Научная статья на тему 'ЛАЗГИ'

ЛАЗГИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
191
89
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Лазги / Лазгистон / Лазгиёр / 6/8 ўлчов / гулуфар / Дутор / Қайроқ / Гармон

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Отахон Матяқубов

Лазги, Хоразм, Кавказ ва Турк халқлари эркакларининг жўшқин, жозибали ва шиддатли, қўл, оёқ, гавда юз-кўз, мимик жанговар рақс ҳаракатларига асосланган ўйин бўлиб, даслаб меҳтарлар томонидан сурнай ва дутор чолғуларда ижро қилинган. Хоразм Лазги рақси ЮНЭСКО ташкилоти томонидан 2019 йил 12 декабрда жаҳон номоддий маданий мероси репрезентатив муҳофазасига олинган. 2020 йил 13 март куни Хивада лазги академиясини ташкил қилиш тўғрисида қарор қабул қилинган. Лазгининг луғавий ва этимологик маънолари олимлар томонидан турлича талқин қилинади. Лазги тўғрисидаги афсона ва ривоятлар Халқ оғзаки ижодида кенг ёйилган. Ҳозирги даврда замонавий ижодкор ижрочилар томонидан яратилган ўттиздан ортиқ Лазги турлари мавжуд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ЛАЗГИ»

ЛАЗГИ

Отахон Матякубов

Юнус Ражабий номидаги Узбек миллий мусика санъати институти

Аннотация: Лазги, Хоразм, Кавказ ва Турк халклари эркакларининг жушкин, жозибали ва шиддатли, кул, оёк, гавда юз-куз, мимик жанговар ракс хдракатларига асосланган уйин булиб, даслаб ме^тарлар томонидан сурнай ва дутор чолгуларда ижро килинган. Хоразм Лазги ракси ЮНЭСКО ташкилоти томонидан 2019 йил 12 декабрда жахрн номоддий маданий мероси репрезентатив мухрфазасига олинган. 2020 йил 13 март куни Хивада лазги академиясини ташкил килиш тугрисида карор кабул килинган. Лазгининг лугавий ва этимологик маънолари олимлар томонидан турлича талкин килинади. Лазги тугрисидаги афсона ва ривоятлар Халк огзаки ижодида кенг ёйилган. Хрзирги даврда замонавий ижодкор ижрочилар томонидан яратилган уттиздан ортик Лазги турлари мавжуд.

Калит сузлар: Лазги, Лазгистон, Лазгиёр, 6/8 улчов, гулуфар, Дутор, Кайрок, Гармон.

LAZGI

Otaxon Matyaqubov

Institute of Uzbek National Musical Arts named after Yunus Rajabi

Abstract: Lazgi is a game based on energetic, attractive and intense movements of the hands, feet, body and face, imitating the martial dance movements of Caucasian and Turkish men, performed by Mehtar on musical instruments such as surnay and dutor. The Khorezm Lazgi was adopted by UNESCO on December 12, 2019 for representative protection of the world intangible cultural heritage. On March 13, 2020, it was decided to establish the Lazgi Academy in Khiva. Lexical and etymological meanings of the word Lazgi interpreted by scientists in different ways. Traditions and tales about the Lazgi are widely spread in the oral art of the people. Currently, there are more than thirty types of Lazgi created by modern creative artists.

Keywords: lazgi, lazgiston, lazgiyor, 6/8 measure, gulufar, dutor, qayraq, garmon.

