УДК: 636.2
Жавхаров О.З., ц.х.ф.ф.д.
доцент Саидов М.М. ассистент Андижон цитлоц хужалиги ва агротехнологиялар институты
СУТ ИШЛАБ ЧИКАРИШНИ САНОАТ ТЕХНОЛОГИЯСИ АСОСИДА ТАШКИЛ ЭТИШДА СИГИРЛАРГА КУЙИЛАДИГАН ТАЛАБЛАР
Аннотация. Мацолада, сигирлардан сут согиб олишни саноат асосига утказишдаги муаммолар ва уларни ечими уацида материаллар берилган. Хориждан келтирилган швиц зотли буцалар билан мауаллий шароитда урчитилиб келинган швиц зотли сигирларни уруглантириш натижасида олинган авлодлар, елинининг морфологик ва функционал курсаткичлари буйича мауаллий шароитда урчитилаётган швиц зотли уз тенгцурларидан устунликка эришган. Бу уз навбатида сигирларнинг машина согимига мослашувигава улардан саноат технологияси асосида сут согиб олишга ижобий таъсир курсатган.
Калит сузлар. Швиц зоти, бушуев зоти, сигир, елин, елин шакли, тоссимон, косасимон, морфологик белгилар, елин айланаси ва узунлиги, булмалар чуцурлиги, сургичлар узунлиги ва диаметри, функционал хусусиятлар, елин индекси, сут бериш тезлиги, селекция ишлари, машина согими, саноат асосида сут ишлаб чицариш технологияси ва уоказо.
Javkharov O.Z. PhD.
Associate Professor Saidov M. M.
Assistant.
Andijan Institute of Agriculture and Agrotechnology
REQUIREMENTS FOR COWS WHEN ORGANIZING MILK PRODUCTION ON THE BASIS OF INDUSTRIAL TECHNOLOGY
Abstract. The article presents materials on the problems of industrialization of milking from cows and their solutions. The offspring obtained as a result of insemination of Swiss cows bred in local conditions with imported Swiss bulls, achieved superiority over their Swiss counterparts bred in local conditions in terms of morphological andfunctional indicators of the udder. This, in turn, had a positive effect on the adaptation of cows to machine milking and milking from them on the basis of industrial technology.
Keywords. Swiss breed, Bushuev breed, cow, udder, udder shape, tossimon, kasimon, morphological features, udder circumference and length, depth of the compartments, length and diameter of the teats, functional characteristics, udder index, milking rate, selection work, machine milking, technology of industrial milk production, etc.
Кириш.
Сутдор корамолчиликни саноат асосида ташкил этиш, сигирларга маълум технологик талаблар куяди. Сут ишлаб чикаришнинг самарадорлиги, сигирларнинг сут махсулдорлиги ва уларни технологик талабларга жавоб бериши билан узвий боглик булади. Шуни ёддан чикармаслик керакки, агар сигир юкори махсулдор булмаса, сут ишлаб чикаришда хар кандай замонавий технологиялар кулланилганда хам у рентабелли булмаслиги мукаррар. Демак, хужаликда сакланадиган сигирлар наслли ва уларни ирсий имкониятини юзага чикариш учун барча шароитлар яратилган булиши зарур. Сигирларда наслчилик ишларини олиб боришда микдор ва сифат белгилар эътиборга олинади. Машина согимини куллаш хужаликда махсулот ишлаб чикаришни иктисодий жихатдан самарадор булишига асос булади. Бунда сигирларнинг елинининг морфологик белгилари ва функционал хусусиятлари мухим рол уйнайди. Бу белгилар ирсий хисобланади ва наслга берилади. Шу боис, сигирларни саноат асосида сут согиб олишга мослаштириш максадида, уларда наслчилик ишларини олиб боришда ушбу сифат белгиларни эътибордан четда колдирмаслик талаб этилади. Афсуски, куп хужаликларда сигирларни танлаш ва саралашда бу талабларга эътибор каратилмаслиги окибатида, сигирлар подадан эрта чикарилмокда. Бу уз навбатида хужаликларга катта микдорда иктисодий зарар келтиради.
