Raseljavanje kao logistička operacija Текст научной статьи по специальности «Компьютерные и информационные науки»

Mr Boban Milošević,

major,

Vojna akademija, Beograd

RASELJAVANJE KAO LOGISTIČKA OPERACIJA

UDC: 355.42/.43 : [355.415.2 : 623]

Rezime:

U ovom radu obrađuje se problem raseljavanja materijalnih sredstava i njihov razme-staj na lokacijama, kao i mogu}nost funkcionisanja elemenata sistema logisti~ke podrske. U radu se određuje pojam raseljavanja. Opisan je na~in organizacije i tehnologije raseljavanja, gde se javlja potreba za optimizacijom razli~itih tereta i transportnih sredstava, kao i planiranje raseljavanja. Za tehnoloske zahteve, koji se javljaju pri raseljavanju, prikazan je na~in dimenzionisanja tehnoloskih elemenata koji zadovoljavaju te zahteve.

Kljucne re~i: raseljavanje skladista, tehnoloski zahtevi, tehnoloski elementi, organizacija, planiranje.

DISLOCATION AS LOGISTIC OPERATION

Summary:

Dislocation of material supplies (MS) has been discussed as well as the functioning of logistic support system elements at different locations. After the definition, organisation and technology of MS dislocation, the paper gives its planning and cases where optimisation of different loads and transportation means is required. The method of dimensioning technological elements meeting the technological requirements during dislocation has been presented as well.

Key words: dislocation, technological requirements, technological elements, organisation, planning.

Uvod

Skladi{ta (Sk) materijalnih rezervi su u toku rata veoma rentabilan cilj i ~e-sto predstavljaju objekat napada. Zbog njihovog zna~aja za izvr{avanje logisti~-ke podr{ke jedinica, a samim tim i izvo-|enje borbenih dejstava, neophodno je preduzimanje razli~itih mera i aktivnosti na njihovoj za{titi. Nameće se pitanje -na koji na~in obezbediti potrebne uslove, i kako organizovati raseljavanje skladi{ta materijalnih sredstava (MS) i tako ih za-{tititi od uni{tenja i ostvariti optimalne uslove za snabdevanje jedinica. Raselja-

vanje se realizuje sa jedinstvenim ciljem i po jedinstvenom planu. Upravljanje ra-seljavanjem na~elno se vr{i narelenjima i usmeravanjem, a svaka celina (skladi-{te) ima relativno veliku autonomiju u samom planiranju i realizaciji raseljavanja. Upravo zbog toga može se steći po-gre{an utisak da ne postoji jedinstven cilj i jedinstven plan te aktivnosti. Da bi se izvr{ila za{tita MS neophodno je izvr{iti raseljavanje stacionarnih skladi{ta u polj-ska skladi{ta, koja su razme{tena na po-godnim lokacijama. Razme{tajem se teži da se postigne njihovo usitnjavanje, sa-krivanje i pogodniji raspored u prostoru

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3-4/2004.

295

u odnosu na krajnje korisnike, i na taj na-cin spase od unistenja i omogući opti-malna logisticka podrska jedinica, sto je i cilj raseljavanja.

Planiranje raseljavanja

Planiranje je stalni proces utvrđivanja ciljeva i zadataka, kao i pronalaženje opti-malnih varijanti za njihovu realizaciju, pri cemu se odluke zasnivaju na stvarnim cinje-nicama i realnim procenama budućih doga-đaja. To je proces kojim se definisu ciljevi koji se žele postići u narednom periodu, iz-nalaženja optimalnih resursa i nacina za ostvarenje definisanih ciljeva i donosenja odluka o racionalnoj upotrebi resursa za ostvarenje definisanih ciljeva.

Polazne osnove za planiranje su:

- tehnologije (koja tehnologija uto-vara i istovara se primenjuje, odnosno koja može da se primeni);

- tehnoloski elementi (u kom sluca-ju određeni tehnoloski elementi mogu bi-ti korisćeni, uzimajući u obzir one koji mogu biti primenjeni i koji stvarno stoje na raspolaganju);

- izbor lokacija (lokacije sa cvrstim objektima i lokacije u poljskim uslovima koje su na raspolaganju);

- organizacija (koja sredstva sa kojih lokacija i objekata moraju biti raseljena na druge lokacije, i kako to realizovati);

- dimenzionisanja tehnoloskih ele-menata;

- mogućnosti provere realnosti pla-nova (simulacija, vežbovne aktivnosti).

