Научная статья на тему 'Экологиянинг баъзи бир масалалари'

Экологиянинг баъзи бир масалалари Текст научной статьи по специальности «Естественные и точные науки»

CC BY
21
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
табиат / жамият / меҳнат тақсимоти / ресурс тақсимоти / барқарор ривожланиш / интеграция / биологик хилма хилликни / ижтимоий экология

Аннотация научной статьи по естественным и точным наукам, автор научной работы — Абдувахоб Маматович Хунаров, Асал Икром Қизи Дехканова, Ойсанам Сайдали Қизи Утаева

Мақола экология фанининг баъзи умумий назарий масалаларига, яъни табиат ва жамият ўртасидаги ўзаро таъсирнинг ҳудудий жиҳатларига бағишланган. Шунингдек, Ўзбекистоннинг турли минтақаларидаги табиий ресурслар ва уларнинг ҳудудий бирикмалари қисқача ўрганилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «Экологиянинг баъзи бир масалалари»

Экологиянинг баъзи бир масалалари

Абдувахоб Маматович Хунаров Асал Икром кизи Дехканова Ойсанам Сайдали кизи Утаева Тошкент давлат техника университетининг Олмалик филиали

Аннотация: Макола экология фанининг баъзи умумий назарий масалаларига, яъни табиат ва жамият уртасидаги узаро таъсирнинг худудий жихатларига баFишланган. Шунингдек, Узбекистоннинг турли минтакаларидаги табиий ресурслар ва уларнинг худудий бирикмалари кискача урганилади.

Калит сузлар: табиат, жамият, мехнат таксимоти, ресурс таксимоти, баркарор ривожланиш, интеграция, биологик хилма - хилликни, ижтимоий экология

Some issues of ecology

Abduvakhab Mamatovich Khunarov Asal Ikram kizi Dekhkanova Oysanam Saydali kizi Utaeva Almalyk branch of Tashkent State Technical University

Abstract: The article is devoted to some general theoretical issues of environmental science, namely the territorial aspect of the interaction between nature and society. It also briefly examines natural resources and their territorial combinations in various regions of Uzbekistan.

Keywords: nature, society, division of labor, distribution of resources, sustainable development, integration, biodiversity, social ecology

Табиат ва жамият уртасидаги муносабат экология фанининг бош фалсафий масаласи хисобланади. Бу муносабатнинг марказида табиий шароит ва ресурслардан фойдаланиш туради. Бирок экология умуман табиий ресурслардан фойдаланиш масаласи эмас, балки ушбу жараённинг худудий жихатларини ва атроф мухитга курсатаётган таъсирини урганади. Бу борада экология фанининг таркибий кисмлари булган регионал ва махаллий экология уртасида узига хос "мехнат таксимоти", "ресурс таксимоти" мавжуд булиб, уларнинг узаро хамкорлиги, интеграцияси табиат ва жамият муносабатларини

ягона худудий тизим сифатида тахлил ва таджик килади, уларни бошкаришнинг илмий асосларини ишлаб чикади.

Таъкидлаш лозимки, инсоният ва фан-техника тараккиёти давомида табиат ва жамият орасидаги муносабат купрок жамият "фойдасига" узгариб боради; агар дастлаб табиат устунликга эга булган булса, хозирги кунда инсониятнинг унга таъсири ва тазъйики кучаймокда. Шу маънода табиат узининг "табиийлигини", яъни бизга боFлик эмаслик хусусиятини йукотиб, унинг ривожланиш конуниятлари тобора узгариб бормокда.

Авваллари табиий ресурслардан фойдаланиш тартибсиз ва куп мехнатни талаб килмайдиган булган, кейинчалик эса бу жараён микдор ва микёс жихатидан интенсивлашган. Натижада, табиий ресурсларнинг инсоният ривожи учун чекланганлик аломатлари сезилиб борган ва улардан фойдаланишда иктисодий тежамкорлик масаласи вужудга келган. Айни вактда атроф мухит мухофазаси, табиатдан фойдаланишда экологик ёндошув зарурлиги долзарб булиб колди. Сунги йилларда эса табиатда биологик хилма - хилликни саклаб колиш, табиатга янгича муносабат, баркарор ривожланиш концепцияси каби оламшумул (глобал) ахамиятга эга булган илмий FOялар кун тартибига чикмокда. Табиат ва жамият уртасидаги муносабатларнинг бундай эволюцион тарзда узгариб бориши конструктив ёки амалий экология фанининг пайдо булишини такозо килган. Шу маънода айтиш мумкинки, дастлаб экология соф биология фанлар таркибида булган булса, кейинрок эса интеграллашган яъни табиий, ижтимоий ва техника фанлар орасида куприк вазифасини бажарувчи фанга айланиб бормокда.