Сигирларнинг сут махсулдорлигини сутни ажратиш жадаллигидаги функцияси, елиннинг шакли, хажми ва тузилишига богликлигини [16; р.-5965-5976],[15;с.-13-14], [8;с.-156], [4;с.-175], [12;с.-30-45] каби олимлар илмий изланишларида урганишган.
[1;с.-36-37], [2;с.-206-213] фикрича, сигирлар елинининг морфологик белгилари уларнинг серсутлиги ва технологик жихатдан кулайлиги мухим экстерьер курсаткичлари хисобланади.
[11;с.-55-56] тадкикотларида, елиннинг шартли хажми билан лактациясининг дастлабки 90 кунлик согим микдори уртасида богланиш борлиги аникланган.
[6;с.-117-119] таъкидлашича, елиннинг морфологик курсаткичлари уларнинг ёши билан боглик равишда узгаради.
Мустанов Л., Носиров Б (2013) томонидан Узбекистонда яратилган бушуев зотли сигирларда елиннинг морфофункционал хусусиятлари билан уларнинг сут махсулдорлиги уртасидаги богликлик урганилган. Уларнинг ёзишича, сут бериш тезлиги елин шаклига боглик булади. Бу курсаткич бушуев зотли сут типидаги косасимон елинли сигирларда 1,232 кг/дакика, айланасимон елинли сигирларда эса 1,062 кг/дакика ёки 16 % га юкори, сут-
гушт типидаги сигирларда эса мос равишда 1,136 ва 0,941 кг/дакика ёки 12 % га юкори булган. "Эчки елин" сигирларда эса сут бериш тезлиги энг паст булиб, 0,926-0,806 кг/дакикани ташкил килган.
Бондарь Р.М (1969); Дунин И.М. (1998) маълумотларига кура, елин улчамлари, шакли ва сут махсулдорлиги уртасида юкори статистик ишончли даражада узвий богликлик мавжуд.
"Эчки елин" шаклига эга булган сигирлар паст сут махсулдорликни намоён килади (Бич А.И., Сакса Е.И 1986; Хайсанов Д.П. ва бошкалар, 1997).
Дунин И.М. (2011) нинг таъкидлашича, сутдор корамолчиликни интенсив технологияга утказиш учун биринчи навбатда, сигирларни сифат белгиларини яхшилашга каратилган селекция ишларини амалга ошириш зарур.
Тадкикотнинг максади. Германия селекциясига мансуб наслли букалар билан махаллий шароитда соф холда урчитиб келинаётган швиц зотли сигирларни оталантириш натижасида олинган авлодлар (иккинчи тугимдаги сигирлар) ва хужаликдаги соф швиц зотли иккинчи тугимдаги сигирларни елинининг морфологик белгилари, функционал хусусиятларини киёсий таккослаш. Сигирларнинг сут махсулдорлигига елинни шакли, мофологик белгилари ва функционал хусусиятларини богликлигини урганишдан иборат.
Тадкикотнинг объекти ва услуби. Тадкикот объекти килиб, Китоб туманидаги "Бош булок чорва" МЧЖ хужалигида урчитилаётган швиц зотли иккинчи тугимдаги сигирлар белгиланди. Ишни бажаришда зоотехникавий усуллардан фойдаланилди, олинган ракамларга биометрик ишлов берилди.
Олинган натижалар ва уни тахлили. Тажрибани олиб бориш максадида биз, иккита тажриба гурухи шакллантирдик. Биринчи гурухга Германиядан импорт килинган соф швиц зотли букалар билан хужалик шароитида узок вактдан буён урчитилиб келинаётган соф швиц зотли сигирларни оталантиришдан олинган авлодлар яъни иккинчи тугимдаги сигирлар, иккинчи гурухга эса хужаликда урчитилаётган соф швиц зотли иккинчи тугимдаги сигирлар беркитилди.
