Predlog taktičko-tehničkih zahteva za automatske nišanske uređaje u PVO i njihova klasifikacija Текст научной статьи по специальности «Компьютерные и информационные науки»

Profesor dr MomčUo Milinovk,

dipl. inž.

Maiitub fikuhel. Beograd Dr Neoad Dodk,

dipl. inž.

VojootehntČki mjutut VJ, Beograd

PREDLOG TAKTIČKO-TEHMČKIH ZAHTEVA ZA AUTOMATSKE NIŠANSKE UREĐAJE U PVO I NJIHOVA KLASIFIKACUA

UDC: 623.4.054.93.001.33

Retime:

U ovom radu predlalu se taktički i tehnički zahtevi koje automatski niianski uredaji treba da zadovolje da bi obezbedili efikasno dejstvo sistema PVO. Ovi zahtevi se razmatraju u načelu, ali se specificiraju i vrednosti najvalnijih parametara niSanskih uredaja koje garantuju uspešno praćenje i gađanje cilja i analizira njihova ostvarljivost. Takode, predlaie se klasifikacija posmatranih uređaja prema Ćetiri kriterijuma i daje pregled karakteristika savremenih automatskih niSanskih uredaja.

Ključne reči: automatski niSanski uređaji, praćenje ciija, protivvazduSna odbrana, taktiiko• -tehniiki zahtevi, parametri, klasifikacija.

PROPOSAL FOR TACTICAL AND TECHNICAL REQUIREMENTS FOR AUTOMATIC SIGHTING DEVICES IN AIR DEFENSE AND THEIR CLASSIFICATION

Summary:

The tactical and technical requirements for tracking devices that, if fulfilled, provide efficient engagement using air defense systems are proposed. These requirements are discussed generally, but the required values of the most important sighting device parameters that guarantee successful target tracking and firing are also specified and their feasibility ir analyzed. The classification of the considered devices according to four criteria is proposed and the review of contemporary automatic sighting devices is given.

Key words: automatic sighting devices, target tracking, air defense, tactical requirements, technical requirements, parameters, classification.

Uvod

Automatski niSanski uredaji, kao de-lovi sistema upravljanja vatrom (SUV), nalaze sve veću primenu na različitim borbenim sistemima. Automatski rad niSanskih uredaja zasniva se na sposobnosti njihovih senzora da detektuju cilj. Auto-matsko niSanjenje najbolje je reSeno za potrebe protiwazduSne odbrane (PVO),

jer se na čistom nebu cilj teško može trajno maskirati, odnosno, on se po svom izgledu, svetlosnim, toplotnim i radar-skim osobinama u većini slučajeva do* voljno jasno razlikuje od okoline, tako da se može detektovati i pratiti korišćenjem različitih niSanskih senzora. Klasičan na-tin maskiranja, kada se cilj svojim izgle-dom, bojom i drugim osobinama stapa u okolinu, u vazduSnom prostoru se teSko

272

VOJNOTEHNIČKl GLASNIK 3/2000.

ostvaruje, ali se zato nastoji da se maskira privremenim stvaranjem lažnih ciljeva (toplotni i radarski mamci) ili ometanjem senzora nišanskog uređaja stvaranjem smetnji. Kao odgovor na to, automatski nišanski uređaji proveravaju da li su zaista detektovali cilj, upoređenjem izmerenog položaja objekta koji su detektovali sa prethodnom istorijom kretanja cilja.

Postoji, dakie, stalna trka i nadmu-drivanje izmedu proizvođača letelica i proizvođača nišanskih uređaja za PVO. Činjenicc da se ciljevi najbolje maskiraju u radarskom području elektromagnet-skog zračenja, naročito tako što lete na vrio malim visinama, čime povećavaju radarski klater i da se radarski sistemi lako otkrivaju i ometaju, dovele su do snažnog razvoja elektrooptičkih senzora, od kojih je najznačajnija termovizijska kamera. Motori letelica najintcnzivnije zrače u toplotnom opsegu od 3 do 5 pm. Da bi letelica bila što manje uočljiva u toplotnom opsegu zračenja, posebna paž-nja posvećena je konstrukciji, mestu i načinu ugradnje pogonskih motora i ma-skiranju mlaznika i izduvnih sistema, kako bi se ovo zračenje što više smanjilo. Kao odgovor na to, savremene termovi-zijske kamere detektuju cilj u području od 8 do 13 pm. U tom području teško je u dovoljnoj mcri smanjiti toplotni odraz letelice, ali se na tome i dalje radi.

