CC BY
26
Mr Saša Veselinović,
kapetan I klase, dipl. inž. Srđan Milenković,
potpukovnik Uprava za organizaciju MO SCG, Beograd
INFORMACIONI SISTEMI ODRŽAVANJA U VOJSCI SRBIJE I CRNE GORE I OKRUŽENJU
UDC: 681.5 : 62-7
Rezime:
Efikasno upravljanje sistemom odrzavanja moguće je samo ako vrh upravljačke struk-ture ima pravovremene i kvalitetne informacije o stanju sistema. Ovakve informacije moguće je obezbediti primenom odgovarajućeg automatizovanog informacionog sistema. Usvetu po-stoje programski paketi za automatizaciju informacionog sistema odrzavanja pomoću kojih se vode podaci o stanju sredstava, toku odrzavanja, troskovima, nabavci rezervnih delova, a pojedini sistemi omogućavaju i statisticko predviđanje otkaza. Informacioni sistem odrzavanja koji funkcioniše u Vojsci Srbije i Crne Gore je manuelan, a uspostavljen je pre uvođenja racunara u operativnu upotrebu. Tokom eksploatacije sistem je vise puta dograđivan i prila-gođavan za automatizaciju. Aplikacije koje su trenutno u funkciji u pojedinim jedinicama ni-su sistemsko resenje već pokusaji entuzijasta da olaksaju deo aktivnosti u svom radu, a veza-ne su prvenstveno za izradu izvestaja.
Kljucne reci: upravljanje, automatizacija, informacioni program, održavanje.
INFORMATIONAL SYSTEMS OF MAINTENANCE IN THE ARMY OF SERBIA AND MONTENEGRO AND ENVIROMENT
Summary:
Management of system of maintenance on effective way is possible only if management has opportune and quality information about state of system. Providing opportune and quality information is possible only with appropriate automotive information system. In The World exist many programs for automation information systems of maintenance, which observe a data about condition of equipments, flow of maintenance, a costs, purchasing of parts, and some of them provide statistical predicting of failures. Information system of maintenance, which functioning in Military forces of State Union of Serbia and Montenegro, is manual and established before implementation of personal computer in operative use, but through couple projects accomplished for automation. A program, which are in use, in some units, aren’t system solution, then attempting group enthusiastic people to make easiest some activity in his work on making reports.
Key words: management, automatization, information, program, maintenance.
Uvod
Održavanje materijalnih sredstava u nasoj zemlji odvija se u uslovima teske ekonomske krize koja traje vise od dva-deset godina, od kojih preko deset godina pod sankcijama međunarodne zajednice.
Investiranje u svim granama privrede svedeno je na minimum, a ponegde ne postoji ni prosta reprodukcija. U novije vreme doslo je do uklanjanja sankcija i ulaganja stranog kapitala, ali preduzeća koja nisu uspela da ocuvaju cak ni kom-paktnost svog organskog sastava nisu
266
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 3-4/2005.
kreditno sposobna, tako da ni danas ne-ma pozitivnog pomaka kada su u pitanju ulaganja u privredu.
Ovakvo stanje reflektovalo se i na ulaganja u informacione sisteme. Predu-ze}a koja su primenila razvojne organiza-cione promene u svom poslovanju investi-rala su u informacione sisteme, mada uglavnom u oblasti finansijskog poslova-nja (vo|enje knjigovodstva, fiskalne i re-gistar kase, prodaja karata na autobuskim i železnickim stanicama, itd.). Automati-zovani informacioni sistemi održavanja (AISOd) nasli su primenu samo u eviden-tiranju stanja i promena u skladistima re-zervnih delova i potrosnog materijala. Efekti primene AISOd najces}e nisu pri-kazani kao posebna stavka u ukupnim fi-nansijskim rezultatima preduze}a, tako da se njihov znacaj zanemaruje.
U zemljama sa razvijenom tržisnom privredom ulaganja su direktno povezana sa profitom. Pobeda u tržisnoj utakmici može se obezbediti jedino ako se mini-miziraju troskovi i eliminisu gubici vre-mena i resursa, sto se obezbeluje efika-snom organizacijom rada. Efikasnost or-ganizacije ogleda se u generaciji prime-njenih sredstava za rad, a uslovljena je protokom informacija kroz sistem. Ne-sumnjivo je da uvolenje savremenih in-formacionih sistema visestruko ubrzava informacione tokove i tokove odluciva-nja, stvaraju}i vrhu upravljacke strukture uslove da pravovremeno i adekvatno od-govori na dejstva iz okruženja.