Хоразм Лазги ракси ЮНЭСКО ташкилоти томонидан 2019 йил 12 декабрда жахрн номоддий маданий мероси репрезентатив мухрфазасига

олинди. Ундан олдин "Шашмаком" ва Сурхандарёнинг Бойсун тумани маданий

меъроси (2008 й.), "Катта ашула" (2009 й.), "Аския" (2014 й), "Палов анъанаси

ва маданияти" хамда "Навруз" (2016 й) жахон номоддий маданий мероси

репрезентатив мухофазасига олинган эди. 2020 йил 13 март куни эса

Узбекистан Президенти Шавкат Мирзиёев Хивада лазги академиясини ташкил

килиш тугрисидаги карорни кабул килди. Бу мужда билан Узбек халкини чин

калбдан муборакбод этамиз ва умрибокий Хоразм Лазги ракси тугрисида

билганларимизни уртоклашишга жазм этдик.

fJjj iL

Convention for the Safeguarding of the Intangible Cultural Heritage

The Intergovernmental Committee for the Safeguarding of the Intangible Cultural Hentage has inscribed

. /(Af rfl~/tl f/atH-r. (Uf/;y'

on the Representative List of the Intangible Cultural Heritage of Humanity upon the proposal of Uzbekistan

Inscription on this Ust contributes to ensuring better visibility of intangible cultural heritage and awareness of its significance, and to encouraging dialogue that respects cultural dversity

Date of inscription

/-J (L/)tWlп/м'Г 'JO/О

Director-General of UNESCO

m

=ur

(UZ.REPORT WORLD Интернет тармогидан олинди1)

Лазги калимаси форсча лугатда 1.(¡asJ-Лас-уйин, уйнамоц, 2. Ургочи, мода2 маъноларини англатади. Кейинчалик бу атама Лазги ва Лазгинка тарзида фрезалогик узгаришларга учраган булиши эхтимолдан холи эмас. Ардахан (Туркия) университетидаги Кавказлик филолог тилчи олимлардан Доктор Профессорлар: Булент Куртишугли (хореография профессори), Бекир Денизли (Санъатшунос, Профессор, Доктор ) Эрдуган Алтинкайнак (миллати Лаз), Гуржистонли-Озарий Шухреддин Меммедли, Чилдирли Ошиклардан: Фаррух Эрдуган (41 ёш), Маммед Октай-Эргоний (81 ёш) ва бошка бир канча кекса санъаткорларнинг фикрига Караганда Лазги ва Лезгинканинг бир-бири билан богликлиги уларнинг фарки ва келиб чикиш даври хам номаълумлиги, аммо Лазгистон ва Лазгиёрлар диёри - Жанубий Кавказ, Туркиянинг Шарки, Карс, Ардахан, Кора папок турклари эркакларининг жанговар 6/8 улчовидаги ракси эканлигини тарифлайдиган далиллар бор. Шунингдек, Барча Кавказ халклари, Догистон, Лазгин, Озарбайжон, Армани, Гуржистон ва хатто Ахсика, Корапапок туркларида хам бу утли-жушкин ракснинг у ёки бу тури мавжуд.

Урганч давлат университети мусика таълими кафедраси мудири Ботир Рахимовнинг "ЛАЗГИНИНГ АБАДИЯТИ" номли маколасида:- "Узбекистон

1 https://uzreport.news/society/sertifikat-o-vklyuchenii-tantsa-lazgi-v-spisok-nematerialnogo-kulturnogo-naslediya-budet-h

2. Ю.А. Рубинчик «Персидско - Русский Словарь» 1970 г. 415 с. (Таржима бизники)

халк артисти Гавхар Матёкубова ва Шаркия Эшжоноваларнинг "Лазги" деб номланган китобида "Кадимги Хоразм тилига оид "Lazgi" сузи умумэроний raiz "совкотмок" (совуц емоц ёки цотмоц изоу Б.Рахимов) калтирамок (шунингдек "титрамок", "томмок") каби маъноларга эга асосга бориб такалади" деган маълумотлар кетирилган. Шунингдек, ушбу манбада "Lazgi"- хоразмча raiz узагига k(g) аффиксининг ( лугатда-сузга кушилиб, янги суз ёки суз шаклини хосил килувчи тил бирлиги) кушилиши билан хосил булган"3 деган фикрлар х,ам мавжуд дейилади маколада. Яъни муаллифлар томонидан Лазги калимасининг аник лугавий маъноси очилмаса хам этимологик атамасига тугри ёндашганлар.

