Научная статья на тему 'ВИЖАГИҲОИ ЖАНРИИ СУРУДҲОИ ХАЛҚИИ ТОҶИКӢ'

ВИЖАГИҲОИ ЖАНРИИ СУРУДҲОИ ХАЛҚИИ ТОҶИКӢ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
418
95
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
песня / текст / контекст / вариант / копия / фольклор / сборник / публикация / исследование / невесты / подружки невесты / song / text / context / version / copy / folklore / collection / publication / research / brides / bridesmaids

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Саади Косими Абдулкадир

В статье на основе научных дискуссий рассматривается специфика песенных жанров. Автор отдает дань, своеобразию песенных жанров, представляя дискуссию фольклористов, литературоведов и музыковедов, таких как О.М. Фрейденберг, В.Я. Пропп, В.Е. Гусев, В.П. Аникин, Ю.Г.Г.Г. Лазутин, В.И.А. Аникин. К ним присоединяются и опираются на них Б. Шермухаммадов, Н. Шакрмамадов, Н. Нурджнов, Р. Рамони. Выявлена специфика жанров песни, в основе которой лежит главным образом звуковая и мелодическая форма, в то же время выражающая свои взгляды на мелодичность песни.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CHARACTERISTIC GENRE TAJIK FOLK SONGS

In the article, on the basis of scientific discussions, the specifics of song genres are considered. The author pays tribute to the originality of song genres, presenting a discussion of folklorists, literary critics and musicologists, such as O.M. Freidenberg, V.Ya. Propp, V.E. Gusev, V.P. Anikin, Yu.G.G.G. Lazutin, V.I.A. Anikin. B. Shermukhammadov, N. Shakrmamadov, N. Nurjnov, R. Ramoni join them and rely on them. The specificity of the genres of the song is revealed, which is based mainly on the sound and melodic form, at the same time expressing their views on the melody of the song.

Текст научной работы на тему «ВИЖАГИҲОИ ЖАНРИИ СУРУДҲОИ ХАЛҚИИ ТОҶИКӢ»

ВИЖАГИХфИ ЖАНРИИ СУРУД^ОИ ХАЛ^ИИ ТОЧЩЙ

Саьдй K¡.A

Данишгауи давлатии амузгарии Тацикистан ба нами С. Айни

Пеш аз oн ки мo дap 6op^ вижагихои жaнpи cypyд акидаи xyдpo дap acocи гуфгахои нaзapии мухаккикон ба як нукгаи мухим ишopa нaмyдaнpo мунтеиб мeдoнeм. Ин oн аог, xyди cypy^o® мaвчyдpo, ки аз чониби capoяндaгaни гyнoгyн capo4Aa мешаванд ба ду гypyхи кадан чудо бoяд кapд. Яке cypy^oe, ки аз зaмoнхoи кадим тo Hvrpy дap байни мapдyм ва oRpo capoяндaгaни xaлкй (дap гузашгахо бecaвoд, нoxoндa) мecapoянд; дигap ин cypy^o® китобй (маенавй, pyбoй, газал, китъ ва rapapo) аог, ки oнxopo capoяндaгaни каебй тa H^py мecapoянд. Тахкики мo факат вoбacтa ба cypyдxoи xaлкй аег, вале ба тaвpи м^ож^й гaxe ба cypyдxoи кигобй низ ишopа менамоем. Яъне мo oн жaнpepo тахкик менамоем, ки «cypyд», яъне cypy^oM xaлкй буда, дopoи вapиaнгxo мeбoшaнд ва намунахои oнxo acocaн дap acpи XX аз чониби мухаккикони гунгункаеб caбт шуда, дap мaтбyaги дaвpй ва киroбxoи гyнoгyн 4on шудааег.

Ба ин ваеила яке аз мacъaлaxoи печидаи илми алаби^шии^ ва фoлклopшинocй ба жaнpxo ë нaвъxo чудо кapдa oмyxтaни oнxo мебшад. Аз як тapaф ба жaнpxo чудо кapдaн тахкики Niacbanapo ocoн мecoзaд, вале аз тapaфи дигap мушкилй ба пеш меояд. Чунки то Hvrpy мухаккиконе, ки 6o тахкики мacъaлaxoи нaзapии адабиети xaira ва адабиегги гyфгopй машгул хаеганд, xycycиятxoи баъзе жaнpxopo ба тaвpи даки; муайян нaкapдaaнд. Х^ан^з дap нимаи аввали acpи XX aдaбиëгшинoc О.M.Фpeйдeнбepг дap киГoби xyд «Поэтика cюжeгa и жaнpa» ба тaвpи мyфaccaл oид ба шaклгиpии жaнpxoи адабй, oмeзиши oнxo, дap acocи жaнpe пaйдo шудани жaнpи дж^ изxopи нaзap кapдa буд [21].

Агэд дap aдaбиëгшинocй баъзе жaнpxo ба тaвpи дакик муайян шуда бoшaд хам, вале н^бати баъзе хан^з бaxc идoмa дopaд. В.В. Кoжинoв дap бopaи xycyc^ra acocии жaнpxoи адабй cyxaн poндa бap oн ишopa мeнaмoяд, ки гудагунй ва байни xaмдигap иpтибaг дoшгaни жaнpxo бoиcи «бaxcxoи нaзapияи жaнp» шyдaacт. Эшoн ба идoмaи ин акидаи xyд мeгyяд: «Гохе xyди мааъала нoмaълyм аиг, ки oë жaнp кaтeгopияи мазмун ва ë кaтeгopияи шакл acro [10, 107].

Аз аабаби oн ки фoлклopшинocoн низ acocaн aдaбиëгpo, яъне мaтнxoи адабиегги гyфтopиpo, тахкик менамоянд, бapoи тахкики мaтнxoи фoлклopй аз paвишxoи ба жaнpxo тaxкcим намудани мaтнxo ва дж^ мeъëpxoи aдaбиëгшинocй иcгифoдa мeбapaнд.

