Predrag Stamenković,
kapetan I klase, dipl. inž.
Sektor za materijalne resurse MO, Odeljenje za transport, Beograd
PRIMENA PALETIZACIJE U SISTEMU INTEGRALNOG TRANSPORTA VOJSKE SRBIJE
UDC: 621.869.82 : 355.415.2/.3 (497.1)
Rezime:
Primenom paletizacije kao savremene tehnologije integralnog transporta u sferi snab-devanja i transporta oslobođena je živa radna snaga, postignuta humanizacija rada, poveća-na produktivnost i iskorišćenje tovarnog prostora transportnih sredstava i skladišnog prosto-ra, što znatno doprinosi povećanju ekonomičnosti transporta. Primena paletizacije u Vojsci Srbije omogućava bolju pokretljivost materijalnih rezervi, što je značajno u uslovima speci-fičnih transportnih zahteva koji obuhvataju situacije dotura, evakuacije, raseljavanja, mane-vara i dr.
Ključne reči: integralni transport, paletizacija, paleta, paletna jedinica tereta.
USE OF PALLETIZATION IN INTEGRAL TRANSPORTATION SYSTEM IN THE MILITARY OF SERBIA
Summary:
Using palletization as one of the modern technologies in the integral transportation and supply has many advantages: liberation of manpower, humanization of work, increase-ment ofproductivity and better use of cargo space in means of transportation and in storage space and all this leads to the increasement of the transportation economy. Using palletization in the Military of Serbia enables better mobility of materials, which is very important in conditions of specific transportation demands such as delivery, evacuation, migration, maneuvers and etc.
Key words: integral transport, palletization, pallet, pallet cargo unit.
Uvod
Razvoj novih transportnih sistema velikih kapaciteta i različitih tehnologija poslednjih decenija izazvao je velike pro-mene u strukturi klasičnog transporta. U današnje vreme se u sve većoj meri pri-menjuju različite tehnologije transporta, u čijoj realizaciji učestvuju transportna sredstva više vidova transporta, primenom iste tovarne jedinice, od pošiljaoca do primaoca robe. Osnovna odlika novih transportnih sistema je transport proizvo-da (tereta) od proizvodnje do krajnjeg
korisnika, tzv. transport „od vrata do vra-ta“, bez promene transportnog suda i uz korišćenje najmanje dva vida transporta. Takav način transporta robe naziva se in-tegralni transport.
Integralni transport podrazumeva transport korišćenjem jedne ili više grana transporta, bez promene transportno-ma-nipulativne jedinice, odnosno opreme u kojoj se sredstva transportuju. U stručnoj literaturi se za integralni transport koriste termini: kombinovani, bimodalni, inter-modalni, multimodalni transport i drugi. Kao nazivi ovakvih tehnologija, usled
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2007.
89
komercij alnih, regionalnih, nacionalnih i drugih različitosti sreću se: paletizacija, kontejnerizacija, Ro-Ro, See-Bee, Lash, Hucke-Packe, Pigy-Back i dr. Specifič-nost je postojanje tovarne transportno--manipulativne jedinice tereta koja može biti paleta, kontejner, deo vozila ili celo vozilo.
Integralni transport, kao jedan od vidova transporta, još nije u dovoljnoj meri zastupljen u transportnom procesu u pri-vredi, a naročito ne u prevoženjima za potrebe Vojske Srbije. Međutim, ova vr-sta transporta predstavlja neminovnost i budućnost u razvoju transportnog siste-ma zemlje i Vojske.
Pojam i elementi sistema
integralnog transporta u Vojsci
Da bi Vojska, kao složen sistem, mogla da funkcioniše i ostvaruje posta-vljene ciljeve i zadatke koji se pred nju postavljaju, neophodno je da funkcioniše i sistem logistike, definisan u njenom okviru. Jedna od osnovnih funkcija u okviru sistema logistike je funkcija snab-devanja. Snabdevanje odgovarajućim materijalnim sredstvima, kao jedan od podsistema logistike, realizuje se kroz funkciju transporta.
Transportni sistem Vojske predstavlja bazu za realizaciju funkcije transporta. Tehnologija i tehnička baza transport-nog sistema Vojske predstavljaju pola-znu osnovu na kojoj će se dalje razvijati postojeći sistem integralnog transporta u Vojsci. U okviru funkcija snabdevanja i transporta u sistemu logistike u Vojsci usvojena je i primenjena paletizacija kao tehnologija integralnog transporta.
