Научная статья на тему 'НАВОИЙ ШЕЪРИЯТИДА ТАСАВВУФИЙ МАЪНОЛАР'

НАВОИЙ ШЕЪРИЯТИДА ТАСАВВУФИЙ МАЪНОЛАР Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

60
17
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
тасаввуф / ирфон / ориф / дунѐқараш / адабий мерос / маърифат / маьнавият. / суфизм / мистицизм / ученый / мировоззрение / литературное наследие / просвещение / духовность

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Элмурод Жумабоевич Насруллаев

Ушбу мақолада навоийшунос олим Н.Комиловнинг мажозий тимсоллар ѐрдамида тасаввуф фалсафасининг билиш назарияси таърифлаб берилганлиги ҳақида фикр юритилиб, Алишер Навоий шеьриятидаги тасаввуфий маьнолар кашфиѐтчиси Н.Комиловнинг маҳорати ҳақида гап боради

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

В данной статье обсуждается, что навоийский ученый Н.Комилов описал теорию познания философии суфизма с помощью образных символов, а также обсуждается мастерство первооткрывателя мистических смыслов в шариате Алишера Навои Н.Комилова.

Текст научной работы на тему «НАВОИЙ ШЕЪРИЯТИДА ТАСАВВУФИЙ МАЪНОЛАР»

DOI: 10.24412/2181-1385-2023-2-464-471

НАВОИЙ ШЕЪРИЯТИДА ТАСАВВУФИЙ МАЪНОЛАР

Элмурод Жумабоевич Насруллаев

доцент, Жиззах давлат педагогика университети

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада навоийшунос олим Н.Комиловнинг мажозий тимсоллар ёрдамида тасаввуф фалсафасининг билиш назарияси таърифлаб берилганлиги хакида фикр юритилиб, Алишер Навоий шеьриятидаги тасаввуфий маьнолар кашфиётчиси Н.Комиловнинг махорати хакида гап боради.

Калит сузлар: тасаввуф, ирфон, ориф, дунёкараш, адабий мерос, маърифат, маьнавият.

В данной статье обсуждается, что навоийский ученый Н.Комилов описал теорию познания философии суфизма с помощью образных символов, а также обсуждается мастерство первооткрывателя мистических смыслов в шариате Алишера Навои Н.Комилова.

Ключевые слова: суфизм, мистицизм, ученый, мировоззрение, литературное наследие, просвещение, духовность.

In this article, it is discussed that the Navoi scientist N.Komilov described the theory of knowledge of the Sufism philosophy with the help of figurative symbols, and the skill of N.Komilov, the discoverer of mystical meanings in Alisher Navoi's sharia, is discussed.

Keywords: Sufism, mysticism, scholar, outlook, literary heritage, enlightenment, spirituality.

Тасаввуф илмига доир адабиётларда "ирфон" истилохи энг куп кулланиладиган истилохлар сирасига киради. Бу сузнинг маъноси мумтозадабиётватасаввуфгаоидлугатлардакуйидагичашархданади:

"Ирфон - билиш, маърифат; Худони таниш[1]".

"Арафа (арабча, билиш, англаш) - билиш, билиб олиш, таниш, кайтадан таниш, тушуниш ва билим маъноларида кулланади. Бу сузнинг муодили юнонча булиб, "сирли" ва "гайбли" деган

АННОТАЦИЯ

ABSTRACT

маъноларни англатади. "Ирфон" сузи умумий маънода, юзаки

April, 2023

илмга карши уларок, бир нарсани аник ва хар томонлама билиб олишни ифода этади. Масалан, "фалон киши ориф шоирдир", деганда, таърифланаётган одам юзаки билимларга каноат килмай, тасаввуф, адабиёт, шеър ва бошка фанларга оид куплаб масалаларни пухта урганганлиги англашилади. Ирфон илохий илмлардан бири сифатида Хдкнинг зоти, унинг исмлари ва сифатларини ишрок, яъни кунгил ёруглиги оркали билиб олишга каратилган илм хисобланади. Бошкача айтганда, ахлуллох - Худони кидирувчилар Хдкни таниб олиш учун танлаган йул ирфон деб аталади".