Ipak, i u ekonomski razvijenim ze-mljama postoji rezerva kada je u pitanju primena informacionih sistema održava-nja, bilo da su to preduze}a kojima je osnovna delatnost održavanje, bilo da je to podsistem nekog mezoekonomskog si-
stema. Dilema se postavlja prvenstveno zbog toga sto vrh upravljacke strukture ne vidi direktno pove}anje profita prime-nom AISOd, ali i zbog toga sto linijsko rukovodstvo nije edukovano u oblasti informacionih sistema.
Poseban problem u izboru informa-cionog sistema predstavlja odnos kvalite-ta i cene. Vrh upravljacke strukture cesto se radi sopstvenog razvojnog ponasanja, a žele}i da izbegne znatnija ulaganja, opredeljuje za informacione sisteme sla-bog kvaliteta, sto ima negativan povratni uticaj na organizaciju rada.
Ocena kvaliteta AISOd vrsi se anali-zom njegove sposobnosti da upravnim or-ganima pruži informacije potrebne za do-nosenje adekvatnih odluka i analizom di-namike njegovog fonkcionisanja [1]. Spo-sobnost informacionog sistema da ruko-vodstvu ponudi potrebne informacije ogleda se u odgovorima na slede}a pitanja:
- da li su preventivne akcije svrsis-hodne, odnosno da li opada broj korek-tivnih akcija i da li je povoljan odnos radnih casova angažovanih na preventiv-nim i korektivnim akcijama;
- da li se akcije preventivnog održa-vanja redovno sprovode i kakvi su rezul-tati njihove realizacije;
- gde su problemi u obezbelivanju potrebnog stepena pouzdanosti;
- gde i koliko se trosi kapaciteta za održavanje po vrstama poslova;
- koliki je obim nedovrsene proiz-vodnje;
- kolika je efikasnost radne snage u sistemu održavanja;
- koliki su troskovi sistema održa-vanja i gde su problemi (oprema, kadro-vi, rezervni delovi, itd.).
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3-4/2005.
267
Funkcionisanje i sposobnost samog informacionog sistema ogleda se u odgo-vorima na sledeća pitanja:
- da li softver može da generise po-trebna dokumenta i na koji nacin;
- da li omogućava dobijanje podata-ka o radnoj snazi sa svim podacima o sposobnostima, strucnim znanjima, kva-lifikacionoj strukturi, raspoloživim kapa-citetima;
- koje podatke prati za sredstva koja se održavaju;
- da li vodi pregled zaliha i podata-ka koji se evidentiraju;
- da li ima mogućnost za izdavanje radnih naloga i analizu njihove realizacije;
- da li postoji mogućnost analize efikasnosti preventivnih akcija održava-nja i da li se poseduju svi podaci o resur-sima za primenu aktivnosti preventivnog održavanja.
Automatizovani informacioni
sistemi održavanja u svetu
Istraživanje o upotrebi informacio-nih sistema održavanja u svetu vrseno je putem upitnika na Internet sajtu Plant Maintenance Resource Center [3] u peri-odu od juna do avgusta 2000. godine. Prezentovani podaci su orijentirni, jer prijavljeni broj ispitanika nije bio dovo-ljan da bi predstavljao reprezentativan uzorak.
Ispitanici su u anketi davali odgovor i na pitanje u kojoj grani privrede rade, a iz njihovih odgovora može se videti da su automatizovani informacioni sistemi održavanja prisutni u svim granama privrede, pocev od proizvodnje (metalurgi-ja, prehrambena industrija, energetika,
drvno-preradivacka industrija, rudarstvo i dr.), pa do usluga (zdravstvo, telekomu-nikacije...) i istraživanja i razvoja.
Prema odgovorima ispitanika, naj-cesće korisćeni programi su Maximo, MP2, SAP i MIMS. Medu njima je naj-uspesniji Maximo, a najlosiji i najteži za korisćenje SAP.
Programski paket Maximo je u upotrebi u delovima danske odbrane, americ-kog ministarstva odbrane, izraelskoj voj-sci, NASA (8 centara), kraljevskom sau-dijskom vazduhoplovstvu, americkom korpusu marinaca, itd.1
Pojedini od ovih programa dostupni su na Internetu i može se dobiti probna verzija, dok su drugi samo opisani gene-ralno bez detalja, a probna verzija mora da se kupi.
Program AssetController XP
Program AssetController XP [5] ra-den je u programskom paketu MS ACCESS, sto znaci da program podrazume-va da korisnik ima kupljenu verziju MS ACCESS. Uvodna forma programa pri-kazana je na slici 1.
Uvodna forma sadrži precice, kalen-dar, komande za pregled i rad i pregled radnih naloga. Tasteri na glavnoj formi omogućavaju kreiranje radnih naloga, njihovo ažuriranje i pretraživanje. Pored glavne maske, program se sastoji od ne-koliko celina. To su: upravljanje sred-stvima, upravljanje inventarom, upravljanje narudžbinama, izvestaji, planiranje, alati za administraciju baze podataka.
