Научная статья на тему 'СУРХОНДАРЁ ВИЛОЯТИ ШАРОИТИДА ТУРЛИ СОЯ НАВЛАРИНИНГ БАРГЛАР МАЙДОНИ КЎРСАТКИЧЛАРИ'

СУРХОНДАРЁ ВИЛОЯТИ ШАРОИТИДА ТУРЛИ СОЯ НАВЛАРИНИНГ БАРГЛАР МАЙДОНИ КЎРСАТКИЧЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Гуманитарные науки»

CC BY
9
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
соя навлари / фотосинтез / барг майдони. / soybean varieties / photosynthesis / leaf area.

Аннотация научной статьи по Гуманитарные науки, автор научной работы — Фозилов Ш. М.

Мақолада Сурхондарё вилояти шароитида турли соя навларининг биоэкологик ва морфофизиологик хусусиятларини ўрганиш бўйича олинган маълумотлар келтирилган. Тажрибалар давомида фотосинтетик кўрсаткичлардан -барглар майдони аниқланган. Келтирилган натижалар асосида юқоридаги кўрсаткичларнинг навлар кесимида ҳар хил даражада ўзгариши уларнинг биологик ва нав хусусиятларига боғлиқлиги қайд этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по Гуманитарные науки , автор научной работы — Фозилов Ш. М.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

LEAF AREA INDICATORS OF DIFFERENT SHADOW VARIETIES IN SURKHANDARYA REGION

The paper provides information on the study of bioecological and morphophysiological properties of various soybean varieties in the conditions of the Surkhandarya region. In the course of the experiments, such as the area of the leaves, the number of pigments, the net productivity of photosynthesis. According to the results, it was noted that the variability of the above indicators in the assortment of varieties depends on their biological and varietal characteristics.

Текст научной работы на тему «СУРХОНДАРЁ ВИЛОЯТИ ШАРОИТИДА ТУРЛИ СОЯ НАВЛАРИНИНГ БАРГЛАР МАЙДОНИ КЎРСАТКИЧЛАРИ»

Фозилов Ш.М.

Термиз давлат университети, уцитувчи Сурхондарё, Узбекистон

СУРХОНДАРЁ ВИЛОЯТИ ШАРОИТИДА ТУРЛИ СОЯ НАВЛАРИНИНГ БАРГЛАР МАЙДОНИ КУРСАТКИЧЛАРИ

Аннотация: Мацолада Сурхондарё вилояти шароитида турли соя навларининг биоэкологик ва морфофизиологик хусусиятларини урганиш буйича олинган маълумотлар келтирилган. Тажрибалар давомида фотосинтетик курсаткичлардан -барглар майдони аницланган. Келтирилган натижалар асосида юцоридаги курсаткичларнинг навлар кесимида %ар хил даражада узгариши уларнинг биологик ва нав хусусиятларига боглицлиги цайд этилган.

Таянч сузлар: соя навлари, фотосинтез, барг майдони.

Fozilov Sh.M.

Termez State University, teacher Surkhandarya, Uzbekistan

LEAF AREA INDICATORS OF DIFFERENT SHADOW VARIETIES IN SURKHANDARYA REGION

Annotation: The paper provides information on the study of bioecological and morphophysiological properties of various soybean varieties in the conditions of the Surkhandarya region. In the course of the experiments, such as the area of the leaves, the number of pigments, the net productivity of photosynthesis. According to the results, it was noted that the variability of the above indicators in the assortment of varieties depends on their biological and varietal characteristics.

Key words: soybean varieties, photosynthesis, leaf area.

Кириш.

Сурхондарё вилоятининг узига хос тупрок-иклим шароитларида турли соя навлари баргларида фотосинтез жараёнларининг асосий курсаткичи - барг сатхд урганилди.

Тад^и^от объекти ва услублари. Тадкикот ишлари дала ва вегетацион тажрибалар усули асосида амалга оширилди. Тадкикотлар Пахта селекцияси, уруFчилиги ва етиштириш агротехнологиялари илмий тадкикот институти Сурхондарё илмий тажриба станциясида далаларида олиб борилди. Ишланишлар объекти сифатида 4 та истикболли (мах,аллий Барака, Тумарис Ман-60, Устоз ММ-60 ва хорижий Вилана) соя навларидан

фойдаланилди. Экспериментал тажрибалар дала шароитида турт кайтарикли, 24 м2 булган майдончаларда олиб борилди.

Барг сатхини аниклашда энг кулай ва самарали усул хисобланган кесмалар методи[4], фотосинтез соф махсулдорлигини аниклаш учун эса А.А.Ничипорович методи (Кидда, Веста и Бриггса формуласи асосида) дан [5] фойдаланилди.

