УДК 811.21/22-55:811.112.2 РО^ОИ ИФОДАИ СЕМАНТИКИИ ЧУМЛАИ ПАЙРАВИ МУАЙЯНКУНАНДАИ ЗАБОНИ ТОЧДКЙ ДАР ЗАБОЩОИ ОЛМОНЙ ВА РУСЙ
Абдулхайрова С.Х
Таджикский нацтональный университет
Тахлилу тахкики чумлахои мураккаб таърихи тулониро дар бар мегирад. Чумлахои мураккаб яке аз вохидхои олиташаккули синтаксис мебошад, ки он аз ду ва ё зиёда чумлахои содд а ташкил ё фта, д ор ои ягонагии маъно с охт ва интонатс ия ме б ошад. Мавзуъи чумл ахои мур аккаб хеле муш кил ва д ар навбати худ шавковар ва бахсталаб мебошад, ки дар тахкики он забоншиносони русу точик А.Белинитский, Ю.А.Рубинчик, Ш.Рустамов, Ниёзмухаммадов, Л.Бузургзода, БДочизода, Д.Т.Точиев, С.Атобуллоев ва Д.Хочаев ва дигарон сахми бузург гузоштаанд.
Мо тасмим гирифтем, ки дар маколаи мазкур танхо як намуд и чумлахои мураккаби тобеъи бо пайрави муайянкунандар о мавр иди тахлилу тахкики типологй кар ор дихем.
^исмати асосй Чумлаи пайрави муайянкунанда исм ва чонишинхои шахсии сарчумлар о муайян мекунад. Дар байни чумлаи пайрав ва калимаи муайяншаванда муносибати атрибутй мавчуд буда, гоххо вобаста ба омилхои гуногуни лугаву грамматикй тобишхои дигари маъной ифода мешавад. Дар иф одаи тобишхои модалй макоми воситахои гуногуни лугавию грамматикй алалхусус сигахои
ф еъл басо калон аст.[9, с.243]
Аломати асосии чумлаи пайрави муайянкунанда ин аст, ки ба яке аз аъзохои субстантивии сарчумла муносибатх,ои маъноиву грамматикй дорад. Ин гуна аъзохо аксар бо исм, камтар бо чо нишинх ои шах с й в а ягон ягон б о масд ар иф од а меш ав ад:
A) Бо исм. Мисол: Рахими ^анд б оре ба ман аз кахрамонихои аф сонавии одамони зинда хикоя мекард. [10, с .33] ~ Manchmal erzählte mir Rahimi Kand von Heldentaten einiger Leute, die noch lebten. [11.33s] ~ Иногда Рахими Канд повествовал о легендар ном героизме живых людей. [12, с. 14]
Дар чумлаи забони точикй муайянкунандаи аслй ифода гардида дар забони олмонй бошад, чумлаи пайрави муайянкунанда die noch lebten бо чонишинхои нисбии die ифода гардида ба сарчумла тобиши маъногй медихад.Дар чумлаи з абони русй бошад калимаи " «иногда» ба чои боре ба ман партофта шудааст.
Б) Бо чонишин. Мисол: Лекин шунидам, ки шумо аз думболагириам да уащи ман бадгумон шудаед - «атои шуморо ба лжри шумо бахшидам»- гуён суханони худро уазломезона ба охир расонидам. [10. 43 s] ~ Aber nach dem ich erfaren hatte, wie sie über mich dachten, entschied ich mich Ihnen ihre Gabe zurück geben, scholoss ich scherzent. [11.47s] ~ Одноко, узнав, что моя попытка познакомиться с вами вызвала у вас нехорошие подозрения, я решил «вернуть вам ваш дар обратно»- закончил я шутливо. [12.31s]
B) Бо масдар. Мисол: Албатта, дар он вацт ба сузиши даст дищат карда истодан мумкин набуд ва ба зудию чолокй худро ба канор кашидан даркор буд. [10.75 c] ~ Однако мне было не до боли, -я думал как бы скорее выбраться на берег. [12.32c]~ Hielt mich mit einer Hand am Steigbügel fest. Wäre ich eingebrochen, hätte ich mich so immer noch retten. [11.92s]
Чумлаи пайр ави муайянкунанда д ар забони точикй тавассути пайвандаки тоб еъкунандае, ки дар забони олмонй бо чонишинхои нисбии der, die, das, deren, dessen, wie, welche ва дар забони русй бо пайвандаки -который (-ая -ое) иф ода мегардад.
