Научная статья на тему 'Кончилик саноатида янги технологияни жорий этиш ва унинг иқтисодий самарадорлигини баҳолаш йўли'

Кончилик саноатида янги технологияни жорий этиш ва унинг иқтисодий самарадорлигини баҳолаш йўли Текст научной статьи по специальности «Техника и технологии»

CC BY
20
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and Education
Область наук
Ключевые слова
кончилик саноати / технология / иқтисодий самарадорлик

Аннотация научной статьи по технике и технологии, автор научной работы — Н А. Мамадалиева, Х У. Суяров

Ушбу маыолада кончилик саноатида янги технологияни жорий этиш ва унинг иқтисодий самарадорлигини баҳолаш йўли тщ-рисида батафсил маълумот келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «Кончилик саноатида янги технологияни жорий этиш ва унинг иқтисодий самарадорлигини баҳолаш йўли»

Кончилик саноатида янги технологияни жорий этиш ва унинг иктисодий самарадорлигини бахолаш йули

Н.А.Мамадалиева Х.У.Суяров

И.Каримов номли ТДТУ Олмалик филиали

Аннотация: Ушбу маыолада кончилик саноатида янги технологияни жорий этиш ва унинг иктисодий самарадорлигини бахолаш йули тщ-рисида батафсил маълумот келтирилган.

Калит сузлар: кончилик саноати, технология, иктисодий самарад орлик

A way to introduce a new technology in the mining industry and evaluate its economic efficiency

N.A.Mamadalieva H.U.Suyarov

TSTU Almalik branch named after I.Karimov

Abstract: This article provides detailed information on how to introduce new technology in the mining industry and evaluate its economic efficiency.

Keywords: mining industry, technology, economic efficiency

Бозор иктисодиётининг мухим жихати шундаки, харажатлар микдорини камайтирган холда, юкори даражада фойда микдорига эришишдир. Ишлаб чикаришнинг натижасига караб эса корхонанинг иктисодий самарадорлиги бахоланади. Иктисодий самарадорликни аниклашнинг назарий жихатларини хисобга оладиган булсак, у холда умумий усуллар уч гурухга булинади:

• эмпирик тадкикот усуллари (кузатиш, киёслаш, улчаш, тажриба);

• назарий тадкикот усуллари (мавхумдан аникликка томон бориш ва б.);

• эмпирик ва назарий тадкикот усуллари (тахлил ва синтезлаш, индукция ва дедукция, моделлаштириш, абстрактлаш ва б.).

Кузатиш усули асосан билиш усули хисобланади. Бунда объектни урганиш унга аралашувсиз амалга оширилади. Мазкур холда факат объектнинг хоссаси, унинг узгариш тавсифи кайд этилади ва улчанади (масалан, бинонинг чукиш жараёнини кузатиш). Тадкикот натижалари реал мавжуд объектларнинг табиий хусусиятлари ва муносабат (боFликлик)лари хусусида бизга маълумот беради. Бу натижалар субъектнинг иродаси, сезгилари ва истакларига боFлик эмас.

Демак, киёслаш - билишнинг кенг таркалган усули, «барча нарсалар киёсланганда билинади» тамойилига асосланади. К,иёслаш натижасида бир канча объектлар учун умумий ва хос булган жихатлар аникланади. Бу маълумки, конуниятлар ва конунларни билиш йулидаги биринчи кадамдир.

К,иёслаш самарали булиши учун икки асосий талабга амал килиниши зарур:

• биринчидан, бунда уртасида муайян объектив умумийлик булиши 6 мумкин булган объектларгина таккосланиши керак;

• иккинчидан, объектларни таккослаш ахамиятли (билиш вазифаси сифатида) хоссалар, белгилар буйича амалга оширилиши лозим. К,иёслашдан фаркли уларок, улчаш билишнинг анча аник воситаси хисобланади. Бу усулнинг киммати шундан иборатки, атроф борликдаги объектлар хакида юкори аникликка эришилинади. илмий билишнинг эмпирик жараёнида улчаш кузатиш ва киёслашдагига ухшашдир. Эксперимент, эмпирик тадкикотнинг юкорида куриб утилган усулларидан фаркли уларок анча умумий илмий куйилган тажриба хисобланади. Бунда факат кузатиб ва улчабгина колинмай, балки объект ёки тадкикот объектининг узи мавжуд булган шароит муайян тарзда узгартирилади. Эксперимент натижасида бир ёки бир неча омилларни бошка ёки бошкаларга таъсирини аниклаш мумкин. Кузатишдан фаркли уларок эксперимент тажриба такрорланишини таъминлайди, объект хусусиятини турли шароитларда тадкик этиш ва объектни «соф холда» урганишга имкон беради. Эмпирик тадкикот усуллари илмий билишда мухим ахамиятга эга. Улар факат фаразни далиллаш учун асос булибгина колмай, балки купинча янги илмий кашфиётлар, конунлар ва бошкаларнинг манбаи хамдир. Эмпирик ва назарий тадкикотларда тахлил ва синтез, дедукция ва индукция, абстрактлаш каби универсал усуллар кенг кулланади. Тахлил усулининг мохияти тадкикот объектини фикран ёки жисман таркибий кисмларга ажратишдан иборатдир. Мазкур холда объектнинг айрим унсурларининг мохияти, уларнинг боFликлиги ва узаро таъсири урганилади. Тахлилдан фаркли уларок синтез тадкикот объектини яхлит бир бутун сифатида кисмларининг бирлиги ва узаро боFликлигида билишдан иборатдир.