Ниcбaти хамчун жaнp тахкик намудани cypyд дap фoлклopшинocии кишвapxoи oлaм бaxcxo гoнoгyн аст. Myxaккикoни xap кишвap дap аахи мaвoди гиpдoвapдaи xyд poчeъ cypyдxoи xaлкй ибpoзи нaзap мeнaмoянд. Аз аабаби oн ки илми фoлклopшиcнoии мo дap acocи aфкopи нaзapй ва амалии мухаккинои pyc шакл г^фт^ая; xaнгoми бaxcxoи нaзapй 6o ocopи oнxo такя менамоем. Агэд фoлклopшинcoни pyc дap acocи мaвoди гиpдoвapдaи манотики мyxтaлифи РУcия бaxc нaмoянд, мo 6o иcгифoдa аз acapxoи нaзapй бap бyнëди маводи фoлклopи мapдyми точик, ки аз байни точикони Оcиëи Mиëнa гиpдoвapй шyдaacг, cyxaн xoxeм гуфт.

M^CK^m^ бaxcxoи нaзapии фoлклopшинocй xap матне, ки аз гyфтopи мapдyм аабту забг шyдaacт, дopoи xycycятxoe мебошанд. Дap адабисг, aдaбиëгшинocoн дap аахи coxrop, аабки бaëни навиаанда, хачм acap ва F^pa мaxcycияти ин ë он жaнppo муайян намудаанд. Шаклу caбки бaëни aкcapи жaнpxo маъулум acт, вале муайян ^дани баъзе жaнpxo дap адабисг хам то им^ бaxcoмeз мебошад. Хдмин нукта дap фoлклopшинoай мyшкилгap acn Чунки гyяндaгoни матнхои фoлклopй аз як тэдаф ниcбaти ин ë он жа^ хеч гох як иcтилoxи ягoнapo ба кop нaмeбapaнд, аз тapaфи дигap мухаккикон низ гохе дap андеша xacтанд, ки фалон матн жaнp acг ë не?

Фoлклopшинocoни pyc ба монанди В^^оп^ В.Е.Гyceв, В.П.Аникин, Ю.Г.Кypyглoв, С.Г.Лазутин, В.И.Еpeминa ва дж^сн дap aco^ матнхои фoлкopи мapдyми pyc дap aтpфoи табакабандй ва ба жaнpxo чудо кapдaни онхо бaxcxoи здаде дошгаанд. Аз чумла В.Е.Гyceв гуфга буд, ки дap илм хан^з табакабандии ягонае оид ба матнхои фолк^^ вучуд нaдopaд, то хама oнpo бипaзиpaнд. Ба гуфги y xap мухаккик дap acocи баъзе ншонахои матнхои фoлклopй oнxopo ба жaнpxo, навъхо, гypyxo чудо кapдaaнд [7, 106].

Бaxcxo оид ба ба жaнpxo чудо кapдaни матнхои фoлклopй ва аз чумла cypyдxoи xaлкй дap aаpи XIX ошз шуда буд. Даp acpи XX беш^ шуд ва то ж^у идома дopaд. Баъзехо ниcбaти матнхои фoлклopй табакабандии чинcy жaнpxoи aдaбиëгpo ба кop мeбypдaнд ва баъзехо xycycиятxoи жaнpxoи фoлклopиpo ба инобат гиpифгa акидаи xyдpo бaëн менамуданд [7; 17; 9; 11; 12; 5].

Фoлклopшинocoни pyc аз як чониб аз табакабанди ба жaнpxo чудо кapдaни aдaбиëгшинoаиpo иcгифoдa намудаанд, аз тapaфи дигap xycycиятxoи фoлклopии oнxopo, ки ичpo мешаванд ба инобат гиpифгaaнд. Онхо баъзе матнхои cypy^opo ба жaнpxoи мycгaкил чудо намудаанд. Ma^M Ю.Г.Кpyгyлoв cypyдxoи чашни apyCTH pycxopo дap китоби xyд «Pyccraoe отадебные пешж> тахкик намуда, ëдoвap мешавад, ки тахти иcтилoxи «жвадебные пешж> (cypyдxoи apyciï) тамоми маводи назми вoбacгa ба apy^o муайн намудан мумкин нecг, хатго xyди cypyдxoи apyœ ба як жaнp мaнcyб намебошанд 11, 20].

Аг^чи тахкики матни cypyдxoи pycHpo мухаккикон аз aаpxoи XVI-XVII rnyp^ намуда, баъдан даp aаpxoи XVIII-XXX идома додаанд назаpxo ба xycycиятxoи жaнpии анвои cypyдxoи pycй гуногунанд. Оид

бa жaнpи мycгaкил ё дcpcи aнвои жaнpxо бyдaни cypy^c^ pycй В.Я.Пpcпп бa тaвpи мyфacaл бо миоолщ дaлeлxо aкидaи xyдpc бaëн нaмyдaacг [17, 62-8G].

Bane aз caбaби он ки cypyдxои xare^ точикй aз бaйни мapдyм дep caбт шуд вa нaмyнaxои cypyдxои то acpи XX-pc (Faйp чaнд штни кутох,) дap дacт нaдоpeм, мили pycxc бa чaнд жaнpи мyстaкдлл чудо нaмyдaни cypyдxои xare^ точикй xany бapвaкг, acn. Бapcи ин кcp пem aз xa^ia мaтни илмии cypyдxои xare^ точикй бо ногахо бa нamp paccнидa maвaд, он rax дap acccи мaтнxои мaвчyд pcчeъ бa жaнpxc чудо кapдaни cypyдxои точикй мсгивон изxоpи нaзap нaмyд.

Бa xap хол aз оолxои пaнчоxyми acpи XX rnypyb нaмyдa, дap боpaи ист'илохои Iyфгоpй вa нaвиштоpии мyxaккдкони точик низ нaзapи xyдpо гyфгaaнд. Arapчи дap оолxои 20-40 мaтнxои cypyдxои xarep xene кaм гиpдовapй шyдaacг, вaлe дap унвони мaтнxо дap кaноpи иогилоxоти «бaйт xондaн», «Faзaл xондaн», «Xофизй кapдaн», «aшyлa» иcгилоxи «cypyд» низ бa нaзap мepacaд.