Тахлиллар курсатишича, жахоннинг етакчи ривожланган, саноат боскичидан утган (постиндустриал) давлатларида ахборот тизими ва ноишлаб чикариш сохаларининг ривожланиши купрок бевосита табиий ресурсларга боFлик булмаган холда, асосан инновация ва интеллектуал салохият, инсон омили таъсирида юзага келмокда. Бундай мамлакатларда анъанавий биоэкология эмас, инсон ёки ижтимоий экология муаммолари кескинлашган. Аммо купчилик давлатлар миллий иктисодиёти энг аввало улардаги бой табиий ресурслардан фойдаланиш хисобига ривожланиб бормокда.

Маълумки хар кандай мамлакатнинг ижтимоий-иктисодий риовжланганлик даражаси худудий мехнат таксимотининг кай даражада шаклланганлигига боFлик. Бу эса, уз навбатида, табиий шароит ва ресурслар таъсирида вужудга келади. Бинобарин, у ёки бу худуднинг иктисодий ривожланишида кайси бир фойдали казилма ёки бошка турдаги табиий ресурснинг мавжудлигигина эмас, балки уларнинг турли - туманлиги, экологик нуктаи назардан худудий бирикмалари (мажмуалари) узаро бир-бирига якин жойлашганлиги мухимдир. Мамлакатда хар хил табиий шароит ва табиий

ресурсларининг борлиги, масалан, чул ва воха, tof ва водийлар, минерал ресурс ва бошка хом ашё турларининг худудий мужассамлашуви унинг ривожланишидаги мухим экологик омил хисобланади.

Табиатдан фойдаланишнинг экологик асоси, энг аввало, ишлаб чикариш тармоклари ва ахолини тугри худудий ташкил килишда уз аксини топади. Худудий ташкил килиш, тизим - таркиб нуктаи назардан бошкариш демакдир. Бу хам эса амалий экологиянинг асосий масаласи саналади. Ишлаб чикариш тармоклари, худди шахмат доскасида жойлашган фигуралар каби, худуд ва корхонанинг хусусиятларини уйгунлаштирган холда, максадга мувофик тарзда уз уринларига эга булишлари керак. Айтайлик, металлургия комбинати, кимё заводи, цемент заводи, мактаб, бозор, Олий таълим муассасалари ва хакозолар бир жойда эмас, тугри худудий ташкил этилиши маълум шарт - шароитлар ва илмий - ёндошувни талаб килади. Бу ерда барча сохаларнинг "штандорти", яъни стандарт, табиат ва ахоли манзилгохларига салбий таъсир курсатмайдиган ишлаб чикаришни жойлаштиришнинг макбул тизими булиши талаб этилади.

Баъзи холларда иктисодиёт тармоклари, ахоли жойлашуви ва табиий шароит уртасида географик номувофиклик вужудга келади, натижада, экологик мухит бузилади, худуд имконияти ва хусусиятидан тугри фойдаланилмайди. Зеро, хар бир жойнинг айнан маълум бир сохага кулайлиги ёки мойилли мавжуд, экологиянинг асосий максади эса худуднинг хосияти ва хусусиятини аниклаш, тугри бахолаш ва улардан самарали фойдаланиш йулларини асослаб беришдан иборатдир.

Экологик фикрлаш, экологик билим ва маданият табиат ва жамият, ахоли ва ишлаб чикариш жойланиши уртасидаги ижобий муносабатни шакллантиришга ёрдам беради. Чунки, эколог хамма вакт масалага комплекс ёндошади, факат иктисод эмас, экология ва ижтимоий вазиятни хам эътиборга олади, хар кандай таъсирда акс таъсир борлигини унитмайди.