Očiglcdno da je nišanjenje u savre-menim uslovima ratovanja složena i deli-katna aktivnost, povezana sa mnogim teškoćama i problemima. U tim uslovima savremeni automatski nišanski uredaji za PVO treba da ostvare svoj osnovni zada-tak: da obezbede takvc ocene parametara kretanja cilja koji će omogućiti uspešno gađanje cilja [1]. Pored tog osnovnog zadatka, nišanski uređaji mogu imati i različite pomoćne zadatke. Tako se od

njih može zahtevati da obezbede nišanje-nje i gadanje ciljeva na kopnu i vodi, kao i osmatranje vazdušnog pros to ra, kopna i vodenih površina. Nišanski uređaji treba da se optimizuju za obavljanje osnovnog zadatka. Radi toga se taktički i tehnički zahtevi postavijaju tako da osnovni zada-tak bude što uspešnije izvršen.

PredJog taktičkih zahteva

Taktički zahtevi koje nišanski uredaj u PVO treba da ispuni definišu se u odnosu na oruda PVO koja taj uredaj podržava i u odnosu na ciljeve po kojima podržana oruda mogu da dejstvuju. U vezi s tim nišanski uredaj treba da:

- registruje cilj koji napada iz bilo kog pravea;

- registruje cilj na daljinama koje obezbeduju pravovremeno i efikasno dej-stvo na cilj orudima kojima je namenjen. Domet detekeije treba da bude takav da vreme od trenutka detekeije do trenutka ulaska cilja u zonu efikasnog dcjstva oruda bude dovoljno dugo da omogući prikupljanje dovoljno informaeija o cilju i realizaeiju dovoljno tačnog proračuna elemenata gadanja;

- ispuni prethodne zahteve za ciljeve koji predstavljaju najverovatnije objekte dejstva odbrane orudima za koje je uredaj namenjen. Nedavna agresija na SRJ po-kazuje da su to obično laki i srednji lovci-bombarderi, krstareći projektili i bespilotne letelice. Tim ciljevima, u odre-denim borbenim situaeijama, treba do-dati i borbene helikoptere;

- ostvaruje svoje zadatke danju i noću, po mogućnosti i u otežanim meteo-rološkim uslovima (oblačno nebo, magla i kiša). Bez ispunjenja zahteva za moguć-nost noćnog dejstva, upotreba i borbeni značaj nišanskog uredaja vrio su ograni-

VOJNOTEHNIČKI GLASNJK 3fl000.

273

čeni. Zahtev za dejstvo u otežanim me-teoroioškim usiovima ne mora da bude obavezan za svaki nišanski uređaj u PVO, s obzirom na to da su u tim uslovima i borbena dejstva neprijatelja znatno ogra-ničena;

- radi u svim ambijentalnim uslovima (temperatura, vlažnost, ...) u ko-jima mogu da dejstvuju podržavana oruđa;

- ima mogućnost da zahvati cilj, što ostvaruje povezivanjem sa jednim ili više osmatračko-akvizicijskih uređaja ili auto-nomnim radom.

Predlog tehničkih zahteva

Tehnički zahtevi za nišanski uređaj treba da se definišu tako da obezbeđuju ispunjenje taktičkih zahteva, kao i druge zahteve koje nameću vojni standardi. Op-Sti tehnički zahtevi mogu da se definišu na sledeći način:

- niSanski uredaj treba da poseduje servomehanizme za pokretanje nišanske linije, koji treba da obezbede pun krug rotacije nišanske linije po azimutu (prav-cu) i opseg rotacije po elevaciji (visini) od bar devedeset stepcni i to tako da maksimalna elevacija ne bude mnogo manja od devedeset stepeni;

- dinamika pokretanja nišanske ose trcba da obezbedi kontinuirano nišanje-nje na cilj od trenutka zahvata cilja do završetka vatrenog dejstva na cilj. Kontinuirano nišanjenje podrazumeva takvo pozicioniranje nišanske linije da cilj stalno bude u vidnom polju senzora [2j;

- senzori nišanskog uređaja treba da obezbede detekciju cilja i merenje njegovog položaja u svim pravcima, na daljinama i pod uslovima koji se navode u taktičkim zahtevima;

- računarski blok nišanskog uređaja treba u realnom vremenu da izračunava sve parametre kretanja cilja koji $u neop-hodni za upravljanje vatrom oruđa za koje je urcđaj namenjen.