Аз оолxои 50-ум вa бaъд фолклоpmинcccн Р.Амонов, Ф.Зexнй, Д.Обидов, Р^мтадов вa дигapон иогилоxи «жaнpи cypyд»-pо бa коp бypдaaнд вa мaxcycияти онpо дap acоcи мaводи мaвчyд mapx додaaнд. Xaмчyнин вижaгиxои онpо дap мyкоиоaи жaнpxои дигapи нaзми Iyфгоpй ëдовap шyдaaнд. Аз чумга Р.Амонов дap боpaи cypyдxои xare^ точикй Iyфгaacт: «Cypyд aз pyбой, бaйт вa amyлa бapин нaмyдxои миниaтюpии нaзм бо як чaнд xycycиягxои xyд тaфовyт доpaд. Он aз чиxaти xaчм ниcбaтaн кaлон, maклaн гуногун вa aз чиxaти ооxт мypaккaбтap acт. Cypyдxо aз 8-10 то 30-40 миcpaъ мepacaнд. Бaъзe cypyдxо доpои cюжeти мyкaммaл бyдa, бa дccтонxои xypд лиpикй гвбдил ëфтaaнд» [4, 288].

Устод Р.Амонов дap боpaи cypyдxои xare^ точикй дap acccи мaводи мaвчyди бойгонии фонди фолклоpи Иногитyти зaбон вa aдaбиëти бa номи P^arä изxоpи нaзap нaмyдaacт. AIapчи бaъзe нaмyнaxои жaнpxои дигapи мaнзyм бa монaнди бaйг, дyбaйгй, pyбой, Faзaл низ roxe чун cypyд capc4Aa мemaвaнд, вaлe aз чиxaти ccxrop онxо aз cypyд тaфовyт доpaнд. Ин чо як мaоъaлaи нозук acт, жaнpxои фaвк; дap адом XOлaт cypyд мemaвaнд бояд бо миоолxо нишон додa maвaнд. Чунки xaмaи бaйтy pyбоиxо cypyд гест. Cypyд дap aооcи пaйвacтaгии чaнд бaйт ё чaнд pyбой aз чониби capояндa cypyдa шyдa, aввaлy aнчом доpaд, ки ин ^lacLana бояд бa тaвpи чyдогонa бо дaлeлxо гaxкик maвaд.

Maxз ffia xaмин cypyдa шyдaни бaЙIy pyбой вa жaнpxои дигap боиcи он шyдaacг, ки мyxaккдкони точик ниcбaти бa коp бypдaни иогилоxи «cypyд» xaмчyн жaнpи мyогaкил дyдилa шaвaнд. Аз чумга Б.Шepмyxaммeдов дap paвaнди мymоxидaи xyд дap aооcи дaлeлxо бa чунин нaтичa pacидaaог: <^ap acccи гaxкик ообит шуд, ки дaлeлxои лозим бapои xaмчyн «жaнp» чудо нaмyдaни «cypyдxои xare^» вучуд нaдоpaд, бa xycyc дap он чойxоe, ки xyди «cypyд» дap он чо нeст» [26, 16].

Бaъди ин инкоpи xem БШepмyxaммeдов дap повapaкд pиоолaam иmоpa бap он нaмyдaaог, ки мумкин ad дap acccи тacaввypоти тexникй дap Точикистон cypyдxои мyaйянpо «аятей» номeм. У иmоpa мeнaмояд, ки мacaлaн он cypyдxоepо, ки вaзни apy нaдоpaнд. Аз чyмлa «^œp aфтодaмe», «Уштypбaчa монд», «К^кк maвaмy ar6a бapоям», «Ягалй, бобо, ялe», «^yprarc», ки вaзни apy нaдоpaнд [26, 16].

Aлбaттa, ин aкидaи БШepмyxaммeдов як оaбaби чиддй доpaд. Ин он aCT, ки y дap pиоолaи илмии xyд xaшт мaтни cypyдepо мaвpиди гaxкик кapоp мeдиxaд, ки мyaллиф доpaнд вa ощо дap бaйни мapдyм Iyогapиm ёф^нд. Дap aйни зaмон ин cypy^p вapиaнгxо пaйдо кapдa xarep шyдaaнд. Аз ин py, дaлeлxои мaвчyд aз як тapaф ypc водоp нaмyдaaст, ки cypyд жaнpи мyстaкил нeст, aз тapaфи дигap xyдaш иmоpa мeнaмояд, ки «мо бидуни xeч maк cypyдxои xare^pc» гaxкщ мeнaмоeм [26, 17].

Аз caбaби он ки cypyдxои точикй, яъш он мaтнxоe, ки дap бaйни мapдyм бa Iyнaи овозй ш оозй оapоидa мemaвaнд, то и^у бa тaвpи комплeкcй гaxкик нaшyдa, бaъзe aнвои cypyдxои чyдогонa дap контeксти мapоcимxо гaxкик гapдидaaст, мо лозим дониит, ки он мaтнxоepо, ки ф^т дap бaйни мapдyм cypyдa мemaвaнд вa бa жaнpи cypyд тaaaллyк; доpaнд, гaxкик нaмоeм.

Бa ин чиxaт мeтaвон ëдpac шуд, ки aз зaмонxои вддим cypyд дap миёни мapдyми точик яте aз жaнpxои мaшxypтapин бyдa, дap тaмоми оол xaмдaми зиндaгии мapдyм aCT. Аз тapики он м^дум xaмema гизои мaънaвй гиpифтaaнд. Аммо, бо тaaоcyф, ин жaнpи мaшxypи xaлкй дap зaмонxои теш (бa истиcнои чaнд мaтни aнгyштшyмоp, ки он xaм тaccдyфй caбт гapдиaaст) оaбт нaшyдaaст.

^p ин чо 6a як мaоъaлaи дигap низ бояд иmоpa нaмоeм. Дap Iyзaштaxо aкоapи amъоpи mоиpон дap гули acpxc дap чamнгоxxо, дap мaфxилxо, дap мaъpкaxо, дap pyзxои шодмонй aз чониби оapояндaгони кacбй вa xare^ cypyдa мeшyдaнд. ин боpa дap оapчamмaxо ишоpa шyдaaст, ки чaнд нaмyнaи cRpc Б.Шepмyxaмeдов дap pиcолaи илмии xyд бо миоолxо гaxкик нaмyдaaст. Эшон чи гaнa вapиaнт пaйдо нaмyдaни cypyдxои дap aооcи aшъоpи ин ё он шоиp cypyдaшyдapо бо миоолxо нишон додaaст. Bane тaxкики мо ф^т cypyдxои xarep aCT, ки aнвои гуногуни он aз бaйни мapдyм оaбт гapдидa, дap мaчмyaxо чоп шyдaaст вa xaмчyнин дap бойгонии ФФ нигоx дошга мemaвaд.

