CC BY
20
Dr VitomJr Miladinović, profesor, dipt. inž.
PALETNI LANCI U VOJNOM TRANSPORTU
UDC: 355.69:621.869.8
Retime:
Paletni sistem predstavlja osnovu snabdevanja u poiadinskom obezbedenju strategijsko• ■operativnih jedinica. Da bi se primena paletne tehnologije racionalno organizovala neop-hodno je formiranje logističkih transportnih lanaca od proizvođača do krajnjeg korisnika. U ovom ilanku prikazani su mogući paletni ianci i njihove osnovr.e karike, čijim se kombinacijama formiraju. Kao kriterijumi za izbor optimalnog paletnog hnca u operativnom planiranju u miru uzeti su načini za utvrdivanje vrednosti po karikama lanca. Za izabrani paletni limac izloien je deterministički model odredivanja broja paleta i potrebne mehanizacije za manipulaciju.
Kljućne reči: paletni land, vojni transport, cena transportne usluge, bezbednost prevoza.
PALLET CHAINS IN MILITARY TRANSPORT
Summary:
The pallet system is essential in supply, espedally in logistic support of strategic units. In order to organize rationally the application of the pallet technology, it is necessary to create logistic transport chains from the producer to the final user. Possible pallet chains are presented here as well as their basic forming links. The evaluation methods concerning shain links are taken as criteria for the choice of an optimal pallet chain in operational planning in peacetime. The deterministic model for working out a number of pallets and neccesary manipulation mechanization is presented for the chosen pallet chain.
Key words: pallet chains, military transport, transport service cost, transport safety.
Uvod
Iskustva iz perioda agresije NATO na našu zemiju, vezana za dotur i uspešnu disperziju materijalnih rezervi, potvrdila su opravdanost usvajanja i razvoja tehno-logija integralnog transporta. Karakteri-stika ovog oblika transporta u Vojsci Jugoslavijc jeste značajno razvijena mate-rijalna baza i donckle infrastruktura, ali i potreba daijeg izučavanja i dogradnja organizacije uz primenu logističkih princi-pa. U ovom članku razmatrano je formi-
ranje i izbor paletnih lanaca, odredivanje potrebnog broja paleta i sredstava mehanizacije, kao osnove za racionalno organi-zovanje. Sa ovim pitanjima suočavaju se snabdevački organi pre svega tehničke i saobraćajne službe, pri primeni paletne tehnologije transporta.
Oblici i karakteristike paletnih lanaca
Savremene tehnologije transporta zavisc od razvoja pomoćnih, manipulative
VOJNOTEHNIČKI GLASN1K 4-5^000.
467
nih i transportnih sredstava, koji omogu-davaju ostvarivanje neprekinutih transportnih lanaca od proizvođača do kraj-njih primalaca. Paletni transportni lanac definiSe se kao integrisani i hronološki ureden skup procesa skladištenja, preto-vara i transporta, kroz koji prolazi paleta kao tovama jedinica, od obrazovanja kod pošiljaoca do rasformiranja kod primao-ca. Tehničku bazu sistema paletizacije dine palete, pretovama mehanizacija i transportna sredstva.
Racionalizacija transportnih lanaca treba da omogudi, u procesu eksploata-cije kapaciteta automobilskih jedinica i skladišta, jednostavno i brzo biranje opti-malnog paletnog lanca za zadate uslove. Najčešde je na raspolaganju mogudnost prevoza transportnim sredstvima drum-skog i železnićkog saobradaja, kao i kom-binacija drumskog i železničkog prevoza paletizovanih i nepaletizovanih tereta. Mogude je, ali znatno rede, i korišdenje ostalih vrsta transporta.
Kao realno prihvatljive varijante mogu se formirati sledeći transportni lanci:
- direktan prevoz drumskim vozi-lima,
- direktan prevoz železnicom,
- kombinovan prevoz drumskim-že-lezničkim vozilima.
Polazeći od tehnoloških procesa odvijanja paletnih lanaca, mogu se izdvo-jiti karaktcristične faze od dijih su kombi-nacija sastavljeni [1]:
- utovar na drumska terctna vozila,
- utovar na železnička kola,
- prevoz železnicom,
- prevoz drumskim motomim vozilima,
- pretov^r, *
- istovar iz drumskih vozila,
- istovar iz železničkih kola.