Neophodan uslov za planiranje raseljavanja, kao i za realizaciju samih postu-paka u okviru raseljavanja, jeste izbor i određivanje potrebnih resursa. Za prora-

cun potrebnih resursa potrebno je odrediti osnovne elemente: kolicine MS koje treba raseliti, vreme određeno za raseljavanje, udaljenost lokacija i brzinu kretanja opte-rećenih ili praznih transportnih sredstava, broj utovarnih mesta u skladistu i broj is-tovarnih mesta na lokacijama, vreme tra-janja raseljavanja u toku jednog dana, prosecne ili već utvrđene norme vremena pri realizovanju pojedinih radnji.

Tehnoloski zahtevi su konkretizova-ni zadaci raseljavanja MS, rasclanjeni na veći broj parcijalnih zadataka: istovar i utovar, transport, manipulacija, skladiste-nje, rad u specificnim uslovima.

Tehnoloski elementi su neophodni za realizaciju tehnoloskih zahteva: ljudi razlicitih kvalifikacija, motorna vozila, viljuskari, posebni tehnoloski elementi, a mogu se pojaviti kontejneri, burad i kan-te, koji se javljaju i kao oblici tereta.

Proizvodnost ljudstva, kao jedan od najvažnijih elemenata pri utovaru ili isto-varu MS, zavisi od: dužine nosenja, vr-ste i svojstava MS, vrste i razmestaja vozila, umora i obucenosti ljudstva i raspo-loživog vremena. Za uspesno izvrsenje transporta moraju se maksimalno iskori-stiti mogućnosti raspoloživih motornih vozila preduzimanjem sledećih mera:

- izbor najpovoljnijeg tipa i broja prevoznih sredstava na osnovu zadatka (komunikacija, dužina transporta, vrsta i kolicina MS i drugo);

- usklađivanje rada na utovarno-is-tovarnim mestima prema broju transport-nih sredstava;

- određivanje sredstva za manipula-

ciju;

- određivanje optimalnog broja ljudi za rad na utovarno-istovarnim mestima.

296

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3-4/2004.

Rangiranje vozila vrsi se na osnovu određenih kriterijuma, gde svaki kriteri-jum ima svoju relativnu važnost i potkri-terijume koji ga bliže određuju.

Dimenzionisanjem tehnoloskih ele-menata optimizuje se transport MS. Pri-menom odgovarajućih modela, a u zavi-snosti od tehnoloskih zahteva, dimenzio-nisanje pojedinih tehnoloskih elemenata može se izvrsiti odgovarajućim analitic-kim relacijama, za svaku odabranu teh-nolosku koncepciju, odnosno, tehnolosko resenje. Tipicni primeri dimenzionisanja tehnoloskih elemenata, u zavisnosti od odabrane tehnoloske koncepcije, jesu utovar i istovar vozila u jedinici Sk pri raseljavanju. Nakon izvrsene kvantifika-cije tehnoloskih zahteva može se pristu-piti dimenzionisanju tehnoloskih eleme-nata, korisćenjem odgovarajućih postu-paka koji u potpunosti uvažavaju sve ka-rakteristike zbirnih tehnoloskih zahteva za angažovanjem tehnoloskih elemenata koji ih izvrsavaju.

Pri izboru lokacije za razmestaj elemenata sistema logisticke podrske mora se voditi racuna o karakteristikama koje te lokacije treba da zadovolje, kako bi se omogućio njihov smestaj i rad. Izabrane lokacije treba da zadovoljavaju uslove u pogledu velicine, pogodnosti za rad i sme-staj rezervi i zaliha, komunikativnosti i povezanosti, maskirnosti, mikroklimat-skih uslova, pogodnosti za realizaciju pro-cesa raseljavanja i slicno. Uslovi za izbor lokacije su: dobri prilazni putevi - dobra komunikativnost, mogućnost rastresitog rasporeda objekata, maskirnost, moguć-nost kružnog toka kretanja vozila, objekti na tvrdom i oceditom zemljistu i da je za-stićeno od bujica, da pruža dobro vodo-obezbeđenje, povoljni uslovi za sprovođe-

