Научная статья на тему 'ЖАҒ КИСТАЛАРИНИ ДАВОЛАШДА ТРОМБОЦИТЛАР БИЛАН ТЎЙИНГАН ФИБРИННИНГ ҚЎЛЛАШ АФЗАЛЛИГИНИ АСОСЛАШ'

ЖАҒ КИСТАЛАРИНИ ДАВОЛАШДА ТРОМБОЦИТЛАР БИЛАН ТЎЙИНГАН ФИБРИННИНГ ҚЎЛЛАШ АФЗАЛЛИГИНИ АСОСЛАШ Текст научной статьи по специальности «Медицинские науки и общественное здравоохранение»

CC BY
1
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
гипоаллерген / фолекуляр / радикуляр / парадентал / тромбоцит / аутоплазма / гиперемия. / hypoallergenic / follicular / radicular / paradental / platelet / autoplasma / hyperemia.

Аннотация научной статьи по медицинским наукам и общественному здравоохранению, автор научной работы — Мардонова Нигора Парда Қизи, Мирзакулова Лола Тохировна

Ушбу мақолада жағ кисталарини даволашда тромбоцитлар билан тўйинган фибриннинг қўллаш афзаллигини асослаш бўйича тадқиқот ишлари олиб борилган. Унда юз жағ кисталари жумладан радикуляр, фолекуляр, парадентал ва эпидермоид кисталарининг турли фарқли хусусиятлари, патологик жараёнларининг даволаш муаммолари, даволашда жарроҳлик амалиётининг қўлланилиши, асоратлари ва касалликнинг оптимал даво чораларига эришиш тўғрисида таҳлиллар ва маълумотлар асосида фикр юритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по медицинским наукам и общественному здравоохранению , автор научной работы — Мардонова Нигора Парда Қизи, Мирзакулова Лола Тохировна

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SUBSTANTIATION OF THE ADVANTAGE OF USING PLATELET-RICH FIBRIN IN THE TREATMENT OF JAW CYSTS

This article presents research studies to substantiate the advantages of using platelet-rich fibrin in the treatment of maxillary cysts. It discusses the various characteristics of maxillary cysts, including radicular, follicular, paradental, and epidermoid cysts, the problems of treating their pathological processes, the use of surgical procedures in treatment, complications, and the achievement of optimal treatment measures for the disease based on analysis and data.

Текст научной работы на тему «ЖАҒ КИСТАЛАРИНИ ДАВОЛАШДА ТРОМБОЦИТЛАР БИЛАН ТЎЙИНГАН ФИБРИННИНГ ҚЎЛЛАШ АФЗАЛЛИГИНИ АСОСЛАШ»

ЖАГ КИСТАЛАРИНИ ДАВОЛАШДА ТРОМБОЦИТЛАР БИЛАН ТУЙИНГАН ФИБРИННИНГ ЦУЛЛАШ АФЗАЛЛИГИНИ АСОСЛАШ Мардонова Нигора Парда кизи

Самарканд давлат тиббиёт университети Юз жаг жаррохлиги кафедраси ассистенти

Мирзакулова Лола Тохировна Самарканд Зармед университети Клиник фанлар кафедраси ассистенти https://doi.org/10.5281/zenodo.14769989 Аннотация: Ушбу маколада жаг кисталарини даволашда тромбоцитлар билан туйинган фибриннинг куллаш афзаллигини асослаш буйича тадкикот ишлари олиб борилган. Унда юз жаг кисталари жумладан - радикуляр, фолекуляр, парадентал ва эпидермоид кисталарининг турли фаркли хусусиятлари, патологик жараёнларининг даволаш муаммолари, даволашда жаррохлик амалиётининг кулланилиши, асоратлари ва касалликнинг оптимал даво чораларига эришиш тугрисида тахлиллар ва маълумотлар асосида фикр юритилган.

Калит сузлар: гипоаллерген, фолекуляр, радикуляр, парадентал, тромбоцит, аутоплазма, гиперемия.

SUBSTANTIATION OF THE ADVANTAGE OF USING PLATELET-RICH FIBRIN IN

THE TREATMENT OF JAW CYSTS

Abstract: This article presents research studies to substantiate the advantages of using platelet-rich fibrin in the treatment of maxillary cysts. It discusses the various characteristics of maxillary cysts, including radicular, follicular, paradental, and epidermoid cysts, the problems of treating their pathological processes, the use of surgical procedures in treatment, complications, and the achievement of optimal treatment measures for the disease based on analysis and data.

Keywords: hypoallergenic, follicular, radicular, paradental, platelet, autoplasma, hyperemia.

ОБОСНОВАНИЕ ПРЕИМУЩЕСТВА ИСПОЛЬЗОВАНИЯ ФИБРИНА, ОБОГАЩЕННОГО ТРОМБОЦИТАМИ, ПРИ ЛЕЧЕНИИ КИСТ ЧЕЛЮСТЕЙ Аннотация: В статье представлены исследования, обосновывающие преимущества использования фибрина, обогащенного тромбоцитами, при лечении кист челюсти. В нем рассматриваются различные характеристики челюстно-лицевых кист, включая радикулярные, фолликулярные, парадентальные и эпидермоидные кисты, проблемы лечения патологических процессов, применение хирургических методов лечения, осложнения и достижение оптимальных мер лечения заболевания на основе анализа и данные.