Integralni transport u Vojsci definisan je kao sistem koji primenom raznih tehnologija mehanizovanog manipulisa-nja tovarnim jedinicama omogućava transport materijalnih sredstava za potrebe Vojske, uz korišćenje transportnih ka-paciteta raznih vidova saobraćaja bez promene transportnog suda u kojem je izvršeno ukrupnjavanje osnovnih pako-vanja u transportnu jedinicu. Ovako definisan pojam integralnog transporta obu-hvata sve elemente koji ulaze u sistem i omogućavaju realizaciju zatvorenih transportnih lanaca.
U suštini integralni transport podra-zumeva procese pakovanja, prevoza i skladištenja tereta. Sistem integralnog transporta obuhvata i sredstva pomoću kojih se tereti pakuju i transportuju, pre-tovarna mesta, skladišta i same komuni-kacije. U elemente koji čine sistem integralnog transporta ubrajamo:
- materijalna sredstva (tereti -osnovno i transportno pakovanje, lokaci-je, količine i tokovi);
- sredstva i opremu za ukrupnjavanje pakovanja (transportno-manipulativne jedinice tereta - palete, kontejneri i dr.);
- sredstva za manipulisanje teretima (viljuškari, dizalice, manipulatori i dr.);
- transportna sredstva (svih grana transporta);
- mesta manipulisanja (terminali, skladišta, rejoni raseljavanja, utovarno--istovarna i pretovarna mesta);
- saobraćajnu infrastrukturu (komu-nikacije i dr.);
- razrađenu tehnologiju manipulisa-
nja, i
- organizacijsko-formacijska reše-nja [L.4].
90
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2007.
Tereti se ukrupnjavaju pakovanjem na palete, u kontejnere i druge vrste pa-kovanja, kako bi se prilagodili najboljem mogućem obliku transporta. Za manipu-lisanje teretima koristi se mehanizacija, kao što su viljuškari, dizalice i sl., a za transport se koriste prevozna sredstva (svih grana transporta - na kopnu, moru i u vazdušnom prostoru). Sistem integral-nog transporta obuhvata i kompletnu in-frastrukturu sa skladištima i terminalima, tj. utovarno-istovarnim i pretovarnim mestima. Pored toga, neophodno je da primenu sistema integralnog transporta prati i primena odgovarajućih organiza-cijsko-formacijskih rešenja, propisa i standarda.
Definisanje procesa paletizacije
u Vojsci
U praksi integralnog transporta pro-cesi manipulacije (utovar-istovar-preto-var) i skladištenja materijalnih sredstava predstavljaju složene karike u lancu nji-hovog kretanja, tj. transportnom lancu. Zbog raznovrsnosti oblika, dimenzija, te-žina i drugih fizičko-tehnoloških karakte-ristika tereta i otežanog ručnog manipuli-sanja teretima dolazi do usporavanja to-kova transporta, odnosno povećavanja potrebe za učešćem živog rada toliko da u navedenim karikama u lancu kretanja robnih tokova nastaju zagušenja i „uska grla“ U Vojsci se shvatilo da bez racio-nalizacije tih postupaka, sa povećanjem obima materijalnih prevoženja, nastali problem neće moći da se prevaziđe. Pored toga, specifični transportni zahtevi obuhvataju situacije dotura, evakuacije, raseljavanja, manevara i dr. Ti robni to-
kovi zavise od skladišnih i transportnih kapaciteta i njihove lokacije, potreba je-dinica, količina tereta, angažovanja sred-stava i drugih faktora. U takvim uslovi-ma bili su neminovni razvoj i primena novih tehnologija i tehničko-tehnoloških rešenja. Najpre su urađene prethodne stu-dije, analize i projekti opravdanosti uvo-đenja i primene sistema integralnog transporta njegovim podsistemima - paleti-zacijom, kontejnerizacijom i drugim vi-dovima kombinovanog transporta.
Rad na uvođenju sistema integralnog transporta u Vojsci otpočeo je 1968. godine, formulacijom problema i potreba njegovog uvođenja i izradom prethodne studije i programa realizacije po fazama [L.7]. U prvoj fazi snimljeno je postojeće stanje u oblasti pakovanja, manipulisa-nja, transporta i smeštaja materijalnih sredstava za sve vidove Vojske. U drugoj fazi izrađeni su kriterijumi i normativi, a u trećoj su, posle internih, trupnih i za-vršnih ispitivanja, usvojena sredstva me-hanizacije i opreme za integralni transport u Vojsci. Prihvaćena rešenja se od 1975. godine primenjuju u praksi, pri če-mu je regulisano da svi subjekti, prevas-hodno službe materijalnih resursa, obez-bede uslove i sarađuju u planskoj realiza-ciji već proverenih tehničko-tehnoloških rešenja.