Интернет манбаларида бир катор мутасаввуфларнинг ушбу истилохга берган таърифларига хам дуч келдик, жумладан, Ат-Табарийнинг таърифига кура,ирфон уз нафсини поклаш, риёзат чекиш, сигиниш, зикр килиш, хилватда утириш ва жазавага берилиш оркали сайр-у сулук боскичларидан утиб, Аллох ва табиат ортидаги кучлар билан алока урнатиш ва шу йусинда унинг калби илхом ва ишрок манбаига айланганидан кейин катъий ва шубхасиз хакикатга эришишидан иборатдир.

Айрим олимларнинг фикрига кура, тасаввуф ирфоннинг бир булаги, унинг куринишларидан бири, яъни тасаввуфдан илова булиб, бошкача йул-йурик ва мазхабларни хам камраб олади. Унга биноан, бир киши суфий булиб, ориф булмаслиги хам мумкин ёки бир киши юзаки суръатда тасаввуф тарикатида туриб, ирфондан хеч кандай бахра олмаслиги мумкин. Баъзан эса ориф сузи дарвеш ва суфийга нисбатан юксакрок маънода хам ишлатилган. Баъзилар ирфонни тасаввуфнинг илмий ва зехний томони, тасаввуфни эса ирфоннинг амалий томони деб талкин этган".

Куриниб турибдики, максади Биру борнинг тажаллийсига эришиш булган солик учун ирфон ва ундан бахраманд булиш катта ахамиятга эга талаблардан саналади. Барча мутасаввуф шоирлар катори хазрат Навоий шеъриятида хам ирфоний маънолар билан безалган газаллар куплаб учрайди.

Атокли навоийшунос олим Н.Комилов таъкидлаганидек, Шарк халклари тафаккури тарихида чукур илдиз отган тасаввуф таълимотини яхши билмай туриб, Алишер Навоий дунёкараши ва адабий меросини барча мураккабликлари, фалсафий теранлиги билан тулик холда тугри, хакконий ёритиб бериш мушкул[2].

Олим бу масалага ёзувчи ва навоийшунос Ойбекнинг уттизинчи йиллардаёк эътибор каратса-да, аммо унинг хамон хал булмасдан, уз долзарблигини саклаб келаётганлигини кайд этаркан, хозир хам улуг шоир асарларини «керакли» ва

April, 2023

465

«KepaKCH3» KHCMnapra mparam, opu^OHa Ma3MyHgaru metpnapHHH HampnapgaH cokht KunuS, эn Ky3ugaH amupum, «nafiKaMacgaH» TagKHKOTnapra KupumacnHK Kacannuru gaBOM этaeтгaнnнгннн, энг acocuficu, Sat3aH эсa, TagKHKOTHunapHHHr cy^ueHa MatHonapHH Tyna aHrnaS eTMaraHnuru caSaSnu, HaBOufiHHHrpaM3ufi uSopa-HCTHopanapuHH xaMHHKagap TanKHH этнS, yKyBHHnap nanFuraS KenHHaeTraHnuruHH a^cyc SunaH THnra onagu.

AfiHaH ymSy xonHHHr HaBOHfi gaxocHHH, onaMHHHHr SenoeHnuru Ba ynyFBopnuruHH Mya33aM canoxuaTH xaM KypKaMnuru SunaH ugpoK этнmгa xanan SepumHHH TatKHgnapKaH, onHM HaBOHfi MepocHHH axnuT Sup agaSufi BOKenHK, SeSaxo MatHaBHfi xa3HHa CH^araga Saxonafigu. OnHM moupHHHr ynMac ryMaHH3M SunaH KyKapraH xaeTSaxm Foanapu «gyHeBHfi» acapnapuga KaHgafi nopnaS Typca, aKcapuaT xonnapga afipuM TagKHKOTHHnap Sup neKKara cypuS KyfiMOKHH SynraH «unoxufi» acapnapuga xaM myHgafi Kyn SunaH Hyp TapaTuS TypumHHH Kafig этнS, ynap 3oxupufi ^HxaTgaH myHgafi, acnuga эсa SoTHHHfi MatHonapu MoxuaTHra Kypa Sup xun $anca$Hfi-TacaBBy$Hfi Kapamnap cuncunacura SopuS TaKanaguraH y3apo y3BHfi anoKagop acapnap SynuS, SupuHH hkkhhhhchch3 TymyHHm KHfiuHnuruHH TatKHgnafigu.