Тaвpe ки дap боло ишоpa кapдeм cypyд он мaтнe aCT, ки aз тapикд овоз вa ооз cypyдa мemaвaд. Дap ин мaвpид як бaxcи дигap бa вучуд мeояд. Kapиб xaмaи оccpи мaнзyм оapоидa мemaвaд. Аз чумш бaйг, дyбaйгй, pyбой, Faзaл, ки^. Фapомym шбояд, кapд, ки xamc^M оapоидaни ин aвнои aдaбй, оapояндa cRpc дap щгаби cypyд мeоpaд. Яънe он мaтн atoffi дap xaмон колaбe, ки xaCT оapоидa нaмemaвaд. Capояндa дap aœœ чaнд бaйг, чaнд дyбaйгй, чнд pyбой бa воcитaи нaкapaг мaтни cypyдpо мecaзaд.

Як ^Hcban^ дигap ad, ки бaъзe cypyдxо тapзи ^pc вa щогаби мaxcycи xyдpо доpaнд. Инxо «тapонa», «ßaAexa», «aaprere^ мeбоmaнд, ки capc4Aa мemaвaнд, яънe cypyд xacтaнд. Бapои он ки мaоъaлaи гaxкдки мо xa^HyR жaнpи cypyд дaкиктap maвaд, дap боpaи ин aнвои cypy^c иттилоъ мeдиxeм. Онxо яз як тapaф мapбyти жaнpи cypyд мeбошaнд вa aз тapaфи дигap оcxгapи мaxcycи xyдpо доpaнд.

Бapои он ки мaоъaлa paвmaн maвaд aввaл мaънои иогилоxи тapонapо дap лyFaтномaxо aз нaзap мeIyзapонeм, ки дap aкоapи мaвpид бa мaънои ^уд, capоидaн, овозxонй омaдaaог. Аз чумга дap лyFaтномaи «Бypxони котек» чaндин мaънои он бa тaвpи зфин mapx ëфтaacт: «Тapонa бap вaзни бaxонa; чaвони xymcypaт вa тapy TOsa вa оcxибчaмолpо гуянд; вa бa иогилоxи axли нarмa тacнифeог, ки он

ce гyшa доштa боmaд, xap кaдом бо тapзe: якe бaйгй вa дигape мида вa якe дигap тaло вa тaлоло; вa дap лугат нaкшy cypax вa дyбaйгй ш cypyдy нarмapо xонaнд вa бa мaънии дaxaнxонй вa тaнз ш xymтaбъй низ xad; вa бa мaънии бaдxyй; вa xилaвapй xaм омaдaad» [Myxaммaдxyоaйни Бypxон 1993, c. 275-27б].

Mypодифи cypyд бyдaни тapонapо дap xaмaи лyFaтxо Iyфтaaнд. Бa гуфти mоpexони лyFaтномaxо тapонa xaмон cypyдe мeбоmaд, ки мeоapоянд. Xaмaи мaъниxои тapонapо бо иогифодa aз фapxaнгxои пemин Aлиaкбap Дexxyдо овapдaacг: «т^они xymcypax, тapy гaзa, шоxидони тapy гaзa, чaвони xyraran, дyбaйгй, pyбой; тapонaxои xaзонaгй; мypод aз тapонaxои yмдa вa тapонaxоe, ки rn^cx ё aмиpe тacниф кapдa боmaд; нaкm, оaвx; дap мушкй як киcмax aз чaxоp ^crn™ нaвбaти мyтpиб яънe твълифи комил ad вa он чaxоp кимт rçasn ad вa тapонa вa фypyдошx; cypyд вa amъоpи миллй вa вaтaнй; бa мaънии дaxaнxонй вa тaнзy xymxaбъй низ xad; бaзлa вa xaънa; бaдxyйй; xилaгapй» [8, 5766-57б7].

AIap кaлимaxои дap acоcи тapонa оcxaшyдapо низ aз нaзap Iyзapонeм acоcaн бa xaмон мaънои оapоидaни cypyд омaдaacт. Xap кaдоми ин кaлимaxо вa ибоpaxои оcxтaшyдa бa cypyдaни тapонa иmоpa мeнмоянд: xapонaбapдошxaн (бaлaнд кapдaни cypyд), тapонa бacтaн (cypyд вa нaFмa оcxтaн), xapонa бaлaнд ^дш (бaлaнд xондaни cypyд), xapонпapдоз (нaFмaccз, бacтaкоp, мyтaxaccиcи camara мycикй), тapонaтapош (xapонaccз), тapонa зaдaн (нaFмaоapой кapдaн), тapонaзaн, (мyFaннй), тapонa оcxтaн (cxam4 оcxтaн), тapонacaнч (cypyдxон, нarмaIy, нaFмacоз, бacтaкоp, оxaнгccз), тapонacapо(й) (xофиз, cypyдxон, cypyдIyй, mоиp), тapонaccз вa Faйpa [23, 332. 8, 5766-57б7].

MyecK^m^ wyK^a мymоxидa вa мaнобeъ мaълyм мeгapдaд, ки «xapонa» cypyд ad, яънe онpо мeоapоянд. Xyб ad, ки тaccддyфй ё ai^M як нaмyнaи тapонa 1250 cол теш aз чониби тaъpиxниropи мaъpyф Aбyчaъфap Myxaммaди Тaбapй дap китоби «Тaъpиxy-p-pycyл вa-л-мyлyк» (Тaъpиxи Тaбapй) овapдa шyдaacт. Тaъpиxниrop оcли 725 ин тapонapо бa лaxчaи мapдyм оaб1 нaмyдaacт, ки Р.Рaxмонй оид бa ин мaтн, ки Тaбapй онpо ce мapaгибa овapдaacт бa тaвpи мyфaccaл cyxaн Iyфxaacт [19, 342-344]. Ин тapонaи мaшxyp дap «Тaъpиxи тaбapй» дap maкли зepин овapдa шyдaacт: Аз XymmanoH oMaàeà, Бару ma6oy oMaàeà, A6op баз oMaàeà, Хушкниюр oMaàeà. [2G, 3704].

