Научная статья на тему 'ВЗГЛЯД НА ДВА ВАРИАНТА ПЕСНИ "САРШУЙОН"'

ВЗГЛЯД НА ДВА ВАРИАНТА ПЕСНИ "САРШУЙОН" Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
100
17
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПЕСНЯ / ТЕКСТ / КОНТЕКСТ / ВАРИАНТ / КОПИЯ / ФОЛЬКЛОР / СБОРНИК / ИЗДАНИЕ / ИССЛЕДОВАНИЕ / НЕВЕСТА / САРШУЙОН

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Саади Косими Абдулкадир

В данной статье исследуются два варианта песни «Саршуйон», которые пели в прошлом в свадебные дни. На основе двух вариантов одного и того же текста автор комментирует запись, публикацию, форму, различия текстов. Факты говорят о том, что важно изучать тексты песен. В то же время одним из важнейших вопросов в изучении фольклора в будущем является вариативность народных песен, которую следует изучить более внимательно.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

A VIEW TO THE TWO VARIANTS OF SONG "SARSHUYON"

This article deals with the study of two variants of song “Sarshuyon” that were sung in the past during of the wedding days. On the basis of two variants of the same text, the author comments on the recording, publication, form, differences of the texts. Evidence suggests that it is important to explore song lyrics. At the same time, one of the most important issues in the study of folklore in the future is the variability of folk songs, which should be studied more closely.

Текст научной работы на тему «ВЗГЛЯД НА ДВА ВАРИАНТА ПЕСНИ "САРШУЙОН"»

17. Саййид Мухаммади Хусайни. Талмех ва ихом дар шеъри Камоли Хучанди/ Мукаддимаи камолшиноси. Хучанд: Ношир, 2015, с.366-382.

18. Хуррамшохи Бахоуддин. Донишномаи куръонпажухИ.-Техрон: Дустон-Нохид, ч.2.

РЕМИНИСЦЕНЦИЯ (ТАЛМИХ) В ПОЭЗИИ КАМАЛА ХУДЖАНДИ

Статья посвящена рассмотрению реминисценции (талмих) в поэзии великого персидско-таджикского поэта Камала Худжанди. Автор статьи детально анализирует коранические сказания о таких пророках, как Муса (а), Юсуф (а), Мухаммад (с), которые Камал Худжанди мастерски использовал в своей поэзии посредством реминисценции. Она приходит к такому выводу, что великий поэт Камал Худжанди владел знаниями о Коране и коранических науках, которыми воспользовался в своих стихах.

Ключавые слова: Талмехот, рассказ, повествование, Коран, пророки, Муса (а), Юсуф (а), Мухаммад (ы), поэзия, Камоли Худжанди, искусство, искусство.

REMINISCENCE (TALMIH) IN THE POETRY OF KAMAL KHUJANDI

The article is devoted to the consideration of reminiscence (talmih) in the poetry of the great Persian-Tajik poet Kamal Khujandi. The author analyzes in details the Qur 'anic stories of prophets such as Musa (a), Yusuf (a), Muhammad (c), which Kamal Khujandi masterfully used in his poetry through reminiscence. The author concludes that the great poet Kamal Khujandi had knowledges about the Koranic sciences and stories, which he used in his poems.

Key words: Talmehot, story, narration, Koran, prophets, Musa (a), Yusuf (a), Muhammad (s), poetry, Kamoli Khujandi, art, art.

Сведения об авторе:

Гафарова Умеда Абдуллоевна - доктор филологических наук, директор Научно-исследовательского Института гуманитарных наук Худжандского госуниверситета им. академика Б. Гафурова (Республика Таджикситан, г.Худжанд), E-mail: umedagafari1 @mail.ru

About the author:

Gaforova Umeda Abdulloevna - Doctor ofphilology, Director of Research Institute of Arts, Khujand State University named after academician B.Gafurov (Khujand, Sughd Region, Tajikistan), E-mail: [email protected]

НИГОХЕ ДАР БОРАИ ДУ ВАРИАНТИ СУРУДИ «САРШУЁН»

Саъдй Ц.А.

Донишгохц давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Яке аз масъалахои мухими илми фолклоршиноси ин тахкики вариантхои матнхои фолклори мебошад. Чунки махз далели матни фолклори будани матн ин нусхахои зиёд доштани он аст. Агар матн дар байни мардум бо вариантхояш машхур набошад, он гох он матн фолклори шуда наметавонад, ки дар ин бора мухаккикон сухан гуфтаанд [4, 26-27].