Na bazi ove studije 1973. godine je usvojen podsistem integralnog transporta - paletizacija kao zvanična tehnologija integralnog transporta u Vojsci. Saobaćajna uprava GŠ, kao taktički nosilac razvoja sistema integralnog transporta, imala je zadatak da reguliše rad na primenjenim istraživanjima, raz-voju i programiranju u oblasti paletne
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2007.
91
tehnologije, a da stručne službe (teh-nička, intendantska, sanitetska i građe-vinska) organizacijski, kadrovski i fi-nansijski obezbede sprovođenje u prak-si [L.8].
Pošto su izrađeni studija i program realizacije, razvijena su i u opremu usvo-jena sredstva paletizacije (palete, viljuš-kari, laka hidraulična dizalica i dr.). Time su tehnički i tehnološki omogućeni pri-mena i funkcionisanje integralnog transporta u svim uslovima transportnog lan-ca materijalnih sredstava.
Jedan od osnovnih problema uvođe-nja paletne tehnologije u Vojsci od po-četka je bio neprilagođenost skladišnih objekata i infrastrukture zahtevima za mehanizovano manipulisanje paletnim jedinicama.
Radi toga su izdvojena i uložena znatna finansijska sredstva za nabavku opreme, adaptaciju skladišnih objekata i infrastrukture. Takođe, počelo se sa obu-čavanjem kadra za organizaciju, planira-nje i realizaciju primene integralnog transporta u jedinicama Vojske.
Od 1973. godine, kada se otpočelo sa uvođenjem sredstava paletne tehnologije, u opremu Vojske uvedeno je 20 ra-znih pal eta (3 standardne evropske i 17 specijalnih), 43 viljuškara (22 dizel, 15 elektro i 6 ručnih), razna oprema za učvršćivanje i obezbeđivanje tereta i dr. Opremanje sredstvima integralnog transporta odvijalo se u dve faze. U prvoj fa-zi, od 1974. do 1978. godine, intenzivno je vršeno opremanje jedinica usvojenim sredstvima i opremom. Druga faza, posle 1978. godine, značajna je po tome što su jedinice strategijskog nivoa, kao nosioci planiranja, usaglašavali planove daljeg
opremanja prema mogućnostima primene u konkretnim uslovima.
U toku razvoja sistema integralnog transporta rešavani su i problemi ambala-že. Naglim razvojem komercijalne i tran-sportne ambalaže, ukoliko se ne usaglasi sa važećim standardima, može doći do potpuno haotičnog stanja u pogledu di-menzija. To za sobom povlači neracio-nalno korišćenje skladišnog prostora, to-varne zapremine transportnih sredstava i kapaciteta pretovarne mehanizacije. Uslov za standardizaciju ambalaže, u pogledu osnovnih dimenzija, jeste poštova-nje modularnog sistema pakovanja sagla-sno sa standardima ISO. Time se obezbe-đuje iskorišćenje tovarnih površina pale-ta i kontejnera u granicama od 93 do 100%, što je osnova za racionalnu upo-trebu transportnih sredstava i skladišta.
Saobraćajna služba, kao taktički no-silac za sredstva integralnog transporta u Vojsci, odgovorna je za razvoj paletnog sistema i praćenje i rešavanje problema u funkcionisanju paletnog sistema. U skla-du s tim, saobraćajna služba je odgovorna i nadležna za razvoj paletnog sistema i sistema integralnog transporta na nivou Vojske.
Moduli slaganja tereta na paleti
U sistemu paletizacije, kao podsiste-mu integralnog transporta, osnovno sred-stvo koje se upotrebljava za rukovanje, manipulisanje, prevoz i skladištenje, i koje treba da obezbedi brzo i lako manipulisanje sredstvima mehanizacije, jeste paleta.
Pojavom palete kao pomoćnog sredstva za ukrupnjavanje tereta i formira-
92
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2007.
njem transportne jedinica tereta na njoj učinjen je značajan zaokret u sferi racio-nalizacije skladištenja, manipulacije i transporta.
U svetu je osnovna paleta ravna dr-vena paleta evropskog PUL-a, čije su di-menzije 800 x 1200 x 140 mm i nosivost 1000 kg (oko 80% od ukupnog broja paleta), a dosta je zastupljena i paleta di-menzija 1000 x 1200 mm, koja je pogod-nija za putna transportna sredstva. Ova dva tipa paleta usvojila je i međunarodna železnička unija radi što veće tipizacije i unifikacije.
Najčešće primenjivana paleta za po-trebe Vojske je ravna drvena paleta di-menzija 800 x 1200 mm, koju su zvanič-no usvojile i Jugoslovenske železnice (JUS D.F. 8020) i Jugoslovenski zavod za standardizaciju (JUS Z.M1.020).