1 Podatak preuzet sa Internet prezentacije proizvodaca na adresi http://www.mro.com
268
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3-4/2005.
Program MP2
Programski paket MP2 [6] jeste kompjuterizovani sistem upravljanja odr-žavanjem namenjen za kontrolu akcija održavanja. Namenjen je kompanijama svih velicina, a svojom jednostavnošću i mogućnošću prilagođavanja probio je put do velikog broja korisnika.
Program zahteva operativni sistem Windows 95/98/NT 4.0/2000, a radi sa bazama Oracle, SQL ili Access. Urađen je u programskom jeziku Delphy, a namenjen je za rad sa Access bazama poda-taka. Kompatibilan je sa programskim paketom Office 2000.
Ovaj paket je korisnicki orijentisan jer omogućava korisniku da sam kreira precice i prilagođava program svojim po-trebama a izrada izveštaja je podržana mnogobrojnim „carobnjacima“. U apli-
kaciji je moguće sortirati i filtrirati po-datke u svim maskama i izveštajima, a podržano je i podešavanje polja i prome-na naslova koje je moguće i snimiti.
Program poseduje kvalitetan sistem zaštite podataka koji omogućava posta-vljanje sistema bezbednosti sa više nivoa ovlašćenja. Glavna maska (slika 2) sadrži tastere sa precicama do programskih celi-na koje su grupisane prema sledećem: zaposleni, snabdevaci, sredstva, inventar, budžet, aktivnosti održavanja, radni nalo-zi, porudžbine i statistika.
Ono što ovaj program izdvaja od ostalih slicnih jeste predviđanje otkaza na osnovu statistickih podataka. Ova op-cija funkcioniše tako što se unese velicina koja je kriticna za sredstvo i njene maksimalne i minimalne vrednosti, a za-tim se redovno ažurira trenutno stanje iz-merene velicine. Na osnovu statistike
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3-4/2005.
269
О Employees 4Э Vendors $ E quipmerit On-site Req...
Q Tasks О Work Orders Wo^Kfcr... Purchase Or... Ригс^йпд... Statistical...
Sl. 2 — Glavna maska programa MP2
program izrađuje grafik budućeg stanja i može da ukaže na potrebu za preventiv-nim održavanjem pre havarije. Omogu-ćeno je predviđanje za grupu sredstava ili, ako je potrebno, za svako sredstvo pojedinacno.
Program omogućava administriranje baze podataka, kopiranje baze, slanja po-dataka i izvestaja, kao i poslovanje pu-tem mreže i pristup bazi podataka na In-ternetu, a koja je vezana za održavanje.
Stanje informacionog sistema održavanja u Vojsci Srbije i Crne Gore
Informacioni sistem održavanja (ISOd) jeste podsistem informacionog sistema u Vojsci SCG, a sacinjavaju ga in-formacije sa svim elementima, karakteri-stikama i sredstvima za prenos i obradu [1]. Stanje tog informacionog podsistema u velikoj meri zavisi od stanja baza podataka, kao sto je nomenklatura TMS, ope-rativna evidencija PTS, kao i dugogodi-snjih velikih ogranicenja u oblasti ka-drovskih i materijalnih resursa koji su se
posebno negativno odrazili na razvoj ra-cunarske mreže Vojske SCG, kao har-dverske osnove automatizovanog infor-macionog sistema i komandno-informa-cionih sistema i aplikativnim program-skim sistemima. Takođe, podsistem je uslovljen i normativno-pravnim okvirom koji je regulisan Pravilom službe VJ, Pravilom TSl i Uputstvom za rad radio-nica lakog i srednjeg remonta.
Informacioni sistem održavanja usklađen je sa organizacijom Vojske koja predstavlja hijerarhijski organizacijski sistem na vise nivoa. Ovakav sistem sastoji se od cetiri podsistema: podsistema osnovne delatnosti; upravljackog podsistema; podsistema za obezbeđenje osnovne delatnosti i podsistema za istra-živanje i razvoj. Upravljacki podsistem nalazi se na visim nivoima odlucivanja (vrh upravljacke strukture), dok je podsistem osnovne delatnosti na nižim nivoima hijerarhije (linijsko i proizvodno ru-kovodstvo). Primenom nacela rekurzije svaki podsistem organizovan je kao sistem za sebe, tako da svaki nivo predstavlja ujedno i upravni i izvrsni organ (za
270
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 3-4/2005.
potcinjene je upravni, a za pretpostavlje-ne izvrsni organ). Informacije u sistemu cirkulisu od pretpostavljenih ka potcinje-nima, kao upravljacke, i od potcinjenih ka pretpostavljenima, kao informacije o stanju. Informacioni sistem u Vojsci kon-cipiran je i razvija se kao integralni i neodvojivi deo sistema komandovanja.
