Научная статья на тему 'МУАЗЗАМХОН ИЖОДИДА МУСОФИРЛИК МАВЗУСИ'

МУАЗЗАМХОН ИЖОДИДА МУСОФИРЛИК МАВЗУСИ Текст научной статьи по специальности «Гуманитарные науки»

CC BY
2
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Мусофирлик / тасаввуф / метафора / карвонсарой. / alienation / mysticism / metaphor / caravanserai.

Аннотация научной статьи по Гуманитарные науки, автор научной работы — Сайдалиева Н. Ф.

Мақолада ХIХ асрда яшаб ижод этган шоира Муаззамхон ижодида мусофирлик мавзусида ёзилган ғазаллари ҳақида гап боради. Шоиранинг айрим ғазалларидаги бадиий таҳлил қилинган. Муаззамхон яратган лирик қаҳрамон кечинмалари, қарашлари бугунги давр нуқтаи назаридан ўрганилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE THEME OF ALIENATION IN THE WORK OF MUAZZAMKHAN

he article deals with ghazals written on the topic of alienism in the work of the poet Muazzamkhan, who lived and worked in the 19th century. Artistic analysis of some ghazals of pohera was carried out. The lyrical hero experiences created by Muazzam Khan, the views of which are studied from the point of view of today's era.

Текст научной работы на тему «МУАЗЗАМХОН ИЖОДИДА МУСОФИРЛИК МАВЗУСИ»

Сайдалиева Н. Ф. филология фанлари номзоди Самарканд Иктисодиёт ва сервис институти академик лицейи Узбекистан Республикаси

МУАЗЗАМХОН ИЖОДИДА МУСОФИРЛИК МАВЗУСИ

Аннотация: Мацолада XIXасрда яшаб ижод этган шоира Муаззамхон ижодида мусофирлик мавзусида ёзилган газаллари уацида гап боради. Шоиранинг айрим газалларидаги бадиий таулил цилинган. Муаззамхон яратган лирик цаурамон кечинмалари, царашлари бугунги давр нуцтаи назаридан урганилган.

Калит сузлар: Мусофирлик, тасаввуф, метафора, карвонсарой.

Saidalieva N. F.,Candidate of philological sciences Samarkand Institute of Economics and Service Academic Lyceum

Republic of Uzbekistan

THE THEME OF ALIENATION IN THE WORK OF MUAZZAMKHAN

Annotation: the article deals with ghazals written on the topic of alienism in the work of the poet Muazzamkhan, who lived and worked in the 19th century. Artistic analysis of some ghazals of pohera was carried out. The lyrical hero experiences created by Muazzam Khan, the views of which are studied from the point of view of today's era.

Keywords: alienation, mysticism, metaphor, caravanserai.

Шарк шеъриятида дунёнинг бебаколиги, умрнинг югуриклиги, хаётнинг уткинчилиги мавзулари куп маротаба каламга олинган. Муаззамхон шеъриятида хам шу мавзу юзасидан кенг мушохада юритилади:

Сен мусофирликда махзун булма, эй жон, гам ема,

Бу жахон ичра мусофир барча инсон, гам ема.

Биринчи мисрадаги «мусофирлик» сузи икки маънода ишлатилган. Биринчисида, шоиранинг уз юртидан узга юртга тушганлигига ишора этилмокда. Иккинчи маъноси эса, Одам Ато ва Момо Хдвонинг жаннатдан ерга туширилганлиги, шу туфайли барча одам болаларининг мусофирлиги назарда тутилмокда. Шоира газалнинг кейинги байтларида ана шу иккинчи маънони ривожлантира боради:

Бу жахон карвонсародир, куниб уткай барча эл,

Сен хам охир кеткуликсан, мунда мехмон гам ема.

Карвонсарой - инсон учун жахоннинг муваккатлигини англатувчи кадимий рамз. Дунё шу кадар гузал, хаёт шу кадар ширинки, качонлардир бу

гузаллик ва ширинликдан бутунлай мосуво булиш инсониятга хамиша табиатнинг энг огир адолатсизлигидай булиб туюлади. Турди Фарогий тили билан айтганда «Жойи осойиш эмас, хеч кима бу кухна равок».

Доги фарзанд бирла магмум булма, эй ахмак кабих,

Кеттилар сендан бурун онлар хиромон гам ема.

Маълумки, тасаввуфда маломатия йуналиши мавжуд. «Маломатия тарикатининг асосида инсоннинг Оллох каршисида тамомила пастлиги ва уз аъмолларида сидкидилдан ихлосманд булиш гояси ётади. Маломатияга эргашган суфи Оллохга эришиш учун нафси ва хавасини тийиши шарт». Маломатийлик маслаги, нафсни кийнаш, уз нафсига ранж етказиш, бошкаларнинг таъна-маломатларини кувонч-ла каршилаш маъноларини акс эттиради. Муаззамхоннинг юкоридаги «ахмок», «кабих» деган маломатини хам шу йуналишнинг таъсири деб тушунмок лозим. Шоиранинг фикрича, киши фарзанд доги билан андармон булиб, Оллох олдидаги оддий бандалик бурчини унутмаслиги керак.