Imajući u vidu da se ukrupnjavanje tereta za vojne potrebe, u najvećem broju slučajeva, vrši na paletama standardizo-vanih dimenzija, neophodno je pravilno slaganje komada tereta na paleti. Zbog toga se dimenzionalna koordinacija u oblasti paletnog transportnog lanca u Vojsci zasniva na primeni modul-sistema pakovanja.
Pod modul-sistemom pakovanja pa-lete podrazumeva se podela površine pa-lete na one veličine koje osiguravaju nji-hovo najracionalnije korišćenje time što se razmera ambalaže uklapa u veličinu palete. Paleta ima svoj modul-sistem, ko-ji predstavlja deobu osnovne veličine na dva ili više manjih delova [L.1].
Moduli palete i ambalaže, koji se najčešće primenjuju u Vojsci, odnose se na standardnu ravnu drvenu paletu 800 x 1200 mm i prikazani su na slici 1.
Sl. 1 — Paletni moduli za standardnu paletu 800 x 1200 mm [L.1]
Prema procentualnom iskorišćenju
površine standardne ravne drvene palete 800 x 1200 mm, sva pakovanja se svrsta-vaju u četiri klase:
- I klasa do 70 - ne odgovara,
- II klasa 71-80% - nedovoljno
iskorišćenje,
- III klasa 81-90% - slabije
iskorišćenje,
- IV klasa 91-100% - dobro
iskorišćenje,
Međutim, potrebno je naglasiti da veliki asortiman materijalnih sredstava različitih taktičkih nosilaca u Vojsci, kojima se zado-voljavaju svakodnevne potrebe jedinica i ustanova ili obezbeđuju borbena dejstva, stvara određene probleme pri formiranju ukrupnjenih transportnih jedinica tereta na paletama. Taj problem se višestruko uslo-žnjava s obzirom na veliki broj proizvođača čija transportna pakovanja nisu prilagođena osnovnom modulu 400 x 600 mm.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2007.
93
Zbog toga se, pri uvođenju paletiza-cije u Vojsci, pribeglo određenim kom-promisima kako bi se omogućilo korišće-nje skladišnog prostora i upotreba meha-nizacije za manipulisanje. Kompromisi se ogledaju u tome što su za masovna mate-rijalna sredstva, koja nisu prilagođena osnovnom modulu, razvijene specijalne palete čije dimenzije odstupaju od stan-dardnih. Te palete su zasad našle primenu samo u Vojsci, mada su urađene kvalitet-no i po propisima za standardne palete.
Model formiranja paletnih jedinica
tereta
Istraživanjem u projektu „Rama-1“ [L.6] razvijen je i razrađen poseban po-stupak za formiranje racionalnih paletnih jedinica tereta, gde je trebalo pomiriti od-stupanja dimenzija jedinica rukovanja (transportnih pakovanja) od dimenzija do sada primenjivanih paleta. Tim istraživa-njem obuhvaćeni su, uglavnom, munici-ja, minsko-eksplozivna i ubojna sredstva. Budući da je projektom analiziran veliki broj različitih pakovanja, koji se može smatrati dovoljno reprezentativnim, ova-kav postupak može se smatrati univerzal-nim i primenjivim za većinu materijalnih sredstava.
Proces formiranja paletnih jedinica tereta realizuje se kroz algoritam prika-zan na slikama 2 i 3 i svodi se na izbor paleta sa najpovoljnijim dimenzijama. Realizacija procesa paletizacije odvija se kroz sledeće korake:
- formiranje paletnih slogova;
- poređenje paletnih slogova, i
- izbor najpovoljnije palete iz kon-kretne jedinice rukovanja.
Pri formiranju paletnih jedinica (slogova) razmatra se više varijanata, a da bi se ozbiljnije analizirale četiri (varijante A, B, V i G), što je vidljivo na algoritmu. Jasno je da se pri izboru načina slaganja moraju poštovati ograničenja koja su po-stavljena da bi se obezbedilo nesmetano korišćenje mehanizacije i racionalno ko-rišćenje skladišnog i tovarnog prostora. To su sledeća ograničenja:
- masa sloga ne sme biti veća od 1000 kg, što je uslovljeno nosivošću palete i usvojenom mehanizacijom za manipulisanje ovim jedinicama;
94
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2007.
- širina sloga se bira tako da apso-lutna razlika između širine sloga i stan-dardizovane vrednosti širine primenjenih paleta bude minimalna;
- dužina sloga bira se tako da bude veća od definisane širine sloga, a manja od 1,3 m (vrednost od 1,4 m za modular-no polje određuje se na poseban način i diktirana je uslovima skladištenja);
- visina sloga bira se tako da bude veća od dužine sloga, plus polovina visine jedinice rukovanja (osnovnog pakovanja).