Ключевые слова: гипоаллергенный, фолликулярный, радикулярный, парадентальный, тромбоцитарный, аутоплазменный, гиперемия.

КИРИШ

Мавзунинг долзарблиги. Кандидат Медицинских Наук Кузьминых, Игорь Александрович маълумотларига кура амбулатор жаррох стоматология поликникасининг амбулатор амалётида радикуляр кисталар Жаг кисталари умумий сонининг 78-96 фоизини ва жаг касалликларини умумий сонининг 7-12% фоизини ташкил килади. Юз-жаг жаррохи ва жаррох стоматологи Алексей Тимофеев узининг клиник кузатувларини тахлил килганда

1000 та жаг кисталари бор беморлардан 85% радикуляр кисталар, 9 фоизини фолекуляр, 3 фоизида парадентал, 1 фоизини эпидермоид кисталар учрашини аниклади. Бир томондан каралганда ушбу ракамлар ушбу паталогияни даволаш муаммосини долзарблилигини курсатса, иккинчи томондан кисталарни даволаш максадида утказилган жарродлик аралашувидан кейин суякларнинг яхлитлиги бузилади ва унинг тикланиши учун узок муддат керак булади. Узок муддатли даволаниш еса суяк тукимасининг нуксонли тикланишига олиб келади. Ушбу сабаблар туфайли операциядан кейинги даврда тузалиш даври давомийлигини кискартиришга эришиш мавзунинг яна бир асосий долзарблигини курсатади. Остеогенезни оптималлаштириш воситаларидан фойдаланишнинг узига хос хусусиятлари шундаки улар суякларни тикланишининг маълум боскичларида узларининг ижобий хусусиятларини намойиш этадилар. Шунинг учун тромбоцитларга бой аутоплазмалардан фойдаланиш тукималарнинг яллигланиш реакцияларини камайтиради ва суякланиш механизмларига самарали таъсир килиш оркали суяк хосил булиши учун макбул шарт-шароитларни яратиш назарда тутилади.

Тадкикотнинг максади. Одонтоген кисталарда жаг суякларидаги нуксонни тиклашда тромбоцитларга бой фибринни куллаш ёрдамида даволашни жарродлик усулини такомиллаштириш.

ТАДЦЩОТНИНГ ВАЗИФАЛАРИ

Экспериментдаги дайвонларда морфологик текширувлар асосида жагда досил килинган нуксонни тиклашда тромбоцитлар билан бойитилган фибринни куллаш имкониятларини аниклаш;

Беморларда жаг кисталарини даволашда тромбоцитлар билан бойитилган фибрин кулланилганда эрта ва узок муддатдаги натижаларини рентгенологик, денситометрик жидатдан бадолаш;

Беморларда жаг кисталарини даволашга курсатма ва карши курсатмаларни дамда булиши мумкин булган асоратларини аниклаш.

ТАДЦЩОТ МАТЕРИАЛИ ВА УСУЛЛАРИ

Тадкикотимизда беморларни икки гурудга булиб урганилади, 1 -гуруд анъанавий, 2-гуруд беморларга цистоэктомия операциясида PRF кулланилади. PRF- кискартмаси инглиз тилидан олинган булиб "Platelltes Reach Fibrin" тромбоцитлар билан туйинган фибрин бу материал операциядан кейинги ва реабилитаця даврини енгиллаштирадиган, жарродлик аралашуви самарадорлигини оширадиган терапевтик усулдир. PRF икки хил тури мавжуд А-PRF ва I-PRF дар иккала тури дам хирургик стоматологияда фойдаланилади. Асосан жаг кисталарини даволашда А-РЯРдан кенг фойдаланилади. Тромбоцитлар билан туйинган фибрин хавфсиз, табиий, гипоаллерген атравматик ва уларнинг реабилитация даврини кискартиришга каратилган таъсири клиник жидатдан исботланган. PRF олиш тугридан-тугри клиникада амалга оширилади. ^абул вактида беморнинг вена кон томиридан махсус протоколга мувофик махсус пробиркага кон олинади ва центрафуга аппаратига куйилади. Центрафуга апаратида PRF вужудга келиши унинг турига боглик. А- PRF вужудга келиши учун максимал тезлиги 1300 ай/мин максимал 8 минутга куйилади. I- PRF вужудга келиши учун максимал тезлиги 700 ай/мин максимал 3 минутга куйилади. Сунгра уни пробиркани кандай материалдан тайёрланганлигига кура центрафугадаги аппаратда 7 дакикадан 10 дакикага колдирилади. Шишадан тайёрланган пробиркаларда пластмасса материалдан тайёрланган пробиркаларга караганда узокрок тайёр булади.

ТАДЦЩОТ УСУЛЛАРИ

Экспериментал тажриба изланишлиги. Илмий изланишнинг тажриба кисми. Узбекистон Республикаси Согликни Саклаш Вазирлиги, Тошкент Давлат стоматология институтининг академик К.А.Зуфаров номидаги "Гистология ва тиббий биология" кафедраси лабораториясида кафедра ходимлари билан хамкорликда амалга оширилди.