Za organizovanje, utvrdivanje poje-dinačnih troškova i izbor optimalnog lanca ncophodno je da se sagledaju faze u transportnim lancima.
Oblici paletnih lanaca sa odredenim tehnološkim rešenjima omogućavaju po-stizanje cilja, ali na različite nadine i uz različite uslove. Koja de varijanta biti izabrana zavisi od pravila po kojem de se rešenje upoređivati i odabrati najbotje. Pravilo po kojem se obavlja uporedivanje (kriterijum), predstavlja meru dostizanja postavijenog cilja, a možc se definisati i kao pravilo za utvrdivanje važnosti nekog cilja u hijerarhiji ukupnih ciljeva.
Po svom značenju kriterijum predstavlja osnovnu pretpostavku za mogud-nost ocene kvaliteta razliditih varijantnih tehnoloških rešenja. Pri izboru oblika paletnih lanaca u vojsci najčešći kriteri-jumi su: produktivnost, odnosno efika-snost; cena transporne usluge; vreme izvršenja zadatka; bezbednost pri radu.
Cena transportne usluge i bezbednost pri radu javljaju se kao osnovni kriterijumi za mirnodopske uslove kod operativnih planiranja, i bide razmatrane kao mcra izbora u ovom članku.
Struktura i cena transportne usluge
kod paletnih lanaca
Cena transportne usluge utvrduje se preko transportnih troSkova nastalih to-kom izvršenja usluge. U odnosu na obim rada troškovi mogu biti, prema klasidnoj teoriji troškova, promenljivi i stalni [2, 3]. Promenljivi su oni troškovi koji zavise od izvršenog transportnog rada i sra-zmerni su mu, što je vedi rad i oni su vedi. Za drumski transport to su troškovi za: potrošni materijal, tehnidko održava-njc vozila i zarade, ako se plada prema radu.
468
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4-5/2000.
Stalni troškovi postoje bez obzira na to da li vozni park radi iii ne. Čine ih tro&kovi: amortizacije objekata, opreme i vozila, plata, ako je isplata prema vre-menu, osiguranja, taksi, kamata, dopri-nosa i ostali troškovi režije.
Pri transportovanju železnicom jav-Ijaju se ovi isti troškovi, ali se prema VJ, kao korisniku usluge, javljaju kao ukup-ni, preko prevoznine.
Dopunski troškovi su troSkovi utova-ra, istovara, održavanja tereta pri tran-sportu i ostali troškovi transportnih ope-racija. Pri utvrđivanju cena u vojnom putnom transportu sopstvenim vozilima potrebno jc uzeti u obzir, zbog kompara-tivne analize, i dopunske troškove pored čisto transportnih, jer i oni uiaze u vred-nost transportnc usluge, odnosno koštaju VJ kao organizaciju.
Struktura cene transportne usluge u privredi prikazuje se preko troškova do hotka privredne organizacije. Formiranje struktura cena zavisi od karaktera pri-vrednog sistcma i od propisa preko kojih se taj sistem ispoljava. Ona je različita po granama transporta koje se javljaju kao karike paletnog ianca.
U cenu bilo kog proizvoda, cena transportne usluge ulazi u troškove pro-daje. Transportni troškovi čine najveći deo prodajnih troškova, jer se u cene ugrađuju i ostali troškovi prometa vezani za administraciju, marketing, pakovanje, distribuciju, itd. Cene transporta u privredi više su od cena transporta vojnim motomim vozilima, zbog različite struk-ture troškova. Prema postojećoj regula-tivi u izračunavanju cene transporta vojnim vozilima nc uzima se u obzir vrednost transportne usluge, već samo materijalni troškovi nastali zbog njenog obavljanja. Vrednost rada Ijudi i višak rada ne ulazi u cenu transportne usluge, pa je čine tri
grupe troškova, i to: pogonski, amortiza-cioni i troškovj tehničkog održavanja.
Cene transportne usluge i struktura troškova različiti su za pojedine subjekte koji su zainteresovani, odnosno učestvuju u formiranju paletnih lanaca, kao što su transporter! (automobilske jedinice i žele-znica) i korisnici (pozadinske baze, jedinice i organi VJ).
Svaki subjekt 2ainteresovan je za troškove koji su neposredno vezani za njega, što je kao procena (kao tačka) prikazano u tabeli 1.