Uz poštovanje ovih ograničenja ana-lizirana su skoro sva materijalna sred-stva. Neka su imala dodatna ograničenja u pogledu slaganja, s obzirom na to da ne sme doći do ukrštanja uzdužnih osa, tako da su treća i četvrta varijanta slaganja eli-minisane za njih. Na taj način definisani su slogovi za sva materijalna sredstva Vojske koja su razmatrana.
U drugom koraku izvršeno je upore-đivanje definisanih slogova za svaku vrstu materijala sa dimenzijama standardnih i specijalnih paleta. Upoređivanje je reali-zovano kroz proračun razlika u širini i du-žini sloga i širini i dužini paleta, uzimaju-ći u obzir i zapreminsku težinu paletnog pakovanja. Pri tome su uzete za proračun najveće dimenzije osnovnog paletnog sloga, uvećane za 0,1 m radi obezbeđenja potrebnog razmaka između paleta.
Izbor najpovoljnijeg načina paleti-zacije izvršen je formiranjem jedinstve-nog kriterijuma koji je dobijen kao proiz-vod tri koeficijenta pomnožen sa 100. Proizvod koeficijenata usvojen je zbog jednovremenog uticaja neusaglašenosti dužine, širine i korišćenja zapremine paletnog pakovanja i poslužio je kao para-metar za vrednovanje načina slaganja.
Sl. 3 - Proces paletizacije - korak 2 i 3 [L.6]
Koeficijenti se određuju na sledeći način:
1) koeficijent K1 - uzima u obzir ši-rinu palete i sloga i njihovu razliku:
K = 1
Bp-Bs
Bp
gde je: Bp - širina palete i Bs - širina sloga.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2007.
95
2) koeficijent K2 - uzima u obzir dužinu palete i sloga i njihovu razliku:
K2
gde je: Ap - dužina palete, i As - dužina sloga.
3) koeficijent K3 - uzima u obzir is-korišćenje zapremine paletnog sloga:
Potrebno je da taktički nosioci ma-terijalnih sredstava i saobraćajne službe, kao nosioci razvoja integralnog transporta u Vojsci, poznaju način formiranja pa-letnih jedinica jer je to od prevashodnog značaja za primenu tehnologije paletiza-cije pri manipulisanju sredstvima.
Analiza primene paletizacije u Vojsci
G
ps
Кз
A ■ B ■ H
ps ps ps
Gr
a ■ b ■ c
gde je: Gps - težina materijalnih sredstava u paletnom slogu,
Aps - maksimalna dužina paletnog sloga + 0,1 (m),
Bps - maksimalna širina paletnog sloga + 0,1 (m),
Hps - visina paletnog sloga (m),
Gjr - težina jedinice pakovanja i a,b,c - dimenzije osnovnog pakovanja.
Na taj način dobijeni su izlazni re-zultati koji su poslužili za realizaciju tre-ćeg koraka, tj. izbor optimalne palete za određena materijalna sredstva, a na osno-vu usvojenog kriterijuma:
K= 100 ■ К1 ■ К2 ■ К3.
Ukoliko je pri slaganju na standard-nim i nestandardnim paletama odstupa-nje bilo neznatno, prednost je uvek data standardnoj paleti imajući u vidu određe-ne povoljnosti koje ona pruža u iskoriš-ćenju skladišnog prostora i tovarnog san-duka vozila, kao i mogućnosti razmene u okviru zemlje, pa i međunarodnom tran-sportu.
Jedan od najvećih problema analize i procene stanja sistema integralnog transporta u Vojsci jeste otežana mogućnost prikupljanja podataka po pojedinim ele-mentima sistema. Operativnu evidenciju stanja sistema integralnog transporta u Vojsci vodila je Saobraćajna uprava Sek-tora za logistiku GŠ Vojske, do rasformi-ranja juna 2005. godine. Nakon toga, vo-đenje operativne evidencije za nivo Vojske preuzela je Uprava za logistiku (J-4) GŠ Vojske, a operativnu evidenciju za nivo Ministarstva odbrane vodi Odelje-nje za transport Sektora za materijalne resurse.
U radu su razmatrani podaci o prime-ni paletizacije u jednom broju skladišta u okviru Centralne logističke baze GŠ Vojske i Operativna evidencija stanja sistema integralnog transporta u Vojsci [L. 10].
