Клиническая больница г. Ташкента № 4 имени И. Иргашева, Узбекистан 2Ташкентский педиатрический медицинский институт, Узбекистан

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Цель. Сравнительная оценка результатов хирургического лечения перитонитов в зависимости от распространенности и длительности воспалительного процесса, изучение реакции морфологических структур брюшины в зависимости от распространенности и длительности перитонита.

Пациенты. В данной статье приведен анализ 3607 больных, пролеченных в хирургическом отделении ГКБ № 4 им. И. Иргашева г. Ташкента за последние два года (2022 год -1777 и 2023 год - 1830 больных).

Результаты. В 2022 г. 115 (6,5%), а в 2023 г. 126 (6,9%) больных поступили с перитонитом. Самой частой причиной перитонита был острый аппендицит (35,6% и 43,6% соответственно в 2022 и 2023 гг.). В группе с разлитым перитонитом показатель смертности был высоким - в 2022 г. он составил 13%, а в 2023 г. - 21,7%. При перитоните усугубление морфологических изменений волоконных и клеточных структур брюшины связано с продолжительностью и распространенностью воспалительного процесса. Выводы. Выбор метода и объёма оперативного вмешательства при перитоните, учитывая его клиническое течение, длительность и распространённость воспалительного процесса, а также соответствующую реакцию морфологических структур брюшины, приводит к повышению эффективности проведенного лечения.

Ключевые слова: острый перитонит, оперативное лечение, дегрануляция, тучные клетки.

Сведения об авторах:

Рахимов Богибек Каримбоевич - кандидат медицинских наук, ординатор хирургического отделения Ташкентской городской клинической больницы № 4 им. И. Иргашева. E-mail: [email protected]; ORCID 0009-0008-0680-0929

Расулов Хамидулла Абдуллаевич - доктор медицинских наук, профессор, заведующий кафедрой анатомии, патологической анатомии Ташкентского педиатрического медицинского института.

E-mail: [email protected]; ORCID 0009-0002-5160-2733

Айтуганов Азиз Расулович - студент 6-го курса медико-педагогического факультета Ташкентского педиатрического медицинского института.

Поступила в редакцию: 18.05.2024

Information about the authors:

Rakhimov Bogibek Karimboevich - Candidate of Medical Sciences, Resident of the Surgical Department of the Tashkent city 4-th clinics hospital named by I. Irgashev. E-mail [email protected]; ORCID 0009-0008-0680-0929

Rasulov Hamidulla Abdullaevich - Doctor of Medical Sciences, Professor, Head of the Department of Anatomy, Pathological Anatomy of the Tashkent Pediatric Medical Institute. E-mail [email protected]; ORCID 0009-0002-5160-2733

Aytuganov Aziz Rasulovich - 6th year student of the Tashken Pediatric Medical Institute.

Received: 18.05.2024

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.