Узбекистан Республикаси анча катта ер ресурсларига эга. Бирок улардан фойдаланиш имконияти, шарт - шароити ва даражасида ички худудий тафовутлар кузатилади. Маълумки ер куп максадда фойдаланадиган мухим табиий ресурс ва бойликдир. Саноат, транспорт, ижтимоий соха корхоналари, уй - жой курилиши, ахоли жойлашуви маълум микдорда ер майдонини талаб килади. Бу муаммо, айникса бозор муносабатларига утиш даврида бирмунча кескинлашди. Айни вактда, ердан маълум бир режага асосланмаган холда фойдаланиш холлари юзага келди. Масалан, шахарлар худуди атрофига кенгайиши билан бирга ичкаридан зичлашиб бормокда, кишлок жойларда хам уй - жой курилиши баъзан тартибсиз олиб борилмокда. Бундай шароитда ердан тугри фойдаланиш, унинг узини турли сохалар жойлашуви учун ташкил этиш мухим муаммо булиб колди.

Албатта, хусусан бизнинг республикамизда ер, энг аввало, кишлок хужалигини ривожлантириш ва худудий ташкил этишда асосий ресурс хисобланади. Аммо киз^и шундаки, ер мйдони каттарок жойларда сув манбалари йук ёки оз микдорда ва, аксинча, нисбатан сув билан таъминланган худудларда обикор дехкончилик учун ер майдони етишмайди. Ер ресурслари ахоли зич жойлашган ФарFOна водийси, Хоразм ва бошка вилоятларнинг воха кисмларида анча кам. Демак, бу худудларда ердан фойдаланиш маданияти юкори булмоFи лозим (Япония, Германия, Нидерландия, Хитой, Корея республикаси каби мамлакатларда бу борада бой тажрибаларга эга).

Умуман олганда, мамлакатимиз ижтимоий - иктисодий ривожланишида сув ресурсларидан фойдаланиш янада, кескинрок. Чунки, юртимизнинг асосий гидрологик шахобчалари трансчегаравий характерга эга. Бинобарин, сув ресурсларидан фойдаланиш муаммоси халкаро хамкорлик, узаро манфаатларни мувофиклаштирган холда, тегишли хукукий - ташкилий асослар доирасида хал этилиши лозим. Бу хусусда худудий туташ давлатлар факат миллий манфаатларнигина эмас, балки яхши кушничилик муносабатларини ривожлантириш, Марказий Осиё мамлакатларида узига хос геосиёсий ва ягона иктисодий маконини яратиш нуктаи назаридан саъй - харакат килишлари замон талабидир. К,олаверса, хар кандай гидротехник лойихалар пухта ишланган булиши ва уларнинг экологик таъсири хам эътибордан четда колмаслиги зарур.

Республикамиз йирик ёкилFи - энергетика хамда турли хил минерал ресурс хом ашёларига бой. Айникса, бу ерда табиий газ, олтин, уран, мис, хар хил туз захиралари куп. Бирок, одатдагидек, уларнинг худудий таркиби, узаро жойлашуви бир хил эмас. Масалан, K,оракалпоFистон Республикасида тоF - кон кимёси саноати учун имкониятлар катта ва мавжуд захиралардан фойдаланиш йулга куйилмокда. Бу минтака келажакда нефт - газ ресурсларига бой булиши мумкин. Нисбатан кичик майдонни эгаллаган Султонувайс тоF - худудида эса турли хил казилма бойликлар топилган. Аммо уларнинг геологик жихатидан яхши урганилмаганлиги ёки саноат ишлаб чикариши учун захираларнинг озлиги сабабли бу худуд имкониятларидан хозирча кенг куламда фойдаланилмаяпти.