nje borbenog obezbeđenja, mogućnost ko-risćenja vestackih ili prirodnih objekata i energetskih izvora. Kod hijerarhijskog struktuiranja kriterijuma izbora lokacije Sk, osnovni kriterijumi mogu da budu: takticke karakteristike, karakteristike ze-mljista, saobraćajne mogućnosti, organi-zaciono-tehnoloski uslovi, klimatski, oro-grafski i petrografski uslovi, položaj u od-nosu na infrastrukturu na terenu i uslovi za život i rad ljudstva.

Raseljavanje je moguće planirati u vise varijanti. Varijante planiranja zavise od konkretnog skladista i konkretnih uslova, a mogu biti:

- prva varijanta (izrađuje se jedna varijanta plana raseljavanja kada izvrsilac ima na raspolaganju samo ovaj plan i mora da postupi po njemu. Ova varijanta mo-gla bi se okarakterisati kao tvrda);

- druga varijanta (izrađuje se vise varijanti plana raseljavanja, a zavisno od situacije određuje se koja će varijanta biti primenjena. U odnosu na prvu ovo je meksa varijanta);

- treća varijanta (izrađuje se plani-ranje resursa, mesta, lokacija i objekata za raseljavanje, a komanda skladista, zavisno od situacije, realizuje raseljavanje fleksibilnije nego u slucaju prve dve va-rijante);

- cetvrta varijanta (izrađuje se vise varijanti plana raseljavanja, gde se plan radi po segmentima, vrsi se segmentira-nje varijanti - u skladu sa zahtevima vrsi se po tehnoloskim elementima, tehnolo-gijama i lokacijama, gde su svi segmenti svake varijante autonomni, tako da pri realizaciji raseljavanja može da se vrsi, zavisno od nastale situacije, kombinacija varijanti. Ovo je najfleksibilnija varijanta koja se može veoma lako prilagođavati

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3-4/2004.

297

novonastalim situacijama pri izvrsavanju raseljavanja).

Realnost izrađenih varijanti planova moguće je proveriti simulacijom i ve-žbovnim aktivnostima.

Organizacija i tehnologija

raseljavanja

Organizacija raseljavanja Sk planira se i obavlja u miru. Kao posledica ove aktivnosti nastaju planovi raseljavanja ci-ji je proces ažuriranja stalna aktivnost. Sa realizacijom raseljavanja otpocinje se po dobijanju naređenja, uz korekcije planova, zavisno od situacije u kojoj treba da se izvrsava zadatak. U skladu sa izrađe-nim planom raseljavanja proces raseljavanja organizuje se kroz:

- organizaciju rucne manipulacije;

- organizaciju polumehanizovane manipulacije;

- organizaciju mehanizovane manipulacije;

- organizaciju transporta;

- usklađivanja propusne moći uto-varno-istovarnih radnih mesta i tran-sportnih kapaciteta;

- informacionog sistema.

Za MS sa kojim nije izvrsena paleti-zacija, ili u objektima u kojima nije mo-guća upotreba sredstava za manipulaciju, organizuje se rucna manipulacija. Pri od-ređivanju broja ljudi za rucno manipuli-sanje mogu se primenjivati iskustvene norme do kojih se doslo pri izvođenju vežbi ili tokom obuke. Iskustvene norme kreću se od 0,4 (za ljudstvo slabije fizic-ke sposobnosti i uvežbanosti) do 1,2 tone tereta po coveku u toku jednog casa, s tim sto se posle cetiri casa neprekidnog rada daje odmor ljudstvu.

Iskustveni podaci, iz pravila transporta i organizacije rada, mogu poslužiti pri određivanju približnog broja lica za izvrsenje utovara i istovara (za rucnu ma-nipulaciju), i prikazani su u tabeli 1.