Nišanski uređaj treba da ima vezu sa uređajima koji ga navode na cilj orudima i drugim sistemima i podsistemima koji obezbeduju realizaciju nišanjenja i gada-nja cilja. Brzina i kapacitet veze treba da obezbede zahvat, praćenjc i gadanje cilja u realnom vremenu. Pored toga, nišanski uredaj treba da omogući prikaz toka praćenja cilja i podataka relevantnih za donošenjc odluke o gadanju cilja i pre-kidu njegovog praćenja. U pogledu pou-zdanosti, ustova rada, bezbcdnosti i od-ržavanja on mora da zadovolji vojne pro-pise i standarde armije koja planira da ga koristi.

Automatski nišanski uređaj sve na-vedene taktičke i tehničke zahteve mora da ispuni u režimu rada koji isključuje neposredno učešće čoveka.

Parametri nisanskih uredaja i

ostvarijivost tehnickih zahteva

Na osnovu navedenih opštih tehnič-kih zahteva treba zahtevati vrednosti sta-tičkih i dinamičkih paramctara nišanskih uređaja u PVO. Definisanje parametara omogućuje da se pristupi projektovanju nišanskog uređaja, izradi i - ili nabavci njegovih komponenata ili gotovog uredaja na tržištu. U nastavku su razmatrane vrednosti onih parametara nišanskih uredaja koji najbitnije utiču na procese pra-ćenja i gadanja cilja. Pouzdanost, održa-vanje i vojni standardi neće se razmatrati. Na osnovu navedenog predlažu se zahtevi za konkretne brojčane vrednosti parametara i razmatra mogućnost njihove reali-

274

VOJNOTEHNIČKI GLASN1K 3^000.

zacije u savremenim automaskim nišan-skim uređajima.

Najveća daljina ddct.mu na kojoj ure-đaj za praćenje treba da detektuje cilj zavisi od dometa i brzine kretanja projek-tila kojim se cilj gada, ali i od brzine kretanja cilja. Najnepovoljnija situacija nastaje kada cilj koji se kreće najvećom brzinom napada sam sistem PVO. Neka je dor.cf efikasni domet oruda, tPtef vreme leta projektila do daljinc d^ef. vc m4X naj-veća brzina cilja, a t, vreme smirenja postupka praćenja - vreme koje protekne od zahvata (prve detekcije) cilja senzo-rima uredaja za praćenje do postizanja ustaljenog i preciznog praćenja cilja. Naj-veća daljina detekcije u tom slučaju treba da budc:

d*i ,mM dor.cf "b Op.ef W)Vc,nux

Većina protivavionskih (PA) topova malih kalibara ima efikasan domet do četiri kilometra, kojem odgovara vreme leta kraće od sedam sekundi. Najvažniji i najčeSći cilj PA topova je lovac bombar-der, čija brzina u borbenim uslovima obično ne prelazi 500 m/s. Vreme smirenja kod automatskih sistema za pra-ćenje obično ne prelazi tri sekunde. Iz date jednačine proizilazi da većinu arti-ljerijskih sistema PVO zadovoljava ddei.m« = 9000 m.

Domet raketa za blisku i srednju PVO uglavnom je u rasponu od 5 do 17 km. Brzina njihovog kretanja je od 1,5 do 3 maha, a vreme leta do granice efikasnog dometa od 7 do 17 sekundi. Iz date jednadine sledi da bi najveći domet detekcije d^l>nu za rakete trebalo da bude od 10 do 27 km, pa i veći, zavisno od tipa rakete.

Visina cilja u borbenim uslovima može biti svega nekoliko metara pri letu iznad mora, odnosno pedesetak metara

pri letu iznad ravnog kopna, ali može ići i do 12 km. Ova visina za borbene avione, u periodu koji neposredno prethodi lansi-ranju raketa ili otkačinjanju bombi sa aviona, najčešće ne prelazi 8 km, odnosno manja je od potrebne daljine detekcije, pa nije ograničavajući faktor za senzore. Veći problem predstavlja praćenje cilja na najmanjoj ostvarljivoj visini leta, kada je uticaj tla, odnosno povrSina vode, od presudnog značaja za mogućnost detekcije i merenja položaja cilja [2].