Сигирларнинг машина согимига яроклилигини бохолашда елинининг морфологик белгилари ва функционал хусусиятлари мухим ахамият касб этади. Махсулдор сигирлар елини асосан тоссимон ёки косасимон шаклда булади. Шу сабабли биз тажрибаларимизда сигирларнинг елинини морофлогик белгиларини ва елин шаклини ургандик. Тажриба гурухларидаги сигирларда асосан тоссимон ва косасимон каби елин шакллари аникланди. Айланасимон (думалок) ва эчки елин шаклига эга сигирлар кузатилмади.
1-жaдвaл.
Тажрибадаги сигирларни елинининг шакли буйича таксимланиши
Елин шакли Гурухлар
I II
Бош % Бош %
Тоссимон 5 5O - -
Косасимон 5 5O lO lOO
ЖАМИ lO lOO lO lOO
Тадкикотларимизда, I тaжрибa гурухида сигирлaрдa 5 боши (50 %) тоссимон, 5 боши (50 %) косасимон шаклдаги елинлардан иборат булиб, думадок шаклга эга елинли сигирлар yчрaмaди. II назорат гурухидаги сигирларда эса тоссимон шаклдаги един учрамасдан, барча сигирлар косасимон шаклдаги един тузилишга эга эканлиги аникданди. Бундан шундай хулоса килиш мумкинки, Германияда сигирларда селекция ишларини олиб боришда елинни шакди эътиборга олинган. Шундай булсада, биринчи гурухда баъзи сигирларнинг елини махадлий шароитда урчитилаётган швиц зотли сигирлар елини каби косасимон шаклга эга булди.
Сигирларнинг сут махсулдорлик курсаткичларига ва машина согимига мослашганлигига елинининг морфологик тузилиши ва улчамлари бевосита таъсир килади. Шу сабабли биз тажрибадаги сигирлар елинидан улчамлар олиб, уни гурухлараро сигирларда киёсий ургандик. Тоссимон елинга эга булган сигирлар, хар иккада гурухдаги косасимон шаклдаги елинга мансуб сигирлардан морфологик курсаткичлари буйича устуворлик килгани, 2-жадвад маълумотларида берилган.
2- жaдвaл
Тажpибадаги сигиpлаp елинининг улчам кypсаткичлаpи, см.
Гуpу*лаp
Kypсаткичлаp I II
Тоссимон(п=5) Kосасимон(n=5) Kосасимон(n=10)
X ± Sx X ± Sx X ± Sx
Елин aйлaнaси 102,0±0,07 96,1±0,19 93,0±0,11
Елин узуилиги 40,21±0,47 37,8±0,28 36,14±0,19
Елин эни 32,2±0,18 30,1±0,31 29,21±0,20
Ергaчa мaсофa 51,1±0,10 50,1±0,14 49,2±0,13
Елин бyдмaдaрииг чукурлиги:
Олд 24,6±0,31 23,35±0,42 22,66±0,41
Оркa 26,88±0,13 24,51±0,28 23,78±0,30
СyрFичииииг узунлиги:
Олд 7,50±0,05 6,91±0,04 6,27±0,02
Оркa 6,50±0,02 6,00±0,03 5,86±0,03
СyрFичдaр диaметри:
Олд 2,45±0,02 2,50±0.01 2,66±0,01
Ор^ 2,60±0,03 2,72±0,02 2,80±0,03
СyрFичдaр орaдиFи:
Олд 15,0±0,12 14,8±0,15 13,7±0,17
Орка 8,22±0,03 7,82±0,03 7,50±0,03
Тажрибадаги елини тоссимон шаклга эга сигирларнинг улчамлари, биринчи гурухдаги косасимон шаклга эга сигирларнинг един улчамларидан, яъни, един айланаси буйича 5,9 см (Р< 0,01), узунлиги буйича 2,41 см (Р< 0,05) ва эни буйича 2,1 см (Р< 0,01), олд сургичлари узунлиги буйича 0,59 см (Р<0,05), орка сургичлари узунлиги буйича 0,5см (Р< 0,01) юкори курсаткичда булган.