Х,айвонларда тадкикотларни утказиш остеорепарация жараёнининг тезлиги, сифатини морфологик бахолашга, динамикада кузатишга, юзага келиши мумкин булган асоратларни аниклашга ва ушбу препаратнинг кулланилишига карши курсатмаларни тасдиклашга имконият яратди. Шундай килиб клиник изланиш ва текширувлар билан бирга тажриба кисмини параллел олиб борилиши илмий ишнинг асосий ва ажралмас кисми хисобланади.

Тадкикотда куёнлар жаг суякларида сунъий равишда суяк нуксони хосил килинганда остеопластик материал "А-осс" кулланилган ва кулланилмаган холатларда репаратив остеогенез жараёнининг динамикада урганишга эришилди.

Утказилган морфологик текширувларнинг натижаларига кура асосан остеопластик материал "А-осс" ва хосил килинган нуксон сохасидаги кон лахтагида кечаётган суяк регенерация жараёни узаро таккослаш текширилди.

Берилган муддатларда суяк тукимаси тикланиш динамикасини морфологик бахолаш ва остеопластик материални хосил килинган суяк нуксони тикланишига таъсирини аниклаш максадида куёнларнинг пастки жаг сохасида сунъий йулда нуксон хосил килиш усули кулланилди.

Экспериментал. Иккала гурухдаги куёнларнинг операциядан кейинги холатини бахолаш максадида яккол кузга ташланадиган махаллий ва умумий холати курсаткичлари кайд этувчи кундалик юритиб борилди.

• Х,аракатланишдаги фаоллик даражаси: фаол харакатланиш, кисман фаол харакатлилик, суст харакатлилик, кам харакатчан;

• Озикланиш даражаси: меъёрий иштаха, коникарли иштаха, иштаханинг пасайиши, озикланишни рад этиш;

• Суюклик эстеъмоли: меъёрида, камайган, минимал суюклик кабул килиш, суюкликни рад этиш;

• Тана харорати :

• Яра чоклари холати: коникарли, коникарсиз

• Яра сохасидаги шиш: шиш йуклиги, сезиларсиз шиш, кисман шиш, таркалган шиш

• Гиперемия: Операцион яра сохаси кизариши, кизариш йуклиги;

• Огриклилик (пальпацияда) огрик кузатилади, кузатилмайди;

• Яранинг битиш курсаткичи: бирламчи битиш, иккиламчи битиш;

Экспериментал тадкикотлар натижалари. Х,айвонларнинг холати эксперимент давомида, эксперимент кунидан бошлаб 14-кунларга кадар давомида кузатилди. Экспериментнинг клиник натижалари куйидаги мезонларга мувофик бахоланди: харакатланиш фаоллиги, овкат истеъмол килиш, суюклик истеъмол килиш, тана харорати, тикувнинг туриши, шиш, гиперемия, пальпация пайтидаги огрик, тана вазни. • Х,аракатланишдаги фаоллик даражаси: 1-фаол харакатланиш, 2- кисман фаол харакатлилик, 3-суст харакатлилик, 4-кам харакатчан;

• Озикланиш даражаси: 1-меъёрий иштада, 2-коникарли иштада, 3-иштаданинг пасиши, 4-озикланишни рад этиш;

• Суюклик эстеъмоли: 1 -меъёрида, 2-камайган, 3 -минимал суюклик кабул килиш, 3 -суюкликни рад этиш;

• Яра чоклари долати: 1-коникарли, 2-коникарсиз

• Яра содасидаги шиш: 1 шиш йуклиги, 2-сезиларсиз шиш, 3-кисман шиш, 4-таркалган шиш

• Гиперемия: 1- Операцион яра содаси кизариши, 2-кизариш йуклиги;

• Огриклилик (пальпацияда) 1-огрик кузатилади, 2-кузатилмайди;

• Яранинг битиш курсаткичи: 1 -бирламчи битиш, 2-иккиламчи битиш;

Асосий гуруд дайвонларининг 7 кун давомидаги долати уртача курсаткичлари

Суткалар 1 2 3 4 5 6 7

Х,аракатланиш фаоллиги 4 4 3 3 3 2 2

Овкатланиши 4 4 3 3 3 2 2

Суюклик истеъмоли 3 3 2 3 3 2 2

Тана дарорати 39.5 39.5 39.4 39.4 39.3 39.2 39.1

Шиш 4 4 3 3 2 2 2

Огрик 2 2 2 2 1 1 1

Тана вазни 3550 3530 3500 3480 3470 3455 3350

Жарродлик амалиётигача тана дарорати:38.6

Жарродлик амалиётигача тана вазни 3650±50

Чоклар туриши ^оникарли 10 суткада олинди

Гиперемия мавжудлилиги Гиперемия аникланмади

Яра битиши Бирламчи битиш кузатилди.