Табриз (Эрон)лик тадкикотчи Таги Салахшоур Хдсанкохал (Taghi Salahshour Hasankohal) таъкидлашичаа Лазги ибораси Ком ва Шаманлик давридаги ут-олов ёрдами билан ёвуз кучлар - жинларни хайдаш, Длас-Alaz, Алаз+ги Alaz+gi=Лазги-lаzgi тарзида узгарган булиши мумкинлиги тугрисидаги тахминлари хам бор. Аммо Алас калимаси хозирги кунимизда хам Хоразмлик узбекларда "Алас-алас ёки алос калос" шаклида айни маънода ишлатилади.

Хоразмлик мархум мусикашунос София Собированинг "ЁШЛИК" журнали (1983 йил сони)даги "Лазги" маколасида "Хоразмшох Жалолиддин Мангубердининг аскарлари кавказ юришларидан бирида мехтарлар ижросида лазги жанговар ракси чалиниб жангчилар уйинга тушганлиги" хакида маълумотлар бор.

Абулгози Баходирхоннинг "Мен тугилмасимдан юз йил олдин Орол ва Хазор денгизлари бирлашган булиб, Хоразм ва Ширвон мамлакатлари орасида сув йули оркали борди-келди ривожланган эркан" деган далилига таянадиган булсак. Хоразмча "Ганжи Корабог", "Оразибон" (асли Оразвор), "Курдий", "Елпазаланди", "Лазги", "Усмония I-II-III", каби куй ва ракслар, тор, шз (гармон), сантур, буламон, занг, даф каби чолгулар хамда жой номлари келиб чикишининг туб сабабларидан бири сифатида Хоразм, Узбек ва Кавказ хамда Турк халкларининг тарихий узок ва маданий яккин алокаларини тасаввур килишимиз мумкин.

Мусикий улчов ва усулларда 6/8 улчови барча халкларда раксбоп ва жушкин булиб, бу усулга "Гулуфари", Хоразмда халк тилида "Тандира касак", Бухорода "Чиллиги ёки Чиллаки", Тошкент-Фаргонада "Умбалакидон-Лаккалакидон" каби иборалар билан юритилади.

Лазгини айникса сурнай лазгисини мусикий мотивлари хижжалаб тахлил килинса жуда кадимий Хусравонийларни кадимги мусикашунос Барбад-Фахлобод Марвазий давридаги ракс куйлари "Мавриги"ларнинг баъзи кисмларига менгзайди.

3 Гавхар Матёкубова, Шаркия Эшжонова "Лазги" Урганч: 2017. Б.27.

[МЛ^М 872

Рацсида Хива хони саройи масхарабози Худойберган Вовоц, Матёцуб Оллаёров

(сурнай), Санъат Зарипов (доира) Аммо Лазгининг яратилиши тугрисида турли ривоят ва афсоналар мажуд булиб, шулардан бирининг мазмуни куйидагича: - "Оллох таоло Одам танасини лой-балчикдан яратганидан кейин, элчи фаришта хазрати Жабройил, оламни харакатлантирувчи фаришта хазрати Микойил, охиратда карнай-сур чалувчи фаришта хазрати Исрофил, жон олувчи фаришта хазрати Азройилга вужудга жон киритишни топширган эканлар. Одам ичининг коронгу-зимистонлигидан жон у ерга киришдан бош тортади. Фаришталар куп ва хуп уйлашиб, охири жонни антика йул билан одам вужудига киритишга карор килибдилар. Улар Жаннатдан "Тут" ёгочини олиб чикиб, сурнай, най, дутор ва гижжак чолгуларини ясабдилар. Лекин канча уринишмасин улардан товуш чикара олишмабди. Уларнинг хатта-харакатини нарида кузатиб турган Шайтон алайхуланна (лаънатланган) бари-бир мен аралашмасам хеч иш чикмас экан, деб дутор ва гижжакларнинг кулокларидан пастига бир донадан чуп кистириб, сурнай ва найнинг асосий тешиклари ёнидан бир тешик очади-ки, "Шайтон харрак" ва "Шайтон тешик" иборалари ана шундан колган. Бир пайт турттала фаришта караса, чолгулар кул теккизишга махтал булиб, жаранглаб турган эмиш. Шундан кейин хазрати Жабройил латиф нагма яъни "Лазги" куйини яратади ва уни фаришталар билан журликда чалиб бошлашади. Жон аста-секин Одам Ато вужудига кираётганида олдин унинг куллари кимирлаб, титраб, калтирай бошлайди. Бора-бора бутун тана аъзолари харакатга келиб, жон инсон вужуди ичидан жой олади. Ушбу жараён "Лазги" раксида раккос куллари, бармоклари, юз-куз мимикаси ва тана харакатларида уз ифодасини топади. Бу вокедан кейин, соз, жахр - зикри-саъмо ва нихоят ракс санъатининг пиру-устози хазрати Жабройил деб хисобланган. Юкорида муборак номлари келтирилганлардан ташкари мусулмон пайгамбар ва пирларидан Мухаммад Саллаллоху Алайхи Васаллам, ва унинг чориёрлари Абу Бакир, Усмон, Умар,