Elektrooptički senzori nišanskog uređaja (termovizijska kamera, TV ka-mera, laserski daljinomer) po pravilu imaju domet do 10 kilometara, ali, pri pogodnim atmosferskim prilikama, on može biti i znatno veći - recimo 15 km. Kamera (TV ili termovizijska) čija rezolu-cija slike zadovoljava CCIR standard (625 linija) treba da ima vidno polje 3,6 stepeni ili manje, odnosno žižnu daljinu objektiva oko 300 mm ili veću, da bi bila u stanju da detektuje borbeni avion na daljini od 10 km. Laserski daljinomeri u uslovima čiste atmosfere bez problema mere daljine cilja do 10 km, a često i veće [3]. Nišanski radari detektuju cilj na dalji-nama znatno većim od 10 km.

Računarska simulacija praćenja i ga-danja cilja pokazuje da sledeće greške merenja položaja cilja obezbeduju efika-sno dejstvo PA topova na borbene avione: srednjekvadratne greške merenja uglova do 0,0005 rad, srednjekvadratne greške merenja daljine do 5 m. U slučaju da su nišanski uredaji namenjeni isklju-čivo raketnim sistemima PVO, ovi za-htevi mogu se ublažiti. Savremeni elek-trooptički i radarski senzori iako ostva-ruju navedene zahteve za tačnošću.

Mogućnost detekcije cilja danju, noću i u različitim vremenskim uslovima već je analizirana u [2]. Zaključeno je da

VOJNOTEHNJĆKI GLASNIK 3/2000.

275

nišanski radari obezbeduju detekciju i merenje položaja cilja danju, noću, u usiovima dima, magle, pa čak i padavina, s tim Što se u prisustvu čestica vode u vazduhu domet detekcije smanjuje. Ter-movizijske kamere i laserski daljinomeri obezbeđuju pouzdano nišanjenje danju i noću, ali oblaci, magla i padavine mogu ograničiti ili potpuno onemogućiti nji-hovu upotrcbu.

Da bi dati tehnički zahtevi biii pouzdano ostvareni, scrvomehanizmi treba da pozicioniraju nišansku liniju s dinamič-kom greškom manjom od polovine vid-nog ugla senzora nišanskog uređaja sa najužim vidnim poljem. Oni treba da obezbede maksimalnu ugaonu brzinu ni-šanske linije veću ili jednaku maksimalnoj ugaonoj brzini cilja u odnosu na nišanski uređaj, kao i maksimalno ugaono ubrza-nje nišanske linije veće ili jcdnako maksi-malnom ugaonom ubrzanju cilja u odnosu na nišanski uređaj. Treba napomenuti da se vidna polja kamera obično kreću od jednog stepena naviSe, vidna polja laser* skih daljinomera od 0,0005 do 0,004 radi-jana, a vidna polja niSanskog radara do dva stepena. Shodno tome, srednjekva-dratna greška pozicioniranja nišanske o$e savremenih uređaja obično je oko 0,00025 radijana.

Najveće zahtevane vrednosti ugaone brzine i ubrzanja a^mM mogu se

odrediti korišćenjem izraza [4j:

vmm8 = V/dp,M am„ « 0,65(V/dpw)2 gde je:

V - brzina leta cilja,

dp«, - najmanja udaljenost cilja od nišanskog uređaja (daljina u parametru).

Ako se cilj kreće brzinom 500 m/s na najmanjoj daljini 300 m (najmanja daljina koju pouzdano meri laserski da-

ljinomer) onda je > 95°/s, a^ > 103°/s.

Učestanost merenja položaja cilja znatno utiče na tačnost rekonstruisanja trajektorije cilja i predviđanje tačke su-sreta projektila i cilja. Ona treba da iznosi bar 20 Hz, što je razmatrano u [3]. TV i termovizijska kamera mere relativni položaj cilja 25 ili 50 puta u sekundi, a učestanost merenja položaja cilja korišće-njem nišanskog radara može da iznosi i nekoliko kiloherca. Najkritičnija je uče-stanost merenja daljine laserskim daljino-merom, koja je često 10 Hz i manja, pa se tada moraju koristiti posebne tehnike za kompenzaciju ovog nedostatka [3]. Savremeni laserski daljinomeri sve češće rade na 20, 25 ili čak 30 Hz.