Асосий гуруд 8-14 кун давомидаги долати уртача курсаткичлари

Суткалар 8 9 10 11 12 13 14

Х,аракатланиш фаоллиги 2 2 1 1 1 1 1

Овкатланиши 2 2 1 1 1 1 1

Суюклик истеъмоли 1 1 1 1 1 1 1

Тана дарорати 39.3 39.2 39.1 39.2 39.1 39.2 39.1

Шиш 2 2 2 1 1 1 1

Огрик 2 1 1 1 1 1 1

Тана вазни 3340 3330 3300 3280 3265 3260 3250

Жаррохлик амалиётигача тана харорати: 38,6

Жаррохлик амалиётигача тана вазни 3650±50

Чоклар туриши ^оникарли 10 суткада олинди

Гиперемия мавжудлилиги Гиперемия аникланмади

Яра битиши Бирламчи битиш кузатилди.

Назорат гурухдаги 1 -7 кун давомидаги холати уртача курсаткичлари

Суткалар 1 2 3 4 5 6 7

Х,аракатланиш фаоллиги 4 4 4 4 3 3 3

Овкатланиши 4 4 4 4 3 3 3

Суюклик истеъмоли 4 4 4 3 3 3 3

Тана харорати 39, 6 39, 39, 6 39, 6 39, 5 39, 5 39, 4

Шиш 4 4 3 3 3 3 2

Огрик 2 2 2 2 2 2 1

Тана вазни 3550 3525 3500 3460 3410 3380 3325

Жаррохлик амалиётигача тана харорати:38.6

Жаррохлик амалиётигача тана вазни 3650±50

Чоклар туриши ^оникарли 10 суткада олинди

Гиперемия мавжудлилиги Гиперемия аникланмади

Яра битиши Бирламчи битиш кузатилди.

Назорат гурухидаги 8-14 кун давомидаги холати уртача курсаткичлари

Суткалар 8 9 10 11 12 13 14

Харакатланиш 3 2 2 2 1 1 1

фаоллиги

Овкатланиши 3 3 2 2 1 1 1

Суюклик истеъмоли 3 2 2 1 1 1 1

Тана харорати 39, 4 39, 5 39, 4 39, 4 39, 3 39, 3 39, 3

Шиш 2 2 2 1 1 1 1

Огри; 2 1 1 1 1 1 1

Тана вазни 3300 33250 33200 3150 3100 3000 2950

Жарродлик амалиётигача тана дарорати:38.6

Жарродлик амалиётигача тана вазни 3650±50

Чоклар туриши ^оникарли 10 суткада олинди

Гиперемия мавжудлилиги Гиперемия аникланмади

Яра битиши Бирламчи битиш кузатилди.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Ишнинг экспериментал кисми 16 та Шиншилла зотига мансуб бир ойлик куёнларда олиб борилди. Барча куёнлар куйидаги гурудларга ажратилди: назорат (п=8) ва тажриба (п=8) гурудлари. Барча гуруддаги дайвонлар 7, 14, 21-суткада , 1 ой ва 2 ойда тажрибадан чикарилди.

МОРФОЛОГИК ТЕКШИРУВ НАТИЖАЛАРИ

Экспериментнинг 7-кунида назорат гуруди дайвонларида пастки жаг суягида сунъий равишда досил булган нуксон содасида суяк тукималарининг репаратив регенерацияси динамикасини морфологик урганиш шуни курсатдики, нуксон содасидаги кон куйкаси урнида бириктирувчи тукима дужайраларига бой инфильтрат аникланди.Ушбу давр ичида Асосий гуруд атроф суяк тукимадан жародат жойига кон томирларнинг жадал усиб кириши кузатилди.

Тажрибанинг 14-кунида дайвонларнинг назорат гурудида кон лахтаги билан тулган суяк нуксони содасида тур шаклида нозик бириктирувчи тукима пайдо булади, фибробластлар толалари ва якка томирлар орасида коллаген жойлашган. Суяк досил булиш жараёни кузатилмайди. Тажриба гуруд дайвонларида суяк атрофидаги бириктирувчи тукима хондроид тукима билан алмашиниши кузатилди. Хондроген дужайралар пролиферациси натижада тусинлар калинлашиб, дагал толали суяк тукимаси досил булади. Тажрибанинг 21-кунида назорат гурудида етилмаган юпка суяк тусинлари аникланди. Тусин ораликлари кенг, бушликларда сийрак бириктирувчи тукима ва кон томирлар жойлашган. Тусинлар атрофида остеобластлар жойлашган. Асосий гурудида ушбу даврда хондроид тукимадан иборат тусинларга кон томирларнинг кириб келиши кузатилди, улар атрофида остеобластлар аникланди. ^он томирлар атрофида суяк пластинкаларга ухшаш тузилмалар досил булиши маълум булди. Экспериментнинг 30-кунида дайвонлар назорат гурудида жародат атрофидаги суяк тукимасидан кириб келган кон томирлар атрофида остеобластлар дисобига суякланиш жараёни нозик суяк платинкалари аникланди. Хондроид тукима нисбати аввалги муддатга нисбатан камайган. Асосий гурудида назорат гурудига нисбатан суякланиш жараёни жадалрок кечиши кузатилди. яъни кон томирлар атрофида концентрик нозик суяк пластинкалари (остеонлар) шаклланди. Ушбу долат назорат гурудида кузатилмади.Тажрибадан икки ой утгач, назорат гуруди дайвонларида нуксон содасида шаклланаётган концентрик суяк пластинкалари ва суяк тусинлари кузатилди. Суяк тусинларининг нисбати тажриба гурудига нисбатан купрок. Бу дагал толали суяк тукимасининг пластинкасимон нозик суяк тукимасига айланиш жараёнининг давом этишидан далолат беради. Тажрибанинг ушбу муддатида асосий гурудларида

кулланилган PRF материал урнида дагал толали суяк тукимасининг пастки жаг суягига хос булган пластинкасимон суяк тукимасига утиши якунланганлиги кузатилди. PRF материал сохаси суяк тукимаси билан бирлашган, аввалги нуксон чегаралари йуколиб кетганлиги аникланди.