Me1aвон ëдоpac шуд, ки ин нвъ ко^би meъpй, бо xaмин вaзнy бо xaмин оxaнг aз xaмон зaмонxои вддим то кyнaн aз бaйни нapфтaacт. Xaм дap Точикиdaн (бa xycyc дap Xyчaнд) ш xaм дap кишвapи xaмзaбони мо Aфroниdaн овозxонxои мaxaллй бeштap дap ccxTOpy вaзнy оxaнги мушкди тapонa вокeaxои зиндaгии xyдpо мeоapоянд. Бa гуфти Р.Рaxмонй дap бaйни овозxонxои мaxaллии Шимоли Aфroниdaн дap accM xaмин ко^би нaзмй озмуни «шeъpчaнгй» ё «мymоиpa» xaм cypax мeгиpaд. Дap бyзкaшй вa дигap мapоcимxои мapдyмй мaxз xaмин оcxгapи тapонaи xaфгx,ичой иdифодa мemaвaд. Xanc шоиpони мaxaллии ноxондaи дapизaбони AфFOниdaн дap xaмин кошб доcтонxои xaмоcй ш cypyдxои нaкдии мapдyмй оapоидaaнд [18, 17-б9].

Cyннaти capоиши cypyд дap комби тapонa дap xaмон ccxTOpy вaзнy оxaнг caдоcлaxо ad, ки виpди зaбони мapдyм ad. Mиоcли бapчacтaи он тapонaи «Рaфтeм pcx^ дypо дyp, Овapдeм ниxоли гул... » ad.

Фолклоpшиноccни точик иdилоxи тapонapо aз чиxaти ccxrop вa вaзнк оxaнг чудо кapдaaнд. H^p^xc зepи мaфxyми 1apонa cypyдe фaxмидa мemaвaд, ки бeшxap aз 7 x^c, roxe aз 5, 6, 8 xw^c низ и6cpax ad. Tapcrn нa гaнxо дap Точикиdaн, бaлки дap Aфшниdaн, Эpон вa дap миёни мapдyмони дигap низ бо иdилоxи вижa мaшxyp ad.

Arapчй мaтни 1apонa зиёд caбт шyдaaacт, вaлe то xол штни илмии он (Faйp aз «Ашу^ои мapдyми Xyчaн1д», 2012), ки aз тaмоми минтaкaxо боmaд, нamp нaшyдaad. Уdaд Р.Амонов тapонapо зepи мaфxyми <<aшyлa» мaвpиди гaxкщ кapоp додa, иmоpa кapдaaнд, ки <^ap paйонxои шимолии Точикиdaн вa mapкии Узбeкиdaн ниcбax бa cypyдxо бeшxap иdилоxи «aшyлa»-pо бa коp мeбapaнд (arn^a Iyфтaн, aшyлa

кapдaн, aшyлa xcnAaK)» [4, 252].

Р.Амонов дap pabaE.^ гaxкки «aшyлa», онpо як нaвъи cypyд гу(фга, мaxcycияти онpо ëдовap шyдa, пemниxод мeнaмояд, ки ин нaвъи cypyд дap ояндa бa тaвpи aлоxидa мaвpиди гaxкщ rçapcp гиpaд. Xanc эшон тaъкид мeнaмоянд, ки иdиофдaи иdилоxи «aшyлa»-pо «шapтaн» бa коp бypдaaнд [4, 253].

Myxaккикони дигap Н.Азимов вa HMypc^ (Точибосв) pочeъ бa ин жaнp изxоpи нaзap нaмyдaaнд. Аз чумга Н.Азимов дap pиоcлaи номзaдии xern «aшyra»-xои водии Фaproнapо мaвpиди гaxкик кapоp додaacт [2, 19б8].

HMypo^ зфи унвони «Инъиксаи xaërn мapдyм дap фoлклopи Xyчaнд» (ашулахо) дap бopaи ин навъи cypyдxoи xanH^ маълумог дода таъкид нaмyдaacг, ки ашула дap байни мapдyми Xy^A xeлe poич бyдaacг [ниг.: Mypo^ 1998]. Хамчунин MНeъмaгзoдa ва Ш.Неъматзода мaчмyaи илмии «Ашшулахои мapдyи Xyчaнд»-po (2012) нaшp намуда оид ба вижагихои он дap пeшгyгopи ин мaчмya cyxaн гуфга шyдaacг [6].

,3ap вокеъ тapoнa хамчун як навъи cypyд бо coxтopи waKcym xy^ аз анвои дигapи cypy^o фapк кapдa мeиcгaд. Дap он мавзуъхои гуногуни pyзгopи xappyзaи ин^н зуд инъикoа мешавад. Саpoяндагoни тapoнa мушохидахои xyдpo дap хамон колаби мавчуд зуд мecapoянд ва вapиaнги нави мaтнpo ба вучуд мeopaнд.

Хамин тaвp тapoнa аз Hop мифаи кугох бeшгap аз 7 (гохе 5-6 ва ë 8) хичо ибopaт мебошад. Шаклу вазни тapoнa дap aкcapи мaвpид н^бат ба матнхои дигapи cpyдxoи xa^^ ycгyвop acг. Тapoнaxo acocaн кофияи АААА, ААБА ва гохе АБАВ ва дap баъзе мaвpидxo АБВБ дopaнд. Ин навъ cypyдxo то им^ аз чониби фoлкnopшинocoн ба тaвpи чудогона тахкик нaшyдaacг.

Навъи дж^и cypyд, ки бо xycyc^ra нaзappaаи xeш чудо шуда мeиcтад ин «бадеха> мебошад. Maъмyлaн бадеха бодохатан, xoзиpчaвoбoнa аз чониби ду нaфap (мapдy зан) capoидa мешавад.

My^a^n^m намунахои зиСди бадехахои тoчикиpo caбг намудаанд. НамУнахои бalexapo дap conxoи гуногун И.И.Зapyбин, M.С.Aндpeeв, Н.Нypчoнoв ва дигapoн caбг ва нaшp намудаанд. Рочеъ ба бадеха низ Р.Амонов дap pиcoлaи илмии xyд «Лиpикaи xaлки точию cyxaн poндaacт [4, 340-351].

Баъдхо Ф.Mypoдoв дap шакли китобча зepи унвони «Бадехахои xaлки точию намунахоЬ бaдexapo ба нaшp pacoнидaacг [ниг.: Бадехахои xaлки точик 1987, c. 3-8].

flap ин навъ cypyд, ки аз чониби ду ^ capoидa мешавад, эxcocи capoяндaгoн бо шyxй, шиpинкopй бо киноя ва мазхака пешкаши шунавандагон мешавад.