Paletne jedinice tereta u Vojsci
Od uvođenja sredstava paletne tehnologije u Vojsci do danas je u opremu Vojske uvedeno 20 raznih paleta (3 standardne evropske i 17 specijalnih). Standardne palete koje se koriste za vojne potrebe su:
- drvena paleta 1200 x 1000 x 144 mm,
- drvena paleta 1200 x 800 x 144 mm,
- boks-paleta 1200 x 800 mm.
96
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2007.
Na ovim paletama ukrupnjavaju se različite vrste vojnih tereta čija su pako-vanja unificirana i dozvoljavaju primenu modul-sistema pakovanja palete. Tereti koji se ukrupnjavaju na ovim paletama su: municija, minsko-eksplozivna i
ubojna sredstva, artikli ishrane, inten-dantska, sanitetska i druga sredstva. Najčešće korišćena paleta je ravna drve-na paleta 1200 x 800 mm, koja čini oko 60% upotrebe standardnih paleta za voj-ne potrebe.
Međutim, potrebno je naglasiti da postoje određene nepravilnosti u procesu formiranja paletne jedinice tereta, koje se odnose na odstupanja od propisanog modul-sistema pakovanja palete i nedovolj-ne primene rezultata istraživanja projekta „Rama-1“ Do ovih nepravilnosti dolazi zbog nedovoljne obučenosti ljudstva za rad i improvizacije u radu.
Kao posledica nepravilnog formiranja paletnih jedinica tereta javlja se ma-nji stepen iskorišćenja površine i nosi-vosti palete. Prosečno procentualno is-korišćenje površine standardnih ravnih drvenih paleta u Vojsci iznosi oko 77%, što je nedovoljno i spada u II klasu isko-rišćenja.
Veliki asortiman materijalnih sred-stava različitih taktičkih nosilaca u Vojsci, kojima se zadovoljavaju svakodnev-ne potrebe jedinica i ustanova ili obezbe-đuju borbena dejstva, stvara određene probleme pri formiranju ukrupnjenih paletnih jedinica tereta. Taj problem se vi-šestruko usložava s obzirom na veliki broj proizvođača čija transportna pakovanja nisu prilagođena osnovnom modu-lu pakovanja 400 x 600 mm.
Zbog toga se u Vojsci pribeglo od-ređenim kompromisima kako bi se omo-gućilo korišćenje skladišnog prostora i upotreba mehanizacije za manipulisanje. Kompromisi se ogledaju u tome što su za masovna materijalna sredstva, koja nisu prilagođena osnovnom modulu, razvijene specijalne palete čije dimenzije odstupa-ju od standardnih. Te palete primenjuju se samo u Vojsci, mada su urađene kvali-tetno i po propisima za standardne palete.
Za vojne potrebe usvojeno je i kori-sti se 17 različitih nestandardizovanih vr-sta paleta. Na ovim paletama ukrupnjavaju se i transportuju sledeće vrste tereta: određene vrste municije i minsko-eksplo-zivnih sredstava, pneumatici, akumulato-ri i drugi rezervni delovi za borbena i ne-borbena motorna vozila, razne agregate i slično.
Primena nestandardizovanih paleta predstavlja oko 20% primene svih paleta za vojne potrebe.
Na slici 4 prikazane su neke vrste vojnih tereta koji se ukrupnjavaju formi-ranjem paletne jedinice tereta.
Sl. 4 - Paletne jedinice tereta
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2007.
97
Zaštita i učvršćivanje paletnih
jedinica tereta u vojnim skladištima
Pravilno formirana paletna jedinica omogućava relativnu stabilnost tereta na njoj. Međutim, da ne bi došlo do pomera-nja u toku transporta i vožnji po terenu teret na paleti se učvršćuje.
Za učvršćivanje tereta na paletnim jedinicama postoji više postupaka. Naj-češće primenjivani postupci učvršćivanja i zaštite tereta na paletnim jedinicama su:
- postupak lepljenjem,
- postupak povezivanjem, i
- postupak omotavanjem folijama.
Postupak lepljenja je primenjiv u
slučaju kada se za transportna pakovanja koriste ravne kartonske kutije ili jutane vreće. Teže se može primeniti u slučaju kada je roba pakovana u drvene sanduke i metalnu ambalažu. Ovaj postupak vrlo retko se primenjuje za vojne potrebe, jer dolazi do oštećenja ambalaže pri rasfor-miranju palete, što otežava dotur tereta do krajnjeg korisnika, tj. jedinica.
Postupak povezivanja je najčešći način učvršćivanja tereta na paletama u vojnim skladištima. Povezivanjem je omogućena jednostavna, brza i laka ho-
mogenizacija pravilno složene palete, či-me se sprečava njeno rasturanje pri ma-nipulaciji i transportu. Povezivanje se vr-ši omotavanjem, tj. opasivanjem tereta u jednom ili više vertikalnih ili horizontal-nih pojaseva, zavisno od vrste, oblika i težine tereta na paletama.