Чумлаи пайрави муайянкунанда аломату холати бевосита ва ё бавоситаи предметро нишон медихад , ки он ба худи предмети муайяншаванда мансуб аст, ки ба вай нисбат дода шудааст , муайяншаванда дар хамин холату вазъият вокеъ гардидааст, д ар бор аи вай маълумот дода мешавад.
Ба вазифаи калимаи муайяншавандаи сарчумла хамаи навъхои лугавию грамматикии исмхо истифода мешаванд. Албатта , дарачаи истифодаи хамаи онхо якхел нест . Масалан: Ба вазифаи муайяншаванда исмхои чинси конкрет нисб ат ба исмхои хос ф аровонтар меоянд, доираи истиф одаи семантикй хам б а исмхои конкр ет махдуд аст. Ин ход иса ба маъною мохияти лугавию грамматикии онхо марбут аст. Чумлахои пайрави муайянкунанд а вобаста ба маънои чумлаи пайрав ва хусус ияти исми муайяншаванда, муносибати умумии семантикиву грамматикии чумлаи пайраву сарчумла ба якчанд гурух таксим мешаванд; [9, с.244]
1) Чумлаи пайрави тавсифи. Чумлаи пайрави тавсифй аломату хосияти мансуб и пр едметро нишон медихад, сифатхои зохириву ботинии предметро иф ода менамояд. Мисол: Дар деуаи Розмоз Арбоб- Хотам ном одами баобруе уаст, рост ба уавлии у меравед. [10.70c] In Rosmos lebt ein höchst angesehener Mann, der Arbob Hotam Sie reiten geradewegs zu ihm. [11.84c] В Розмозе есть весьма почтенный человек арбабХатам. Вы заедете прямо к нему.[12, с.50]
Дар чумлаи пайрави забони точикй пайвандаки «ки» партофта шуда шуд ааст Арб об Хртам ном одами баобруе хаст,дар забони олмонй бошад бо чонишини нисбии «^^'(который) ифода гардидааст.Дар забони русй бошад пайвандаки « который» партофта шудааст.
2)Чумлаи пайрави ташбех,й. Чумлаи пайрави ташбехй муайянкунандаи ташбехй аломати предмет ва хосияту характери онро батарзи зиташбеху киёс муайян мекунад.Мисол: К^орй-Исмат монанди хорпушти шаттахурда, ки сару пояшро ба дарун мекашид кулулаю лунда шуд. [10, с.95] Kori zog den Kopf zwischen den Schultern und rollte sich, wie ein verängstigter Igel.[11, с.84]
Дар ин чумла бошад ^орй- Исмат ба хорпушт ташбех дода шуда ва сару пояшро ба дарун мекашид кулулаю лунда шуд. Дар з аб они олмонй wie ein verängstigter Igel тарчума шудааст.
Б ояд кайд кард, ки дар забоншиносии точик аввалин бор Давлатбек Хрчиев хар акат намудааст, ки чумлаи пайрави муайянкунандаро тасниф намояд, ба хамин муносибат у чумлахои пайрави ташбехиро бо истилохи «киёсй - монандй» ба гурухои зерин чудо намудааст. Чудокунй-муайянкунандагй, киёсй-монандй, эзохй [13, с. 14-18].
Б а хамин муносибат у чумлахои пайрави ташб ехиро бо истилохи «киёсй-монандй» б а гуруххои алохида чуд о намудааст. Ин икдоми хуб ест дар тасниф и ин чумлаи пайр ав, аммо ба ду гурухи дигар таксим намудани навъи чумлаи муайянку нанда ба мавр ид меб ошад. Чунки д ар гурухи якум маънои ташбех на бовоситаи чумлаи пайрав, балки бо воситаи холи монанди таркиби сарчумла ба амал омад ааст . [13.7c]
Чумлаи пайрав бо аломати хосияти монандиро ифода мекунанд. Мисол: Намуди вай мисли к e , х у ч х ш .