U informacionom sistemu odvijaju se istovremeno cetiri procesa [2]: priku-pljanje informacija, prenos i distribucija informacija, obrada i prikazivanje informacija i zastita informacija. Za sisteme komandovanja, kod kojih je deo ovih procesa automatizovan, u nasoj praksi koristi se termin komandno-informacioni sistem (KIS).
Kao deo automatizovanog sistema komandovanja (slika 3) KIS logistike tre-ba da predstavlja nadgradnju postojećeg pozadinskog automatizovanog informa-cionog sistema od kojih je centralizovano razvijen i zaživeo samo POMAK - program koji pruža podrsku vodenju materi-jalnog knjigovodstva, i vise izolovanih aplikativnih programa na razlicitim nivo-ima komandovanja i u skoro svim slu-žbama logistickog podsistema Vojske SCG. Jedan od podsistema KIS logistike je tehnicki KIS, koji treba da obezbedi sto veću automatizaciju funkcija tehnicke
Sl. 3 — Model KIS-a Vojske
podrske, kroz praćenje promena u siste-mu, izradu radne dokumentacije, prora-cuna i simulacija.
Funkcionisanje tehnickog KIS di-rektno je uslovljeno normativno-prav-nim aktima kojima je regulisano funk-cionisanje sistema tehnicke podrske u Vojsci. Akta koja regulisu ovu oblast mogu se podeliti na dokumenta trajnog i dokumenta privremenog karaktera. U dokumenta trajnog karaktera spadaju Pravilo službe Vojske Jugoslavije, Pra-vilo tehnicke službe i Uputstvo za rad radionica za tehnicko održavanje i srednji remont TMS, kao i naredenja u kojima se navodi da su trajnog karaktera. U dokumenta privremenog karaktera spadaju i naredenja koja služe za re-savanje trenutnih problema u funkcio-nisanju organizacije.
Pravilom službe Vojske Jugoslavije dati su okviri za funkcionisanje tehnicke podrske u Vojsci, dok su Pravilom tehnicke službe regulisana osnovna pravila organizovanja i funkcionisanja tehnicke službe u Vojsci, osnovni zadaci tehnicke službe, kao i osnovne odredbe o tehnic-kom informacionom sistemu.
Uputstvom za rad jedinica za TOd i SR TMS najdetaljnije je prikazana orga-nizacija i tokovi informacija u sistemu održavanja na trupnom nivou, a koji se odnose na tehnicko održavanje (TOd). Uputstvo je radeno na osnovu Pravila tehnicke službe i na osnovu iskustava u radu organa tehnicke službe. Najintere-santnije su sledeće celine: Planiranje TOd, Priprema TOd, Dokumentacija u sistemu TOd, Organizacija TOd, Informacioni sistem održavanja i Evidencija i izvestavanje.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3-4/2005.
271
Sl. 4 — Nacelna šema funkcionisanja ISOd и Vojsci
Sema funkcionisanja ISOd Vojske, prikazana na slici 4, predvidena je za po-stojeću organizaciju logisticke podrske [1]. Sa seme se vidi da nakon usvajanja plana komandovanje nema uticaja na funkcionisanje sistema održavanja, a nije moguće ni pojavljivanje novih zahteva nakon izrade plana. U praksi postoje po-jedinacni pokusaji da se uoceni nedosta-tak razresi, ali sistemskog pristupa do sa-da nije bilo.
Automatizacija informacionog sistema u Vojsci obavlja se već duži niz godina, ali za sada nema zavrsenih projekata koji bi mogli da udu u zvanicnu upotre-bu. Razlozi za to su visestruki.
Programski paket VOŽDOVAC bio je namenjen za proracun normativa re-zervnih delova za odredena sredstva veze i kada je ustanovljen normativ zavrsena je i njegova upotreba. Informacioni si-
stem održavanja (ISO) jeste program koji je trebalo da funkcionise u centrima za obradu podataka na nivou korpusa i vi-sim nivoima komandovanja. Podaci bi se prikupljali na papirnim obrascima u teh-nickim radionicama a naknadno bi se u centrima unosili u program za obradu po-dataka. Ovaj sistem nije zaživeo, jer nije ispostovano osnovno pravilo informatike - da se podaci unose na mestu nastanka.
Programi koji su sada u upotrebi plod su rada entuzijasta koji su želeli, se-bi i drugima u svojoj jedinici, da pomog-nu i olaksaju rad. Ovakvi programi su parcijalni, zasnovani na empirijskim sa-znanjima, vezani su za konkretne uslove i nacine rada, i uglavnom resavaju osnovni problem - unosenje radionicke dokumentacije u racunar i izrade raznih analiza. Neki od tih programa opisani su u narednom delu teksta.
272
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 3-4/2005.
