Рахматуллаев Б. А.
Термезский государственный университет
г. Термез, Узбекистан
сурхондарё вилояти сувомборлари ;ирго; БУЙИ
УСИМЛИКЛАРИНИНГ ПАРАЗИТ НЕМАТОДАЛАР БИЛАН ЗАРАРЛАНИШИ ВА ПРОФИЛАКТИКАСИ
Аннотация В статье проанализирована фауна прибрежных фитопаразитических нематод Учкизильского и Южно-Сурханского водохранилищ. В ходе исследования выявлены болезнетворные фиогельминты, такие как P. wescolagricus, P. pratensis, M. curvata, P. masrodorus, H. erythrinae, H. multicinctus и H. tylenchiformis, и дана информация о мерах профилактики против них.
Ключевое слово: водохранилища, фитопаразитические нематоды, фауна, водоросли.
Rakhmatullaev B.A. Termez State University Termez, Uzbekistan
INFECTION AND PREVENTION OF PARASITIC NEMATODES OF SHORELINE PLANTS OF SURKHANDARYA REGION
WATERFRONT
Annotation: The article analyzes the fauna of coastal phytoparasitic nematodes in the Uchkizil and South Surkhan reservoirs. During the study, disease-causingphyohelminths such as P. wescolagricus, P. pratensis, M. curvata, P. masrodorus, H. erythrinae, H. multicinctus and H. tylenchiformis were identified and information on preventive measures against them was given.
Keywords: reservoirs, phytoparasitic nematodes, fauna, algae
Нематодалар макробентос компонентлари учун мухим озука сифатида, сувнинг ифлосланиш даражасини курсатувчи индикатор сифатида фойдаланиш ва сув хавзаларининг унумдорлигини оширишда мухим ахамиятга эга. Шу сабабли сув омборларида эркин яшовчи ва фитопаразит нематодаларнинг эколого-фаунистик холатини бахолаш мухим илмий ва амалий ахамият касб этади.
Сурхондарё вилояти Жанубий Сурхон сувомбори кирFOк; буйии усимликлари нематодалар фаунаси буйича тадкикот ишлари олиб борилган [1; 24-27-б, 2; 20-22-б.]
Тадкикот учун материаллар Учкизил ва Жанубий Сурхон сув кирFOк буйи усимликлари хара (Chara fragilis Des., 1810), торон (Polygonum
hydropiper L., 1753), K,aMum(Phragmites australis Cav.) ва KyFa (Typha latifolia) усимликларидан та намуналар олинди. Намуналар учун маршрут ишлари 2023-2024 йилларда 25 апрелдан 25 сентябргача утказилди. Сув омборлардан намуналар йотиш горизонтал равишда, уларнинг майдонига караб хар 100 м да олинди.
Тупланган намуналар Термиз давлат университети Зоология кафедраси кошидаги фитогельминтология муаммоли лабораториясига олиб келинди ва тупрок намуналаридаги нематодалар ювиш услуби ёрдамида ажратиб олинди [5; 67-69-б.].
Фитогельминтологик усуллар ёрдамида ажритиб олинган нематодалардан доимий препаратлар тайёрлашда Сайнхорст [5; 67-69-б.] услубидан фойдаланилди.
Нематода турларини аниклаш учун Micoletzky [4; 650 б.] томонидан модификация килинган de Man [3; 104 б.] формуласининг морфометрик курсаткичларидан фойдаланилди.
Сув омборлардаги кирFOк буйи сув утлари, сувда органик моддалар хосил килишда, фотосинтез натижасида сув утлари чикарадиган кислород сувдаги органик махсулотларнинг оксидланишини ва охирги минерализациясини кучайтиришда, тиббиётда шифобахш балчик пайдо булишида, лойли ванналарда турли хил, асосан сурункали касалликлар: ревматизм, подагра, асаб тизимининг айрим касалликлари ва бошкаларни даволашда, yFит сифатида, атмосфера хисобига тупрокни азот билан бойитишда, сув хайвонлари учун озик сифатида мухим ахамиятга эга. Бундан ташкари сув утлари тупрокни самарали ва жуда тез бойитиб, унинг маданий усимликларнинг усиши ва тyFри ривожланиши учун имконият яратадиган сапропел мухит хосил килиши ахамиятлидир. Сапропелнинг таъсир доираси жуда кенг булиб, экологик хавфсиз универсал yFит сифатида тайёр холда тавсия килинади.