Тад^и^от натижалари ва унинг му^окамаси. Х,осилдорликни аниклашда усимликларнинг фотосинтез фаоллигининг асосий курсаткичларидан бири бу- барг майдони сатхининг катталиги ва унинг шаклланиш динамикасидир, чунки усимликларининг барг майдони етарлича тез усса, оптимал кийматга еришса ва кейин узок вакт давомида фаол колса, буларнинг барчаси фотосинтетик фаол нурланишдан фойдаланиш жараёнига жуда самарали таъсир килади. Соя усимлигидан юкори хосил олишнинг энг мухим шартларидан бири - экиннинг ассимиляция юзасининг оптимал майдони ва унинг ишлаш самарадорли хисоблади.

Аммо, усимлик баргларининг купайган майдони хар доим хам юкори хосил олишга ёрдам бермайди, чунки бу холда усимлик екинларида урта ва пастки кават баргларининг узаро сояланиши кескин ортади. Буларнинг барчаси усимликларнинг урта ва пастки барглари ёритилишининг кескин ёмонлашишига олиб келади ва фотосинтезнинг аник махсулдорлиги хамда усимлик хосилининг пасайишига хам олиб келиши мумкин

Усимликлар усиши ва ривожланишининг дастлабки боскичларида барглар майдонининг етарли эмаслиги ва хаддан ташкари органик моддаларга эхтиёжнинг куплиги ассимиляция махсулотларини окилона кайта таксимланиши учун фотосинтетик фаол нурлардан фойдаланишнинг камайишига сабаб булади. Шу муносабат билан усимликларнинг кучли фотосинтез аппаратини шакллантириш ва унинг унумли ишлашини таъминлаш мухим илмий муаммодир, чунки, хосил хажми ва барглар майдони уртасида туFридан -туFри боFликлик мавжуд.

Турли соя навлари усимликларининг ривожланиш даврларида барг сатхининг узгариши буйича олинган натижалар 1-жадвалда келтирилган.

Тажриба натижаларига кура урганилган барча соя навлари усимликларининг барг сатхи ривожланиш даврлари буйича ортиб борди. Барака навида бир туп усимлигининг барг сатхи Fунчалаш даврида 295,4±1,77 см2 , ялпи гуллаш даврида 865,4±11,32 см2, дуккаклар шаклланиш даврида 2662,8±13,85 см2 ни ташкил килди.

1-жадвал

Соя навлари барг юзасининг узгариши

(см2/туп хисобида)

Соя навлари Ривожланиш даврлари

Гунчалаш Ялпи гуллаш Дуккак шаклланиши

Барака 295,4±1,77 865,4±11,32 2662,8±13,85

Тумарис ман-60 300,4±3,02 911,5±12,69 1646,7±13,89

Устоз ММ-60 320,5±2,74 812,9±13,55 1662,4±12,16

Вилона 298,2±1,55 729,9±12,47 1120,5±11,24

Тумарис ман-60 навида эса бу курсаткичлар тегишли тарзда 300,4±3,02, 911,5±11, 33 ва 1646,7±13,89 см2 га тенг булди. Соянинг Устоз ММ-60 навида барг сатхи тегишли тарзда Fунчалаш даврида 320,5±2,74 см2, ялпи гуллаш даврида 812,9±13,55 см2, дуккак шаклланиш даврида 1662,4±12,16 см2 ни ташкил килди.

Хорижий - Вилана навида барг сатхи тегишли тарзда Fунчалаш даврида 298,2±1,55 см2, ялпи гуллаш даврида 729,9±12,47 см2, дуккак шаклланиш даврида 1120.5±14,24 см2 ни ташкил килди.

Шундай килиб, урганилган соя навлари усимликларининг барг юзаси навларнинг биологик хусусиятларига хамда шароитнинг бевосита таъсирига боFлик равишда шаклланиши кузатилди. Барг юзаси вегетация давомида дуккакларнинг шаклланиш давригача ортиб боради, кейинчалик пастки баргларнинг куриб тукилиши хисобига кескин камаяди.

Экинларда ассимиляция киладиган юзанинг шаклланиш динамикасини урганиш ва унинг оптимал катталиги учун шароит яратиш катта амалий ахамиятга эга, чунки улар билан боFлик фотосинтез параметрлари экинлар хосилдорлигини шакллантиришда катта рол уйнайди.

Хулоса. Шундай килиб, урганилган соя навларининг барг юзаси навларнинг биологик хусусиятларига боFлик холда вегетация давомида узгариши аникланди.

АДАБИЁТЛАР

1. Медведев С.С. Физиология растений. Санкт-Петербург, 2004.- 336 с.

2.Балакай, Г.Т. Соя: экология, агротехника, переработка / Г.Т. Балакай, О.С. Безуглова. - Ростов н/Д: Феникс, 2003. - С. 69-70.

3.Шаповал О.А. Фотосинтез и продуктивность сои при использовании регуляторов роста растений комплексного действия/ О.А.Шаповал, М.Т. Мухина // Агро XXI, 2015.- № 4-6. - С. 28-29.

4. Практикум по физиологии растений / Н.Н. Третьякова, Т. В. Карнаухова, Л. А. Паиичкин и др. - М.: Агропромиздат, 1990. - 271 с.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.