Program PRADOC
Program PRADOC je sacinjen u 46. logistickoj brigadi, u programskom pake-tu ACCESS, i omogu}ava uno{enje radionicke dokumentacije u racunar radi do-bijanja pojedinih izve{taja. Uglavnom se dokumentacija otvara i vodi rucno do predaje sredstva, a nakon toga operater unosi radionicke liste u racunar. Ovakav nacin vodenja dokumentacije nije norma-tivno prihva}en, ve} se prepiska i dalje mora voditi na standardnim obrascima. S druge strane, programski paket ne olak-{ava rad i ne motivi{e korisnike da ga koriste.
Program poseduje tri maske: glavni meni, podmeni sa izve{tajima i masku ko-ja ima nekoliko sekcija za unos radionicke liste, radnog naloga i defektacione liste.
Glavna maska omogu}ava da se iz-vr{i izbor „unos podataka“, „pregled iz-
ve{taja“ i „izlaz“. Kada se izabere „unos podataka“ otvara se maska za unos poda-taka sa radionicke liste i radnih naloga. Na slici 5 prikazana je maska u koju se podaci unose na nacin ne{to drugaciji od standardnog obrasca TSl-40, a i naziv je promenjen u radni nalog.
Uocljivo je da se podatak o tome da li su radovi planski ili neplanski bira ruc-no. Razlog tome je {to ne postoji veza sa planom rada radionice.
Pored toga, statusi TMS biraju se ruc-no i ne postoje sve one stavke iz zakljucka o stanju TMS koje su predvidene obrascem TSl-40, a koje služe za planiranje SR i GR. S druge strane, pojavljuju se statusi koji su potrebni izvr{nim organima u radu, a to su „u radu“, „ceka na r/d“, „ceka na predaju“ i „predato - ceka na r/d“.
Izbor podataka o vrsti aktivnosti održavanja sveden je na samo cetiri (I i II TP, dijagnostika - defektaža i osta-
Sl. 5 — PRADOC — maska za unos radionicke liste (radni nalog)
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3-4/2005.
273
Sl. 6 — Glavna maska programskog paketa BRP
lo), a nema ni podataka o delu radionicke liste koja se bavi prikupljanjem statistic-kih podataka o neispravnim sklopovima i rezervnim delovima ili o uslovima cuva-nja sredstva u trenutku pojave neisprav-nosti ili njenom nacinu nastanka.
Druga sekcija programa omogu}ava uno{enje podataka iz radne liste. Maska radne liste omogu}ava unos podataka o mehanicarima koji su radili na sredstvu, uno{enje planiranog i ostvarenog vremena, zamenjenih rezervnih delova sa cenom, kao i izvr{enih radova sa cenama. Uno{e-nje cena omogu}ava proracun ukupnih tro-{kova. Uocljivo je da nema pregleda anga-žovanja mehanicara po danima.
Tre}a sekcija omogu}ava da se krei-ra defektaciona lista za sredstvo koje nije mogu}e popraviti u radionici i treba upu-titi u servis. U tom delu programa navo-de se, pored detaljnih podataka o sred-stvu, delovi koje je potrebno zameniti i radovi koje je potrebno izvr{iti.
Izborom opcije „pregled izve{taja“ na glavnoj masci otvara se podmeni na kojem je mogu}e izabrati nekoliko izve{taja, i to: pregled vozila u radionici, pregled knjige radnih naloga, analiza tro{kova i satnica i pregled TOd za pojedinacno TMS.
Program BRP
Programski paket pod nazivom BRP, koji se koristi u brp / 793.PoB, sa-cinjen je u programskom jeziku FOXPRO, i koristi se za pra}enje stanja radnih naloga i izrade pojedinih izve{taja koji se dobijaju iz radionicke liste.
Po pokretanju ovog programa otvara se glavna maska koja je prikazana na slici 6.
Radionicke liste i radni nalozi otva-raju se i vode rucno. Po otvaranju radnog naloga operater unosi podatke o otvore-nom radnom nalogu i to: broj radnog naloga, odeljenje, VP održavanja, datum otvaranja, VP korisnika, grupa TMS, na-
274
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 3-4/2005.
ziv TMS, reg/ser. br, kolicina, vid održa-vanja. Izborom opcije 3 na glavnom me-niju dobija se izvestaj o svim otvorenim radnim nalozima.
Po zavrsetku radova i zakljucenja radnog naloga operater unosi podatke o datumu predaje sredstva, planiranim i re-alizovanim casovima. Nakon toga se izborom opcije „izvestaji“, mogu dobiti izvestaji TSl-47 i 47a, sta je zavrseno po vojnim postama, grupama sredstava koja su jos u radu, izvestaj po obrascu GP-30 i registar naloga.