Pri izboru optimalnog lanca cena transportne usluge razmatra se sa aspekta automobilskih jedinica (ukupna cena ko-rišćenja vozila), VJ (ukupna cena korišće-nja vozila sa cenom mehanizovanog uto-vara-istovara) i železnice (cena prevoznine). Vrednost manuelnog rada vojnika, vozača i rukovaoca sredstvima mchaniza-cije, kao i troškovi pratioca pošiljki, može takođe biti uzeta u obzir pri izračunava-nju cene transportne usluge.
Tabcla l
Veza subjekata i troikova transporta
Subjekti
TroSkovi Automobilske jedinice Pozadinske baze. VJ Železnica
a) Promenljivi:
- pogonski • - •
- odrfavanje • • •
- zarade - - •
b) Stalni:
- amortizacija • • •
- plate - - •
- osiguranja, takse, dopri-nosi •
- režija - - •
c) Dopunski:
- utovar — • •
- istovar - • •
- pretovar - • •
- pakovanje - • -
- prometm — - •
Ukupno • • •
VOJNOTEHNIĆKI GLASNIK 4-5^000.
469
Cena transportne usluge u
drumskom i železničkom transportu
Proračun cene transportne usluge po varijantama obavlja se na osnovu zbira parcijalnih troškova tehnoloških rešenja u okviru svakog transportnog lanca, od-nosno svake varijante posebno. Cene transportne usluge, vezane za realizaciju pojedinih tehnologija u paietnom lancu izračunavaju se po osnovnim fazama čijim se zbirom dobijaju cene pojedinih lanaca.
Cena utovara-istovara drumskih
vozila
Ova cena pojavijuje se kao parcijalni trošak kod varijanti u kojima se utovar-is-tovar obavlja mehanizovanim sredstvima, odnosno kod varijanti gde se kao tovame jedinice koriste palete. Cena (Om) se dobija preko jedinačne cene po toni/čas (Qc) iz cenovnika Pravila o korišćenju vozila VJ i vremena rada mehanizacije (Tf) koje zavisi od proizvodnosti sred-stava (Wt) i količine koja se utovara-istovara na vozilo (Qv).
Cuid = C,t • T, (din), T, = (h)
Cena prevoza drumom
Cena korišćenja vojnih teretnih vozila predstavlja trošak kod varijanti u kojima prevoz realizuju automobilske jedinice ili vozila VJ, direktno do korisnika ili do najbliže železničke stanice gde se obavlja pretovar.
Pravilo o korišćenju motomih vozila u VJ definite da sc upotreba vozila za realizaciju zadataka u transportu obavlja bez naplate troškova. Međutim, radi upo-redenja sa ostalim oblicima prevoza, cena
prevoza drumom (Cm) dobija se preko jedinačnih troškova (Ct), ukupno predenog puta (L) i broja korišćenih vozila (A).
Cm = A • Ci * L (din)
Cena prevoza leleznicom
Proračun cene prevoza železnicom obavlja se na osnovu Cenovnika železnič-kih usluga za unutrašnji saobraćaj, dalji-nara za prevoz stvari i putokaza. Na osnovu propisa o prevozu i računanju prevoznine reguliše se način proračuna cene prevoza koju VJ plaća Zajednici Jugoslovenskih železnica.
Pri prevozu železnicom paletni lanci se organizuju kao mešovita vojna prevo-ženja, koje čini prevoženje kola iz jedne otpremne za jednu uputnu stanicu, pod uslovom da to prevoženje planira vojna delegacija. U ovom prevoženju učestvuju najmanje dvoja kola, od kojih jedna služe za prevoz pratnje.
Računska masa za mešovita vojna prevoženja (RM) utvrduje se sabiranjem stvarne mase utovarenog tereta (materi-jalno-tehničkih sredstava) u svim teret-nim kolima (Qk), i sopstvene mase kola od 25 tona za putnička kola.