Tabela 1

Potreban broj lica za utovar i istovar vozila

Naziv Broj lica Režim rada Ispred vozila Na vozilu

m/v ili prikolica do 7 t 4 normalan 2 2

m/v i prikolica do 7 t 8 normalan 2 + 2 2 + 2

m/v ili prikolica preko 7 t 6-8 ubrzan 3-4 3-4

m/v i prikolica preko 7 t 12-16 ubrzan 3 + 3 ili 4 + 4 3 + 3 ili 4 + 4

Potrebno vreme za utovar ili istovar vozila određene nosivosti prikazano je u tabeli 2. U norme utovara i istovara ura-cunato je i vreme potrebno za pripremu vozila i dokumenata pre i posle obavlja-nja navedenih radnji.

Tabela 2

Vreme utovara ili istovara vozila

Vozilo nosivosti u tonama Norme (minuta)

utovar istovar

do 1,5 19 19

1,5-2,5 20 20

2,5-4 24 24

4-7 29 29

7-12 37 37

12-15 45 45

Opste vremenske norme, u zavisno-sti od nosivosti vozila, navedene u tabeli 2, jesu privredne norme, a u VSCG ove norme, shodno stepenu obucenosti lica za utovar i istovar kao i uslovima oba-vljanja navedenih radnji, treba povećati za 10 do 20%.

Polumehanizovana manipulacija vr-si se tako sto se deo radova obavlja ruc-no, a deo upotrebom sredstava za meha-nizovanu manipulaciju.

298

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3-4/2004.

Mehanizovana manipulacija obavlja se tamo gde je izvrsena paletizacija MS. Za manipulaciju u terenskim uslovima mogu se koristiti traktori sa ure|ajima za podizanje tereta, dizalice na motornim vozilima sa specijalnim dodacima za ma-nipulaciju sa paletizovanim MS i speci-jalni terenski viljuskari.

Transport MS može se realizovati: formiranjem i slanjem kolone motornih vozila, slanjem manjih grupa motornih vozila i slanjem pojedinacnih vozila ne-posredno posle izvrsenog utovara. Reali-zacija transporta zavisiće od konkretne situacije u okviru koje se obavlja prevo-ženje - stanja puteva, mogućnosti sao-braćajnog i borbenog obezbelenja i dru-gih uslova.

Natovarena vozila moraju se sto ma-nje zadržavati u rejonu stacionarnog skla-dista, sto ukazuje da je najcelishodnija or-ganizacija transporta slanje vozila u polj-sko skladiste neposredno nakon utovara.

Pri utovaru ili istovaru MS, a radi smanjenja vremena zadržavanja vozila, u skladistu se odreluje potreban broj rad-nih mesta koji zavisi od kolicine MS, broj a vozila, broj a sredstava za manipulaciju i broja radne snage.

Propusna moć, pri utovaru ili istova-ru u skladistu, zavisi od broja radnih mesta i njihove propusne moći, i iznosi:

- na osnovu poznate kolicine MS Qc = N' Qm

- za poznati broj vozila

Nvc = N ■ Acm.

Efikasnost i racionalnost organizova-nja raseljavanja postiže se ako se uskladi ritam rada na utovaru u stacionarnom skladistu i ritam rada na istovaru u polj-skom skladistu. Ritam rada predstavlja

vreme izmelu otpravljanja utovarnih ili istovarnih vozila iz skladista [2]:

R = ^u(i) = Qv ' (!)

- za jedno radno mesto, ritam rada će biti jednak vremenu koje je potrebno za uto-var ili istovar jednog vozila;

- za vise radnih mesta, smanjuje se vre-me izme|u spremnosti vozila za pokret srazmerno broju mesta:

R = (2)

N

Interval vožnje predstavlja vreme izme|u dva uzastopna dolaska vozila na utovarno ili istovarno mesto, i on je jed-nak obrtu vozila ako se za transport kori-sti jedno vozilo:

Iv= to (3)

a ako ima vise vozila (Nvj) onda će se interval pristizanja smanjiti:

I, =■

Nv

•( h)

(4)

Ukoliko su ritam rada i interval pristizanja vozila izjednaceni (R = Iv), onda je postignuta racionalna organizacija raseljavanja.