Od ostalih funkcija program omogu-ćava ispravku radnih naloga, administri-ranje baze i pravljenje rezervne kopije.
Program EVIDENCIJA
U 186. tehnickom nastavnom centru postoji programski paket koji u velikoj meri zadovoljava potrebe jedinice za TOd u toj jedinici.
Baza podataka radena je u program-skom paketu MS SQL, maske za ažurira-nje podataka i izvestaji radeni su u pro-gramskom paketu VISUAL BASIC, a evidencija rezervnih del ova i trebovanja u magacinu, u programskom paketu ACCESS. Cela baza funkcionise na racuna-ru Pentium 2 i pod operativnim sistemom Windows 2000.
Program se sastoji od cetiri dela. To su: evidencija, sistemi, izvestaji i maga-cin r/d.
Deo programa EVIDENCIJA služi za unosenje i ažuriranje radionicke doku-mentacije (TSl-40, TSl-41 i MP-25), kao i pratećih sifarnika. Program ima uvodnu masku sa koje se otvaraju odgovarajuće podmaske. Sifarnik „TMS“ je evidencija
TMS po registarskom - serijskom broju. Pritiskom na taster „TK“ dobija se kom-pletan karton stanja izabranog TMS. Iz ovog tehnickog kartona moguće je usta-noviti kada su i po kojoj radionickoj listi radeni radovi na izabranom sredstvu. Na osnovu izabrane liste može se videti i koje su aktivnosti izvodene. Takode, može se videti i koji je mehanicar radio na sredstvu i koliko je utroseno efektivnih casova (EC). Pregled zamenjenih rezer-vnih delova po listama izdavanja i prima-nja (LIP), prikazan je na dnu maske. Za-nimljivo je da se u ovoj formi mogu oci-tati i izvesni statisticki podaci kao sto su broj neispravnosti, provedeni dani u radi-onici, ukupno trajanje radova i broj zamenjenih delova. Ostali sifarnici unose se u skladu sa odstampanim kriterijumi-ma na radionickim listama i radnim lista-ma. Evidencija otvorenih radionickih li-sta prikazana je u maski koja se otvara pomoću tastera radionicke liste sa glavne maske.
Iz maske podaci o radionickoj listi (slika 7) moguće je kreirati novu radio-nicku listu, ažurirati otvorene radionicke liste ili izbrisati greskom otvorene liste. Takode, moguće je pretraživati bazu podataka po godini, po datumu i po nazivu sredstva.
U ovoj opciji vode se svi podaci ko-ji su propisani obrascem radionicke liste, sem zakljucka o stanju TMS. Podaci u poljima unose se izborom vrednosti iz padajućih menija, koji se popunjavaju podacima koji su uneti u sifarnicima.
U ovoj formi kao posebne sekcije izdvojeni su radna lista i lista izdavanja i primanja. Nakon otvaranja radionicke liste prelazi se na otvaranje radne liste.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3-4/2005.
275
Sl. 7 — Maska „podaci o radionickoj listi “
Radna lista, takođe, sadrži sva obra-scem propisana polja, sem sto je polje „planirano NC“ dato po danima, a treba-lo bi da bude povezano sa normativom aktivnosti a ne sa dnevnim planiranim angažovanjem. Međutim, i u ovoj formi može da zadovolji namenu.
LIP rezervnih delova je treća sekcija u ovoj formi koja omogućava izradu i ažuriranje obrasca MP-25 koji prati radi-onicku listu. Preko LIP-ova koji su evi-dentirani na ovaj nacin, prati se utrosak rezervnih delova, kao i vrsta ugrađivanih delova i sredstava na kojima su ti delovi ugrađivani (u tehnickom kartonu).
Za izradu mesecne analize potreb-no je izvrsiti mesecno planiranje kapa-citeta. Forma za mesecno planiranje pokreće se sa glavne maske pritiskom
na taster „mesecni plan“. Ona omogu-ćava unos planiranih gubitaka po ode-ljenjima, po vrstama gubitaka i po pro-izvodnim licima.
Budući da jedinica za TOd 186.TNC na održavanju ima veliki broj sistema veze, i da im je bitno da li su svi uređaji u nekom sistemu podvrgnuti ak-tivnostima preventivnog održavanja, u deo programskog paketa nazvan „siste-mi“ unose se po registarskom / serijskom broju sva sredstva koja pripadaju jednom sistemu. Na osnovu radionickih lista otvorenih u delu programa pod nazivom „evidencija“ i na osnovu toga sto se otva-ra radionicka lista za svaki registarski / serijski broj, na ekranu se za svaki sistem veze prikazuje da li je na svim delovima izvrsen tehnicki pregled.
276
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 3-4/2005.