Бу курсаткичлар мос равишда II гурухдаги сигирлардан, един айланаси буйича 9,0 см, един узунлиги буйича 4,07 см, един эни 2,99 см, олд сургичлари узунлиги буйича 1,23 см ва орка сургичлари узунлиги буйича 0,64 см юкори курсаткичда булганлиги кузатилди.
I гурухдаги косасимон елинга эга булган сигирлар, II гурухаги тенгкурларидан един айланаси буйича 3,1 см (Р< 0,01), един узунлигида 1,66 см (Р< 0,05), един эни буйича 0,89 см (Р< 0,05), олд сургич узунлиги буйича 0,64 см (Р< 0,01), орка сургич узунлигида 0,14 см (Р<0,01) устунликка эришган.
Елиннинг ердан баландлиги, сургичлар диаметри, сургичлар оралиги масофалари улчамлари буйича хар иккала гурухдаги, турли един шаклига эга булган сигирлар, машина согимига яроклиги талаби буйича, барча куйилган талабларга жавоб бериши кузатилди.
Сигирларнинг сут махсулдорлик курсаткичлари елиннинг шакли ва улчамлари билан бевосита боглик булади. Ушбу курсаткичларни аниклаш максадида биз, тажрибадаги сигирларнинг сут махсулдорлигини елиннинг шакли билан богликлигини урганишга харакат килдик.
3-жадвал.
Турли елин шаклидаги сигирларнинг сут махсулдорлик
курсаткичлари.
Курсаткичлар ГУРУХЛАР
I II
Тоссимон (n=5) Косасимон (n=5) Косасимон (n=10)
X ± Sx X ± Sx X ± Sx
Сут микдори, кг 3S40,0±112,17 3S00,0±10S,S3 36S0,0±145,0
Сут ёги чикими, кг 157,44±5,S4 155,S0±5,16 154,56±6,20
Сут oксиди чикими, кг 133,25±1,79 131,86±2,01 128,80±2,10
4 % ли сут микдoри, кг 3936,0±46,22 3895,0±53,37 3864,0±82,22
Юкoридaги жaдвaл мaълyмoтлaридaн куриии6 турибдики, тоссимон елин шaклидaги сигирлaр, I-гyрyxдaги raca^MoH елин шaкдидaги сигирлaргa нисбaтaн умумий сут микдoри бyйичa 40,0 кг; сут ёFи чикими 1,64 кг; сут o^am чикими 1,39 кг Ba 4 % ли сут микдoри бyйичa эсa 41,0 кг га усту^ик^ эришгaнлигигa гyвox1 6улдик. I-гyрyxдaги тoссимoн елин шaкдидaги сигирлaр II-гyрyxдaги кoсaсимoн елин шaкдигa эга бyлгaн Уз тенгдoшлaридaн сут микдoри бyйичa 160,0 кг; сут ёFи чикими бyйичa 2,88 кг; сут oксили чикими 4,45 кг Ba 4 % ли сут ми^л^ри эсa 72,0 кг гa устунлик килди.
I-гyрyxдaги кoсaсимoн елин шaклидaги сигирлaр II-гyрyxдaги кoсaсимoн елин шaкдигa эгa бyлгaн уз тенгдoшлaридaн сут ми^^ри бyйичa 120,0 кг; сут ёFи чикими бyйичa 1,24 кг; сут o^am чикимидa 3,06 кг Ba 4 % ли сут мивд^ри бyйичa эсa 31,0 кг га устунлик кдлгани кyзaтилди.