Аз чумла, оид ба тахкики сурудхои халки Б. Шермухаммедов соли 1987 зери унвони «Рецепция произведений таджикско-персидской поэзии. (Текстологические исследования. Опыт количественного анализа вариативности)» (Нусхахои асархои манзуми точики-форси. Тахкики матншиноси. Тачрибаи тахлили микдории омезиши нусхахои матн) дар бораи хашт матни сурудхои машхури китоби рисолаи илми навишта, варинатхои он ва сабаби густариши матнхоро нишон дод [6].

Аз ин ру, хар суруд вариантх,о дошта, дар раванди хар бор сароидан, овозхон метавонад матнро дар контекст дигар созад; калима, ибора ва хатто мисраъхоро тагйир дихад [6]. Хамчун мисол ду матни суруди «Саршуён»-ро, ки дар мачмуахои фолклори нашр шудааст, аз назар мегузаронем.

Соли 1956 яке аз аввалин мачмуахои фолклори зери унвони «Эчодиёти даханакии ахолии Кулоб» ба нашр расид [7]. Дар ин мачмуа суруди «Саршуён» ба ин шакл ба нашр расидааст, ки он соли 1949 аз Давлатов ^обил [7, 231] сабт шудааст:

Гуларусак сар бишу, Пага ваъдай рафтанай !

Сарма шуста чй кунум, Ношустагим бе(х)тарай.

Гуларусак курта бишу, Пага ваъдай рафтанай !

Куртапуши чи кунум, Нопушиданум бе(х)тарай.

Гуларусак гушвор бидоз, Пага ваъдай рафтанай !

Гyшвop дoxгa чй кунум, Нaдoxгaнyм бe(x)тapaй.

Гyлapycaк ^(^pa бибaнд, Пaгa вaъдaй paфгaнaй !

Mypa 6acra чй кунум, НaбacIaнyм 6e(x)Iapaä

ГУЛИ гилaнaкyм, Шoxи paнгинaкyм,

Шoнaи шaмшoд 6nëp Бa capn бeгимaкyм.

Capшyвoнeм мo, Cap мeшyëнeм мo.

Taropan тпиптягин Биëp, мeшyëнeм мo. [7, 168].

Arap бa мaтни бoлo 6o диккaт тaвaччyx нaмoeм, мeбинeм, ки дap мaтн кaлимax,oи «гyлapycaк», «бишу», «кypтaпyшй», «нoпyшидaнyм», «мy(x,)pa», «мypa», «мeшyëнeм» 6o caдoнoки «y» oвapдa шyдaacт. A3 ишopaи тapтибдиx,aндaи мaчмya Р.Aмoнoв мaълyм мeшaвaд, ки мaчмya 6o тaлaбoти илмй-мoммaвй нaшp шyдa, мaтнx,o то xa^e бa мeъëpи зaбoни aдaбй нгздик кapдa шyдaacт, ки дap ин бopa худи y чунин гyфтaacт: «.. ^ap лax,чax,oи Кутоб caдoнoки «у» мaвчyд нecт. Бa чoи oн 6o як тавъ зaдae «у» кop фapмyдa мeшaвaд. Дap ин мaвpид низ тaлaбoти зaбoни aдaбй бa нaзap гиpифтa шyдa, нaвиштaни у мyвoфик дoниcтa шуд» [7, 9].

^мин мaтн aйнaн coли 1963 бa rnmp pacидa, дap oн caдoнoки «у», ки дap бaйни мapдyми Кутоб тaлaффyз нaмeшaвaд, 6o caдoнoни «у» бa шaкли зepин «гyлapycaк», «бишу», «кypтaпyшй», «нoпyшидaнyм», «мyx,pa», «мypa», «мeшyëнeм» oвapдa шyдaacт [В, 175-176].

Maълyм мeшaвaд, ки нaшpи coли 1963 6o иато^ вa илoвax,oи Ф.Mypoдoв (нaмoяндaи лax,чaи мapдyми Kyлoб) чoп шyдaacт. Дap x,ap ду мaчмya тapтибдиx,aндa Р.Aмoнoв ad. ñac му^кки^ 6o мaшвapaт, мyвoфики oвoнигopии гуиши мapдyми Kyлoб мaтни нaшpи дyюмpo иою^ нaмyдa, шaкли илмии мaтнx,opo 6apKapop нaмyдaaнд.

Бo вучуди иою^ шyдaни мaтн дap oн 6o3 як нyкcoни дигap pox ëфтaacт, ки ин тapзи ичpoи cypyди мaзкyp мeбoшaд. Зимни xoндaни мaтни мaзкyp, зox,иpaн мaълyм aCT, ки cypyд a3 ^ниби capoяндaгoн ^arap) вa apyc ^po шyдaacт. Aммo дap cypyди мaзкyp нoми ичpoгapoн дap paвaнди кoнтeкcт ишopaт нaгapдидaacт.