Асосий гурухларида назорат гурухига нисбатан суяк тукималарининг регенерация жараёни хондроид тукима пролиферацияси, кон томирларининг жадаллик билан нормал суяк тукимасидан кириб келиши хисобига амалга ошганлиги аникланди. PRF материали остеобластларни фаоллаштириб, уларни суяк трабекулалари юзасига жадаллик билан бирикишини таъминлайди, бу эса концентрик суяк пластинкаларини шакллантиришни тезлаштирди. PRF материал репаратив регенерация жараёнини янада тезлаштирди. PRF материалининг асосий таъсири кон томирларнинг усишини стимуллашдадир. Бу эса операция сохасида моддалар алмашинувини жадаллаштирди, натижада пластинкасимон суякнинг хосил булишини тезлаштирди деган хулоса килиш мумкин.

3D рентгенологик текширувлар. Экспериментда лаборатор хайвонларнинг пастти жаг суягида сунъий хосил килинган дефектнинг операциядан кейин 1 ва 60 кундан кейинги холатларла суяк материали кулланилган асосий гурух жониворлар пастки жагида нуксоннинг тула тикланиши кузатилади. Назорат гурухидаги жониворларнинг пастки жагида хосил килинган нуксоннинг тула тикланмаганлиги аникланди.

1.1. расм. Операциядан кейинги 1-кунда асосий гурух куёнлари 3D рентгенографияси

1.2. расм.Операциядан кейинги 60-кунда асосий гурух куёнлари 3D рентгенографияси

1.3. расм. Назорат гурудида операциядан кейинги 1-кундан сунги досил килинган нуксон

1.4. Назорат гурудида операциядан кейинги 60-кундан сунг досил килинган нуксон

Денситометрик текширув курсаткичлари. Беморларнинг суяк нуксони содасидаги регенерация жараёнларини аниклаш учун тукиманинг оптик нурни ютишига асосланиб "Image J" дастури асосида амалга оширилди. Беморлар операциядан олдин, опрециядан кейинги 1-кун, 1 ой, 3 ой, 6ой ва 1 йил давомидаги ортопонтомографиялари урганилди. "Image J" оркали урганилганда соглом суяк кортикал пластинкасининг оптик зичлиги 170 гача, говак суяк оптик зичлиги 150 атрофида булиши кузатилди. Операция утказилган содада суяк регенерацияси бошланиши 40±5 бирликдан 165±5гача ташкил этди.

Клиник намуна №» 2. Бемор М.Н. тугилган йили 2009. Касаллик тарихи № 3567/355. Бемор огиз очилиши чегараланишига, огрикка, тишлов бузилишига, огиз ёпилиши чегараланишига шикоят килиб келди.

Рентгенографияда жагнинг чап томон бурчак 23,24,25 тишлар содасида патологик узгаришлар аникланди.

Мадаллий долати: юзида ассиметрия аникланади. Юкори жаг чап бурчак содалари юмшок тукималарда шиш, пальпацияда огрик симптомлари аникланади. Огиз ичидан шиллик кават бутунлиги тана содасида бузилмаган, шиш кузатилади. Бимануал пальпацияда патологик даракатланиш аникланади. Огиз очилиши огрикли, чегараланган, куп сулак ажралади.

Ташхис: Юкори жаг одонтоген кистаси. Керакли лаборатор тадлиллар утказилди. Огриксизлантириш утказилди. Операция цистэктомия утказилди, урнига биалогик материал " PRF" куйилди.

Цистэктомияда илдиз учи резекцияси аксарият долларда бир илдизли тишларда амалга оширилиб, олдиндан эндодонтик (тишнинг каналлари ва кушимча, латерал каналлар

хамда перфорацион ёрикларни пломба ашёлари билан тулдириш ва беркитиш) даво утказилади.