Glavna maska za izveštaje nudi iz-radu sledećih izveštaja: realizacija kapa-citeta, pregled kapaciteta po odeljenjima, pregled kapaciteta po strukturi, realizaci-ja plana po radnicima, pregled kapaciteta za TMS-a veze, gubici po odeljenjima, gubici po odeljenjima u odnosu na jedi-nicu za TOd, gubici po strukturi za ode-ljenje, gubici po strukturi u odnosu na je-dinicu za TOd, iskorisćenost kapaciteta po strukturi, tehni~ki pregledi i mese~ni izvestaj.
Iz ovog programa dobijaju se svi iz-veštaji koji su propisani Uputstvom za rad jedinica za TOd i SR TMS. Takode, dobijaju se i pregledi koji prikazuju koli-ko je bilo angažovanje i na kojoj vrsti poslova po odeljenjima, koliki su bili gubici u odeljenjima po vrsti gubitaka (sli-ka 8) i koliki je taj gubitak u odnosu na gubitke cele jedinice za TOd.
Pored toga, jedinica pojedine izve-štaje radi poluautomatski, jer sistem nije sveobuhvatan i pojedini podaci se ne vo-de u bazi podataka. Deo programa koji prati stanje rezervnih delova u magacinu je završen, ali još uvek nije u funkciji.
Razlog za to je što je potrebno sve podat-ke uneti u bazu podataka kako bi se mo-gli koristiti. Delimicno uneti podaci nisu od velike koristi. Program je podeljen na dva dela, kao i rukovaoci u jedinici. Po-sebno se prate rezervni delovi u magacinu r/d za sredstva veze a posebno u magacinu r/d za mototehniku. Program omogućava praćenje rezervnih delova po karticama.
Za svaku karticu omogućeno je ažu-riranje stanja, kao i trebovanje na osnovu minimalne kolicine ili na osnovu potrebe ugradnje.
Izbor informacionih sistema
održavanja
Izbor informacionih sistema održa-vanja zavisi od više faktora, a najbitniji su: odnos cene i kvaliteta, mogućnosti prilagodavanja potrebama korisnika, teh-nicka podrška i ponudene beneficije. Bu-dući da je korist od uvodenja informacio-nog sistema indirektna, cesto je pri izbo-ru presudna cena. Medutim, razliku iz-medu isplativog i neisplativog informaci-
Sl. 8 — Izveštaj o gubicima TT odeljenja
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3-4/2005.
277
onog sistema cini odnos cene i mogućno-sti da se sistem prilagodi korisnicima i da obezbedi korisne podatke za upravljanje sistemom.
Dobri informacioni sistemi imaju karakteristiku da, pored praćenja održa-vanja, kao neodvojivi deo procesa, prate i promet rezervnih delova. Gotovo u svim programima veliki deo je posvećen praćenju stanja u magacinu, utrosku, po-rucivanju i prijemu rezervnih delova.
Druga karakteristika jeste da omo-gućavaju planiranje preventivnog održa-vanja na osnovu vremenskih resursa i eksploatacionih merenja. Pojedini pro-grami omogućavaju i statisticko predvi-danje eksploatacionih parametara, radi pravovremenog zakazivanja aktivnosti preventivnog održavanja.
Pored nabavke gotovih programa za automatizaciju informacionog sistema održavanja, kako su to uradile pojedine vojske u svetu, postoji i mogućnost izra-de sopstvenog programskog paketa. Prednosti ovakvog nacina automatizacije jesu sto se program pravi „po meri kori-snika“ i u potpunosti može da zadovolji njegove zahteve i potrebe. Nedostatak razvoja sopstvenog programskog paketa jeste sto postoji mogućnost da analiza sistema ne bude uradena kvalitetno, da ka-dar koji ucestvuje u izradi programa nije u dovoljnoj meri strucan za izradu ta-kvog programa, da razvoj traje predugo, pogotovo sto postoji mogućnost da se na-redbodavnim putem stalno menjaju po-stavljeni zahtevi.
Bez obzira na nacin izrade programskog paketa, sistem mora da obezbedi materijalne resurse za automatizaciju, koja može da se vrsi odjednom ili po de-lovima. Prednost automatizacije po delo-
vima je u tome sto troskovi mogu da se rasporede na duži period, ali je tada ona sporija. Automatizaciju „odjednom“, u velikom sistemu kao sto je vojska, ne mogu da izvrse ni mnogo bogatije zemlje od nase. Ako se posmatra deo sistema koji se automatizuje, ona može da se iz-vrsi po principu „odozgo nadole“ i „odo-zdo nagore“. Moguća je i automatizacija po kombinovanom principu. Metod „odozgo nadole“ je najlosiji metod, jer se poslednji automatizuju oni procesi koji su na izvoru podataka. U vojnoj organi-zaciji najuspesniji metod je „odozdo na-gore“, jer se na najnižim nivoima nalaze svi podaci i odvija se najveći broj aktivnosti održavanja.