U zavisnosti od vrste tereta, povezivanje se vrši plastičnim ili metalnim tra-kama, ili trakama za višekratnu upotrebu. Skladišta u Vojsci su, uglavnom, dobro opremljena posebnim steznim mehani-zmima kojima se zatežu trake različitih dimenzija.
U slučaju kada ambalaža nema do-voljnu čvrstoću ili treba sprečiti ošteće-nje, pri zatezanju se koriste i različiti do-datni elementi osiguranja: ugaonici ili specijalni omotač za vezivanje, kao što je prikazano na slici 5.
Postupak omotavanja folijama primenjiv je kod svih tereta, uz odgovaraju-ća ograničenja pri primeni termoskuplja-jućih folija i njime se otklanjaju nedosta-ci učvršćivanja tereta lepljenjem ili trakama. Ovakav način omotavanja paletne je-dinice tereta omogućava homogenizaciju tereta i efikasnu zaštitu od atmosferskih uticaja i otuđivanja.
98
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2007.
Postupak učvršćivanja tereta na pale-tama pomoću folija u poslednje vreme je sve rasprostranjeniji u civilnim skladišti-ma, ali ne i u skladištima Vojske. Ovaj postupak učvršćivanja tereta na paletama je dobro izučen u Vojsci, ali za sada nije pri-menjivan. Osnovni razlog nedovoljne pri-mene folija za učvršćivanje tereta u vojnim skladištima je nedostatak novčanih sredsta-va za nabavku odgovarajućih uređaja i ma-šina kojima se vrši učvršćivanje folija.
Ozbiljnija razmatranja u primeni ovog postupka učvršćivanja tereta na paletama neminovna su u narednom periodu. Međutim, potrebno je sprovesti i ispitiva-nje eventualnog stvaranja statičkog elektri-citeta u objektima sa velikom koncentraci-jom paleta i način njegovog otklanjanja.
Sredstva za manipulisanje paletnim
jedinicama tereta
Najzastupljenija vrsta sredstava za manipulisanje paletnim jedinicama tereta u Vojsci su uređaji sa prekidnim dej-stvom, među kojima treba istaći viljuška-re i dizalice.
Viljuškar kao samohodno transportno sredstvo, koje ima odgovarajuću spravu za dizanje i slaganje tereta, namenjen je rado-vima u unutrašnjem transportu i koristi se na kraćim odstojanjima. Viljuškar je, po svojoj konstrukciji, vrlo komplikovana ma-šina, pa je zbog toga i prilično skup.
Oni su najbolje iskorišćeni kada podi-žu teret, prevoze ga na što kraća odstojanja i stavljaju na police ili ređaju jedan na drugi.
U opremu Vojske do danas je uveden 31 tip i model viljuškara. Najčešće se kori-ste: ručni viljuškari, elektro viljuškari (za rad u zatvorenim i skladišnim prostorima), dizel viljuškari (za rad van objekata) i teren-ski viljuškari (za rad u terenskim uslovima).
Popuna jedinica i ustanova Vojske viljuškarima je nedovoljna, jer nedostaju sve vrste. Poseban problem predstavlja nedostatak viljuškara za rad sa ubojnim sredstvima u zatvorenim objektima i vi-ljuškara za rad u terenskim uslovima. Do sada u opremu Vojske nije uveden ni jedan viljuškar za rad sa ubojnim sredstvima u zatvorenim objektima.
Dizalice su pretovarne mašine sa prekidnim dejstvom, kojima se mogu pretovarati raznovrsni tereti i imaju mo-gućnost menjanja zahvatnog „organa“ u zavisnosti od vrste tereta. Pogodne su za teže predimenzionisane terete.
Najčešću primenu u Vojsci ima hi-draulično-polužna dizalica DHP-2000, koja se montira na šasiju teretnog vojnog motornog vozila TAM 5000 ili FAP 1314 i spada u kategoriju pokretnih dizalica, tzv. autodizalica. Pogodna je poseb-no pri organizaciji pretovara manjih jedinica ili manjih količina tereta koje za kratko vreme treba pretovariti, a efikasno se koristi za pretovar na više utovarno-is-tovarnih mesta i u terenskim uslovima. Međutim, njena je primena u poslednje vreme sve ređa.
Postojeća rešenja za rad u terenskim uslovima sa hidraulično-polužnom diza-licom DHP-2000 i traktorom sa priključ-nim viljuškama, kao terenskim viljuška-rom, ne zadovoljavaju potrebe.