Iz ovog uslova moguće je odrediti broj vozila, broj radnih mesta i uticati na vreme utovara-istovara [2]:

- broj radnih mesta N

Nv • t

u(i)

t

0

(5)

N • t

- broj vozila Nvj =------0 (6)

tu (i)

Ukoliko je broj vozila Nvl<Nv, onda broj radnih mesta predstavlja ograni-cenje. To znaci da se mora povećati broj

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3-4/2004.

299

radnih mesta ili smanjiti vreme utovara-istovara (produžiti vreme izvrsenja za-datka ako vreme raseljavanja nije ograni-ceno), s obzirom na to da je nare|enjem i vreme raseljavanja ograniceno. Onda je broj radnih mesta:

N =

Nv • h (i) ^0

(7)

Odnos toka informacija i toka mate-rijala izmelu upravnih i izvrsnih organa pri raseljavanju ima veliki znacaj radi praćenja kretanja MS u toku preseljava-nja skladista.

Raseljavanje materijalnih

sredstava

Raseljavanje MS je proces preme-stanja iz stacionarnih skladista, vantrup-nog eselona, po unapred utvr|enom pla-nu na unapred odrelene i pripremljene rejone za raseljavanje. Realizuje se radi zastite od mogućeg dejstva neprijatelja i unistenja, i obezbelenja mogućnosti za snabdevanje jedinica MS. Odluku o izra-di planova raseljavanja po varijantama donosi komanda strategijske grupacije.

Raseljavanje skladista jedna je od najsloženijih radnji. Uslovi raseljavanja su razliciti i imaju razlicit uticaj na tok izvrsenja zavisno od:

- vremena otpocinjanja agresije;

- izvrsene mobilizacije;

- obima raseljavanja;

- meteoroloskih i klimatskih uslova;

- stanja resursa;

- neposredne stalne ugroženosti skladista od dejstava iz vazdusnog prostora, itd.

Pored opstih uslova, raseljavanje se dodatno znatno usložava: uporednim izvr-

savanjem funkcionalnih zadataka skladista, mobilizacije skladista, jedinica cija su sred-stva uskladistena u skladistu; jedinica koju realizuju neka skladista i uslova izvrsenja koja se menjaju u vremenu.

Raseljavanje po obimu može biti delimicno ili potpuno. Do delimicnog raseljavanja MS može doći u situaciji kada nije sigurno da će doći do agresije, pa se raseljavaju samo prioritetni MS. U pita-nju je ekonomski faktor, a ako dalji raz-voj situacije ukaže na neminovnost agresije izvrsava se potpuno raseljavanje. Proces raseljavanja može se izvoditi da-nju, noću ili i danju i noću u svim vre-menskim uslovima, koji mogu biti i ogra-nicavajući faktor.

Dekompozicija stacionarnog skladista

Stacionarna skladista izgraluju se u miru i namenski, a objekti se grade od cvr-stog materijala, tako da zadovoljavaju od-govarajuće uslove za cuvanje MS u skladu sa njihovim specificnostima. Formiraju se na trupnom nivou za cuvanje ratnih rezervi do mobilizacije, a na vantrupnom nivou za neprekidan rad. Dekompozicija stacionarnog skladista vrsi se:

- po prostora (skladiste na vise mesta - svako mesto ima jednu ili vise loka-cija - svaka lokacija ima jedan ili vise objekata);

- po dugovanju (jedan rukovalac -jedan objekat - jedna lokacija - jedno mesto i jedan rukovalac - vise mesta -vise lokacija - vise objekata).

Dekompozicija poljskog skladista

Pri raseljavanju stacionarnog skladista formira se poljsko skladiste, prema već sacinjenom planu, na odrelenom

300

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3-4/2004.

mestu, lokacijama i objektima u kojima će se skladištiti MS. Dekompozicija polj-skog skladišta obavlja se:

- po prostoru (stacionarno skladište - jedno ili više poljskih skladišta - jedno ili više mesta - jedna ili više lokacija -jedan ili više objekata);

- po dugovanju, jedan rukovalac -jedan objekat - jedna lokacija - jedno mesto i jedan rukovalac - više mesta -više lokacija - više objekata).

Pri dekompoziciji skladišta, osnova dekompozicije je po objektima tako da svaki objekat kao podsistem skladišta predstavlja zasebnu celinu.