HaBOHfimyHOC onHM moup acapnapuga ynpafiguraH urn%, Maü, Maüxona, xapoöom, co^uü, cosap, Kflöa^, xyM, Ma^öyö CHHrapu KyngaH-Kyn khhoa-THMConnap, paM3Hfi MatHonu cy3nap Ba ynap opKacuga eTraH amupuH MatHonap acpopu xaM yHHHr H^ogHaxnuT SupSyryHnHKga onuS TeKmupunuS, onaM Ba ogaM xaKugaru Mymoxaga-MyKomu^anapu unuga mapxnaHcaruHa, Ma3MyHH KepaKnu gapa^aga aHHK ofigHHnamumu MyMKHHnurura эtтнSоp KapaTagu.

HaBOHfimyHOC onHM Sy ^HKpura hcSot KunuS, ynyF moupHHHr "KaManö ynuaa emKypMac saMy anöerna aüepu" MaTnatnu Fa3anHHHTaxnun KunuS, ymSy Fa3angaru up^OHHfi MatHonapHH ohhS Sepumra HHTHnagu.

Ma3Kyp Fa3an TamKH TOMOHgaHMafi Ba yHHHr xocuaraapH Tatpu^ura SaFHmnaHraH Synca-ga, onHMHHHr ^HKpuna, Fa3anga moup MafiHH unoxufi umK -Matpu^aT, goHHm HmTueKHHHHr aB^H KueMH, Ep ^aMonu MymoxagacugaH omHK gunuga nafigo SynraH Kynnu 3aBK - unxoMHHHr, Sexag xypcaHgnHK, cypypHHHr paM3Hfi H^ogacH cu^araga Tunra onraH Ba xyMop Synum, MafinapacT^HK xaM Sy epga myHra MyBO^HK. OnHMHHHr эtтнpо$ннa, SywK Hyp namMacugaH xy3ypnaHHm, BHCon Sexygnuru, xaeT, TaSuaT 3eSonuru xaMga aKn Ba Ta^aKKyp eTMafiguraH, aMMOKyHrun SunaH xhc этнnagнгaн MyTnaK Pyx Myt^H3OTH ^unBacugaH SaxpaMaHgnHK Ba myHra TannHHHm capxymnurugup.

April, 2023

466

Олим буни Навоий эътикод куйган фалсафий таълимот - накшбандияга биноан, олам азалий ва абадий ягона Рухнинг уз-узини севиб, уз жамолини томоша килиш истагидан пайдо булган кузгу эканлиги билан боглайди. Чунончи, бирламчи кудрат порлашидан таралган нур бу кузгуда акс этади, яъни моддий дунёдаги жамики мавжудот ва махлукот - заррадан куёшгача, еру кук, собиту сайёра шу нур билан ёритилади, шу нур туфайлихаракатланади, муайян уйгунлик ичра ривожланиб туради. Навоийшунос олимнинг фикрича, шоирлар бу илохий тажаллини май тимсолида кабул килганлар.

Олим шу уринда тасаввуфий шеъриятда моддий дунёжом ёки кадах истилохи билан аталишини очиб беради ва дунёнинг ранго -ранг товланишларини, хаётнинг барча нашъу намосини, гуркираб куринганнафосат туфонини шу май уммонининг мавжланиши, купириши деб тушунтирилганлигини кайд этаркан,инсоннинг хам мазкур кузгунинг бир булаги, лекин Рухи Мутлак энг куп акс этган хилкати сифатида каралишига диккатни тортади. Буни исботлаш учун Мавлоно Бедилнинг инсонга берган таърифини келтиради, яъни инсон«икки олам истеъдодининг жамулжами» саналади.