Республикамизнинг Навоий вилояти рангли ва нодир металлар, фосфорит, курилиш материаллари саноати хом ашёсига, Кдшкадарё нефт-газ, хар хил туз конларига, Сурхондарё кумир, туз ва полиметалл рудаларига, Тошкент вилояти кумир, рангли металлар, курилиш материаллари саноати хом ашёсига ва хк. Шунингдек Жиззах ва Самарканд вилоятларининг минерал ресурс салохияти хам сезиларли даражада катта. Айни вактда колган худудлар, хусусан Хоразм, Андижон ва Сирдарё вилоятларида бундай имкониятлар бироз чекланган.

Худди шундай, рекрация ва туризм ресурслари хам мамлакат худуди буйича бир хил таксимланмаган. Демак, агроиклимий, минерал хом ашё ресурсларининг худудий таркиби мамлакатимизнинг турли вилоятлари ижтимоий - иктисодий ривожланиш стратегияси ва концепциясини, дастурларини ишлаб чикишда эътиборга олиниши керак. Бундай дифференциялашган минтакавий сиёсат узига хос экологик экспертизани, худудларнинг ижобий имкониятларидан тугри ва самарали фойдаланишни, салбий ёки етишмайдиган омилларни, хавф тугдирадиган тусикларни бартараф этишни талаб килади (бу борада SWOTусулини куллаш яхши натижалар беради).

Табиий ресурсларнинг худудий бирикмалари асосида тармоклараро ва худудий ишлаб чикариш мажмуалари шаклланади. Жумладан Ангрен -Олмалик тог - кон, К,ашкадарё ёкилги -ёкилги энергетика мажмуалари бунга мисол була олади; бу борада цикллар гоясидан фойдаланиш хам ахамиятлидир (энергия ишлаб чикариш цикллари, ресурс цикллари ва б).

Табиат ва жамият уртасидаги муносабатларни уйгунлаштириш, табиий шароит ва ресурсларни яхши билиш, бахолаш экология фани ва таълимида хам нихоятда зарурдир. Хусусан, экология ва амалий экология фанларини узаро якинлаштирувчи илмий тадкикотлар, масалан, рекрация ва туризм, мелиоратив, мухандислик экологияси, тиббий экология каби йуналишларнинг жадал ривожланиши хозирги замон талабидир. Юзага келган холат тахлили шуни курсатдики, экологлар айрим холларда узларининг анъанавий тадкикот сохаларини бошка фанлар билан боглик холда ёндашишлари зарур.Экологлар анъанавий тарзда комплекс, атрофлича ва айни вактда, геоэкологик жихатидан хам карайди.

Табиий шароит ва ресурсларга мос ва хос холда хужалик тармокларини жойлаштириш, табиат ва жамият уртасидаги хусусият ва экологик конуниятларни чукур англаш, билиш экология фани таълимини яхшилашнинг мухим йуналиши булмоги даркор. Бунда инсонлар табиий шароит, жойнинг ер усти тузилиши, иклим ва об-хаво, намгарчилик микдори ва йил фасллари буйича таксимланиши, дарё ва куллари, усимлик ва хайванот дунёси, минерал хом ашё ресурслари ва энг мухими, уларнинг худудий бирикмаларини урганиши ва бахолаши экологик билимлар шаклланишининг соф экологик конуниятларнинг асоси хисобланади.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Солиев А.С., Хунаров А.М.,Муйдинов М. Современные проблемы экономического районирования// Материалы международный - научно-

теоретический конференции «Туризм и экономика» Киргизстан. Ошский Технический Университет., - 2001.

2. Хунаров А.М., Курбанов Ш.Б., Якшимурадова Д.К. Тошкент вилояти йирик саноат марказлари ривожланишининг баъзи бир. Journal of Geography and Natural Resources. SJIF 2022

3. Xunarov A.M.,Riskulov X.A. Academicia An International Miltidisciplinary Research Jornal Vol.11,Isse 1, January 2021., Pp.925-928.

4. Adilov, T. T., Israilova, X. M., Uzohkov, I. E., Axtamov, M. X., & Raxmatullayeva, X. I. (2021). Food security: National food market strategy. ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL, 11(2), 619-626.

5. Хунаров, А. М., & Узаков, И. Э. (2022). Современные проблемы экологического районирования. Science and Education, 3(9), 218-223.