Opsta slika raseljavanja

Pri izvršenju raseljavanja rukovaoci, prema planu raseljavanja, pocinju da pra-zne objekte u kojima su bila smeštena MS, organizuju utovar na vozila, izrađu-ju propratnu dokumentaciju i šalju vozila na odredišta u poljska skladišta gde će MS da prime rukovaoci i da izvrše skla-dištenje primljenih MS (opšta slika raseljavanja prikazana je na slici 1).

U toku izvršenja pa do njegovog za-vršetka, MS koja se raseljavaju nalaziće se u stacionarnom skladištu, na utovaru u vozilima, na vozilima u pokretu, na isto-varu u objektima poljskih skladišta i u objektima poljskih skladišta. To znaci da rukovaoci stacionarnog skladišta moraju ažurno izrađivati propratnu dokumentaciju, za MS koja se šalju, i da pomoću nje kontrolišu kretanje transportovanih MS.

Poljska skladista

Poljska skladišta formiraju se nepo-sredno pred rat i u toku rata, radi raseljavanja stacionarnih skladišta, distribucije po teritoriji ili radi približavanja borbe-nom poretku zbog skraćivanja puteva do-tura i evakuacije, i ona su privremenog karaktera.

Skladištenje, cuvanje, manipulacija i distribucija MS, a posebno održavanje uskladištenih MS i ocuvanje njihovih kvalitativnih i kvantitativnih svojstava, kao i funkcionalnosti upotrebe u svim vremenskim i drugim uslovima koji se

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3-4/2004.

301

Sl. 2 — Raseljeno poljsko skladište

kao znacajan i nezaobilazan faktor odra-žavaju na održavanje MS, predstavljaju bitan faktor u održavanju visokog nivoa borbene gotovosti jedinice.

Skladistenje MS u kvalitetnim objek-tima poljskog skladista, i njihovo održa-vanje u uslovima u kojima su uskladiste-ni, kao jedna od funkcija snabdevanja, u sistemu logisticke podrske jedinica ima veliki znacaj. To je osnovni polazisni re-per koji se mora zadovoljiti pri odrediva-nju skladisnog prostora za MS.

Pojavni oblici tereta

Materijalna sredstva se sagledavaju kao pojavni oblici tereta, odnosno kao objekat raseljavanja po svojim fizicko-he-mijskim osobinama, obliku i dimenzija-ma, kompatibilnosti u odnosu na transport i skladistenje, iz cega proizilaze zahtevi za tehnologiju i organizaciju manipulacije i transporta MS. Pojavni oblici tereta su: sanduci, palete, bacve, kante, kutije, ko-madni teret nepravilnog oblika, teret u ra-sutom stanju, teret u tecnom stanju, palete, kontejneri, osnovna sredstva, itd.

Kriterijumi za ocenu uspesnosti

raseljavanja

Osnovni kriterijumi za ocenu uspesnosti raseljavanja su:

- vreme raseljavanja koje treba da bude proizvod proracuna vremena rase-ljavanja, a ne zadata velicina;

- funkcionalnost skladista, koja se ogleda u toku raseljavanja i nakon zavr-senog raseljavanja.

Vreme raseljavanja treba da bude rezultat proracuna resursa na osnovu teh-nologije i uskladivanja rada utovarno-is-tovarnih stanica i transportnih kapaciteta i dinamike raseljavanja koja je prikazana na slici 3.

Informaciona podrska

Materijalni tokovi predstavljaju pu-teve kojima se MS prilikom raseljavanja kreću iz stacionarnih skladista u poljska i obratno (slika 4). Materijalne tokove treba organizovati putem linije izvrsnih or-gana-rukovaoca. Materijalna sredstva kreću se od stacionarnog skladista ka

302

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3-4/2004.