Олимнинг инсон рухи мохиятини очиб беришдагиинкишофи шундаки,у тинимсиз равишда уз манбаига караб интилади хамда бу интилиш дунёнинг узини идрок этишва уз-узини англаб етиш оркали содир булгани сабабли инсон олам ходисалари гузаллигини мушохада этиб, чексиз хайратланади.

Олим бу борадаги фикрларини давом эттираркан, инсон табиати икки асос - рухий ва моддий олам унсурларидан таркиб топганлиги учун бу унсурлар орасида доимий кураш боришини кайд этиб, агар моддий асос булмиш жисм талаблари кучайса, у хирс ва шахват, хайвоний нафс домига гирифтор булиб, борган сари тубанлашишини, шу сабаблибу хавфнинг олдини олишучун киши доимийравишда рухий-маънавий эхтиёжларини кондириб бориши, шу жихатни тарбиялашга бел богламоги даркорлигини кайд этади.Олимнинг фикрича, бу ишда инсонга узидан кура комилрок инсон -пир рахнамолик килади, албатта. Пир ёки ориф деб тасаввуф ахли аклу донишда етук, маърифат нури билан калби лиммо-лим, пок ният, покиза ахлокли закий одамни назарда тутганлар. Олим пирнинг, шу билан бирга,мурид учун кунгил махрами, хамдард, хаммаслак киши булиши лозимлигини хам таъкидлайди.

Олимнинг келтиришича, Навоий назарида Жомий ана шундай шахс булган. Бундай шахслархамма вакт эзгуликни уйлаб, узига эргашган одамларни калбсаховати билан

April, 2023

467

тарбиялаганлар, уларнинг иродасини чиниктириб,кунгил чашмасининг кузини очиб, оламни янгича тушунишга, Хдк йулни химоя килишга ургатганлар.

Х,азрат Навоийнинг"Каманд учига еткурмас заму андеша айёри" матлаълигазалида шу маънолар ифодаланганлигини кайд этган олим буни аник изохлар биланшархлаб, тушунтиришга харакат килади: Каманд учига еткурмас гаму андеша айёри, Бийик чекмиш магар майхона томин сунъ меъмори. Олим газалнинг матлаъсидагиазму андеша айёри, сунъ меъмори,каманд, майхона каби суз ва бирикмаларнинг изохга мухтожлигини таъкидларкан, уларнинг тасаввуф адабиётида кандай ирфоний маъноларда кулланганлигига эътиборни каратадикамандшеъриятда аксар ёр сочи урнида истиора сифатида кулланилса-да, бу уринда Навоий унинг асл лугавий маъноси - арконниназарда тутган. Гаму андеша айёри - аклтадбиркорлиги, аклуташвиш тадбири, деган маънони беради. Олим майхона истилохининг маъносини очиб беришда турли манбаларга мурожаат килади, жумладан, Саййид Жаъфар Сажжодийнинг таърифича, «шавку завква илохий маърифат тулиб-тошган комил инсон -орифнингботиний дунёси ва Рухи мутлак манбаидир»[3]. Сунъ меъмори, яъни яратиш устаси истилохи тасаввуфдаАллохни англатади.Олим юкоридаги тасаввуфий истилохлар маъносини очиб бергач, байт мазмунини шундай шархлайди: Х,азрат Навоий баланд иморатлар, сарой ва калъаларнинг кунгурасига аркон ташлаб, тирмашиб том устига чикиш одатига ишора килиб, дейди: «Азалмеъмори - Аллох майхона томини шунчалик улуг ва баланд килибкурган эканки, фикру ташвиш тадбирининг аркони унинг кунгурасининг учига етмайди».

Олим ориф калби олий зотманбаига олиб борадиган бир восита, куприк деб каралганлиги натижасида Навоийибора-тимсолларида хар доим икки маъно - ориф калби ва рухимутлак биргаликда кузда тутилганлигига эътиборни тортиб, шоир бу байтда акл ва тадбир билан майхона калъасини забт этиш мумкин эмаслигини таъкидлаётганини кайд этади, зеро, тасаввуфий адабиётларда келтирилишича, ориф калбининг маърифати ва у оркали илохий рух манбаининг бекиёс гузаллигини идрок этишга факат калб ва рух кодирдир; аклий мушохада, мантикий-тафаккурий билиш усули бунга кобил эмас.