Predlog klasifikacije nišanskih

uređaja

Automatski nišanski uredaji mogu se klasifikovati: prema vrsti senzora, prema mestu ugradnje, prema načinu smeštanja i načinu pokretanja senzora.

Prema vrsti senzora ovi uređaji mogu

biti:

- elektrooptički - poseduju elek-trooptičke senzore za detekciju i merenje položaja cilja (TV/termovizijska kamera, laserski daljinomer);

- radarski - za detekciju i merenje položaja cilja koristi se nišanski radar;

- kombinovani - poseduju nišanski radar i bar jedan elektrooptički senzor u funkciji praćenja cilja.

Prema mestu ugradnje, odnosno prema platformi na kojoj se ugraduju, nišanski uređaji za PVO mogu se pode-liti na:

- vučne uredaje - ugraduju se na prikolice, a kruto su oslonjeni na pod-logu;

276

VOJNOTEHNtCKI GLASN1K 3Q000.

- urcđaje za samohodna vozila -obično se integrišu na samohodna vozila, na kojima se nalazi i oruđe čijom se vatrom upravlja;

- brodske uređaje - ugrađuju se na plovne objekte, najčešće srednje i velike brodove, a u poslednje vreme, čak i na patrolne čamce.

Vučni uređaji ne zahtevaju stabiliza* ciju nišanske osc, dok je žiroskopska stabilizacija nišanskih uređaja za samohodna vozila i plovne objekte neophod-na. Prema načinu smeštanja senzora ni-šanski uredaji se mogu podeliti na:

- nišanske uređaje sa spoljnom ugradnjom senzora - senzori su ugrađeni na pokretnom nosaču koji rotira po azi-mutu i elevaciji;

- nišanske uredaje sa senzorima u zaštitnoj kapsuli (kućištu) - ona štiti sen* zore od mchaničkih i atmosferskih utica-ja; kuglaste kapsule eliminišu i poreme-ćajne momente izazvane vetrom, čime se olakšava rad servomehanizama.

Prema načinu pokretanja senzora i nišanske ose nišanski uređaji se mogu podeliti na:

- uređaje kod kojih senzori rotiraju po azimutu i elevaciji;

- uređaje kod kojih senzori rotiraju samo po azimutu - rotacija niSanske ose po elevaciji ostvaruje se rotacijom reflek-snog ogledala ili prizme, zajedničke za sve senzore;

- uređaje sa fiksiranim senzorima -senzori se ne pokreću u odnosu na nišan-ski uređaj već nišanska linija rotira pokre-tanjem refleksnog ogledala ili refleksnih prizmi po azimutu i elevaciji.

Ograničenost kretanja niSanske linije po azimutu se kod nišanskih uredaja sa fiksnim senzorima nadoknaduje rotacijom platforme na kojoj se nalazi nišanski uredaj.

Nišanski uređaji se, dakle, mogu kla-sifikovati prema različitim kriterijumima, Što znači da odredeni nišanski uredaj može pripadati većem broju klasa istovre-meno. Tabela 1 prikazuje unakrsne rela-cije između različitih klasa nišanskih uredaja, prema predloženim podelama. Sa + je označeno da postoje nišanski uredaji koji pripadaju obema klasama, sa - uredaji koji istovremeno pripadaju dvema klasama, prema dostupnim podacima ne postoje, a sa ± da se, prema raspoloživoj literaturi, sumnja da takvi uređaji postoje. Tabela je ilustrovana sa Četiri primera nišanskih uredaja. Na slid je prikazano još 12 ni&nskih uredaja. Brojevi pored slika uredaja predstavljaju brojeve klasa kojima pripadaju (prema tabeli 1).

Uporedne karakteristike savremenih

automatskih nišanskih uredaja

Danas u svetu postoji vi§e desetina različitih automatskih nišanskih uredaja različitih tipova i namena. Zbog ograniče-nog prostora dat je uporedan pregled svega šesnaest automatskih nišanskih uredaja. Ti uredaji prikazani su na slid i u tabclama 1, 2 i 3. Tabela 2 sadrži podatke o proizvođačima i osnovne tehničke ka-rakteristike, a tabela 3 podatke o senzorima ugradenim na te uredaje. Uredaji su birani tako da budu zastupljeni najnoviji modeli o kojima je prikupljeno dovoljno relevantnih podataka, ati i neki stariji modeli, koji su još uvek aktuelni zbog svojih dobrih karakteristika.