Э.Чумлаи пайрави х,олй холи амал ва холату вазъияти предметро муайян мекунад.Мисол:
Миршаб, ки то он вацт аз паси даста меомад якбора сари аспашро ба паскучаи бозори ангишт ба тарафи Чорсу гардонда ба суи посбонгощ худ рщсипор гардид. [10.52c] ~ Der Mirschab, der hinter seiner Abteilung ritt, wondete das Pferd in Richtung auf die Basarkreuzung zu einem Wachhaus [11, с.61] Миршаб замыкавший свой отряд повернул коня назад поскокал в переулок где торгуют углем затем по направлению к своему сторожевому посту у базарного перекреска.[12, с.31]
Дар чумлаи з абони точикй пайвандаки тобеъкунандаи" ки» баъд аз калимаи миршаб» омада ба чумла тобиши маънои дода , калимаи «якбора» дар холи холат ифода гардидидааст.Дар забони олмонй бошад бо чонишини нисбии «der» ифода гардидааст. Дар забони русй бошад баръакс пайвандаки"но» ва пайвандаки тобеъкунандаи «который» партофта шудаа дар ин чо нобаробарии хиссахои нут; дид а мешавад.,яъне конвенсия ба амал омадааст.
4. Чумлаи пайрави таъинй;Чумлаи пайрави муайянкунандаи таъинй вазифа ва таъиноти предметро нишон медихад.Мисол: Ман 22-юми октябр аз Тошканд баргашта ба Самарцанд омада, дар он цо дар як мактаби миёнае, ки барои бачагони халцхри мащпли аз Хукумати Совети кушода шуда буд, муаллим шудам. Am 22 Oktober kehrte ich zurück aus Toshkent in Samarkand dort arbeitete als Lehrer in der Mittelschule die von Sovetregierungfür den Kindern dieser Region eröffnet hatte.
Дар забони тачикй чумлаи «як мактаби миёнае, ки барои бачагони ма^аллй аз Хукумати Советй кушанда шуда буд чумлаи пайрави таъинй мебошад, дар заб они олмонй бошад «als Lehrer in der Mittelschule, die von der Sovjetregierung für die Kinder dieser Region eröffnet hatte.» тарчума шудааст Дар ин чо тарчумаи мантикй б а наз ар мерасад.
5. Чумлаи пайрави со^ибй. Чумлаи пайрави муайянкунандаи сохибй моликияту сохибияти предметро меф ахмонад: Дуруст аст, ки ду се ууцра дорам, ки онхр аз падарам мерос мондаанд. [10.43c] Doch ich nenne zwei, drei Zellen, mein eigen, die mir mein seliger Vater vererbt hat. [11.s47] Но у меня есть две три худжри которые достались мне в наследство от покойного отца. [12, с. 19]
Дар чумлаи забони точикй Дуруст аст,ки 2-3хуцра дорамдар забони олмонй хиссачаи doch ich nenne vier-drei Zellen (номбар мекунам) ки онх,о аз падарам мерос мондаанд.
mein eigen-моли ман, боз исми падари ра^матиам илова гардида бо чонишини нисбии die дар шакли чамъ ифода гардидааст. Дар забони русй бошад ба чои doch ich nenne- но у меня есть тарчума шуда бо пайванд аки тобеъкунандаи который ифода гардидааст.
б.Чумлаи пайрави баёния.Чумлаи пайрави муайянкунандаи баёния муносибати гуногуни як предметро ба предмети дигар нишон медихад ё ки ба овардани ном, тахаллус, лакаби худашон ё ягон хешу табор муайян мекунанд: Абдунаби ном як хизматгори цадрдоне доштам, медонед, ки у бемор шуда, ба хонаашрафт ва мурд. [10, с.68-69] Ich hatte den Diener namens Abdunabi, einen treuen und erschrodenen Mann wie Sie wissen wurde er krank, kerte er in sein Dorf zurück und starb. [11, с.84] Был у меня слуга по имени Абдунаби. верный и бесстрашный. Он заболел вернулся в родное селение и умер вы знаете об этом. [12, с.42]
Чумлаи Абдунабй ном як хизматгор-den Diener namens Abdunabi Akk,-Objekt ва Genetiv Objekt (падежи винительный ва родителный) иф ода гардидааст. Дар забони русй бошад пайвандаки который партофта шуда слуга по имени Абдунаби, верный и бесстрашный хамчун лй г .