Жаррохлик амалиёти утказувчан ёки инфильтрацион огриксизлантириш остида амалга оширилади. Жагнинг альвеоляр усиги вестибуляр юзасида яримой ёки трапециясимон шаклдаги шиллик каватда суякка кадар кесма амалга оширилиб, асоси утув бурмага йуналган шиллик кават-суяк усти пардали лахтак хосил килинади. Хосил килинаётган лахтак хажми киста бушлиги хажмидан каттарок булиши керак хамда хосил булажак суяк нуксонини эркин беркитиши керак. Шиллик кават-суяк усти пардаси кистоз бушлиги юзасидаги суякдан распатор ёрдамида ажратилади ва хосил килинган лахтак илгак ёки лигатурага ушлаб турилади. Тишларни олишга курсатма булган холда тиш сугуриб ташланади. Сабабчи тиш илдизи проекциясида киста бушлигига мос келадиган суякда дарча очилиб, кистанинг олд девори суяк пластинкаси олиб ташланади. Суяк дарчасининг улчами киста хажмини аниклашга имкон бериши хамда тиш илдизи резекциясини утказишга имкон бериши керак. Жаррохлик асбоблари (жаррохлик кошиги, распатор, элеватор) ёрдамида киста кобиги суякдан ажратиб олинади. Жаррохлик амалиётини тиш илдизи резекцияси билан амалга оширишда киста бушлигидаги илдиз учи суяк чегарасида чархлаб кесиб ташланади хамда киста кобиги билан биргаликда ажратиб олиб ташланади. Киста кайталанишининг (рецидив) олдини олиш максадида тиш илдизи атрофи киста кобик колдиклари синчковлик билан кириб ташланади. Пломбаланган тиш канали илдиз учи суякда яллигланиш жараёнлари пайдо булмаслигининг олдини олиш максадида синчиклаб куздан кечирилади. Лозим булган холларда тиш илдизи канали пломба ашёлари ёрдамида ретроград тулдирилади.

Хосил булган суяк бушлик куздан кечирилади хамда кистоз бушлиги хажмига караб кон, биологик мембрана билан тулдирилади, бу эса уз навбатида суяк битишининг ишончли омилларидан хисобланади. Хажми катта булган киста бушликларидан хосил булган суяк нуксонларини тулдиришда остеогенезга ижобий таъсир киладиган, биалогик материаллар РЯР кулланилади.

Хосил килинган лахтак урнига жойлаштирилиб, яра четлари тикилади ва яра устидан вактинча асептик тампон куйилади. Агар жаррохлик амалиёти тиш сугуриш билан амалга оширилса, унда шакллантирилган шиллик кават-суяк усти пардали лахтак асосидан кушимча чизикли кесмалар ёрдамида узайтирилади хамда лахтак учи олинган тиш катаги урнини беркитиб танглай ёки тил томонлама шиллик каватга тикилади.

Операциядан 12 ойдан кейинги оптик зичлик курсаткичи. Куриниб турганидек 1-нуктада 71 га 2-нуктада 66 га 3- нуктада 76 га тенг. Уртача зичликни аниклаш (71+66+76)/3=71. Ушбу вактда оптик зичлик 71га тенг. 3 ойда 99+77+89+91)/4=89. 6 ойда (121+119+96+88)/4=106. 12 ойда (132+169+134+158)/4=148, 5 ХУЛОСА

Беморларда биалогик материал PRF материаллари кулланилиб жаг суякнинг одонтоген кистаси операциядан кейин хосил булган нуксон содасидаги цистэктомия жараёни анъанавий усулдаги утказилган операциясида нуксон сохасида денситометрик курсаткич операциядан кейин 1 кунда 40±5, операциядан кейин 1 ойда 45±5, 3 ойда 55±5, 6 ойда 65±5, 12 ойда 75±5 натижа кайд этилган булса, биз таклиф килган биалогик материал PRF материаллари куллашда нуксон сохасида денситометрик курсаткич операциядан кейин 1кунда 50±5 операциядан кейин 1 ойда 70±5, 3 ойда 90±5 , 6 ойда 110±5, 12 ойда 160±5 самарали натижаларда кайд этилди.

Тажриба куёнларида досил килинган жаг суягидаги нуксон сохаси биалогик материал PRF билан ёпилиши таъсирида 7-кунига келиб, таркибидаги коллаген хисобига эластик шаклга кириб суяк нуксони барча содасини тулдириши, 14-кунда кон томирлар материалга усиб кириши натижасида юмшаши ва говакланиши, 21 кунда суяк материали орасидаги кон томирлар атрофига суяк тусинлари пайдо булади, 30кунда суяк материалида усиб таркалган кон томирлар атрофидаги суяк тусинларидан концентрик суяк пластинкалари ривожланиши,60 кунга келиб суяк материали орасидаги пайдо булган концентрик суяк пластинкалари пластинкасимон суяк тукимага айланиши билан якунланди.

Беморларда биалогик материал PRF материаллари кулланилганда коллаген толалардан иборат суякланиш катламининг шаклланиши, коллаген катлам сурилиб, модда орасига кон томирларнинг жадаллик билан кириб бориши, остеобластлар суякланиш жараёнини тезлаштириб, дастлаб дагал толали, сунг пластинкасимон суяк шаклланади.

Жаг суякларида кистадан досил булган нуксонни бартараф этишда ишлаб чикилган цистэктомия операцияси стандарти ва протоколи, цистэктомия натижаларини яхшилашга имкон яратди. Анъанавий усулда нуксон бартараф этилиши 12,8 фоизни, тавсия этилган усулда эса 88,73 фоизгача ташкил этди. Биологик материал PRF материаллари кулланилиб утказилган операция 3 ойлик динамикасида нуксон содасида суяк тукимаси оропантомограммада суяк кадоклари аникланди. 6 ойдан сунг нуксон сохасидаги суяк думбокчалари. Рентгенологик текширувларнинг 12-ойида нуксонни тулик тикловчи регенерат пайдо булди ва у уз тузилиши, зичлиги буйича атрофдаги суяк тукималарига якинлиги аникланди.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Ибрагимов, Д. Д., Мардонова, Н. П., Исматов, Н. С., & Кучкоров, Ф. Ш. (2023). Жаг кисталарини даволашда тромбоцитлар билан туйинган фибриннинг куллаш авзаллиги. MedUnion, 2(1), 88-93. 2.