Može se uočiti da izabrani modeli uredaja zastupaju sve klase uredaja prema predloženoj podeii. Uredaji su, dakle, birani tako da ilustruju tehničku raznolikost, pri čemu se nije vodilo ra-čuna o ravnomemoj zastupljenosti poje-

vojnotehniCki glasnik 3/2000.

277

dinih zemalja. Tako, recimo, nema itali* janskih uredaja, a prikazan je samo jedan francuski nišanski uređaj, iako obe zemlje proizvode veći broj relativno savremenih modela tih uredaja. Nisu zastupljeni ni ruski automatski niSanski uredaji, o ko-jima ima malo podataka. Poznato je, na primer, da se u Rusiji planira proizvodnja vudnog artiljerijskog PA sistema SOSNA sa elektrooptičkim automatskim niian-

skim uređajem u čijoj se kugiastoj kapsuli nalaze termovizijska kamera i laserski daljinomer, all nisu poznate tehničke po-jedinosti o tom uredaju.

Modeli ETS 2400, AA-EOT, EOTS, APACHE i MIRRADOR su u fazi pri-prema za proizvodnju ili tek nalaze prve kupce. Modeli 9LV100 i UROD MARK 1 su relativno stari. Prvi se proizvodi od 1977, a drugi od 1979. godine. Novija

Tabela /

Unakrsne relacije između različitih klasa niSanskih uredaja

Primeri 1 fB |1 a- v> Podela po mestu ugradnje Podela po smeStanju senzora Podela po načinu pokretanja senzora

iBijyjf 9. 9. SAABSEOS CONTRAVES LSEOS GEC-MAROONI APACHE SAGEM VOLCAN

12 •w 1 is a « u 12 fi 1 3. kombinovani 5 S •»r 5. za samohodna vozila IS V> 1 <> 7. sa spoiinim senzorima 18. sa senzorima u kapsuli (kućištu) g to > g i 3 E 1 2 s 5 3 'C § VI llO. senzori rotiraiu samo po azimutu 11. fiksni senzori

Podela po vrsti 1. elektrooptički - _ 4 + 4 + 4 4 4 4

2. radarski _ _ 4 + + + + 4 ..

3. kombinovani - - 4 ± + + + - -

4. vučni + + 4 4 4 + + 4 4 4

Podela po mestu 5. za samohodna vozita + 4 ± 4 + + + 4 4 4

6. brodski 4 + + 4 + + + 4 4 -

Podela po 7. sa spoljnim senzorima 4 + + 4 + 4 4 - _

smeStanju senzora S. sa senzorima u kapsuli (kućiStu) 4 + + 4 + - 4 4 4

Podela po načinu 9. senzori rotiraju po azimutu i elevaeiji + 4 + + + 4 4 4 - _

pokretanja senzora 10. senzori rotiraju samo po azimutu 4 - - + + + - 4 - -

11. fiksni senzori 4 - - 4 + - - 4 - -

NAPOMENA: * • oostoii kombinaciia sa clektrooptičkim senzorima u kućiStu i radarom soolia

278

vojnotehniCki GLASNIK 3/2000.

REUNERT DEFENCE ETS2400

KENTRON AA-EOT

HUGHES EOTS

ELOPMSIS

AV1RBAS CELSIUS TECH AB

EDTFILA 9 LV 100

RADAMEC SERIES 2000

CELSIUS TECH AB SEA VIKING

SIGNAAL LIROD MARK 2

Različiti modeli automatskih nišanskih uredaja

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK V20O0.

279

Tabela 2

Osnovni podaci o nekim automaiskim niianskim uređajima

Model Proizvođač Zemlja Dimeiuijc i masa Rotacija Maks. brz. i ubrzanja

azim. elev. azim. elev.