Х У2

t

У1

I tx,

Х2

Sl. 4 — Tok informacija i materijalnih sredstava

x1 — tok MS iz stacionarnog skladi{ta do poljskog i informacija o koli~ini i stanju MS; x2 — informacija o koli~ini i stanju MS iz poljskog do stacionarnog skladi{ta; x3 i x4 — izdavanje MS jedinicama na {emi snabdevanja i informacija o izvr{enom izdavanju i prijemu; x5 — informacija o koli~ini i stanju raseljenih MS; x6 — naređenja i uputstva pomocnika komandanta za logistiku; y1 — naređenja i uputstva rukovaocima; y2 — izve{taji i zahtevi prema pretpostavljenim organima slu'bi; y3 — izve{taji i zahtevi komandi

poljskom i obratno, s tim što putevi treba da budu isti. Tokom raseljavanja neop-hodno je pratiti stanje gde je šta raseljeno da se ne bi izgubila evidencija gde se šta od MS nalazi i tako naruši prava informacija o kolicini sredstava kojima se ras-polaže, što bi narušilo normalno funkcio-nisanje skladišta. Da bi se to efikasno sprovelo potrebna su dva dokumenta -dokument o izlazu MS iz skladišta i do-kument o ulazu MS u skladište. Nakon završenog zadatka rukovaoci izveštavaju upravni organ linijom informisanja.

Informaticka podrška je jedan od znacajnih elemenata kao realni oslonac u komandovanju i funkcionisanju skladi-šta. Pomoću informacionog sistema tre-

balo bi obezbediti automatizaciju celo-kupnog rada skladišta preko sledećih funkcija:

- praćenja i izveštavanja o kvantita-tivnom stanju MS;

- praćenja i izveštavanja o rokovima upotrebe MS;

- vodenja materijalnog knjigovodstva;

- informaticke podrške procesima rada skladišta.

Puni efekti primene racunarskih si-stema u logistickoj podršci, ostvariće se ne samo primenom savremenih sredstava automatizacije, već i standardizacijom logistickog informacionog sistema u har-dveru i softveru. Standardizacijom će se obezbediti kompaktibilnost, jednostav-

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3-4/2004.

303

nija obuka, smanjenje troskova i optimal-na logisticka podrska.

Zaključak

Savremeni nacin vodenja rata nameće zahtev za efikasnom logistickom podrskom. Svi ratovi vodeni posle Drugog svetskog rata ukazuju na prvorazrednu ulogu i znacaj teritorijalnih skladista, sto je ujedno i glavna karakteristika u posleratnom periodu u od-nosu na mesto i ulogu skladista. Samo rase-ljavanje predstavlja složenu aktivnost u okviru koje treba obezbediti najvise moguće mere zastite MS od unistenja i ostećenja, kao i maksimalnu zastitu ljudstva koje vrsi manipulaciju MS.

Raseljavanje ima strategijski znacaj, posto se njegovom uspesnom realizaci-jom cuvaju MS od unistenja, cime se obezbeduje i borbena gotovost jedinica i njihova sposobnost za uspesno vodenje oružane borbe. O raseljavanju postoje is-

kustva iz ranijeg perioda koja su se dopu-njavala i menjala u toku agresije NATO--a na nasu zemlju. Koriste se i saznanja iz mirnodopskih vežbovnih uslova rase-ljavanja, skladistenja, cuvanja i manipu-lisanja MS, kao i teorijska saznanja o ostvarivanju optimalnih uslova snabde-vanja jedinica MS u ratu. Tako prikuplje-na saznanja treba oblikovati, formalizo-vati i modelovati, kako bi bila lako i brzo usvojena i primenljiva.

Literatura:

[1] Maksić, R.: Osnovno snabdevanje municijom, VTA KoV JNA, Zagreb, 1986.

[2] Pantelić, V.: Snabdevanje tehnickim materijalnim sredstvi-ma, CVS KOV JNA, Zagreb, 1986.

[3] Pravilo pozadinsko obezbedenje oružanih snaga SFRJ u ratu, SSNO, 1989.

[4] Mladenović, V.: Savremena metoda skladistenja, manipuli-sanja i transporta, CVTS KoV JNA, Zagreb, 1980.

[5] Misković, V.; Milićević, M.; Stanojević, P.: Modeli ocenji-vanja i rangiranja varijantnih resenja organizaciono-tehno-loskih sistema, Vojnotehnicki glasnik, 2/2001.

[6] Milosević, B.: Raseljavanje, disperzija materijalnih sredsta-va i izmestanje kapaciteta intendantske službe u mobiliza-ciji i ratu, magistarski rad, VA VJ, Beograd, 2002.

304

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3-4/2004.