RM = IQk + 25 (t)
Prosečna računska masa po jednim kolima (RMk) proračunava se tako da se ukupna računska masa utovarenog tereta podeli sa brojem upotrebljenih kola (nk) i zaokruži na 100 kg više.
nk
Prevoznina (Ckz), odnosno cena prevoza, računa se po I tarifskom razredu
470
VOJNOTEHNIĆKI GLASNIK 4-5/2000.
odgovarajućcg prevoznog stava iz tarife (Th), za utvrđcnu prosečnu masu po jednim kolima (RMk), i tako izračunata prevoznina za jedna kola množi se sa ukupnim brojem korišćenih kola:
— RMk ■ nk ■ Tn (din)
Ako se za mešovito vojno prevoženje zahteva poseban voz, prevoznina ne može biti manja od prevoznine izračunate za masu od 500 000 kg po I tarifskom razredu, i 25-tonskom prevoznom stavu za određeno rastojanje.
Cena utovara-istovara na ieleznici
Cena ove karike lanca pojavljuje se kao parcijalni trošak kod varijanti u ko-jima se istovar obavlja mehanizovanim sredstvima, odnosno kod varijanti gde $e kao tovame jedinice koristc palete u skladištima sa vojnoindustrijskim kolose-kom. Ova cena (C^) dobija se po meto-dologiji izračunavanja cene utovara-istovara vozila (Qnd), sa vrednostima za sred-stva koja $e koriste.
Cena pretovara
Cena pretovara (Cp) javlja se u slu-čaju nepostojanja vojnog industrijskog
Tabela 2
Matrica strukture certe transportne usluge paletnih lanaca
Struktura cena Paletni lanac
Drumski transport Zeleznič-ki (ran* soort Kombinova-ni transport
Utovar X X X
Prevozdru* mom X X
Pretovar X
Prevoz žaleznkom X X
Istovar X X X
koloseka u skladištima VJ, a za prevoz se koristi železnica. Ova cena obuhvata samo cenu utovara-istovara vozila, jer utovar-istovar železničkih kola ulazi u cenu prevoza železnicom.
Matrica strukture cena, odnosno tro-škova koji su vezani za realizađju svakog od mogućih transportnih lanaca, kao osnove za cenu koja je kriterijum optimal-nosti, prikazana je u tabeli 2.
Kriterijum bezbednosd prevoza i
manlpulacije
Svako kretanje povezano je sa poja-vom rizika za živote vojnika-vozača, ru-kovaoca mehanizacije i pratioca prevoza, te oštećenja (uništenia) tereta, odnosno tehničkih materijalnih sredstava. Pot-puno eliminisanje rizika nijc moguće. Priroda tereta, posebno opasnih materija, zahteva poklanjanje posebne pažnje pri prevoženju drumskim sredstvima ili žele-znicom, o čemu svedoči i niz propisa.
U VJ sistemski je rešeno da se prati samo bezbednost u drumskom saobraća-ju. Nezgode i oštećenja tereta u ostalim karikama paletnih lanaca registruju se i analiziraju samo kao vanredni događaji, prema regulativi za ovu oblast. Zbog parcijalnog praćenja nema odgovarajućih pokazatelja za stanje i karakteristike rea-lizacije transports primenom paletizacije.
Utvrđivanje konkretnih vrednosti kriterijuma zahtevalo bi opsežna istraži-vanja. Za optimizaciju izbora paletnih lanaca mogu se koristiti rezultati ankete utvrđene preko srednje vrednosti odgo-vora 10 eksperata sa ocenama u rasponu od 1 do 10. Anketirani su načelnici sao-braćajne službe, tehnićke službe, koman-diri automobilskih jedinica, starešine vojne delegacije i dr. Pošto je optimalan broj eksperata u granicama 6-22, ovi se
VOJNOTEHNIĆKI GLASNIK 4-5^000.
471
Tabela 3
Vrednosti kriterijuma bezbednosli
Eksperti Occne po paletnim lancima
Drumski transport Zeleznič* ki transport Kombinova-ni transport
i. 7 9 5
2. 7 9 8
3. 5 3 8
4. 8 10 6
5. 7 10 6
6. 7 9 5
7. 8 10 6
8. 6 10 2
9. 7 10 5
10. 8 9 6
Proscčna vrednost 7 8,9 5,7
rezultati kao ocena trcnutnog stanja bez-bednosti transporta u paletnim lancima mogu prihvatiti [5]. Vrednosti ocena po varijantama date su u tabeli 3 (3J.
Primenom programa višckriterijum-skog rangiranja, preko kriterijuma cena transportne usluge i bezbednosti na radu, dobija se optimalan paletni lanac za kon-kretne uslove pojedinih transportnih za-dataka.