Сув омборлари кирFOк буйида учровчи камиш усимлиги катта иктисодий ахамиятга эгалиги билан ажралиб туради. К,амиш - кучли судралиб юрувчи ризомлар билан озикланадиган куп йиллик ут. Илдизлари одатда жуда тез ривожланиб 2 м га етиши мумкин. Узун тик куртаклар 1-4 м баландликда (баъзан 5 м гача) юкорига кутарилади. Илдиз сегментларидан фойдаланиб, камишни вегетатив усулда купайтириш энг кулайдир. Бундан ташкари боткокли жойларни курFOкчил жойларга айлантиришда, барглар ва пояларнинг катта массаси тупрокдаги намликни буFлaнтиришдa, чорва молларига озука сифатида, сават ва енгил кишлок мебелларини тукишда, сувни яхши фильтрлаб, кислородни илдиз майдонларига етказиб, тупрокни бойитишда ва баликларни яшаш макони сифатида хамда купайиб тухум куйишда ахамиятлидир.
К,амишзорларнинг фаунаси бой ва хилма-хил булиб, куплаб кушларнинг яшаш жойи сифатида, сув омборларнинг кирFOк юзасини эрозиядан саклашга карши ишларни ижобий хал килишда катта ахамиятга
эга. K,^fok буйи камиш усимлиги хосилдорлиги 1 гектарга 2-3 тоннани ташкил килади. К,амиш усимлигини 100 грамм ризоми 260 ккалгача энергия саклайди. Уларда 5% гача протеин, 50% гача крахмал, 10-15% углевод ва 32% гача толалар (куритилган ризомда) мавжуд.
Шу боис Сурхондарё вилояти сув омборлари кирFOк буйи усимликларининг паразит нематодаларига карши кураш чораларини ишлаб чикиш амалий ахамиятга эга.
Тадкикот давомида Pratylenchus wescolagricus, P. pratensis, Macroposthonia curvata, Paratylenchus macrodorus, Helicotylenchus erythrinae, H. multicinctus ва Hoplolaimus tylenchiformis каби касаллик келтириб чикарувчи фиогельминтлар аникланган (1-расмга каранг).
Фитогельминтлар томонидан етказиладиган зарар, усимликларнинг ер устки органларида хам намоён булиб, бунда уларнинг усишдан колиши, заиф ёки нимжон поялар хамда кичрайиб тезда сарFайиб нобуд буладиган баргларнинг хосил булиши каби холатлар кузатилади. Фитогельминт ажратмалари усимлик-хужайин учун шунчалик захарли хисобланадики, бу нафакат паразит зарарлаб ширасини суриб олган хужайраларга, балки унинг атрофидаги хужайраларга хам уз таъсирини курсатади (некроз, яъни чириш). Фитогельминтларнинг хаётий фаолияти натижасида усимлик организмида у ёки бу даражада OFир касалликлар келиб чикиб, бу
1-расм. Сурхондарё вилояти сув омборларида паразит
фитонематодаларнинг таркалиши:
1. Helicotylenchus erythrinae 5. Macroposthonia curvata
2. H. multicinctus 6. Paratylenchus macrodorus
3. Pratylenchus wescolagricus 7. Hoplolaimus tylenchiformis
4. P.pratensis
Фитогельминтлар усимликларни очикдан-очик ёки яширин зарарлашдан ташкари, билвосита зарар хам етказади. Буларни куйидагича изохлаш мумкин:
1. Фитогельминтлар бошка купгина касаллик кУзFатувчи организмларнинг ташувчилари хисобланади. Уларнинг ва купгина микроорганизмларнинг усимликларда паразитлик килиши ва зарарлаши натижасида усимлик нобуд булади.
3. Фитогельминтлар усимликларга механик таъсир курсатиши, физиологик ва биохимиявий жараёнларини узгартириши натижасида, бошка касаллик кузFатувчиларнинг усимликларни зарарлашини осонлаштиради.
4. Фитогельминтлар усимликларнинг ташки мухит таъсиротларига чидамлилигини пасайтиради.