Синтез усулида эса таркибий кисмлари тахлил килингандан сунг мураккаб системаларни тадкик килиш учун кулланади. Тахлил ва синтез усуллари бир-бири билан боFлик ва илмий-тадкикот вактида бири иккинчисини тулдиради. Улар урганилаётган объектнинг 7 хоссаси ва тадкикот максадига боFлик холда турли шаклларда кулланилиши мумкин. Эмпирик, унсурий-назарий, тузилмавий-генетик тахлил ва синтез мавжуддир. Эмпирик тахлил ва синтез объект билан юзаки танишишда кулланилади. Бу холда объектнинг айрим кисмлари ажратилади, унинг хусусиятлари аникланади, оддий улчашлар ва

умумий юзасидаги нарсаларни кайд этиш амалга оширилади. Тахлил ва синтезнинг бундай шакли тадкикот объектини урганишга имкон беради, лекин буларнинг мохиятини очиш учун камлик килади. Маълумки, киёслаш -билишнинг кенг таркалган усули, «барча нарсалар киёсланганда билинади» тамойилига асосланади.

Ушбу иктисодий усуллардан фойдаланиб, технологик ишлаб чикариш, айтайлик, кончилик сохасида казилма бойликларни казиб олиш харажатларини камайтириш, уни сифатини, фойда микдорини ошириш, капитал сарфларини хисоблаш оркали юкори иктисодий самарадорлик бирламчи, мухим ахамиятга эгалигини хисобга либ куриб чикадиган булсак. Шунда иктисодий самарадорликка эришишнинг зарур омиллари хар бир янги машина ва машиналар мажмуаси, автоматлаштирилган воситалар, фойдали казилма бойликларини казиб олиш харажатларини камайишини таъминлаши, коплаш муддати минималлиги, OFир кул мехнат шароитларини енгиллаштириши, хамда ишчиларнинг мехнатини хавфсизлик даражасини ошириши мухим саналади. Урнатилган ускуналарнинг иктисодий самарадорлиги, ишлаб чикариш жараёнида ва аник бажариши зарур булган ишнинг турига караб, бахоланади. Аммо кон машиналари бир шароитда самарали, иккинчи бир шароитда самарасиз натижа бериши мумкин. Бу холатда эса техник иктисодий курсаткичларни аниклаштириш, яъни дастлабки, фаолият курсатаётган ва янги техника, ускуна самарадорлигини солиштириш натижасида юзага келган хисоблар оркали аник хулосаларга келинади. Корхонанинг умумий самарадорлиги ускунанинг коплаш муддати(Т)ни, капитал харажатлар(К) корхона эришган фойда(П)га нисбати билан ифодаланади:

Т= К/П;

Ускунани такомиллаштиришда таннарх харажатларини камайиши хамда тежалган вакт хисобидан минимал коплаш муддатига эришилади.(1) Услубиётда жорий этилаётган ускуна 6-7 йил учун самарадорликнинг меъёрий коэффициенти 0,15дан кичик булмаслиги аникланган.(2) Шунга мувофик келтирилган харажатлар(З)нинг ифодаланиши таннарх харажати(С), самарадорликнинг меъёрий коэффициенти(Е=0,15), капитал харажатлар(К) умумий холда куйидагича ифодаланади;

З=С+Е*К

Технологик тизим натижалари услубий жихатдан асосланган солиштирма иктисодий самарадорлик хисобланиши шарт, у холда йиллик махсулот хажми(А) умумий куринишда куйидагича ифодаланади;

Э=(С1+Е*К) - (С2+Е*К)*А ёки Э=(З1-З2)*А

Юкоридаги хисобларга кура, хар бир сохада услубий ёндошилса, корхоналарда кушимча капитал куйилмалар талаб этилмай, шунингдек,

материал сотимнинг камайиши, рентабеллиги юкори хдмда иктисодий жихдтдан самарали булган, янги технология жорий этилишига асос солинади.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Методика определения эффективности использования в народном хозяйстве -// вопросы экономики. 1984. №9 - 141с.