Određivanje broja paleta i sredstava
manipulacije
Da bi se kod operativnog planiranja izabrane varijante lanca mogao proraču-nati potreban broj paleta za formiranje paletnih jedinica denčanih tereta, neop-hodno je da budu poznati sledcći element!:
- prosečna dnevna količina tereta iz otpravljanja i tranzita, između određenih sabimih centara, koja se prema tehnolo-škom procesu može paletizovati;
- prosečna masa komadnih tcreta. koja se može složiti na jednu paletu;
- vreme obrta paleta, odnosno vreme koje protekne od momenta za-vršctka opterećenja paleta sa teretom, pa do njihovog ponovnog opterećenja [6].
Potreban broj paleta (Np) izračunava sc po obrascu:
N = . i
l^p lop
gde je:
Qdp - dnevna količina tereta koji se može paletizovati (t),
qk - prosečna masa tereta koja se može smestiti na jednu paletu (t),
- vreme obrta paleta (dana).
Svi denčani tereti koji se otpremaju ili tranzitiraju ne mcgu se paletizovati. Prema iskustvu iz drugih zemalja, gde je razvijena primena paletizacije, pri dobroj organizaciji rada, paletizacijom može da se obuhvati oko 90% denčanih tereta koji se prevoze. Međutim, za naše uslove to iznosi 40-60%. Ovaj odnos za vojna pre-voženja određuju organi službi koje orga-nizuju prevoz.
Dnevna količina tereta koji se može paletizovati izračunava se po obrascu:
Qep = Qd ■ a (t)
gde je:
Qtj - dnevna količina tereta koji se pre-vozi (t),
a - teret koji se paledzuje (%).
Pri slaganju na palete, s obzirom na vrstu i specifičnu masu tereta, vrstu i oblik ambalaže, kao i broj i masu koma-da, prosečna masa tereta koji se može smestiti na jednu palctu kreće se u grani-cama 0,25-0,6 tona |1, 3].
Vreme obrta paleta, ako se pode od pretpostavke da se paleta kreće skoro
472
VOJNOTEHNIČKl GLASNIK 4-5-7000.
isto kao i dcnčani teret, jednako je ili manje od vremena roka za isporuku den-Canog tereta (t<,), odn.: top < U-
Zakonom o prcvozu na Jugosloven-skim železnicama, određena je gornja granica roka isporukc, koja se sastoji od roka otpreme, prevoznog roka i roka izdavanja, a oni iznose:
- rok otpreme - 1 dan
- prevozni rok za:
- redovan prevoz i svakih otpočetih 250 km - 1 dan
- ubrzani prevoz i svakih otpočetih 350 km - 1 dan
- rok izdavanja - 12 h
Kako je obrt palete (t^) jednak ili manji od vremena obrta denčanog tereta, može se izračunati i obrt palete prema sledećem obrascu:
top = t« + tprev + tirf (dana)
Vreme otpreme paleta (to,) jeste vreme koje protekne od momenta njenog opterećenja pa do otpreme tereta sa pale-tom. Za svaki slučaj proračunava se za konkretne uslove ali, po pravilu. ne sme da bude dužc od jednog dana.
Vreme prevoza palete (tp^v) jeste vreme koje protekne od momenta njene otpreme do momenta pripreme za izdava-nje. Ovo vreme zavisi od udaljenosti, pa za svakih 300 km puta obično iznosi 1 dan. Međutim, kada se raspolaže sa pro-sečnim putem prevoza tereta (L,) i ko-mercijalnom brzinom (Vk) onda ono iznosi:
do ponovnog utovara, konačan obrazac glasi:
tprev ~
2U
24V|(
u
12Vk
(dana)
Vreme izdavanja palete (tj2d) jeste vreme od prispeća palete sa teretom u stanicu do istovara palete u magacin ili skladište korisnika prevoza. Ovo vreme iznosi oko 12 časova, odn. 0,5 dana.
Prema tome, konačan obrazac za izračunavanjc obrta paleta je:
top “ to, +
u
12 • Vk
+ ti2d (dana)
Potreban broj angažovane mchaniza-cije (viljuškara ili DHP dizalica), zavisi od dnevne količine tereta koju treba utovariti, istovariti ili preneti sa jednog na drugo manipulaciono mesto.