Zaključak
Integralni transport, kao programirani transportni sistem, odnosno transportni la-nac „od vrata do vrata“, uz učešće većeg broja transportnih sredstava i jedinstvene standardizovane tovarne jedinice predstava-lja opšte primenjivanu tehnologiju transpor-
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2007.
99
ta materijalnih sredstava u svetu. Usvajanje i primena paletizacije, jednog od podsiste-ma integralnog transporta, u Vojsci omogu-ćava bolju pokretljivost materijalmh rezervi.
Istraživanjem u projektu „Rama-1“ [L.6] razvijen je i razrađen poseban po-stupak za formiranje racionalnih paletnih jedinica tereta, i date su smernice budu-ćeg razvoja u oblasti primene sistema paletizacije za potrebe Vojske. Tim istraži-vanjem obuhvaćene su određene vrste vojnih tereta i analiziran veliki broj razli-čitih pakovanja, pa se rezultati istraživa-nja mogu smatrati univerzalnim i prime-njivim za većinu materijalnih sredstava.
U ovom radu prikazani su osnovni postulati i prednosti primene savremenih tehnologija integralnog transporta i izlo-žene osnovne karakteristike i prilozi re-šenju formiranja, učvršćivanja i zaštite paletnih jedinica tereta, kao osnova prak-tičnih rešenja za rad taktičkih nosilaca materijalnih sredstava i sistema integralnog transporta uopšte.
Analizirajući postojeće stanje u si-stemu integralnog transporta u Vojsci i primenu zaključaka i smernica do kojih se došlo ranijim istraživanjima može se zaključiti sledeće:
- rezultati ranijih istraživanja o pri-meni tehnologija integralnog transporta ne primenjuju se u dovoljnoj meri u sva-kodnevnom radu u procesu skladištenja i transporta tereta;
- sredstva i oprema koji se koriste za ukrupnjavanje tereta i manipulisanje njima većim su delom zastarela i koriste se nenamenski;
- tempo razvoja sistema integralnog transporta i primene novih i savremenih rešenja u procesu paletizacije u Vojsci nije na zadovoljavajućem nivou.
Poznavanje pakovanja materijalnih sredstava, paleta po vrstama i tipovima i odgovarajućih sistema izbora i formira-nja paletnih jedinica - imperativ je pri-mene savremenih transportnih tehnologi-ja u Vojsci. Izbor i pravilno učvršćivanje i zaštita tereta omogućavaju primenu paletizacije u svim uslovima skladištenj a, manipulacije i transporta.
Radi racionalne primene paletizacije i razvoja sistema integralnog transporta u Vojsci neophodno je što pre pokrenuti proces zanavljanja postojećih sredstava i opreme, kupovinom novih i savremenijih uređaja za učvršćivanje i zaštitu tereta, sredstava za manipulisanje teretima (vi-ljuškari, dizalice, elevatori) i druge do-datne opreme.
Kao jedan od preduslova za moder-nizaciju i približavanje Vojske svetskim standardima, najpre je potrebno što pre izvršiti sveobuhvatnu analizu trenutnog stanja i izraditi studiju budućeg razvoja sistema integralnog transporta za potrebe Vojske za dugoročni period, uz angažo-vanje određenih eminentnih stručnjaka iz ove oblasti.
Literatura:
[1] Perišić, R.: Savremene tehnologije transporta I - Integralni sistem transporta, Saobraćajni fakultet, Beograd, 1985.
[2] Perišić, R.: Savremene tehnologije transporta II - Integralni sistem transporta, Saobraćajni fakultet, Beograd, 1995.
[3] Perišić, R.: Savremene strategije i tehnologije razvoja transporta, Saobraćajni fakultet, Beograd, 2002.
[4] Miladinović, V.: Integralni transport (skripta u pripremi), Sektor za ŠONID, Beograd, 1998.
[5] Zečević, S.: Beleške sa predavanja, Integralni transport I, Saobraćajni fakultet, Beograd, 2001.
[6] Grupa autora: Projekat ,RAMA-1“, SSNO SbU, Beograd, 1984.
[7] Integralni transport u oružanim snagama (savetovanje), SSNO SbU, Kraljevo, 1987.
[8] Primena paletne tehnologije u VSCG, (savetovanje), SbU SLo GŠ, Kraljevo, 2000.
[9] Stamenković, P.: Integralni transport, (lekcija u pripremi), Beograd, 2006.
[10] Operativna evidencija stanja sistema integralnog transporta u Vojsci, (radni materijal), SbU SLo GŠ, Beograd, 2005.
100
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2007.