Тадкикгари чумлаи пайрави муайянкунанда ДДочиев ин навъи чумлаи пайрави муайянкунандаро эзо^й номида д ар ин хусус чунини маълумот додааст.Ин хели чу млахои пайрав аз руи вазиф а хусусияти эзохи ва сохт аз д игар хелхои чумлаи пайр ав эзох медихдд, аммо нависанда ё гуянда барои дуруст тасаввур намудани он предмет дар хусуси ягон хосияти чудогонаи он ъл л г х .Д ч х ё ш п
ъл л г г .
Маънои эзохй басе васеъ буда онро ба хамаи навхои чумлаи пайрави муайянкунанда хатто г ч л п . М ъ х х лх ч г ч л х п
маъною муносиб ати асосии он на он кадар васеъ балки махдудтар мешавад .А хамин чихат маънои эзохиро, ки аз маънои муайянкунанда васеътар аст ба як хели чумлаи пайрави муайянкунанда махдуд карда намешавад.
Сабаби бе калимахои хамнисбат хамчунин бе артикл омадани исмхои муайяншавандаи ин гурухи чумлахои пайрав д ар хаминаст, ки хусусияти баёншавандаги доранд [9, с.347]
б.Чумлаи пайрави тавзехй: Чумлаи пайрави муайянкунандаи тавзехй бо чумлаи пайрави муайянкунанад аи эз охй, ки Ю.А. Рубинчик нишон дод ааст хечгуна умумияте надорад.
Ю.А.Рубинчик хамаи чумлахои муайянкунандаро ба ду гурухи калон муайянкунандах,ои аслй ва муайянкунандщои эзохй таксим намудааст. Ба гурухи дуюм чумлахои пайраверо мансуб медонад, ки исмхои иф одакунандаи ходисаи ф икрй, нут; ва хиссиёт (нукта, мавзуъ, мужда, эломия, умед, натича, во;еият)-р о муайян мекунад. Б а назар и у аломати характерною! ин гурухи чумлахо ин ) х ч ш ш х ) х п лй
истифода мешаванд дар як вакт хам ба саволи муаянкунанда ва хам пуркунанда чавоб мешаванд.[8,
с.146]
Х,аминро хам бояд гуфт, ки исмхои муаяншавандаи ин гурухи чумлахои пайр ав мисли хамагуна исмхо хамеша якхел хусусият зохир намекунанд. МасаланМан чаро ба газаб омада бошам ман ин гуна уазлуои циддимонанди шуморо акнун намешунавам гуфт тоцияфуруш дар уолате ки аз шуриш фаромада буд.[10, с.22]. Ach, wozu sol lich mich gekränktfühlen! Höre ich atwa solehe Scherze von Ihnen zumerstemmel sagte der Tjubitakeshändler, dessen Zorn anscheinend verglos.[11, с.20] Ах что к толку сердиться! Разве впервые я слышу от вас подобные шутки,- сказал более спокойным тоном торговец, гнев которого видимо остыл. [12, с.9]
Чумлаи пайрав мундаричаи исмро нишон намедихад, балки аломати онро мефахмонад. Х,амин тавр вобаста ба вазъияти синтаксисй ва муносибати семантикиву структураи чумлаи пайрав калимаи муаяншавандаро аз ягон чихат эзох медихад ва мохияту мундаричаи онро мекушояд ва аломату холати онро эзох медихад ва дар бораи вай маълумоти иловагй медихад. Тобишхои маъногии гуногун касб намудани чумлаи пайрави муяйнкунанда низ ба хамин муносибати мaъноиву структур ии тамоми чумлахои пайрав вобаста мебошад.
Ч л п х х ч х
х л х ш х . Ч л п хй л
х л п ё ш х , л ш г ч х
г г , х ъл л гй х г .