2. Марданова Н. П., Кудратова Н. Б., Фарходов Ё. Ф. Оптимизация исходов хирургической терапии одонтогенных кист челюстных костей //Состав редакционной коллегии и организационного комитета: Аймурзина БТ, доктор экономических наук Ахмедова НР, доктор искусствоведения Базарбаева СМ, доктор технических наук Битокова СХ, доктор филологических наук. - 2024.

3. Ибрагимов, Д., Гаффаров, У., & Марданова, Н. Редкий случай удаления крупного слюнного камня при хроническом калькулёзном сиаладените. Международный центр научного партнерства «Новая Наука»(ИП Ивановская ИИ) Конференция: Ломоносовские чтения. Актуальные вопросы фундаментальных и прикладных исследований Петрозаводск, 01 апреля 2024

4. Мардонова, Н., Юлдашев, Н., Каттахонов, Ж., & Каримов, Х. Повышение эффективности хирургического лечения одонтогенных кист челюстей. Международный центр научного партнерства «Новая Наука»(ИП Ивановская ИИ) Конференция: наука. Образование. Технологии: тенденции современного развития Петрозаводск, 08 января 2024 года Организаторы: Международный центр научного партнерства «Новая Наука»(ИП Ивановская ИИ).

5. Шодиев, С. С., Исматов, Ф. А., Нарзиева, Д. Б., Тухтамишев, Н. О., & Ахмедов, Б. С. (2019). Эффективность применения отвара аниса при лечении периимплантитов. Достижения науки и образования, (11 (52)), 99-103.

6. Исматов, Ф. А., Мустафоев, А. А., & Фуркатов, Ш. Ф. (2023). Анализ эффективности нестероидных антивосполительных препаратов при излеченье верхнечелюстного альвеолита. Theory and analytical aspects of recent research, 1(12), 49-57.

7. Исматов, Ф. А., Шодиев, С. С., & Мусурманов, Ф. И. (2020). Анализ изучения стоматологического и общего здоровья студентов вузов города самарканда. Биомедицина ва амалиёт журнали, (6), 34-39.

8. Хасанова, Л. Э., & Исматов, Ф. А. (2020). Комплексная социально-гигиеническая характеристика условий, образа жизни и здоровья студентов. преимущества обследования студенческой молодежи. Проблемы биологии и медицины, 1, 286-293.

9. Ismatov, F. A. (2022). Abdullaev TZ methods of application of single-stage dental implants for different degrees of alveolar atrophy. Web of Scientist: International Scientific Research Journal, 3(8), 636-643.

10. Aslidinovich, I. F., & Abdurasulovich, M. A. (2022). Structure of single-stage dental implants for varying degrees of alveolar atrophy. World Bulletin of Public Health, 10, 156-159.

11. Ismatov, F. A. (2020). Comparative tender characteristics of student dental Health indexes. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research, (10), 11.

12. Ismatov, F. A. (2023). Evaluation of the efficacy of alendronic acid in dental implantation (literature review). American Journal of Pediatric Medicine and Health Sciences (29932149), 1(7), 199-202.

13. Aslidinovich, I. F. (2023). Assessment of the Effectiveness of Alendronic Acid in Dental Implants. Central Asian Journal of Medical and Natural Science, 4(3), 1186-1188.

14. Khasanova, L. E., & Ismatov, F. A. (2022). Indicators of oral health at students of the city of samarkand. Applied Information Aspects of Medicine (Prikladnye informacionnye aspekty mediciny), 25(4), 13-19.

15. Ismatov, F. A., & Mustafoyev, A. A. (2022). Drug treatment with non-steroidal antiinflammatory drugs jaw alveolitis. Frontline Medical Sciences and Pharmaceutical Journal, 2(03), 88-94.

16. Хасанов, Х. Ш., Исматов, Ф. А., & Мардонова, Н. П. (2022). Применение" prf" в качестве остеопластического материала при одонтогенных кистах челюстных костей. Вестник магистратуры, (2-1 (125)), 13-14.

17. Хасанова, Л., & Исматов, Ф. (2021). Результаты комплексного стоматологического обсследования у студентов высших учебных заведений. Медицина и инновации, 1(1), 108-112.

18. Ismatov, F. A., & Emilievna, K. L. (2020). Criteria For Evaluating Student Dental Health Index In Accordance With The «8020» Program Methodology. The American Journal of Medical Sciences and Pharmaceutical Research, 2(11), 99-105.

19. Zafarovich, A. T., & Aslidinovich, I. F. (2022). Use of Single-Stage Dental Implants for Varying Degrees of Alveolar Atrophy. Central Asian Journal of Medical and Natural Science, 3(3), 782-786.