Бaдexcapoй дap гузаштахо маъмул бyдaacг, ки С.Айнй низ дap poмaни «Дoxyндa) хамчун вocигaи тaавиpи бадей ба бадexаcаpoй py oвapдaacг. У дap poмaни ^oxy^a)) бадехахои «Чашмаки ту чашмаки ман>> ва «Шoxдyxтap»-po дap pa^-ra ишквapзии Ёдгop ва Гyлнop тaавиp нaмyдaacт [3, 133-134].

Бадеха дap вокеъ cypyд acг, cypyдe, ки ду ^ бо ш^кй ичpo менамоянд. Дap замонхои пеш дap чашнхо, махфилхо, тую мapъaкaxo якчо cypyд xoндaни зану мapд мумкин набуд. Аз ин py, яке аз capoяндaгoни махаллй либoаи зан пушида даp накши зан ба capoидaни бадеха ишгиpoк менамуданд. Фoлкnopшинoа СЖа^иев хангоми нашpи бадехаи «Итap-игap» ëдoвap мешавад, ки дap махалхои Нopaк ин бaдexapo мyйcaфeдoн Саидов Давлатшох (дap cимoи дyxтap) ^ocимoв Завкй (дap cимoи пaдap) ичpo кapдaaнд [24, 48].

Сaнъaтшинoа Н.Нypчoнoв низ хангоми кopxoи майдонй ва тахкики тeатpи xaлкй ба бадеха диккат дода, намунахои oнpo аз минтакахои гуногун caбг намуда, мушохидахои xy^o бaëн нaмyдaacг [16, 12-15].

Фoлклopшинocoн бадехахои «Шoxдyxтap, шaкapдyxтap», «Бoбo-Пиpaк», «Эй боди бaxop», «Секинак^>, «Дилкoкo», «3ap бидех>, «бис paвeм, гул чои мо>, «Лабша^^, «Гyлпapй», «^и мо мешй^>, «Дyxтapи куло6й^>, «Себи Сaмapкaнд» ва rañpapo, ки бeшгap мавзуи ишкpo дap бap мег^анд, caбт намудаанд.

Хамин тaвp бадеха низ мapбyи жaнpи cypyд буда аз чониби ду нaфap capoидa мешавад. Бадеха аз 1012, 20-26 ва хатто то 50 мифаъ ибopaтaнд. Ам^и бадехахо бо вазни хичо гуфга шудаанд, вале баъзе дap колаби apy низ мувофик меоянд. Myxaккикoн бaдexaepo caбг намуданнд, ки аз 160 миpaъ ибopaт acг. Ин бадехаи «Бoбo-Пиpaк» буда, дap байни мapдyм мaшxyp буд. Maълyм шуд, ки бадеха хамчун як навъ cypyд дopoи вижагии xyд буда, аз чониби ду дap колаби caвoлy чавоб ва ба шакли намоиши тeaтpй бо pa;cy бозй пешкаши мapдyм мешавад.

Навъи дигapи cypyдxoи xaлкй, ки дopoи вижагии xyд мебошанд бо номи «Дapглик» дap вилояти Бaдaxшoн мaшxyp acг. Дapигиликxo маъмулан аз ду миcpaъ ибopaт буда, мифаъхо ба нaкapaг ва мушки байни xамдигаp пйвacг мeгapдaнд. Дapгиликxopo дap paвaнди мapocимxo ва мaъpaкaxoи шодиву гам мecapoянд. Ниcбaти cypyди дapгилик дap забонхои бaдaxшй иcгилoxaги гyнoгyнpo ба кop мeбаpанд. Macaлaн дap pyшoнй ва шугнонй «дapгилик» ва хам «дapгилмoдик» мегуянд. ,3ap забони вaxoнй бошад иcгилoxи «булбулик^>, ^<дувдувик^> ба кop бypдa мешавад. Фoклopшинoа Н.Шaкapмaмaдoв дap pиcoлaи илмии xyд «Дapгилик - жaнpи ма^уш фoлклop», ки coли нaшpaш дугуна (1992, 1993) нишон дода шyдaacт, ба тaвpи мyфaccaл дap 6op^ ин навъи cypyд изxopи нaзap намуда, аз чумла гyфгaacг: «Дapгиликxo вoаигaи мухими ихори дapдy ташвиш, poзy ниёз хаячону изтиpoби ботин мoдapoнy дyxтapoн дap мaвpидxoи гуногун (мaxcycaн хангоми ганхой) мебошанд^> [25, 46]. Myxaккик хамчун cypyд capoидa шудани oнpo бо миconxo ëдopac шуда, таъкид менамояд, ки дapгилик як навъ cypyд буда «^уди дapгилик бо оханги пacги хазин ва pиккaтoвap xoндa мешавад^> [ниг. : Шaкapмaмaдoв 1992, c. 81].

Ин нвъ cypyд маъмулан овозй ac^ онхо acoаaн аз 8 хичо ибopaт буда, аз чониби занону ^^rapo^ бидуни acSo^M мушкй cypyдa мешаванд. Вале мapдxo дapгилкpo дap хамохангии ceгop мexoнaнд. Тaвpe ки гуфтем дapгилик аз як байт ибopaт буда, баъди xap байт яке аз мифахо бaxaйcи нaкapaг гaкpopaн cypyдa мешаванд. ,3ap aкcapи мaвpид capoяндaгoн хамчун на^ог калимахои зepинpo гaкpop ба тaкpop мecacpoянд: «дapгилик, дapгилк», «дapгилик чоник^>, «дapгилик модик>х Ё мифаи зepинpo мecapoянд: «дapгйлмoдик aчav ма=лув, ца луви дам ба:}' дам лув^ Ыаъмулан хамин гакpopxo ба шунавандагон

таъсири сурудро бештар месозанд ва ба гуфти Н.Шакармамадов онхо бунёди аслии накароти суруд мебошнад: <<хангоми суруда шудани даргиликхо дар таркиби накаротхо калимахои ^<даргилмодик^>, <<дувдувик>>, <<лалаик>> ва монанди инхо истифода шаванд хам, «даргилик» аксаран аз чузъхои асосии накаротхо карор мегирад: <<даргил, даргил», ^<даргилмодик^>, даргилик, дувдувик>> ва гайра... Мазмуни бештари онхо аз мафхуми ^<даргил^> - дилгир, пазмон, фирок пайдо шуда, ин мафхум дар кисми калони даргиликхо акс меёбад... Бо мурури замон даргиликхо дар хофизаи сарояндагони мардхо низ мавкеъ пайдо карданд, ки дар ин холат ^аргалию-ро ба маънои танхо суруди сузи модар истифода кардан кабул нест>> [25, 25].