Олим Алишер Навоийнинг газал матлаъсиданок тасаввуф тарикатининг асосий талабларидан бирини баён этган, деган фикрни олга суради. Бунинг исботи сифатида талаб тарикат йулига кадам куйган одам учун биринчи жиддий мушкулот эканлигини,

April, 2023

468

nyHKH aKny xym KygpaTH eTMafiguraH Hapcara KyHrun Mafinu SunaH эpнmнm -pyxufi upogaHH KafiTagaH Kypum, y3HHH y3 BH^goHH, эtтнкоgн onguga ^aBoSrap xucoSnaS, KaTTHK Ha3opaT ocTHra onum, ^yga Kyn gyHeBHfi xaBac-xoxumnapgaH BO3 Kenum экaнnнгннн KenTupagu. OnHM MafixoHa KacpHHHHrSyroKnHrHra caSaS onaM cupy acpopu, a^ofiuSoTnapu, xoguca-BOKeanapuHHHr Sexag Kynnuru, yHH Sunum, MoxuaTHra eTHm KHfiuHHunurH Ba, afiHH BaKTga, capKam Ha^c KyTKynapuHH eHrum, WKcaK axnoKHfi ogaM Synum MamaKKarnapuHH xaM aHrnaTraHnuruga, geraH xynocara Kenagu.

Hkkhhhh SafiT Shphhhh SafiTgaru ^hkphh gaBOM эттнpagн:

XyMopuM 3a-b$UM mxrun ucu mo emmu Macm yxöyM,

CyeaxMuwöyp Marap Mau roüuöuh MaüxoHa öeeopu.

HaBOufimyHOC onHM SafiTHH myHgafi mapxnafigu: TonuS (eKH omHK) aKny TagSup SunaH KOMHn hhcoh MapTaSacura KyTapunumra - MafixoHaHH 3aST этнmra Ky3H eTMaraHgaH KefiHH, Sy SuHOHHHr geBopnapuHH xugnam SunaH KaHoaTnaHagu. Ey yKyBHHra aHaga TymyHapnupoK Synumu ynyH onHM SafiTga amupuHraH up^OHHfi MatHOHH coggapoK TymyHTHpumra HHTHnagu: nupHHHr MyxHTHra aKHHnamuS, yHra Kyn SepuS, gacTnaSKH HacuxarnapuHH эmнтнmgaн Saxpa onagu. OnHM moupHHHr Maüxona deeopuHCTHnoxu opKanu, Sup Tapa^gaH, nupu KOMHnHHHr MyxHTH, TamKH, 3oxupufi gyHecHHH, hkkhhhh Tapa^gaH, Sh3hh ypaS onraH Moggufi gyHe MatHOCHga KynnaraHnurHHH TatKHgnafigu. 3epo, onHMHHHr ^HKpuna, Kanta HHHgaru pyx MaHSauHH ugpoK этнm, aBBano, Kanta geBopnapu -gyHe amenapHHH ypraHHm, xaen Ba ce3runap opKanu yHHHr MoxuaTHra eTuS Sopum SHnaH aManra omagH.

HaBOufimyHOC SafiTgaru TacaBBy^ufi HCTunoxnapHHHr MatHonapuHH KenTupagu: 3ab$u xyMop - Kafi^HHHr TapKana Somnamu, umKHHHr BaKTHHHa cycafiumu, xaKHKarra mySxa SunaH Kapam, mySxanaHHm nax3acu; Ka^rn -coMOHnu nofi; Maü xoüu - mapoS KyfiKyMH, gyHe MynKH, xuccufi HmTHeKnapgaH xanu noKnaHMaraH pyx THMConu.

YmSy Tatpu^napra TaaHraH onHM SafiTHHHr Ma3MyHH mapxnafigu: «MafixoHa geBopuHH Mafi nofiu SunaH cyBaraHnap, meKHnnu, xyMopuM TapKanraHga gHMOFHMra coMOHnu nofi xugu ypunuS,aHa MacT SyngHM». Ekh: «MyxaSSaTHM BaKTHHHa cycafiraHga (KyHrunga mySxa TyFHnraHga), nupra aKHHnamraHHM caSaSnu mySxanapHM TapKanuS, KanSuMga umK aHa aBBanrugafi anaHranaHgu».