20. Ibragimov, D. D., Ismatov, F. A., & Narzikulov, F. A. (2022). Results of Complex Treatment with Eludril Antiseptic Solution. Central Asian Journal of Medical and Natural Science, 3(3), 689-690.

21. Ismatov, F. A., kizi Mardonova, N. P., & Hasanov, K. S. (2022). Morphological experiments to improve the effectiveness of postoperative rehabilitation of cysts in maxillary bones with" prf" osteoplastic material. World Bulletin of Social Sciences, 7, 32-34.

22. Ismatov, F., Ibragimov, D., Gaffarov, U., Iskhakova, Z., Valieva, F., & Kuchkorov, F. (2021). Assessment of risk factors influencing dental health in higher education students. InterConf, 721-732.

23. Ismatov, F. A., & Mustafoyev, A. A. (2022). Evaluation of the effectiveness of non-steroidal anti-inflammatory drugs in the treatment of maxillary alveolitis. The American Journal of Medical Sciences and Pharmaceutical Research, 4(03), 29-34.

24. Гаффаров, У. Б., Шодиев, С. С., & Исматов, Ф. А. (2018). Влияние препарата «холисал гель» на послеоперационное течение у пациентов после удаления ретинированных третьих моляров. ББК 56.6 с 56 Современные достижения стоматологии: Сборник, 37.

25. Ismatov, A. F. Formation of socio-cultural competence of future foreign language teachers during the educational process of higher education.

26. Ismatov, A. F. The use of interactive technologies in teaching english to part-time students.

27. Хасанова, Л. Э., Исматов, Ф. А., Ибрагимов, Д. Д., & Гаффаров, У. Б. Олий таълим муассасалари талабаларининг стоматологик долатининг узига хос хусусиятлари. Междисциплинарный подход по заболеваниям органов головы и шеи, 182.

28. Ismatov, F. A., kizi Mardonova, N. P., & Hasanov, K. S. (2022). Morphological experiments to improve the effectiveness of postoperative rehabilitation of cysts in maxillary bones with" prf1' osteoplastic material. World Bulletin of Social Sciences, 7, 32-34.

29. Хасанова, Л. Э., & Исматов, Ф. А. (2024). Особенности стоматологического статуса у студентов высших учебных заведений. Multidisciplinary Journal of Science and Technology, 4(4), 97-105.

30. Фаррух, И. С. М. А. Т. О. В., Жумаев, О., Каримов, Х., & Шавкиддин, И. С. О. М. О. В. (2024). Важность и безопасность антирезорбционных препаратов для успешного проведения стоматологической имплантологии у пациентов. Samarali ta'lim va barqaror innovatsiyalar jurnali, 2(3), 374-386.

31. Alimjanovich, R. J., Mukhamatisakovich, I. S., Isamiddinovich, K. A., & Asliddinovich, I. F. (2023). Basics of predicting facial sox injuries in athletes and clinical-immunological prevention. Novateur Publications, (12), 1-121.

32. Исматов, С. Ш., Угли, Т. X., & Асроров, М. Ю. (2019). Современное состояние отбелки хлопкового масла. Экономика и социум, (1-1 (56)), 535-537.

33. Ismatov, A. F. Formation of socio-cultural competence of future foreign language teachers during the educational process of higher education.

34. Ismatov, A. F. The use of interactive technologies in teaching english to part-time students.

35. Ismatov , F., & Umarova , Y. (2024). Some discussions regarding the macrostructure and osteointegration of the jaws during dental implantation. Conference of natural and applied sciences in scientific innovative research, 1(4), 76-82. Retrieved from https://universalpublishings.com/index.php/cnassir/article/view/53855

36. Исматов Фаррух Аслидинович, & Умарова Юлдуз Аслиддиновна. (2024). Некоторые комментарии к метаболизму костной ткани и ее фармакологическим свойствам. Yangi O'zbekistonda Tabiiy Va Ijtimoiy-Gumanitar Fanlar Respublika Ilmiy Amaliy Konferensiyasi, 2(4), 250-258. Retrieved from https://universalpublishings.com/index.php/gumanitar/article/view/5350

37. Исматов, Ф. (2024). Основных стоматологических заболеваний, методы и программы профилактики у лиц молодого возраста. Journal of Science-Innovative Research in Uzbekistan, 2(8), 17-21. Retrieved from https://universalpublishings.com/index.php/jsiru/article/view/6878

38. Исматов Фаррух Аслидинович. (2024). Состояние и методы обследования стоматологического здоровья, формирование групп и методы профилактики. Scientific journal of applied and medical sciences, 3(8), 19-24. Retrieved from https://sciencebox.uz/index.php/amaltibbiyot/article/view/11645

39. Ismatov, F. (2024). Some problems of organizing dental care for youth and its importance. Multidisciplinary Journal of Science and Technology, 4(8), 26-30. Retrieved from https://mjstjournal.com/index .php/mjst/article/view/1792

40. Ismatov Farrukh Aslidinovich. (2024). Dental Health of Youth in the World at the Current Stage. American Journal of Pediatric Medicine and Health Sciences (2993-2149), 2(8), 18-22. Retrieved from https://grnjournal.us/index.php/AJPMHS/article/view/5612

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.