Научная статья на тему 'СУРХОНДАРЁ ВИЛОЯТИ ШАРОИТИДА ТУРЛИ СОЯ НАВЛАРИДА ПИГМЕНТЛАР МИҚДОРИ ВА ФОТОСИНТЕЗНИНГ СОФ МАҲСУЛДОРЛИГИ КЎРСАТКИЧЛАРИ'

СУРХОНДАРЁ ВИЛОЯТИ ШАРОИТИДА ТУРЛИ СОЯ НАВЛАРИДА ПИГМЕНТЛАР МИҚДОРИ ВА ФОТОСИНТЕЗНИНГ СОФ МАҲСУЛДОРЛИГИ КЎРСАТКИЧЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Гуманитарные науки»

CC BY
3
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
соя навлари / фотосинтез / пигмент / фотосинтез соф маҳсулдорлиги. / soybean varieties / photosynthesis / pigment / leaf area / net productivity of photosynthesis.

Аннотация научной статьи по Гуманитарные науки, автор научной работы — Фозилов Ш. М.

Мақолада Сурхондарё вилояти шароитида турли соя навларининг биоэкологик ва морфофизиологик хусусиятларини ўрганиш бўйича олинган маълумотлар келтирилган. Тажрибалар давомида фотосинтетик кўрсаткичлардан пигментлар миқдори, фотосинтезнинг соф маҳсулдорлиги аниқланган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

INDICATORS OF THE QUANTITY OF PIGMENTS AND NET PRODUCTIVITY OF PHOTOSYNTHESIS IN DIFFERENT SOY VARIETIES IN SURKHONDARYO REGION

The paper provides information on the study of bioecological and morphophysiological properties of various soybean varieties in the conditions of the Surkhandarya region. In the course of the experiments, photosynthetic indicators were determined, such as the area of the leaves, the number of pigments, the net productivity of photosynthesis. According to the results, it was noted that the variability of the above indicators in the assortment of varieties depends on their biological and varietal characteristics.

Текст научной работы на тему «СУРХОНДАРЁ ВИЛОЯТИ ШАРОИТИДА ТУРЛИ СОЯ НАВЛАРИДА ПИГМЕНТЛАР МИҚДОРИ ВА ФОТОСИНТЕЗНИНГ СОФ МАҲСУЛДОРЛИГИ КЎРСАТКИЧЛАРИ»

УДК 581.1

Фозилов Ш.М.

Термиз давлат университети, уцитувчи Сурхондарё, Узбекистон

СУРХОНДАРЁ ВИЛОЯТИ ШАРОИТИДА ТУРЛИ СОЯ НАВЛАРИДА ПИГМЕНТЛАР МЩДОРИ ВА ФОТОСИНТЕЗНИНГ СОФ МАХСУЛДОРЛИГИ КУРСАТКИЧЛАРИ

Аннотация: Мацолада Сурхондарё вилояти шароитида турли соя навларининг биоэкологик ва морфофизиологик хусусиятларини урганиш буйича олинган маълумотлар келтирилган. Тажрибалар давомида фотосинтетик курсаткичлардан - пигментлар мицдори, фотосинтезнинг соф маусулдорлиги аницланган.

Таянч сузлар: соя навлари, фотосинтез, пигмент, фотосинтез соф маусулдорлиги.

Fazilov Sh.M.

Teacher Termez State University Surkhandarya, Uzbekistan

INDICATORS OF THE QUANTITY OF PIGMENTS AND NET PRODUCTIVITY OF PHOTOSYNTHESIS IN DIFFERENT SOY VARIETIES IN SURKHONDARYO REGION

Annotation: The paper provides information on the study of bioecological and morphophysiological properties of various soybean varieties in the conditions of the Surkhandarya region. In the course of the experiments, photosynthetic indicators were determined, such as the area of the leaves, the number of pigments, the net productivity of photosynthesis. According to the results, it was noted that the variability of the above indicators in the assortment of varieties depends on their biological and varietal characteristics.