Мax1сyлдoр сигирлaр елини хджмли, yртaчa кaттaликдa, тyрттa бyлмaдaри хдм тенг ривoжлaнгaн, сУрFичдaри симметрик жoйлaшгaн булиши мaксaдгa мyвoфик. Бу yлaрни мaшинa сoFимигa ярoкдилигини бaxoлaшдa бoш мезoнлaрдaн бири xисoблaнaди. Елинни бyлмaдaри кaнчaдик мyтaнoсиб ривoжлaнгaн бyлсa, "Буш" сoFиш жaрaёни кyзaтилмaйди нaтижaдa сигирни мaстит билaн кaсaдлaниш эx1тимoли пaсaяди. Шу мaксaддa биз, тaжрибaдaримиздa сигирлaрнинг елинини фyнкциoнaл кyрсaткичдaрини Ургaндик вa кyйидaги нaтижaлaрни oлдик.
4-жaдвaд
Тажpибадаги сигиpлаp елинининг функционал хусусиятлаpи.
Гуpуx,лаp
Kypсаткичлаp I II
Тоссимон(п=5) Kосасимон (n=5) ^сасимон^^й)
Кунлик COFИM, кг 16,0±0,5 15,0±0,87 12,5±0,72
СoFиш вaкти, Aa^^ 10,6 11,5 11,3
Сут бериш тезлиги, кг/дaкикa 1,5 1,30 1,10
Елин индекси, % 45,0 44,10 41,45
Жадвал маълумотларидан куриниб турибдики, тоссимон елинга эга сигирлар кунлик сут согими буйича, I гурухдаги сигирлардан 1,0 кг, II гурухдаги сигирлардан 3,5 кг устунлик килган. Елин индекси буйича мос равишда 0,90 % ва 3,55 %, сут бериш тезлиги буйича 0,2 кг/дакика ва 0,4 кг/ дакика юкори курсаткичда булди. I гурухдаги косасимон шаклга эга сигирлардан кунлик сут, II гурухдаги тенгкурларидан 2,5 кг куп согиб олинди. Бу гурухдаги сигирларни согиш учун кетган вакт 0,2 дакика куп сарфлансада, сут бериш тезлиги буйича II гурухдаги тенгкурларидан 0,2 кг/дакикага устунлик килди. Шунингдек, I гурухдаги косасимон шаклли елинга эга сигирлар, елин индекси буйича II гурухдаги сигирлардан 2,65 % яхши курсаткичда булди. Демак, германиядан келтирилган швиц зотли наслли букалар билан махаллий шароитда урчитилиб келинаётган швиц зотли сигирларни уруглантиришдан олинган авлодларда нафакат, елинини морфологик белгилари балким, функционал хусусиятлари хам ижобий томонга узгарган. Бундай ижобий фарклар косасимон елин шаклдаги сигирларда хам кузатилди.
ХУЛОСА. Германия селекциясига мансуб швиц зотли наслли букалар билан махаллий шароитда урчитиб келинаётган швиц зотли сигирларни оталантириш натижасида олинган иккинчи тугимдаги сигирлар, елинининг морфологик белгилари ва функционал хусусиятлари буйича уз тенгкурлари булган махаллий швиц зотли сигирлардан устунлик килди. Биринчи гурухдаги сигирлар елинининг барча курсаткичларини юкори булишига, германиядан келтирилган букаларнинг ирсий белгилари бевосита таъсир килган. Бу Германияда сигирларни танлашда елин курсаткичлари хисобга олинганлигидан далолатдир. Тажрибаларда сигирларни сут махсулдорлигининг елин шаклига боглик эканлиги яна бир уз исботини топди. Тоссимон елин шаклидаги сигирлар сут махсулдорлиги буйича косасимон шаклдаги елинли сигирлардан устунлик килганлиги кузатилди. Германиядан импорт килинган букалар билан махаллий шароитда урчитилиб келинаётган швиц зотли сигирларни оталантириш натижасида олинган авлодларнинг елинини морфологик белгилари, функционал хусусиятлари яхшиланиб, машина согимига мослашиш хусусияти ортган. Бундай сигирлар саноат технологияси асосида сут ишлаб чикаришга кулайлик яратади.