Za manje količine i lakše paletne jedinice obično se koriste ručni viljuškari. Međutim, kada je rastojanje od mesta utovara (ili istovara) do mesta slaganja, i obmuto, veće od 50 m, ili kada su pojedine paletne jedinice teže od 500 kg, ili kada se utovar ili istovar vozila obavlja u nivou, bez rampe, koriste se viljuSkari ili DHP dizalice.
Imajuti u vidu da odgovarajuća me-hanizaeija spada u mašine ciklusnog dej-stva, potreban broj mehanizaeije (Nm) izračunava se po obrascu:
Nm «
Q
nc • Ts • qk
Pošto se vreme prevoza palete izražava u danima, a u obrt ulazž i pređeni put
gde je:
Q, - ukupna dnevna količina tereta ko-jom se manipuliše (t); nc - broj ciklusa u jednom času. Izraču-nava se izrazom n« = 3600 / Tc, gde je
VOJNOTCHNIČKI GLASNIK 4-5/2000.
473
Tc (sec) vreme trajanja jednog ciklusa izmedu dva zahvata paletne jedinice;
Ts - trajanje manipulacije kod vedh skla-dišnih kompleksa u jednoj smeni (obično 8 h), odnosno rada na pretovaru.
Kako radnim parkom treba obuhva-titi i mehanizaciju koja je na tekućem i investicionom održavanju, broj sredstava parka treba uvećati koeficijentom koji se u standardnim uslovima rada kreće od 1,10 do 1,15, odn. i do 1,5.
Pored determinističkog prilaza mo-guće je odredivanje potrebnog broja pa-leta i mehanizacije i preko stohastičkih modela i troškovnom funkcijom cilja.
Zakljucak
Karakteristika dostignutog nivoa razvoja paletizacije u pozadinskom obe-zbeđenju VJ jeste razvijena materijaina baza i u manjoj men infrastruktura, kao i potreba dogradnje organizacije uz pri-menu logističkih principa.
Racionalna organizadja paletne teh-nologije zasniva se na formiranju palctnih ianaca, čiji oblici zavise od transportnih grana, skladiStenja i zahteva za manipula-ciju teretima. Polazcd od toga, što pred-stavlja osnovnu kariku čijim se raznim kombinacijama dobijaju paletni land, iz-dvojeni su utovari i istovari kod odgova-rajućih transportnih grana, prevozi i pre-
to van. Kao kriterijum za izbor optimal-nog lanca za operativna planiranja u mini uzeti su cena transportne usluge i bezbed-nost rada.
Za utvrdivanje cene transportne usluge razmatrana je njihova struktura u saobraćajno-transportnim organizacijama i VJ, kao i primena za svaku kariku paletnog lanca. Kod kriterijuma bezbed-nosti nepovoljno je što se u VJ sistemski prati samo stanje u vojnom putnom sao-braćaju, pa su predložene veličine dobi-jene istraživanjima na osnovu procene starešina koje neposredno organizuju ili realizuju prevoz primenom paletne teh-nologije.
Za odredivanje potrebnog broja pa-leta i mehanizadje na osnovu iskustava stečenih u saobraćajno-transportnim organizacijama i VJ, predloženi su odgova-rajud deterministički modeli, jer za pri-menu drugih, pre svcga stohastičkih modela, još uvek nema uslova.
Literatura:
|1) Miladinović, V.: Enicgralni transport. predavanja. Vojnoteb-nttka akadcmija. Beograd. 1999.
[2} MiladiDovtć, V.: Organ izacijs putnog transport«, skripta, Tebnidki fkotski ceniar. Zagreb, 1976.
[3) Bojanić. I.: Izbor optimalnog Ira ns port nog lanca kod slanja munkije na remont, diploimki rad. Vojooiehnitita akademi* ja, Beograd. 1997.
[4) Pravilo o kor&eeju tnotorrih vozila VJ u mini i mu. Saobradajna uprava OS. Beograd. 199$.
[S| Somodi, S.: Meiodi ekspertduh miJIjenja u pripremanju I doooSenjo odtuka, Direktor br. 3. Beograd. 1987.
(6| Cokid. R.: Jedan od metodi proratuna potrebe sredstava paletizacije, Manipuladja sklaJiStenje br. 2. Beograd. 1974.
474
vojnotehn:Cki GLASNIK 4-5/2000.