Maтн coли 1949 caбт шyдaacт [ниг.: 7; В]. Taбий acn, ки oн co.nx,o aкcapи му^к^^ни нaвкop paвишx,oи гиpдoвapии фoлклop, дap кaгeкcт ca6x кapдaни мaтн, му^им бyдaни вapиaнaтxoи мaтн, 6o чузъиет гиpд oвapдлaни oнpo нaмeдoнcтaнд. Бa нaзapи мo ин a3 кaмтaчиpбaгии caбткyнaндaи мaтн pyx дoдaacт. Чунки дap co.nx^ 50 acpи ХХ илми фoлкшoшинocй ^яуз 6a тaвpи бoядy шoяд шaкл нaгиpифтa буд.

Ф.Зex,ниeвa дap мaчмyaи «^y^yca^» яте a3 вapиaнтxoи ин cypyдpo зepи yнвoни «Гyлapycaк, cap бишуй» 6a нaшp pacoнидaacт, ки миcapx,oяш бeштap будг, oн coли 1970 a3 Aшypoв Caфap (a3 Kyлoб) ca6I шyдaacт [2]. Вapиaнти ин мaтн мyфaccaш 6o чузъиет caбт вa нaшp шyдaacт, ки тaшaбaги илми фoлкшopшинocй ^мин ad. Ин ad oн мaтн:

Зaнx,o:Гyлapycaк cap бишуй, №га вaъдaй paфтaнaй.

Apyc: Capмa шycгa чй кунум?

НoшycIaнyм бexтapaй. „HyroRaxo:

Capma нaмeшyядe, Xoнaй oтam бexтapaй.

Зaнxo: Гyлapycaк cap бибoф,

Пaгa вaъдaй paфгaнaй. Apyc:

Capмa нaмeбoфyмe, Нaбoфтaнyм бexтapaй.

„HyroRaxo: Capma нaмeбoфaдe,

XoEaM бoбom бexтapaй. Зaнxo:

Гyлapycaк, кypтa бипуш, Пaгa вaъдaй paфтaнaй.

Apyc: Kypra пушида чй кунум?

Нaпyшидaнyм бexтapaй. „HyroRaxo:

Kypтa Eaмeпyшaдe, Xoнaй oтam бexтapaй.

Зaнxo: tyOTpyca^ гyшвop бидoз,

№ra вaъдaй paфтaнaй! Apyc:

Гyшвop дoxтa чй кунум? Нaдoxтaнyм бexтapaй.

„nyonaxo: Гyшвop нaмeдoзaдe,

XoEaй oчam бexтapaй. Зaнxo:

Гyлapycaк, мyxpa бибaнд, Пaгa вaъдaй paфтaнaй.

Apyc: Myxpa 6acra чй кунум?

НaбacIaнyм бexтapaй. „HyroRaxo:

Myxpa нaмeбaндaдe, НaбacIaнam бexтapaй.

Зaнxo: Гaлapycaк, гуфлй бипуш,

№ra вaъдaй paфтaнaй. Apyc:

Туфлй пушида чй кунум? Нaпyшидaнyм бexтapй.

155

Дугонахо: Туфлй намепушаде,

Напушиданаш бехтарай. Модар:

Гул духтар, чонум духтар, Нури ду чашмонум духтар.

Пагох туют меоран, Вахт хуш ку, эй духтар!

Арус: Шинакуму шинакум,

Холаи саршуякум. Оста бизан шонара,

То накана муякум. Занхо:

Саршуёнем мо, Мешуёнем мо,

Татораи шишагин, Биёр, шуёнем мо. [2, 9-12].

Мо ин матнро барои он пурра овардем, ки хонанда ва мухаккики чавон тафовути онро дакикан бинад ва худ казоват намояд. Дар хакикат матни дуюм аз хар чихат комилтар буда, мухаккикон онро он тавре ки шунидаанд, сабт намудаанд.

Фосилаи нашри аввали суруд аз мачмуаи «Эчодиёти даханакии ахолии Кулоб» (1956), то матни мачмуаи «Гуларусак» (1986) 30 сол аст. Аммо фосилаи сабти байни матни аввал (1949) ва дуюм (1970) 21 сол аст. Хеле чолиб аст, ки гуяндаи хар ду матн мард аст. Оё дар ин бора дар бойгонй тавзехе хаст ё не, намедонем, ки дар оянда ин чихати масъала низ бояд тахкик шавад.