Дунё бир мотамсародур, хеч киши шод улмаган,

Муъмин ахлига эрур бу дор зиндон гам ема.

Мутасаввуфларнинг фикрича, кунда йигирма марта улимни ёд олмок керак. Улимни ёдга олмок кунгилни хар хил майда-чуйда ташвишлардан, кибр ва гурурдан озод этади, рухни юксалтиради.

«Кисаси Рабгузий»да накл килинишича, «одам хоки узра утуз тукуз йил кайгу ёгмири, бир йил севинч ёгмири ёгди». Ана шу диний карашлардан огох булган шоира «хеч киши шод булмаган»лигини ёдимизга солади.

Алишер Навоий бир газалида «Йиглабон бошимга охим дудидан чирмаб каро, Мотамим эл сунгра туткунча, узим бул дам тутай», - деб ёзади. Улуг шоирнинг бу фикрлари айримларга бадбинлик булиб туюлиши хеч гап эмас. Аммо Навоийнинг фикрича, бу кайфият калбни тозалайди, инсонни камолотга ундайди. Муаззамхон хам юкоридаги байтида шу маънодан келиб чиккан. Байтнинг иккинчи мисрасида эса бу дунё муъмин учун синов эканлиги бадиийлаштирилади.

Тасаввуфий истилохлар нуктаи назаридан бу дунё «гамхона», «хасратхона», «зиндон». Зиндон, шунингдек, вужуд, тана маъносида хам ишлатилади. Яъни, рух узининг самовий кенгликларидан тор кафас каби вужудга кирганлиги зиндонга тушиш билан киёсланган ва «зиндон» сузи шу тарика метафорик тушунча касб этган.

Сен сано эт таъна тоши гар ёгилса бошингга, Тухмат уки тешса багринг мисли пайкон гам ема .

Муаззамхон шеъриятида «ахли тамиз», «фахми дониш»ларга терс тимсоллар тез-тез учраб туради. Булар: «кажрав», «харф укмас», «нодон», «номард», «мардуд», «илм укуган норасо» ва бошкалардир. Улар, яъни «фахми дониш»дан бегоналар канча «таъна тоши»ни, «тухмат уки»ни ёгдирмасин, Худо олдида юзинг ёруг, - деб шоира узига хитоб килади. Уларнинг фиску фужури гам чекишга арзимайди.

Кел, Муаззам, сен замин бул, теша бирлан чопсалар, Кил сукут гар килса дашноми фаровон гам ема .

Диктат килинса, бутун газал бир поэтик гоя - «мусофир»лик кайфиятини очишга йуналтирилган. Шу кайфият атрофидаги мулохазалар тадрижан ривожланади ва узига хос бир силсилани юзага келтиради. Муаззамхон «сен замин бул» фикри Яссавийнинг «Туфрок булгил, олам сани босиб утсин» жумлаларини эслатади, «туфрок ила узни тенг тутишлик -буюклик замини, хокисорлик пояси, кибр, манманликдан покланиш, инсонийлик мартабаси олдида булак мартабаларни назарга илмаслик» хисобланади . Байт исломий маданиятнинг мухим хусусиятлари булган хокисорликка, сабр-бардошли булишга даъват этади.

Накл килишларича, Хазрат Румийни бир шайх хакорат килганида: «Хакоратинг била биргамен», - деб хокисорлик курсатган эканлар. Шунингдек, Муаззамхон газалининг мактаъи билан Ахмад Яссавийнинг «Золим агар жафо килса, Оллох дегил» сатрлари орасида хам якинлик ва умумийлик жихатлари мавжуд. Икковида хам Оллохга таяниш гояси устивор, икковида хам шаркона ахлок ифода этилган.

Куриниб турибдики, Муаззамхон ижоди хам Шарк мумтоз адабиётининг энг ажойиб хусусиятларини узида намоён этадиган шеъриятдир.

Использованные источники:

1. Жалолов Т. Узбек шоиралари. Тошкент, 1959 й.

2. Исхоков Ё. Навоий поэтикаси. Тошкент. Фан, 1983 й, 208 бет.

3. Комилов Н. Тасаввуф ёки комил инсон ахлоки. 1-китоб. Тошкент. Ёзувчи, 1996 й, 272 бет.

4. Кодирова М. Шоира Муаззамхон. - Тошкент. Фан, 1992 й, 72 бет.

5. Хдккулов И. Тасаввуф ва шеърият. Тошкент. Адабиёт ва санъат нашриёти, 1990 й.

6. Хдккулов И. Тасаввуф сабоклари. Бухоро. Бухоро давлат университети нашриёти, 2000 й.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.