OnHM Sy Ma3MyHgaH aHrHHa MatHO Tonagu: nupHHHr hhkh onaMH yHHHr HyTKu, xapaKaTnapu, KapoMaTHga 3yxyp

April, 2023

469

DOI: 10.24412/2181-1385-2023-2-464-471

этганидай, Рухи мутлак хам дунё гузаллигида жилваланиб, кишини мафтун этади, яъниорифнинг завки саликаси, нозикфахм заковати дакик маънолар магзини осон чакиб, мушкул масалаларни ички бир фаросат билан хал килиб бера олади, яъни кадахдан томган май томчилари каби ошик дилига хикмат нури булиб куйилишига ухшайди. Олим шу маънода тасаввуф ахли хум, хумхона, созар, жом, майкада деганда хам орифнинг нурфайз жозиб юрагини тушунганликларига эътиборни каратади.

Олим учинчи байтни шархлашга киришишдан олдин замонавий укувчига тушунилиши кийин булган учта суз(куб, хуршид, паргор)га диккатни тортади:

Тула куб огзи май хуршидедур, гуё тенг очилмиш,

Чекарда бу ики хуршид даврин сунъ паргори.

Навоийшунос уз услубига кура байт тахлилига киришишдан олдин бу уч суз узида ташиган ирфоний маънони изохлайди: куб - шароб сакланадиган хум, мажозий маънода орифнинг кунгли ва рухи мутлак;хуршид -куёш; паргор -доира чизадиган асбоб(циркуль), баъзан йул-йурик, чора-тадбир маъносида хам кулланилади. Булардан келиб чикиб, олим газалнинг учинчи байтини шундай шархлайди: «Огзигача май тулгазилган хум худди куёшга ухшайди, гуё Аллохнинг доира чизгичи бу икки куёшнинг (яъни,фалак куёши ва май хумининг)гардишини чизганда бир пайтдабаравар очилгандай». Ёхуд: «Май хуми билан куёшнинг тархи бирхил, улар бирга, бир вактда яратилган ухшаш нарсалардир".

Олим байтда улуг шоирнинг куёш хам май хуми, яъни бирламчи манбадан нишона эканлигини, шу сабабли улар бир-бирининг мавжудлигини, яъни куёшнингдалили куёш эканлигини исботлаш учун кулланганлигини айтмокчи булганлигини кайд этади ва май хумини куёшга ухшатишбилан Навоий ориф калбининг саховати, карамининг бепоёнлигини таъкидлаб, куёш узхарорати, зиёси билан оламнимунаввар этгандай, ориф калби хам ошикларни фаровон бахраварэта олишини тасвирлашга харакат килганлигини эътироф этади. Шунингдек, бу байтда толибнинг зохирий мушохададан,яъни майхона деворини хидлашдан аста-секин ботиний маъноларнианглаш сари бораётгани, бундан хайратланаётгани хам ифодаланганига эътиборни тортади.

REFERENCES

1. Alisher Navoiy asarlari izohli lug'ati/E.Fozilov tahriri ostida. - T., "FAN", To'rt tomlik: II tom, 1983, 48-b.

2. Комилов Н. Тасаввуф. -Тошкент, «Мовароуннахр»,

«Узбекистон», 2009.

April, 2023

DOI: 10.24412/2181-1385-2023-2-464-471

3. Саййид Жаъфар Сажжодий. Мусталахоти урафо, 392-бет.

4. Абдулуаким Табибий. Афгонистонда тасаввуф ривожи, 10-бет.

5. Абдураззоц Кошоний. Масобихул-хидоя, 52-бет

6. Саййид Жаъфар Сажжодий. Мусталахоти урафо, 392-бет

7. Мухамеджанова, Л. А. (2022). Отражение концепции человека в учении древности. илм сарчашмалари (2), 47-51.

April, 2023

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.