Key words: soybean varieties, photosynthesis, pigment, leaf area, net productivity of photosynthesis.

Кириш. Фотосинтез - бу яшил усимликнинг барча органларини тулик ишлашини таъминлайдиган ва ер юзида кайта тикланадиган энергиянинг глобал табиий манбаи. Шу сабабли у кишлок хужалик усимликларини ишлаб чикариш жараёнининг асосий омили булиб хизмат килади, бунинг натижасида х,осил таркибидаги органик моддаларининг 95 фоизигача х,осил булади [1]. Усимликларни озиклантиришнинг асосий жараёни булган фотосинтез уларнинг биологик хусусиятларига хдмда

комплекс таш^и омиллар- куёш нури, хаво харорати, ундаги карбонат ангидрид микдори, тупрок намлиги ва минерал моддалар билан озикланиш даражасига боFлик [2].

Усимликнинг хаётий фаолияти фотосинтезга боFлик ва аксинча, метаболизм, усиш ва ривожланишнинг барча жараёнлари фотосинтез аппарати тузилишини ва унинг фаолиятини олдиндан белгилаб беради. Шунинг учун асосий эътибор усимликларнинг фотосинтез фаоллигига, яъни ассимиляция килиш юзасининг улчамига ва фотосинтез учун кулай шароитлар булган даврга энг куп таъсир курсатадиган белгилар ва хусусиятларига каратилиши керак[3].

Мухит шароитларининг хар кандай узгариши авваламбор фотосинтез жараёнларининг жадаллиги ва йуналишига таъсир килади. Бу эса пировардида усимликнинг усиши, ривожланиши ва хосилдорлигининг узгаришларига олиб келади. Усимликларнинг турли иклим ва тупрок шароитларида усиши ва хосилдорлиги турли физиологик жараёнларнинг, айникса фотосинтезнинг мухит шароитларига мослашишига боFлик булади.

Шу боисдан, Сурхондарё вилоятининг узига хос тупрок-иклим шароитларида турли соя навлари баргларида фотосинтез жараёнларининг асосий курсаткичлари - пластид пигментларининг микдори фотосинтезнинг соф махсулдорлиги ва бошкалар урганилди.

Тад^и^от натижалари ва унинг му^окамаси. Юкоридаги маълумотлардан келиб чикган холда, биз соя навларининг фотосинтетик хусусиятларини уларнинг ривожланишининг фазалари буйича ургандик.

Х,осил салмоFи барглар функциясининг жадаллигига боFлик булиб, у фотосинтезнинг соф махсулдорлиги курсаткичи билан бахоланади. Усимликлар махсулдорлигининг усиши уларнинг хаётий фаолиятининг иккита асосий жараёни - фотосинтез ва усишнинг мувозанати билан таъминланади. Усимликлардаги умумий функционал ва метаболик узгаришларни акс эттирувчи усиш жараёнлари уларнинг биомасса ва курук моддалар тупланиши билан чамбарчас боFликдир. Усимликларнинг фотосинтез фаоллиги барг аппаратининг ассимиляция килувчи юзаси катталиги ва унинг иши билан чамбарчас боFлик. Шунинг учун, баргларнинг фаоллиги нима эканлигини ва бу хар хил таъсирларга боFликлигини билиш жуда мухимдир. Бу курсаткичлар экинларнинг фотосинтез потенциали ва фотосинтезнинг соф махсулдорлиги хисобланади Маълумки, фотосинтез жараёнида усимликларнинг усиши, ривожланиши ва купайиши учун зарур булган турли бирикмалар хосил булади. Усимлик генотипига ва яшаш мухитига боFлик холда фотосинтездаги ассимилиятлардан турлича самарали фойдаланади. Шу боисдан, Сурхондарё вилояти шароитида турли соя навларининг фотосинтез соф махсулдорлиги турли вегетация даврларида аникланди. Олинган натижалар 2-жадвалда келтирилган.