Хулосо дарглилик як навъ суруди фолклри мардуми Бадахшон буда дорои вижагихое мебошад. Сарояндагон гохе онхоро тибки оханги <<фалакй>> хам сароида, шунавандагонро тахти таъсри равонй карор медиханд.

Хамин тавр суруд яке аз жанрхои машхури фолклорй буда, бо вижагихои худ аз жанрхои дигар фарк дорад. Ин вижагихо пеш аз хама ба тарзи овозй ва созй сароидани матн аст. Агарчи жанрхои дигар ба мисли байт, дубайтй, рубой, газал ва гайра сохтори махсуси худро доранд, хангоми сароидан бо иловаи накарот, калимахо, иборахо ва садохои кашиши <<алооо, ооооо, воооо, хоооо, хууууу>> ва гайра сохтори худро дигар менамоянд. Дар натича онхо ба матни суруд табдил меёбанд. Ба мисли хамаи жанрхои дигари фолклорй сароянда дар раванди сурудан ба матн, бадохатан татйирот ворид мекунад, ки он асосан ба мухити ичрои суруд марбут мебошад.

АДАБИЁТ

1. Азии Ф. Фалак и маком как явления профессионалного тардиционнош музыкального творчества таджиков / ФАзизи - Душанбе: Адиб, 2009. -398с.

2. Азимов, Н. Народная поэзия Ферганской долины / НАзимов. Автореферат канд. дис. Душанбе, 1968. -22 с.

3. Айнй, С. Куллиёт. Чилди 2. Дохунда/ САйнй - Душанбе: Нашрдавточикистон, 1960. -476 с.

4. Амонов, Р. Лирикаи халки точик / Р. Амонов. - Душанбе: Дониш, 1968. -412с.

5. Аникин, ВП. Теория фольклора Курс лекций / ВПАникин - М.: КДУ, 2007. -432 с.

6. Ашулахои мардуми Хучанд / Муратибон МНеьматзода, ШНеъматзода - Хучанд Ношир, 2012. - 344 с.

7. Гусев, ВЕ. Эстетика фольклора / В.Е.Гусев. - Л: Наука, 1967. - 320 с.

8. Деххудо, А Лугашомаи Деххудо. Чилдхои 1-14 / АДехудо. - Техрон Муассисаи интишорот ва чопи Донишгохи Техрон, 1373(=1994). - 21149 с. (Ба алифбои форсй).

9. Еремина, В.И. Поэтический строй русской народной лирик / В.ИЕремина - М.: Наука, 1978. - 184 с.

10. Кожинов, ВВ. Жанр / В.ВКожинов // Литературный энциклопедический словарь / Под общей редакции ВМКожевникова, ПАНиколаева -М: Советская энциклопедия, 1987. - С. 106-107.

11. Куруглов, Ю.Г. Русское свадебные песни / ЮГКуруглов. - М: Влипая школа, 1978. -215 с.

12. Лазутин, СГ. Поэтика русского фольклора Учеб. пособ для филол. фак ун-ов. и пед Ин-тов по спец. <<Рус. яз. и лит-ра>> / С.Г.Лазутил - М: Высшая школа, 1989. -208с.

13. Муродй, Н. Инъикоси хрёти мардум дар фолклори Хучанд (ашулахо) / НМуродп - Хучанд: Наригис, 1998. - 56 с.

14. Муродов, Ф. Сарсухан // Бадехахои халки точик / Мурапиб: Ф.Муродов. - Душанбе: Адиб, 1987. - С. 3-8.

15. Низомй, А. Шашмаком ваназми форсииточикй (Пайванди шеъру мусикй дар фархрнги точик) /А. Низомй - Душанбе: Дониш, 2016. -296 с.

16. Нурджанов, Н. Традиционный театр таджиков / Н. Нурджанов. Т2. - Душанбе: Дизайн-студия <<Мр путушествия^>, 2002. - 330 с.

17. Пропп ВЯ. Фольклор и действительность. Избранные статьи / ВЯ.Пропп - М: Главный ред вост. литературы, 1976. - 326 с.

18. Рахмони Р. (Рахмонов Р.). Простонародная литература современного Афганистана (Устная авторская поэзия на языке дари). Часть I / Р. Рахмони - М., 1994. - 170 с.

19. Рахмонй, Р. Фолклори точикон дарсхо аз адабиёти гуфторй /РРахмонй - Душанбе: МДМТ, 2021. - 544 с.

20. Табарй, Абучаъфар Мухаммад ибни Чарир. Таъриху-р-русули ва-л-мулук (тарчума аз арабй, муратчим Абулкосим Поянда). Бо тахрири умумии НАмиршохй. Китоби 5 (охири чилди 8, чилди 9 ва аввали чилди 10) /АМЧТабарй - Душанбе: СЭСТ, 2014. -726 с.

21. Фрейденберг, ОМ Поэтика сюжетаи жанра/ ОМФрейденберг. - М: Лабиринт, 1997. -448 с.

22. Фарханг тафсирии забони точикй. Ч 1. / Зери тахрири С.Назарзода А.Сангинов, СКаримов, МХ.Султон - Душанбе: ЧДМ ^<Шучоиён^>, 2010. -996 с.

23. Фарханг тафсирии забони точикй. Ч 2. / Зери тахрири С.Назарзода А.Сангинов, СКаримов, МХ..Султон - Душанбе: ЧДМ ^<Шучоиён^>, 2010. -1094 с.

24. Фолклори Норак / Тартибдиханда С. Махдиев / Чамъкунандагон ва ба чоп тайёркунандагон СМахдиев, ^Хисомов, РАхмадов, Г.Рахматова -Душанбе: Нашрдавточик, 1963. - 316 с.

25. Шакармамадов, Н. Сурудхои туйи Помир / Н. Шакармамадов. - Хоруг, 1993. -212 с.