Ono sto upućuje na potrebe sistema održavanja za automatizaciju tokova podataka, može se uociti u radovima [1, 2], i pojedinacnim aplikacijama koje su do sa-da razvijene. U svim ovim radovima uocavaju se neki osnovni problemi, kao sto su nepostojanje adekvatnih sifarnika i nomenklature, neprecizni tokovi podata-ka, kao i zastarela regulativna dokumen-ta. Da bi se sistem održavanja automati-zovao neophodno je prethodno razresiti navedene probleme.
Zaključak
U svetu postoji mnogo aplikacija koje su razvijane za automatizaciju infor-macionog sistema održavanja, koje su koncipirane za nivo servisa, bilo da je to osnovna ili sporedna delatnost. Veliki industry ski sistemi neprestano ulažu ogromna sredstva u informacione tehno-logije, jer im to omogućava da adekvatno reaguju na zahteve okruženja i da snize troskove održavanja.
278
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3-4/2005.
Za razliku od svetskih trendova, u nasoj zemlji se malo pažnje i sredstava posvećuje automatizaciji informacionih sistema održavanja. To je posledica eko-nomske krize, ali i neekonomskog nacina poslovanja preduzeća. Velike firme, koji-ma su potrebni sistemi za praćenje održa-vanja, uglavnom su u teskoj finansijskoj situaciji, a malim firmama je takvo ula-ganje nerentabilno.
U Vojsci je prisutna potreba za kva-litetnim automatizovanim informacionim sistemom održavanja, i bilo je nekoliko pokusaja njegovog koncipiranja. Nijedan od ovih projekata nije doživeo da bude realizovan, jer su svi pokusaji bili usme-reni na to da se automatizuje kompletan sistem istovremeno. Posledica je da je razvoj trajao predugo, uradeni projekti su nakon zavrsetka bili prevazideni ili su nedostajala sredstva za implementaciju.
U pojedinim jedinicama Vojske SCG postoje programi koje su izradili sami korisnici sa ciljem da sebi olaksaju rad. Za ova programska resenja karakte-risticno je da se njima automatizuje samo izrada manjeg broja izvestaja i da ne pru-žaju kompletno i kvalitetno resenje za
automatizaciju informacionog sistema održavanja.
Resenje za automatizaciju informa-cionog sistema održavanja u Vojsci po-nudeno je u radu [1] a ono obuhvata automatizaciju po principu „odozdo na-gore“. Predloženo resenje u prvom kora-ku podrazumeva automatizaciju informa-cionog sistema održavanja na trupnom nivou, sto omogućava automatizaciju i unos podataka na mestu nastajanja najve-ćeg broja podataka. Preduslov za realiza-ciju ovog projekta je regulisana nomenklatura TMS koja bi trebalo da bude uskladena na nivou državne zajednice.
Literatura:
[1] Veselinović, S.: Mogućnosti automatizacije pojedinih pro-cesa informacionog sistema održavanja na trupnom nivou, SNO, Beograd, 2004.
[2] Grupa autora: Koncepcija razvoja komandno-informacionih sistema u Vojsci Jugoslavije, GS VJ Sektor za OP — Upra-va za informatiku, Beograd, 1993.
[3] Grupa autora: CMMS Implementation Survey Results — 2000, Plant Maintenance Resource Center, http://www.plant-maintenance.com/articles/CMMS survey 2000.shtml, 2003.
[4] Stanojević, P.; Misković, B.: Mogućnosti i problemi primene savremenih strategija održavanja u vojnim siste-mima, VA SNO, radni materijal, 2003.
[5] Grupa autora: AssetXPManual, Equipsoft Corporation, http://www.asp-cmms.com/Products.htm, 2003.
[6] Grupa autora: MP2 Access 2000 sysover.pdf, Datastream, http://www.datastream.net, 2003.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3-4/2005.
279
Sl. 1 — Uvodna forma programa AssetController XP
U access 2000
j —
О Employees О Vendors $ E quipmerit ,0 Inventory Ц| Budget On-site Req...
0 Tasks О Work. Orders fy Work Order... '>Tf: , Fun (и e Or... Purc^sing... Statistical...
Sl. 2 — Glavna maska programa MP2
280
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 3-4/2005.
Sl. 3 — Model KIS-a Vojske
Sl. 4 — Nacelna šema funkcionisanja ISOd u Vojsci
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 3-4/2005.
281
Sl. 5 — PRADOC — maska za unos radioničke liste (radni nalog)
Sl. 6 — Glavna maska programskog paketa BRP
282
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3-4/2005.
Sl. 7 — Maska „Podaci o radionickoj listi“
Sl. 8 — Izvestaj o gubicima TT odeljenja
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 3-4/2005.
283