Использованные источники:
1. Анисимова Е. Морфофункциональные свойства вымени симментальских коров разных типов. Научно-производственные разработки и рекомендации. 2011. С.- 36-37.
2. Арзуманян Е.А. и др. Задачи селекции в совершенствовании уральско черно-пестрого скота // Повышение генетического потенциала молочного скота: Сб. Научных тр. ВАСХНИИЛ - М.-1986.-с. 206-213.
3. Бич А.И., Сакса Е.И. - Влияние происхождения и методов выведения на молочную продуктивность коров черно-пестрой породы. // Повышение эффективности селекции молочного скота с учётом интенсификации производства молока. Сб. науч. Тр. ВНИИГРЖ. СПб Пушкин: Издат. СПб Пушкин, 1986. С. 72-80.
4. Болгов Н.Е. и др. Отбор скота по технологическим признакам. - М. Россельхозиздат. - 1980. - 175 с.
5. Бондарь Р.М. Молочная продуктивность отдельных долей вымени у коров симментальской породы // Тр. Белоцерковского СХИ. - Т. XVII.1969. с.-18.
6. Вильвер Д.С. Влияние возраста матерей на морфофункциональные свойства вымени. // Известия Оренбургского государственного университета. 2011. №:. С.-117-119.
7. Мадаминов К. Оценка и отбор коров по технологическим признакам. - В кн.: Интенсификация молочного и мясного скотоводства в Узбекистане. Госагропром УзССР. - 1990. - Вып. 58. - С. 30-45
8. Мустанов Л., Носиров Б., Худойкулов Х. Турли типдаги бушуев зотли сигирлар елинининг айрим морфофункционал хусусиятлари. // Зооветеринария. 2013, № 5, 26-27 б.
9. Alijonovich R. M., Zulfikharovich J. O. Organization of full-value feeding of dairy cows in farm //Gospodarka i Innowacje. - 2022. - Т. 24. - С. 840-843.
10. Жавхаров О. З. СОЕИН СИГИРЛАР РАЦИОНИДА АМИНОКИСЛОТА-ВИТАМИНЛИ ОЗУ^АВИЙ АРАЛАШМАДАН ФОЙДАЛАНИШНИНГ САМАРАДОРЛИГИ //HOLDERS OF REASON. - 2023. - Т. 3. - №. 1. - С. 271283.
11. Zulfikorovych Z. O. et al. CHANGES IN THE BEHAVIOR OF COWS IN CONNECTION WITH PASTURE AND LIVESTOCK FARMING CONDITIONS //NeuroQuantology. - 2022. - Т. 20. - №. 11. - С. 2440.
12. Абдурахимов А. Д. и др. ПРАВИЛЬНЫЙ РАСЧЕТ ПОТРЕБНОСТИ В КОРМАХ ОСНОВА ПРОДУКТИВНОСТИ ЛАКТИРУЮЩИХ КОРОВ //Models and methods in modern science. - 2023. - Т. 2. - №. 6. - С. 23-26.
13. Javkharov O., Madrakhimov S., Hudayberganova K. Requirements for cows in organization of milk production on the basis of industrial technology //BIO Web of Conferences. - EDP Sciences, 2024. - Т. 149. - С. 01026.
14. Xolbekova M. B., Amirov S. K., Javxarov O. Z. TO 'LA QIYMATLI OZIQLANTIRISH-YUQORI MAHSULDORLIK GAROVI //Academic research in educational sciences. - 2023. - Т. 4. - №. 4. - С. 221-227.
15. Машрапова Р., Зулфикоров Д., Жавхаров О. "МУ^УМИЙ" НАСЛЧИЛИК ФЕРМЕР ХУЖАЛИГИДА ЧЕТДАН КЕЛТИРИЛГАН ГОЛШТИН ЗОТЛИ СИГИРЛАРДАН САМАРАЛИ ФОЙДАЛАНИШ ОМИЛЛАРИ //Евразийский журнал академических исследований. - 2023. - Т. 3. - №. 4 Part 3. - С. 35-42.