2. Ефимов К.Н., Львов Д.С. Эффективность новой техники.-М.Экономика. 1989.-144с.

3. Мамадалиева Н.А. Диссертация "Узбекистонда фосфор таркибли угитларни ишлаб чикаришнинг иктисодий самарадорлиги" Т. 1995й

4. Adilov, T. T., Israilova, X. M., Uzohkov, I. E., Axtamov, M. X., & Raxmatullayeva, X. I. (2021). Food security: National food market strategy. ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL, 11(2), 619-626.

5. Хунаров, А. М., & Узаков, И. Э. (2022). Современные проблемы экологического районирования. Science and Education, 3(9), 218-223.

6. Karimqulov, Q. M., Uzoqov, I. E., Sarikulov, M. X., & Xursanova, M. Y. (2022). Oziq-ovqat mahsulotlarini sifatini aniqlash va tasniflash usullari. Science and Education, 3(9), 157-161.

7. Рискулов, Х. А., Адилов, Т. Т., & Узоков, И. Э. (2022). Переспектива развития туризма в Узбекистане. Science and Education, 3(7), 334-339.

8. Uzoqov, I. E., Lapasova, Z. K., & Jabborxonova, G. A. K. (2022). Oziq-ovqat mahsulotining xavfsizligi: muammolar va yechimlar. Science and Education, 3(7), 41-52.

9. Sarikulov, M. X., Uzoqov, I. E., & Lapasova, Z. K. Q. (2022). Oliy ta'lim muassasalarida yosh kadrlarni sifatli inklyuzif o'qitishni rivojlantirish va yetuk kadrlarni tayyorlash. Science and Education, 3(6), 784-788.

10. Uzoqov, I. E., & Bahodirova, N. G. O. Q. (2022). Tovarlar kimyosi ixtisosligida oziq-ovqat mahsulotlarining kimyoviy tarkibining o'rni. Science and Education, 3(12), 365-368.

11. Karimqulov, Q. M., Uzoqov, I. E., & Sarikulov, M. X. (2022). Tovuq go'shtining tarkibini aniqlash va sinflash. Science and Education, 3(10), 151-158.

12. Uzoqov, I. E., & AJabborxonova, G. (2022, June). IQLIM O'ZGARISHINI OLDINI OLISH VA IQTISODIY SAMARADORLIKGA ERISHISH. In Archive of Conferences (pp. 224-230).

13. Umarov, T., & Bekturov, D. (2021). The main parameters of the cutting process and technological factors affecting the reliability of the axial tool. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 11(3), 19321943.

14. Досметов, С. Г., & Бектуров, Д. Х. (2022). Вопросы защиты граждан от опасностей. Science and Education, 3(12), 301-308.

15. Gulmetuli, D. S., & Kholtursinovich, B. D. (2022). On the Harmful Effects of Strong Drinks. CENTRAL ASIAN JOURNAL OF SOCIAL SCIENCES AND HISTORY, 3(11), 135-141.

16. Umarov, T., & Bekturov, D. (2021). Drilling in heat treated steel. Asian Journal of Multidimensional Research (AJMR), 10(3), 425-430.

17. Мамадалиева, Н. А. (2022). Ресурсобережение основа экономического роста. Science and Education, 3(12), 427-433.

18. Мамадалиева, Н. А., & Исломова, Р. А. (2022). Кимё Саноатида Ишловчилар Учун Экотуризмнинг Ахдмияти. Miasto Przyszlosci, 30, 65-68.

19. Mamadalieva, N. A. (2021). The Importance of Ecotourism for Those Working in the Chemical Industry. EUROPEAN JOURNAL OF BUSINESS STARTUPS AND OPEN SOCIETY, 1(1), 1-4.

20. Mamadaliyeva, N. A. MACROECONOMIC IMPORTANCE USE AND CONSUMPTION OFPHOSPHATE FERTILIZERS. GWALIOR MANAGEMENT ACADEMY, 9.

21. Мамадалиева, Н. А. (1995). Экономическая эффективность производства фосфорсодержащих удобрений в Узбекистане.

22. Улашев, И. О., Мамадалиева, Н. А., Ашурова, Н. Б., & Кучкаров, Н. С. (2006). Правовая налоговая политика недропользования в Республике Узбекистан. Горный журнал, (9), 42-43.