Дар бораи мавкеи ин суруд дар байни мардум мухаккикон Р.Амонов, Ф.Зехниева, Р.Чумаев [1; 3; 5] ва дигарон назари худро баён намуда бошанд хам, вале то хол хамаи вариантхои ин суруд нашр ва бо диди матншиносй тахкик нашудааст, ки ин кори оянда аст.

Аз ин тахкик мухтасар маълум мешавад, омузиши вариантх,ои гуногуни сурудхои халкй мухим аст. Дар охир ёдовар мешавем, ки дар оянда яке масъалахои мухими илми фолклоршиносй вариантнокии сурудхои халкй буда, он ба таври чудогона ва дакиктар тахкик шавад.

АДАБИЁТ

1. Амонов, Р. Очерки эчодиёти даханакии Кулоб (Дар асоси материалхои фолклори Сари Хосор) / Р.Амонов. -Душанбе: Нашриёти АФ РСС Точикистон, 1963. - 346с.

2. Гуларусак (Сурудхои туи арусии точикон) / Мураттиб: Ф.Зехниева. - Душанбе: Дониш, 1986. - 180 с.

3. Зехниева, Ф. Сурудхои маросими туи точикон / Ф.Зехниева. - Душанбе, 1978. - 162 с.

4. Рахмонй Р., Крсимй С. А. Адабиёти гуфтории точикон (Фолклори точик, дастури таълимй) / Рахмонй Р., Косимй С. А. - Душанбе: ДДОТ ба номи С.Айнй, 2020. - 352 с.

5. Чумаев Р. Чашни арусии точикон / Р.Чумаев. - Душанбе: ЭР-Граф, 2014. - 212 с.

6. Шермухаммедов, Б. Рецепция произведений таджикско-персидской поэзии. (Текстологические исследования. Опыт количественного анализа вариативности). / Б. Шерухаммадов. - Душанбе, 1987. - 326с.

7. Эчодиёти даханакии ахолии Кулоб / Тартибдиханда: Р.Амонов. - Сталинобод: Нашриёти давлатии Точикистон, 1956. - 240 с.

8. Эчодиёти даханакии ахолии Кулоб / Тартибдиханда: Р.Амонов / Нашри дуюм бо ислох ва иловахои Ф.Муродов. -Душанбе: Нашриёти давлатии Точикистон, 1963. - 252 с.

ВЗГЛЯД НА ДВА ВАРИАНТА ПЕСНИ "САРШУЙОН"

В данной статье исследуются два варианта песни «Саршуйон», которые пели в прошлом в свадебные дни. На основе двух вариантов одного и того же текста автор комментирует запись, публикацию, форму, различия текстов. Факты говорят о том, что важно изучать тексты песен. В то же время одним из важнейших вопросов в изучении фольклора в будущем является вариативность народных песен, которую следует изучить более внимательно.

Ключевые слова: песня, текст, контекст, вариант, копия, фольклор, сборник, издание, исследование, невеста, саршуйон.

A VIEW TO THE TWO VARIANTS OF SONG "SARSHUYON"

This article deals with the study of two variants of song "Sarshuyon " that were sung in the past during of the wedding days. On the basis of two variants of the same text, the author comments on the recording, publication, form, differences of the texts. Evidence suggests that it is important to explore song lyrics. At the same time, one of the most important issues in the study of folklore in the future is the variability of folk songs, which should be studied more closely.

Keywords: song, text, context, variant, copy, folklore, collection, publication, research, bride, sarshuyon.

Сведение об авторе:

Саади Косими Абдулкадир - кандидат филологических наук, доцент кафедры теории и истории литературы факультета таджикской филологии Таджикского государственного педагогического университета им. Садриддина Айни

About the author:

Saadi Kosimi Abdulkodir - candidate of philology, associate professor of the Department of Theory and History of Literature of the Faculty of Tajik Philology, Tajik State Pedagogical University. Sadriddin Aini

ЧОЙГОХИ ФАХРИЯ ДАР РУБОИЁТИ ХАЛЦЙ

Мирзоалиева А.

Донишгохи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Рубой хамчун жанри мустакили назми лирикй дар адабиёти шифой макоми хоса дорад. Он хам дар адабиёти китобй ва хам эчодиёти дахонакии халк аз махбубтарин жанри лирикй махсуб меёбад.Бунёди рубоиро аз таронахои халкй медонанд. Ба андешаи фолклоршинос Р.Амонов «.. .рубоиёти халкй мохиятан эчоди коллективонаи ахли мехнат буда, дар онхо на афкору андешаи муаллифи алохида, балки мачмуи муносибатхои одамон дар чамъияти феодалй, вазъияти оммаи мехнаткаш дар ин чамъият, тарзи зиндагии мардум, манзарахои табиат ва гайра тачассум ёфтааст [2, с.23].