Али абу Толиб. Улардан ташкари пайгамбар ва темирчилар пири хазрати Довуд, унинг хар бир болга уришидан янги нагма пайдо булар ва уч юз олтмиш нагмаси борлиги таърифланади. Нафаси уликларга жон багишловчи хазрати Исо, эзгу ишларни амалга оширувчи ва адолатпарвар кишилар хомийси Илёс Хужайи Хизир, достон кахрамонлари Жамшид, Рустам, Сухроб, Бобо Куркут, Ошик Ойдин пир - Ошик Аддин Шахобиддин ибн Умар, Гуругли, Ошик Гариб ва бошка жуда куплаб мутабар ва табаррук пирлар созандалик, бахшилик ва зикри-саъмо-раккослик хунари ривожини таъминлашлари ривоятда ана шу тарзда хикоя килинади.

Хорам лазгисининг машуур ижрочиларидан Зариф ота Латипов Хоразмда лазгининг турли хиллари мавжуд булиб энг кадимгилари Сурнай лазги, (нота намунаси)

SURNAY LAZGI

UTLIBITUM

fy ij, _ рГ Г гуп m h -1 ..

У 12 рцъ -т Г F J * j * J a \ i J J *

18 -Ш j= -Ф- -0-

22 * J

Дутор лазги, (нота намунаси)

"Oriental Art and Culture" Scientific-Methodical Journal Volume 3 Issue 2 / June 2022 ISSN 2181-063X

Dutor Lazgi

UTL1BITUM

j J- J 1 JTJ^J | jj- J1 I ;J- jlZlflfl

m J' J I j, J- j ir Г Г г Иг г г г ш

18

Ва Кайрок лазгиларидир. Улардан кейингилари Чангак лазги, Гармон лазги ва Гавхар Матёкубова таърифи буйича туккиз хил Лазги булиб, булар: Тотемизм "Масхарабоз лазгиси", Анемизм "Кайрок лазгиси", Зардуштийлик "Олов лазгиси", афсоналардан келиб чиккан "Дутор лазгиси", ва "Сурнай лазгиси", фантазиялар махсули булган "Хива лазгиси", "Хоразм лазгиси", шарт-шароит таказосига кура пайдо булган "Углон бола лазгиси", "Гармон лазгиси", эл-элатлар аралашувидан келиб чиккан Хоразм эронийлар лазгиси каби турлари борлиги таърифланади. Кадимдан лазгилар асосан хар хил чолгуларда чалинадиган ракс куйлари булиб уларга суз солиб укилмаган. Аммо ХХ асрнинг 30 йилларига келиб халк шеърларига солиб куйланганлиги кузатилади. Мангитли Турсун бахшининг ахборот беришича Бозарвой така-так деган доирачи уз даврида туй ва зиёфатларда олдин "Лазги афсонаси"ни сузлаб кейин "Жон тана гир" радифли шеър билан куйлаб юрган. Ундан кейин 1950 йилларгача гармончи Хужа Отажонов-Хужакур (Ортик Отажоновнинг доирачиси Кадам Хужани отаси) "Шоббоз ковун турлама, Гурлан йулин йуллама, Уйингизга бир галдик, Ука бизни хурлама"