ETS2400 REUNERTDEFENCE Južna _ _ _ _

ESD RADAR DIVISION Afrika - - -

AA-EOT KENTRON DIVISION Južna 850 x 520 x 675 mm 360° -30" + _

OFDENEL Afrika 220 kg 60“

EOTS HUGHES AIRCRAFT SAD _ 360° -10" + -

COMPANY - 75"

GUNSTAR OERLIKON Svajcarska 4.6 x 2.1 x 2,4 m* 360s -20"+ l^rad/s Uradfe

CONTRA VES AG 1600 kg* 200" Urad/s2 Uratt

APACHE GEC-MARCON! RADAR V. Britanija 3.55x1.8 x 2,35 m* 360° -15° + 90"/s 90°/$

& DEFENCE SYSTEMS 1200 kg* 85" - -

EDT-FILA AV1RBAS AEROSPACIAL Brazil - 360* - - -

SEA BRITISH AEROSPACE V. Britanija 047 x v.liOcm ±305° -35" + 907s 907$

ARCHER 30 SYS. & EQUIPMENT 270kg 75° 1507s2 150%*

MIRRA DOR HOLLANDSE Holandija $.500 x v.580mm 340* -30* + _

SIGNAALAPPARATEN 55 kg 120" 3407s2 340%*

MSIS ELOP Izrael 060 x v.78cm 360" -35" + 907$ 90°/s

«0kg 85" - -

LSEOS CONTRAVES SAD $.118 x v.83cm 360" -30* + .. _

275 kg 85" - -

SEOS SAAB INSTRUMENTS Svedska 050 x v.TOcm 360" -35" + 100% 100%

50 kg 85° - -

RADAMEC RADAMEC DEFENCE V. Britanija - 360" - -

2000 SYS. - - -

$EA CELS1USTECHAB Svedska • 360“ - - -

VIKING 700kg - -

9LV10Q CELSIUSTECHAB Svedska _ 360" -25" + 85"/s 85%

140 kg 80“ 400“/s2 4007s2

VOLCAN SAGEM Francuska - - - - -

LlRODMkl HOLLANDSE Holandija v.l,37m 360" -30" 120% 120%

SIGNAALAPPARATEN 325 kg +85® - -

Oznikc i skra&nice:

<5 - pretaik. i. - hrku. v. - vtsina. azim. - azimui. ckv. - c)ev*cga * - podać ic odaose ox uređaj * prikobcom

varijanta LIROD MARK 2 prodajc se od 1993. godine i ima lakši i savremeniji radar večeg dometa (24 km). RADA-MEC 2000 se proizvodi od sredine osam-desetih godina, dok su ostali predstavljeni modeli počeli da se proizvode krajem osamdesetih ili u devedesetim godinama.

Uočljivo je da se osavremenjavanje automatskih nišanskih uređaja kreće u

pravcu smanjenja masa i gabarita i pove-ćanja osetljivosti, dometa i tačnosti mer-nih senzora. To se postiže sve većom primenom lakih legura i kompozitnih ma-terijala, a pre svega napretkom u tehno-logiji video-čipova, toplotnih detektora, mikrohladnjaka (za termovizijske kame* re), napretkom u radarskoj tehnici i mi-kroelektronici. Primetna je pojava malih,

280

vojnotehniCki GLASNIK 3/2000.

Tabela 3

Podaci o senzorima nekih automatskih nišanskih uredaja

Model TV kamera Termovizija Laserski daljinomer Nišanski radar

APACHE samoza osmairanje • f. 1/J, f.a. d. 10 km g. d.O.Sm.g.u. 1 mrad

SEA ARCHER 30 r. 450000t. v.3 + 17° t.d. 8 + 12 pm v.3+ 17°, r. 625L. t.d. 1,06 pm, v. 1,5 mrad u. 12,SHz,t.da.5m _

MIRRADOR v. 6.2 + 62*72,2° s.o. 0.00005 lux/5 lux t.d. 8 + 13 pm v. 17° x 5° t.d. 1,54 pm. v.0.6 mrad u. 8Hz/3Hzk. -

LIROD MARK 1 r. 625 L. v.3 + 3(P v.3° r.625 L. t.d. 1.06 pm. v. 1,5 mrad u. 10 Hz. d. 32,7 km f. 35 GHz. a. 0,6 m d. 18 km. u 6 kHz

ETS2400 v.2.2° + 12° $.o.40 lux v. 1,172,277.9° t.d. 1,54 pm, t.da. 5m u. 10 Hz, d. 20 km f. Ka.d. 20km, t.da. Im.t.u. 0,15 mrad

GUN STAR opciono. mesto termoviz. t.d. 8 + 12 um v.5°/20p, r. 625L. t. d. 1.54 pm, t.da. 5m u. 1/3/6 Hz. d. 20 km -

LSEOS z. 32 + 320 mm r. 625 L. v.3°/I2° t.d. 8 + 12 pm t.d. 1.06 pm, t.da. 5m v.l mrad, u. 10 Hz. d. 20 km -

EOTS t.d.0,4+1,1 pm. v. 2*577,5° s.o. 0.5 lux t.d.8 + 12pm v. 2.577.5° t.o.0,25°C t.d. 154 pm. v. 0,5 mrad u. 15 Hz,d.20km '

SEA- VIKING v.42 x 31mrad r. 625 L. t.d. 8 + 12 pm v. 52/157 mrad t.d. 1,54 pm u. 10 Hz f.15,9 + 17.1GHz f.a.