23. Салимов, Х. В., & Мамадалиева, Н. А. (2006). ПРОБЛЕМЫ ОБЕСПЕЧЕНИЯ ЭКОЛОГИЧЕСКОЙ БЕЗОПАСНОСТИ НАСЕЛЕНИЯ В НАВОИЙСКОМ РЕГИОНЕ РЕСПУБЛИКИ УЗБЕКИСТАН. In Труды международной научно-технической конференции Энергообеспечение и энергосбережение в сельском хозяйстве (Vol. 4, pp. 336-338). Государственное научное учреждение Всероссийский научно-исследовательский институт электрификации сельского хозяйства Российской академии сельскохозяйственных наук.

24. Sokinaxon, X. J. R. (2022). XALQARO MUNOSABATLARNI BILDIRUVCHI TERMINLARNING STRUKTURAVIY VA SEMANTIK TAHLILI. Eurasian Journal of Academic Research, 2(3), 355-358.

25. Sarikulov, M. X., Uzoqov, I. E., & Lapasova, Z. K. Q. (2022). Oliy ta'lim muassasalarida yosh kadrlarni sifatli inklyuzif o'qitishni rivojlantirish va yetuk kadrlarni tayyorlash. Science and Education, 3(6), 784-788.

26. Хамрохонова, С. Ж. (2020). ФРЕЙМЫ «ГОСТЬ» И ГОСТЕПРИИМНЫЙ ЧЕЛОВЕК. Студенческий вестник, (29-1), 26-27.

27. Xamraxonova, S. J. (2020). THE LINGUOCULTURAL LANDSCAPE OF THE WORLD AND ITS REFLECTION IN LANGUAGE. Экономика и социум, (10 (77)), 294-296.

28. Xamraxonova, S. J. (2020). DUNYONING LINGVOMADANIY MANZARASI VA UNING TILDA AKS ETILISHI. Academic research in educational sciences, (3), 1199-1203.

29. Jo'raxonovna, S. X. Aspects of Teaching Foreign Languages at a Technical University. Preprint not peer reviewed.

30. Xamroxonova, S. J. (2022). O'zbek tilidagi iboralar tizimini o'rganishning nazariy muammolari. Science and Education, 3(10), 659-663.

31. Сарикулов, М. Х. (2021). Ёш авлодни соFлом килиб тарбиялашда жисмоний соFломлаштиришнинг ахдмияти. Academic research in educational sciences, 2(5), 881-887.

32. Turdimovich, A. T., & Khasanovich, S. M. (2021). THREATS POSING A DANGER TO CIVILIZATION AND HUMANITY.

33. Sarikulov, M. X., Uzoqov, I. E., & Lapasova, Z. K. Q. (2022). Oliy ta'lim muassasalarida yosh kadrlarni sifatli inklyuzif o'qitishni rivojlantirish va yetuk kadrlarni tayyorlash. Science and Education, 3(6), 784-788.

34. Adilov, T. T., & Sarikulov, M. K. (2021). On the Negative Influence of Radiation on the Human Body. European Journal of Life Safety and Stability (26609630), 9, 126-130.

35. Адилов, Т. Т., & Сарикулов, М. Х. (2022). Проблемы экологии и здоровье населения на современном этапе. Science and Education, 3(4), 50-58.

36. Adilov, T. T., Sarikulov, M. K., Riskulov, H. A., & Kh, N. (2021). Kuchkarova To Study the Problem of Drinking Water Shortage and Public Health IJIAET International Journal of Innovative Analyses and Emerging Technologyj e-ISSN: 2792-4025| http://openaccessjournals. euj Volume: 1 Issue: 5 in October-2021 ISSN 2792-4025. Copyright (c), 192-196.

37. Сарикулов, М. Х., & Адилов, Т. Т. (2019). Некоторые вопросы гражданской защиты на современном этапе. Вопросы науки и образования, (2), 30-37.

38. Хунаров, А. М., & Узаков, И. Э. (2022). Современные проблемы экологического районирования. Science and Education, 3(9), 218-223.

39. Хунаров, А. М. (2022). ТАБИИЙ РЕСУРСЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШНИНГ ЭКОЛОГИК АСОСЛАРИ. BARQARORLIK VA YETAKCHI TADQIQOTLAR ONLAYN ILMIY JURNALI, 2(4), 66-69.

40. Mamatovich, X. A., & Artykbaevich, R. H. (2021). Recreational zoning of the territory of uzbekistan. ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL, 11(1), 1648-1651.

41. Khunarov, A. M., Kurbanov, S. B., & Yakshimurodova, D. Q. (2022). SOME ISSUES OF DEVELOPMENT OF LARGE INDUSTRIAL CENTERS. Journal of Geography and Natural Resources, 2(01), 81-88.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.