Турли соя навлари усимликларида фотосинтез соф махсулдорлиги соя навларининг биологик хусусиятларига боFлик холда вегетация даврларида турлича эканлиги аникланди. Соянинг Устоз ММ-60 ва Вилана навларида фотосинтез соф махсулдорлиги бошка навлардагига кура юкорилиги кузатилди. Барча соя навларида фотосинтез соф махсулдорлиги Fунчалаш давридан дуккаклар шаклланиш давригача ортиб борди, яъни, унинг максимал киймати ялпи гуллаш даврига туFри келди, дуккак шаклланиши даврида эса эса бироз секинлашди.

2-жадвал

Сурхондарё вилояти шароитида соя навларида фотосинтез соф

махсулдорлиги (г/м2/сут)

Соя навлари Ривожланиш даврлари

Гунчалаш Ялпи гуллаш Дуккак шаклланиши

Барака 8,93±1,57 9,60±1,12 9,11±0,54

Тумарис ман-60 7,34±0,42 7,87±0,86 7,58±0,63

Устоз ММ-60 9,33±1,02 10,72±0,75 9,57±0,52

Вилана 8,11±0,73 12,39±1,63 9,79±0,83

Баргларнинг фотосинтетик пигментлари фотосинтез реакциясини ва биосферадаги ялпи бирламчи ишлаб чикаришни тавсифловчи асосий курсаткичдир. Улар фотосистемаларни химоя килишда ва бошка усиш функцияларида марказий рол уйнайди [6].

Барглардаги хлорофиллар микдори фотосинтетик фаолиятнинг асосий курсаткичларидан бири булиб, у барглар майдони курсаткичи каби улчовлар билан биргаликда усимликларнинг махсулдорлиги учун жуда мухим омил хисобланади. Шу боис дала тажрибаларида устирилган соя навларининг баргларидаги пластид пигментларининг микдори урганилди. Олинган натижалар 3-жадвалда келтирилган. Тадкикотлар натижаларига кура, соянинг Вилана ва Тумарис ман-60 навлари баргларида хлорофиллнинг микдори бошка навларларга нисбатан юкори эканлиги аникланди.

Хулоса. Шундай килиб, урганилган соя навлари баргларидаги пластид пигментлари микдорининг навларнинг биологик хусусиятларига боFлик холда вегетация давомида узгариши аникланди. Пластид пигментларининг юкори микдорлари усимликдаги фотосинтетик жараёнларнинг жадаллигини муайян даражада ифодалаб, уларнинг усиши, ривожланиш суръатларини ва хосилнинг салмоFини таъминлайди.

Олиб борилган тадкикотлар шуни курсатдики, усимликларнинг барг сатхи, фотосинтезнинг соф махсулдорлиги ва баргдаги пластид

пигментларининг мивдори соя навларининг биологик хусусиятларига ва етиштириш шароитларига бевосита боFликдир.

АДАБИЁТЛАР

1. Медведев С.С. Физиология растений. Санкт-Петербург, 2004.- 336 с.

2.Балакай, Г.Т. Соя: экология, агротехника, переработка / Г.Т. Балакай, О.С. Безуглова. - Ростов н/Д: Феникс, 2003. - С. 69-70.

3.Шаповал О.А. Фотосинтез и продуктивность сои при использовании регуляторов роста растений комплексного действия/ О.А.Шаповал, М.Т. Мухина // Агро XXI, 2015.- № 4-6. - С. 28-29.

4. Практикум по физиологии растений / Н.Н. Третьякова, Т. В. Карнаухова, Л. А. Паиичкин и др. - М.: Агропромиздат, 1990. - 271 с.

5. Ничипорович А.А., Строгонова Л.Е., Чмора С.Н., Власова М.П. Фотосинтетическая деятельность растений в посевах. М.; Л.: Изд-во АН СССР, 1961.- 137 с.

6.Андрианова Ю.А. Хлорофилл и продуктивность растений/ Ю.А. Андрианова, И.А. Тарчевский. - М.: Наука, 2000. - 158 с.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.