Мавзуи рубой нисбат ба дигар жанрхои лирикй фарохтар буда, бештар мазмунхои шиква аз замон, чархи качрафтор, рузгори талху нохуш, муаммои маргу зиндагй, такдир, эхсоси дарду хасрат, сузу гудоз, яъсу ноумедй, муаммои маргу зиндагй, панду ахлок, тараннуми некиву накукорй ва мазаммати хислати разила, хамчунин мазмунхои ишкй, шодию нишот, чавонй, васф, мадх, хазлу мутоиба,панду ахлок, хабсия, марсия, фахрия ва амсоли инро фаро мегирад.

Фахрия чуноне ки Алиакбари Деххудо шарх медихад «.. .дар лафз иборат аст аз «нозиш ва бар дигарон болидан ва изхори бузургй ва мунофисат дар хасб ва чузъи он аст» [4, с.265]. Вожаи мафохира дар хавзаи адабии имруз ба унвони навъи адабй ё зермачмуае аз навъи адабии хамоса шинохта мешавад ва дар маънии он низ навъи мунофисат. хешхохй, нозишу бартарихохии табий аст, яъне шеърест, ки гуяндаи он худро аз чанд чихат бар дигарон боло медонад. Ин бартарихо дар хунар, зебой, дониш, авлоду ачдод, макони зист, табиати дилфиреби махал ва гайра ба назар мерасад. Ба андешаи Сируси Шамисо «мафохира махсусан дар адабиёти арабй ривочи бисёр доштааст ва аъроб зохиран мафохираро беш аз хар навъи адабии дигар дилбаста будаанд. Рачз, ки он хама аъроб ба он шефта буданд, дар хакика мафохираи фардй ё кабилавй буд» [7, с.228].

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Ба акидаи Зайнулобидини Муътаман фахрия ашъорест, ки шоир дар маротиби фазлу камол ва сухандонй ва тахаллук ба ахлоки хамида ва малакоти фозила аз хайси олитабъ ва иззати нафсу шучоату саховат ва амсоли он ва ахёнан ифтихороти кавмй ва хонаводагй ва дар шарафи насаб ва камоли хасаби хеш суруда аст» [5, c.258]

Гуяндаи рубоиии халкй зерномаълум аст, аммо аз мазмуни он бармеояд, ки сухан дар бораи чавоне меравад, ки новобаста ба чавон буданаш аз аклу фаросати худ меболад, ки кучак хам бошад, мисли одамони калон аклу фаросат дорад. Ба хама чафои маъшук ишки уро пинхон медорад, то махбуба дар миёни мардум бадном нашавад: Паскуча гузар макун, ки ман нор хурам, Ман хурдтаракам, чаро гами ёр хурам. Ман хурдтаракам, ацли калонон дорам, Сад тир зани, ишци ту пищон дорам [3, c.21].

Гуяндаи рубой шахси ботинан худхох буда, акли худро аз дигарон боло медонад, аз ин ру хурдтарак будану акли калонсолон доштанаш у фахромезона баён кардааст.

Дар рубоии дигар гуянда духтар аст. Зеро аз хабари издивочи дустдоштаи худ сахт дар изтиробу хаячон аст. Аммо гурураш ичозат намедихад, ин шикастро кабул намояд. Аз ин хотир ёри дигар гирифтани ошикашро ба хор гирифтани сарчашмаи боги булбулон монанд мекунад: Сарчашмаи боги булбулон хор гирифт, Омад хабараш, ки бевафо ёр гирифт. У ёр гирифт, баробари ман нагирифт, Аз гул бигузашту доманихор гирифт [9, c.65].

Максади асосии гуянда дар байти сеюм «у ёр гирифт баробари ман нагирифт» буда, байти чорум хулосакунандаи максади гуянда аст, яъне «аз гул гузаштану домани хор гирифтан»-и ёр киммати уро паст намекунад, боифтихор худашро аз ёри гирифтаи у боло медонад.

Як хусусияти вижаи фахрия аз он иборат аст, ки гуянда худро аз дигарон боло мегузорад. Ба ин васила нишон додан мехохад, ки аз дигарон кам нест. Дар рубоии мазкур худро ба дурре аз каъри уммон, гули нодир дар тарфи бустон дониста, хамзамон аз атрофиён эътироз карда, онхоро ба бехирадон ташбех медихад, ки дар чашмашон хору гул ва дурру санг фарке надорад:

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.