9LVI00 v.42 x 31mrad r. 625 L. t.d. 8 + 12 pm v. 52/157 mrad t.d. 1,54 pm u. 10 Hz -

EDT-FILA - po&eduje posedujc f.I/J ili Ka

Skrefcoice: a. - preteik anteoe. f. - frekvendp zrafenja. f.a. - frekvemna aplnoM. k. - kontinuaJno. L. - Uoija. s.o. - sveilotoa oaatljivost. t.d. - talasna duZina. t. - tadka. (.da. - tatoou dalpne, i.o. - topkxna oaeiljtvou. i.v. - utaost ugiova. v. -vidno potje. i. - mm obj«kttv Radanki opwri: I/J - od S do IS GHz. Ka - od 26.5 do 40 GHz

lakih automatskih niSanskih uređaja skromnijih performansi, koji nude obitje jeftinijih senzora i neke nove mogućnosti, kao što je npr. slika u boji (kamere nišanskih uređaja daju gotovo isključivo monohromatsku sliku). Tipičan primer takvog uređaja je MIRRADOR, na ko-jem sc nalaze čak četiri kamere: kolor TV kamera, TV kamera za nizak nivo osvetljenosti, kamera za praćenje uskog vidnog poija i nehladena termovizijska kamera.

Većina modela automatskih niSan-skih uredaja, naročito onih elektrooptič-kih, ugraduje se na brodove, jer su oni vrlo ranjivi ciljevi koji se lako otkrivaju,

a njihov životni vek može biti reiativno kratak. Da bi im se vek produžio, brod-ska protivvazdušna odbrana mora biti brza i efikasna. Mali ciljevi koji lete iznad same povrSine mora (protivbrodske rake-te) kasno sc otkrivaju i ostaje samo dese-tak sekundi za zahvat, praćenje cilja i dejstvo po cilju. Potrcbnu brzinu i efika-snost dejstva obezbeduju jedino automat-ski niSanski uredaji.

Zaključak

Predloženi taktičko-tehnički zahtevi automatskih niSanskih uredaja su takvi

VOJNOTEHNIĆKI GLASNIK 3/2000

281

da njihovo ispunjenje obezbeduje efika-sno dejstvo na savremene leteće ciljeve orudima kojima su ti uredaji namenjeni. Predložena je i klasifikacija modela koja odražava tehničku i tehnološku raznoli-kost uredaja. Pregled reprezentativnih modela automatskih niSanskih uredaja ukazuje na pravce njihovog razvoja, ali i na njihovu manju ili veću primerenost osnovnom zadatku koji im je postavljen: odbrani jedinica i objekata na kopnu i vodi od borbenih aviona, helikoptera i projektila primenom PA topova i raketa malog i srednjeg dometa. Savremena teh*

nika vazduhoplovnog napada daje veliki značaj automatskim nišanskim uredajima kao podsistemima PVO, pa se oni sve viSe proizvode i koriste.

Uuratura:

(1] Miboovtt. M.. Dodić. N.: Automatsko upravlfanje vatrom protivaviooskog top«, NauCoorchnilki pregted. vol. 47, br.

1. $tr. 10-13. 1997.

{2] Milinović, M., Dodić. N.: Auiomauki nliamki uredaji u PVO - 1. deo: ramatranjc strukturc i funkdja. vol. 48. br.

2. 2000.

f3| Dođić. N.: Lasenki daljwomeri u protiwazduiooj odbrani. Vojnotehnitki glauiik vol. 47, br. 1, ur. 4VS3. 1999.

{4} Dodić, N.: SavTctneni poMupri i uredaji za automatsfco pračenje dljeva u vazduhu - kumulaiivna nautaoiehniAa raforraadja. VTI VJ. 1999.

282

VOJNOTEHNIČKI CLASNIK 30100.