Ал к ч л п э хй ш ш . Ч л п
асосан пас аз сарчумла вокеъ мегардад. Дар забони адабии точик гоххо чумлаи пайрави муайянкунанда аъзои сарчумларо эзох медихад. Мисол: Фурушандаи тацрибакор ки циддй ё булуавас будани харидорро аз чашмони у мефаумид.[10, с.19] Der erfahrene Händler, der den Leuten ansah, ob sie etwas kaufen oder nur herummäkeln wollten [11, с.21] Опытный торговец который по глазам умел понять- серьезный перед ним покупатель или только желающий прицелится. [12, с.9].
Ин гурухи чумлаи муайянкунанда исми муайяннамуда бо шумораи микдорй ифода мегардад. Ин навъи чумлахои пайр ав низ хам бо пайвандак ва хам бе пайвандак меоянд: Ду кас аз уудаи ин кор мебарояд:- яке сардори участкаи дуюм Олимцон ва дигаре худи шумо.
Чумлаи пайрави субъективи. Чумлаи паврави муайянкунандаи субъективии бахо ва ъ ш х п ш . М л: Модом ки
у ингуна одами бадгумон будааст дигар наруиуро мебинам ва на аз вай ууцра мепурсам.[10, с.41] Wenn er es aber fertigbringt, einen ehrlichen Menschen zu verdächtigen, er sei ein Dieb und ein Räuber, will ich ihn weder sehen noch um eine Zelle bitten![11, с.45] Но раз он способен подозревать честного человека, считать его вором и разбойником не желаю больше не видеть его не просить жельё. [12, с.17]
Хулоса Чумлаи мур аккаби тоб еъ б о пайр ави муайянкунанда яке аз серистеъмолтарин чумлахои мур аккаб ба хисоб мер авад, ки бисёртар онро хам дар нутки хаттй хам дар нутки дахонй вохурдан мумкин аст. Чумлаи пайрави муаянкунанда дар таркиби он ва хамчун дигар намудхои чумлахои пайрав функсияи худро танхо дар алока бо сарчумла ичро менамояд. Барои хамин д ар омузиш и синтаксиси чумлахои мураккаби тобеъ аз он чумла чумлаи мураккаби тобеъ бо пайрави муайянкунанда мафхуми асосии семантикй ва алокаи характерною! маз муни онро эз ох медихад. Дар л й ш х ч л л ч л п гй .
АДАБИЁТ
1. Admoni W. Der Deutch Sprachbau/ Admoni W, Leningrad: 1960, -263c.
2. Архипов. АФ.Самоучитель перевода с немецкого языка на русский/ АФ.Архипов, Москва: Высшая школа ,1991, -254 c.
3. В алгина Н. С. Современный русский язык/ Н. С. В алгина, изд. 3. Высшая шко ла. М, -1991.
4. Gegenwartssprache, Duden Grammatik der deutschen/ Gegenwartssprache, Leningrad: 1984. -804s.
5. Забони адабии хозираи точик.Синаксис/Душанбе:Ирфон, 1970. -268 c.
6. Рустамов Ш.Грамматикаи забони хозираи адабии точик/ Ш.Рустамов, Душанбе: 198. -324 c.
7. Рустамов Ш, Б.Камолиддинов. Грамматикаи адабии забони хозираи точик. Чилди 3.Чумлахи мураккаб/ Ш.Рустамов, Б.Камолиддинов, Душанбе: Дониш,1989. -300 c
8. Рубинчик Ю.А. Сложною предложения с придаточным определительном. / Рубинчик Ю.А 1980.-146c
9. Рустамов.Шарофиддин. Грамматикаи забони точикй. Мушкилоти синтаксис. / Рустамов Шарофиддин, Душанбе: Маориф, 1988. -340 с
10. Садриддин Айнй.Марги судхур.Чилди 4/ Садриддин Айнй. Сталино бод: 1961.-316 с
11. S.Ayni.Tod des Wucherers/ S.Ayni, Berlin:1966. -263 S.
12. С.Айни. Смерить рюстовщика/ Айни.С, М,1978.-156 с
13. Ходжаев Д. Сложно подчиненные предложения с придаточным о пределительными в со временно м таджикско м литературном языке/ Д. Ходжаев, Душанбе 2021,- 172 c
14. Шендельс Е.И..Грамматика нимецкого языка/ Е.И. Шендельс, М.: München:1954. -320c
15. Hilke Dreyer, Richard Schmitt, Lehr-und Übungsbuch der deutschen Grammatik/ Hilke Dreyer, Richard Schmitt, München:1991. -300s.