6. Karimqulov, Q. M., Uzoqov, I. E., Sarikulov, M. X., & Xursanova, M. Y. (2022). Oziq-ovqat mahsulotlarini sifatini aniqlash va tasniflash usullari. Science and Education, 3(9), 157-161.

7. Рискулов, Х. А., Адилов, Т. Т., & Узоров, И. Э. (2022). Переспектива развития туризма в Узбекистане. Science and Education, 3(7), 334-339.

8. Uzoqov, I. E., Lapasova, Z. K., & Jabborxonova, G. A. K. (2022). Oziq-ovqat mahsulotining xavfsizligi: muammolar va yechimlar. Science and Education, 3(7), 41-52.

9. Sarikulov, M. X., Uzoqov, I. E., & Lapasova, Z. K. Q. (2022). Oliy ta'lim muassasalarida yosh kadrlarni sifatli inklyuzif o'qitishni rivojlantirish va yetuk kadrlarni tayyorlash. Science and Education, 3(6), 784-788.

10. Uzoqov, I. E., & Bahodirova, N. G. O. Q. (2022). Tovarlar kimyosi ixtisosligida oziq-ovqat mahsulotlarining kimyoviy tarkibining o'rni. Science and Education, 3(12), 365-368.

11. Karimqulov, Q. M., Uzoqov, I. E., & Sarikulov, M. X. (2022). Tovuq go'shtining tarkibini aniqlash va sinflash. Science and Education, 3(10), 151-158.

12. Uzoqov, I. E., & AJabborxonova, G. (2022, June). IQLIM O'ZGARISHINI OLDINI OLISH VA IQTISODIY SAMARADORLIKGA ERISHISH. In Archive of Conferences (pp. 224-230).

13. Umarov, T., & Bekturov, D. (2021). The main parameters of the cutting process and technological factors affecting the reliability of the axial tool. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 11(3), 19321943.

14. Досметов, С. Г., & Бектуров, Д. Х. (2022). Вопросы защиты граждан от опасностей. Science and Education, 3(12), 301-308.

15. Gulmetuli, D. S., & Kholtursinovich, B. D. (2022). On the Harmful Effects of Strong Drinks. CENTRAL ASIAN JOURNAL OF SOCIAL SCIENCES AND HISTORY, 3(11), 135-141.

16. Umarov, T., & Bekturov, D. (2021). Drilling in heat treated steel. Asian Journal of Multidimensional Research (AJMR), 10(3), 425-430.

17. Мамадалиева, Н. А. (2022). Ресурсобережение основа экономического роста. Science and Education, 3(12), 427-433.

18. Мамадалиева, Н. А., & Исломова, Р. А. (2022). Кимё Саноатида Ишловчилар Учун Экотуризмнинг Ахдмияти. Miasto Przyszlosci, 30, 65-68.

19. Mamadalieva, N. A. (2021). The Importance of Ecotourism for Those Working in the Chemical Industry. EUROPEAN JOURNAL OF BUSINESS STARTUPS AND OPEN SOCIETY, 1(1), 1-4.

20. Mamadaliyeva, N. A. MACROECONOMIC IMPORTANCE USE AND CONSUMPTION OFPHOSPHATE FERTILIZERS. GWALIOR MANAGEMENT ACADEMY, 9.

21. Мамадалиева, Н. А. (1995). Экономическая эффективность производства фосфорсодержащих удобрений в Узбекистане.

22. Улашев, И. О., Мамадалиева, Н. А., Ашурова, Н. Б., & Кучкаров, Н. С. (2006). Правовая налоговая политика недропользования в Республике Узбекистан. Горный журнал, (9), 42-43.

23. Салимов, Х. В., & Мамадалиева, Н. А. (2006). ПРОБЛЕМЫ ОБЕСПЕЧЕНИЯ ЭКОЛОГИЧЕСКОЙ БЕЗОПАСНОСТИ НАСЕЛЕНИЯ В НАВОИЙСКОМ РЕГИОНЕ РЕСПУБЛИКИ УЗБЕКИСТАН. In Труды международной научно-технической конференции Энергообеспечение и энергосбережение в сельском хозяйстве (Vol. 4, pp. 336-338). Государственное научное учреждение Всероссийский научно-исследовательский институт электрификации сельского хозяйства Российской академии сельскохозяйственных наук.