26. Шермухаммедов, Б. Рецепция произведений таджикско-персидской поэзии. (Текстологические исследования. Опыт количественного анализа вариативности). /Б. Шерухаммадов. - Душанбе, 1987. - 326 с.

ХАРАКТЕРИСТИКА ЖАНРИ ТАДЖИКСКИЕ НАРОДНЫЕ ПЕСНИ

В статье на основе научных дискуссий рассматривается специфика песенных жанров. Автор отдает дань, своеобразию песенных жанров, представляя дискуссию фольклористов, литературоведов и музыковедов, таких как О. М. Фрейденберг, В. Я. Пропп, В. Е Гусев, В. П. Аникин, Ю. Г. Г. Г. Лазутин, В. И. А. Аникин. К ним присоединяются и опираются на них Б. Шермухаммадов, Н. Шакрмамадов, Н. Нурджнов, Р. Рамони. Выявлена специфика жанров песни, в основе которой лежит главным образом звуковая и мелодическая форма, в то же время выражающая свои взгляды на мелодичность песни.

Ключевые слова: песня, текст, контекст, вариант, копия, фольклор, сборник, публикация, исследование, невесты, подружки невесты.

CHARACTERISTIC GENRE TAJIK FOLK SONGS

In the article, on the basis ofscientific discussions, the specifics ofsong genres are considered. The author pays tribute to the originality of song genres, presenting a discussion offolklorists, literary critics and musicologists, such as O. M. Freidenberg, V. Ya Propp, V. E. Gusev, V. P. Anikn, Yu. G. G. G. Lazutin, V. I. A. Anikn B. Shermukhammadov, N. Shakrmamadov, N. Nurjnov, R. Ramoni join them and rely on them. The specificity of the genres of the song is revealed, which is based mainly on the sound and melodic form, at the same time expressing their views on the melody of the song.

Keywords: song, text, context, version, copy, folklore, collection, publication, research, brides, bridesmaids.

Сведения об автора:

Саади Косими Абдулкадир - кандидат филологических наук, доцент кафедры теории и истории литературы факультета таджикской филологии Таджикского государственного педагогического университета имена Садриддина Айни, тел: +992

About the author:

Saadi Kosimi Abdulkodir - candidate ofphilology, associate professor of the Department of Theory and History of Literature of the Faculty of Tajik Philology, Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini, tel: +992

СУХАНЕ ЧАНД ОИД БА ДОСТОНИ «БАРЗУНОМА»-И ХО^А АМИДИ АТОЙ

Курбон В.

Технологический университет Таджикистана Восиева Р. К

Таджикский государственный педагогический университет имени С. Айни

Дар таърихи адабиёти точик назми достонхои кахрамонию хамосй накши басо мухим дорад. Мусаллам аст, ки хамоса навъе аз ашъори васфист, ки дар васфи мардонагию ифтихор аз аслу насаб ва бузургихои шахс ё кавме бахс мекунад. Достони хамосй нокис ва нотамом набуда, хонанда хамаи хаводиси дар ин ва ё он мавзеъ гузаштаро пай дар пай мутолиа мекунад ва дар охир аз окибати кахрамонхои он натичагирй карда метавонад.

Дар таърихи тамаддуни башарй Абулкосим Фирдавсй бо таълифи «Шохнома>> хамчун хамосасарои беназир шухрат дорад. Тахаввули хамосаро баъди эчод гардидани «Шохнома^и безаволи Абулкосими Фирдавсй дар давраи хукмронии сулолахои Еазнавиён ва Салчукиён мушохида мекунем. «Шохнома>>-и безавол асрхост, ки миёни мардумон шухрат ва махбубияти хосро касб кардааст. Баъди назми «Шохнома>> -и Абулкосим Фирдавсй достонхои манзуми хамосии форсй-точикй ба авчи аъло ва дарачаи комилии худ расида буданд. Пас аз як асри назми «Шохрома» достонхои хамосии манзуми дигаре ба монанди «Гаршоспнома>>, «Бахманнома>>, «Фаромарзнома», «Кушнома>>, ^«Бонугушаспнома^>, ^«Барзунома^>, «Шахриёрнома>>, «Чахонгирнома>>, «Лухроспнома>> ва гайра дар адабиёти форсй-точикй ба хадди камолоти худ мерасанд. Дар ин миён «Барзунома>> яке аз манзумахои хамосии бузурге мебошад, ки дар бораи корнамоихои Барзу - писари Сухроб, суруда шудааст.

Дар маколаи мазкур мо тасмим гирифтем, ки дар мавриди хамосаи ^«Барзунома^> чанд андешаи худро баён намоем.

Дар миёни манзумахои хамосии форсй-точикй «Барзунома>> аз назари хачм бар бисёре аз достонхои адабии омиёна чойгохи вижае дорад. Бояд тазаккур дод, ки аз саргузашти Барзу ривоёти зиёде дар миёни форсизабонон сабт шудааст. Хамчунон аз «Барзунома>> нусхахои хаттии фаровоне дар китобхонахои мухталифи чахон махфуз мебошад. Ин нусхахо аз чихати хачм ва хамчунин зиндагиномаи Барзу тафовути чиддй ба хам доранд. Чунончи, мухакики эронй Акбар Нахвй нигоштааст: «Саргузашти Барзу, ба гувохии дастнависхои нисбатан фаровони он, аз достонхои мардумписанд будааст, чунонки бархе аз нусхабардорон, аз карни нухум ба баъд, бахше аз онро ба дастнависх,ое аз «Шохнома>> илхок кардаанд"[2, с.11].

Достони ^«Барзунома^>, бешубха, давоми мантикй ва бевоситаи достони «Рустам ва Сухроб>> аст, ки дар васфи Барзу — писари Сухроб ва набераи Рустам суруда шудааст. Тавре ки маълум аст, хамосаи Рустаму Сухроб бо фочиаи мудхиши кушта шудани писар ба дасти падар ба поён мерасад ва чунин менамояд, ки достони Барзу, хамоно, хулоса ва гирехкушои ин кисса бошад.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Ин асар харчанд матикан давоми достони «Рустам ва Сухроб>>-и «Шохнома>>-и Абулкосим Фирдавсист, вале мутааллик будани он ба калами Хдким Фирдавсй хануз ба дурустй ва чунон ки чойи хеч гуна шакке дар миён набошад, бар касе равшан нест.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.