РОХХОИ ИФОДАИ СЕМАНТИКИИ ЧУМЛАИ ПАЙРАВИ МУАЙЯНКУНАНДАИ ЗАБОНИ ТОЧИКЙ ДАР ЗАБОНХОИ ОЛМОНЙ ВА РУСЙ
Чумлаи пайрави мураккаби тобеъ яке аз мавзущои мубрами музимтарини замони муосири соуаи забоншиносй мебошад.
Дар мацолаи мазкур тасмим гирифта шудааст, ки яке аз намудзои пурмазрули цумлаи мураккаби тобеъ, ифодаи цумлаи пайрави муайянкунанда дар забощои олмонй ва русй мавриди тазлилу тащици типологй царор дщем.
Чумлаи пайрави муайянкунанда ба мисли дигар цумлщои мураккаби тобеъ яке аз во$ид$ои олиташаккули синтаксис мебошад, кй он аз ду ва ё зиёда цумлщои содда ташкил ёфта дорои ягонагии семантики ,сохт ва интонатсиямебошад.
Мавзуи цумлщои мураккаб хеле мушкил ва дар навбати худ хеле шавцовар ва бахсталаб мебошад,кй дар тацци он забоншиносони хорицй чй тавре,ки дар боло дарц намудам сазми бузург гузоштаанд.
Чумлаи мураккаби тобеъ бо пайрави муайянкунанда яке аз сермщсултарин ба зисоб рафта онро дар нутци хаттй ва зам дщонй вохурдан мумкин аст.
Чумлаи пайрави муайянкунанда дар таркиби он ва замчун дигар намудхои цумлаи пайрав функсияи худро танзр дар алоца бо сарцумла ицро менамояд.
Хадафи мацола Бинобар ин дар омузиши синтаксисии цумлщои мураккаби тобеъ .аз он цумла, цумлаи мураккаби тобеъ бо пайрави муайянкунанда мафзуми асосии семантикй ва алоцаи характерноки онро эзоз медизрд.;
Дар забони олмонй бошад он натащо исми сарцумларо муайян мекунад,балки худи сарцумларо низ ба пуррагй ифода мекунад.Он дар забони тоцикй бо пайвандаки кй, дар забони олмонй бо цонишищои нисбии der ,die, das(m руи категориям цинсият ва тасрифи падеж deren,dessen, welcher, solcher дар шакли цамъ. Дар забони русй бошад бе пайвандак ва бо пайвандаки тобеъкунандаи который, которая ,которое ва шакли цамъ которые бо тасриф дар падежзои гуногун ифода мегарданд.
Натицаи татцицот нишон дод, ки ягонагй ва фарцияти цумлазои пайрави муаяйнкунанда дар мисолзои дар мацола оварда шуда, ба таври бояду шояд мавриди тазлилу тазцици типологй царор гирифтааст. Мисолзо аз шозасари сардафтари адабиети советии тоцик устоди гиромцадр САйнй «Марги судхур» дар забонзои омухташаванда мавриди тазлилу тазциц царор гирифт.
Калидвожахо: цумлаи мураккаби тобеъ, цумлаи пайрави муайянкунанда, исм, феъл, цонишин, хабар,цонишинзои нисбй, пешоянд, пайвандак, зол вамасдар.
СПОСОБЫ СЕМАНТИЧЕСКИХ ВЫРАЖЕНИЙ СЛОЖНОПОДЧИНЁННЫХ ПРЕДЛОЖЕНИЙ С ПРИДАТОЧНЫМИ ОПРЕДЕЛИТЕЛЬНЫМИ В ТАДЖИКСКОМ,
НЕМЕЦКОМ И РУССКОМ ЯЗЫКАХ
Сложноподчиненные предложения с придаточными определительными являются одной из важнейших и актуальных тем в области современной лингвистики.