Илдиз эктопаразит нематодалари усимликларни зарарлашда касалликни намоён булмайдиган белгиларини келтириб чикаради (усишдан колиш ва баргларнинг сарFайиши). К,айд килинган фитогельминтлар томонидан хосил булган микроскопик яралар ва илдиз некрозлари (чириши) осонгина фитогельминтологик методлардан бехабар булган мутахассислар эътиборидан четда колиши мумкин
Helicotylenchus авлодининг эктопаразит нематодалари ва бошкалар усимлик илдизлари юзасидан озикланадиган илдиз тукималарининг некрозига олиб келиши мумкин, бу ташки томондан жарохатланган жойларнинг кизариши билан ифодаланади.
Pratylenchus авлодига мансуб эндопаразит нематодалар усимликларнинг озикланадиган ва купаядиган тукималарига кириб бориб, чукуррок ва кенгрок некрозига сабаб булади ва илдиз юзасида "яралар" деб номланган тук жигарранг доFлар пайдо килади.
Шу билан бирга, фитопаразит нематодаларнинг кишлок хужалик экинларининг сифат ва микдорий хусусиятларига билвосита ижобий таъсири хакида далиллар мавжуд. Масалан, Paratylenchus авлоди вакилларининг оз сонда учраши натижасида усиши ва хосилдорликни яхшиланиши исботланган [8; 833-б.]. Айтиш лозимки, кишлок хужалик экинларини доимо муайян бир майдонларда етиштириш, фитогельминтларнинг шу экинзорларда популяция зичлигининг ортишига ва учокларининг хосил булишига олиб келади. Европада нематодалар тупрокнинг биологик курсаткичлар индикатори сифатида тан олинган 9; 429-443-б., 6; 368-375-б., 10; 13-22-б., 7-297-б.].
Фойдаланилган адабиётлар руйхати
1.Рахматуллаев Б. А. Фауна нематоды береговой растительности южносурхонского водохранилища //Актуальные научные исследования в современном мире. - 2017. - №. 4-6. - С. 24-27.
2. Рахматуллаев Б. А., Эшназаров к. Испытание растительных отходов, как средство борьбы с галловыми нематодами //Хоразм Маъмун академияси ахборотномаси. - 2018. - С. 20.
3. De Man J.G. Die einheimischen, frei in der reinen erde und im siissen wasser Lebenden Nematoden. - Tijdschr // Nedrl. Dierk. Vereen, 1880. - V.5. - 104 p.
4. Micoletzky G. Die freilebenden Erd-Nematoden, mit besonderer Berücksichtigung der Steiermark un der Bukowina, zugleich mit einer Revision samtlicher nicht mariner, freilebender Nematoden in Farm von esenus-Beschreibungen und Bestimmungs-schlusselh // Arch. Naturgesch. -1922. Ant. A. - Vol. 87. - 650 p.
5. Pei-Yin Sh., James S. L., Ryoji Sh., Natsumi K., Andre P. S., Jean M. B., Elizabeth G., Amir S., Paul W, Sternberg. Newly Identified Nematodes from Mono Lake Exhibit Extreme Arsenic Resistance. Current Biology. - Kaliforniya, AQSh. 2019. - Vol. 29. - No.19. - P. 3339-3344.
5.Seinhorst J.V. Быстрый способ перевода нематод из фиксатора в безводный глицерин // Nematologica. 1959. Т.4. - С. 67-69.
6.Sohlenius B. Structure and dynamics of populations of Rhabditis (Nematodes: Rhabditidae) from forest soil // Pedobiologia, 1973 - Vol. - No.13. - P - 368-375. 7.Sudhaus W. Uber die Sukzession von Nematoden in Kuhfladen. // Pedobiologia, 1981.-Vol.22. No.21. - P-271-297.
8.Siddiqi M.R. Tylenchida: Parasites of plants and insects. and edition. -Wallingford, UK: CABI Publishing. 2000. - 833 p.
9.Wasilewska L. Nematodes of the sand dunes in the Kampinos Forest // Ekologia Polska, 1970. - Vol. 21. - No.18. - P. 429-443.
10.Zullini A. Nematodes as indicators o f river pollut ion. // Nematol Mediterr, 1976. - Vol. 23. No.4 - P. - 13-22.