24. Sokinaxon, X. J. R. (2022). XALQARO MUNOSABATLARNI BILDIRUVCHI TERMINLARNING STRUKTURAVIY VA SEMANTIK TAHLILI. Eurasian Journal of Academic Research, 2(3), 355-358.

25. Sarikulov, M. X., Uzoqov, I. E., & Lapasova, Z. K. Q. (2022). Oliy ta'lim muassasalarida yosh kadrlarni sifatli inklyuzif o'qitishni rivojlantirish va yetuk kadrlarni tayyorlash. Science and Education, 3(6), 784-788.

26. Хамрохонова, С. Ж. (2020). ФРЕЙМЫ «ГОСТЬ» И ГОСТЕПРИИМНЫЙ ЧЕЛОВЕК. Студенческий вестник, (29-1), 26-27.

27. Xamraxonova, S. J. (2020). THE LINGUOCULTURAL LANDSCAPE OF THE WORLD AND ITS REFLECTION IN LANGUAGE. Экономика и социум, (10 (77)), 294-296.

28. Xamraxonova, S. J. (2020). DUNYONING LINGVOMADANIY MANZARASI VA UNING TILDA AKS ETILISHI. Academic research in educational sciences, (3), 1199-1203.

29. Jo'raxonovna, S. X. Aspects of Teaching Foreign Languages at a Technical University. Preprint not peer reviewed.

30. Xamroxonova, S. J. (2022). O'zbek tilidagi iboralar tizimini o'rganishning nazariy muammolari. Science and Education, 3(10), 659-663.

31. Сарикулов, М. Х. (2021). Ёш авлодни соFлом кдлиб тарбиялашда жисмоний соFломлаштиришнинг ахдмияти. Academic research in educational sciences, 2(5), 881-887.

32. Turdimovich, A. T., & Khasanovich, S. M. (2021). THREATS POSING A DANGER TO CIVILIZATION AND HUMANITY.

33. Sarikulov, M. X., Uzoqov, I. E., & Lapasova, Z. K. Q. (2022). Oliy ta'lim muassasalarida yosh kadrlarni sifatli inklyuzif o'qitishni rivojlantirish va yetuk kadrlarni tayyorlash. Science and Education, 3(6), 784-788.

34. Adilov, T. T., & Sarikulov, M. K. (2021). On the Negative Influence of Radiation on the Human Body. European Journal of Life Safety and Stability (26609630), 9, 126-130.

35. Адилов, Т. Т., & Сарикулов, М. Х. (2022). Проблемы экологии и здоровье населения на современном этапе. Science and Education, 3(4), 50-58.

36. Adilov, T. T., Sarikulov, M. K., Riskulov, H. A., & Kh, N. (2021). Kuchkarova To Study the Problem of Drinking Water Shortage and Public Health IJIAET International Journal of Innovative Analyses and Emerging Technology| e-ISSN: 2792-4025| http://openaccessjournals. eu| Volume: 1 Issue: 5 in October-2021 ISSN 2792-4025. Copyright (c), 192-196.

37. Сарикулов, М. Х., & Адилов, Т. Т. (2019). Некоторые вопросы гражданской защиты на современном этапе. Вопросы науки и образования, (2), 30-37.

38. Хунаров, А. М., & Узаков, И. Э. (2022). Современные проблемы экологического районирования. Science and Education, 3(9), 218-223.

39. Хунаров, А. М. (2022). ТАБИИЙ РЕСУРСЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШНИНГ ЭКОЛОГИК АСОСЛАРИ. BARQARORLIK VA YETAKCHI TADQIQOTLAR ONLAYN ILMIY JURNALI, 2(4), 66-69.

40. Mamatovich, X. A., & Artykbaevich, R. H. (2021). Recreational zoning of the territory of uzbekistan. ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL, 11(1), 1648-1651.

41. Khunarov, A. M., Kurbanov, S. B., & Yakshimurodova, D. Q. (2022). SOME ISSUES OF DEVELOPMENT OF LARGE INDUSTRIAL CENTERS. Journal of Geography and Natural Resources, 2(01), 81-88.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.