В данной статье исследуются типологические анализы сложноподчиненных предложений с придаточными определительными таджикского языка в немецком и русском языках их сходства и различия.
Сложноподчиненные предложения с придаточными определительными, как и другие виды сложноподчиненных предложений являются наиболее употребляемыми синтаксическими единицами, которые состоят из двух или более простых предложений.
Тема сложных предложений считается очень трудной и актуальной, но и в своё время является очень интересной и дискуссионной темой.
Она имеет очень древнюю и длинную историю. В этой области языкознания, то есть грамматике а также некоторой части синтаксиса проводились и проводятся много исследований. Многие зарубежные и отечественные исследователи и учёные внесли большой вклад, который был подчеркнут в данной статье.
Сложноподчиненные предложения с придаточными определительными одно из наиболее употребляемых, которые наиболее часто встречаются в устной и письменной речи.
Сложноподчиненные предложения с придаточными определительными выполняют свою функцию по отношению к главным предложениям.
Поэтому, при изучении синтаксиса сложноподчиненных предложений, также с придаточными определительными определяют семантическое значение и объясняет характерность отношения.
• В немецком языке оно не только определяет имя существительное в главном предложении, но и полностью выражает само главное предложение. В таджикском языке употребляется чаще союз"ки",а в немецком относительные местоимения «der ,die,das и косвенных падежей deren, dessen множественного числа.
• В русском языке они выражаются союзами который ,которая, которое и множественное число которые и их спряжении в падежей.
• Для типологического анализа и исследования были использованы примеры из повести САйни «Смерть роставщика"в изучаемых языках.
Ключевые слова: сложное предложение, сложноподчиненные предложения, сложноподчиненные предложения с придаточными определительными,имя существительное, глагол, определение, союзы, предлог, обстоятельства, инфинитив, относительное местоимение, причастие и другие.
THE WAYS OF SEMANTIC EXPRESSIONS OF COMPLEX SENTENCES WITH SUBORDINATE DETERMINANTS IN TAJIK, GERMAN AND RUSSIAN LANGUAGES
The ways of semantic expression of complex sentences with subordinate determinants in tajik, german and russian languages the definite article in German and Russian. Is one of the most important them in modern linguistics.
In this article, the author researches typological analysis of one of the most productive types of compound sentences, the expression of the determiner in German and Russian and their differentation
The determiner, like other subordinate compound sentences, is one of the most highly developed units of syntax, consisting of two or more simple sentences with semantic unity, structure, and intonation.
The subject of complex sentences is very difficult and, in turn, very interesting and controversial, and foreign linguists, as I have mentioned above, have made a great contribution to its study.
A compound subordinate clause with a definite article is one of the most productive and can be found in both written and oral speech.
The defining follower sentence in its composition and, like other types offollower sentences, performs itsfunction only in relation to the header.
Therefore, in the syntactic study of complex subordinate clauses, including the subordinate clause with the determiner, explains the basic semantic concept and its characteristic connection;
In German language, is not only defines the name of the translation, but also fully expresses the translation itself. In the Russian language, without a conjunction and with a subordinate clause, which is expressed in different cases.
The unity and difference of the sentences of the definite article in the examples given in the article have been fully analyzed and typologically studied. Examples from the masterpiece of the Tajik Soviet literature, the honored master S. Ayni «Death ofa profiteer»in the studied languages were analyzed.
Keywords: compound sentence, subordinate clause, noun, verb, pronoun, message, relative pronouns, prefix, conjunction, case and infinitive. Сведения об авторе:
Абдулхайрова Сулхинисо Хакимовна - старший преподователь общеуниверситетской кафедры немецкого и французского языков Таджикского национального университета. Адрес:734025. Республика Таджикистан, г. Душанбе, Рудаки.17. E-mail: [email protected] Тел.: (+992) 935299992 About the author:
Abdulkhayrova Sulhiniso Hakimovna - senior lecturer Department of German and French languages Tajik National University,. Address: 734025. Republic of Tajikistan, Dushanbe city, Rudaki 17. E-mail: [email protected] Phone: (+992) 935299992