радифли шеър билан куйлаб юрган. Шу даврдан бошлаб Комилжон Отаниёзов Комил Хоразмийнинг "Кимни севар ёрисан" мухаммасига солиб куйлаган лазгиси бутун Урта Осиёда шинавандалар калбидан чукур жой олди. Лазгининг ушбу улмас намунасидан сунгра купчилик ижодкорлар бу асарнинг янгиларини яратишга бел богладилар. Булар: Композитор Абдушариф Отажонов томонидан Мадрахим Рахмонов (бошка манбаларда Хушнуд Абдулла) сузига басталган ва Матёкуб Рахимов бетакрор ижро килган "Дилбарни куринг комати зебосига лойик" радифли лазги, Отажон Худойшукуровнинг халк сузига яратган Паранг румол бошинда Ганжумлари кошинда

Y3H yH gypT emuHga

Kafiry anaM öomuHga

geö xanK metpura afiTunaguraH na3ru. OnMaxoH X,aÖHTOBaHHHr Omoh MaTHOH cy3ura "YfiHonu" pagu^nu na3ru, XuBanu EeK^öH ^yMaHue3oBHuHr "CaHH y3HHr öup eHa" pagu^nu na3rucu, OpTHK Ot&«:ohob ToMoHugaH u^og KunuHraH "Xopa3MHuHr na3rucura", EoöoMypog X,aMgaMOBHuHr 'Tan-ran" pagu^nu metpra apaTunraH na3rucu, PaxMar^öH KypöoHoB TOMOHugaH na3runap acocuga öacTanaHraH "MaHra öup öok-öok" pagu^u öunaH KyfinaHaguraH "XuBaKu" na3rucu, KapuMÖofi PaxMaHOB TOMOHugaH "YfiHa-yfiHa" pagu^nu metpra öacranaHraH na3ru, Typa ffloMypogoB apaTraH "A^ofiuö" pagu^nu metpra afiTunraH na3rucu, TanaHTnu paKKOca Ba nanapnu XynKap AögynnaeBa u^og KunraH "^a3ru a^coHacu" xuKoa KunuHraH xonga "ettu $anaK öyp^MHuHr Mexpu nyp aHBopuMaH" geö öomnaHynu KoMun Xopa3Mufi MyxaMMacura Ha3upa KunuHraH na3ru, myHuHrgeK, YsöeKucTOHHuHr öomKa BunoaT Ba maxapnapuga x,aM xaccoc u^ogKopnap TOMOHugaH Typnu TyMaH na3runap apTunraH. Mamxyp öacTaKop Myx,aMMag^OH Mup3aeB ^a3ru aHcaMÖnuga MycuKa paxöapu öynuö umnaraH nafiTnapu apaTraH na3ru Kyfiu, xoHaHganapgaH KaMonugguH PaxuMOBHuHr "HaMaHraH na3rucu", MaH3ypHa$ac coxup obo3 эгaсн Hacuöa AögynnaeBa öeTaKpop u^po этгaн ^a3ru, FynoM^oH EKyöoB na3rucu, Kypcua 3x,C0H0Ba na3rucu, HnxpM OapMoHoB na3rucu, ryncaHaM MaMa3ofiuToBa ToMoHugaH u^og KunuHraH "Xopa3MHuHr ^a3rucuga öup ran öop" pagu^nu metpura afiTunaguraH na3ru, myHuHrgeK, MycTa^o Ea^oeBHuHr xanK nonrynapu opKecTpu ynyH MocnaraH "Xopa3M na3rucu", Typnu oMMaBufi öafipaMnapga ohuk x,aBoga u^po Kunum ynyH Myn«;annaHraH ny^naMa-gyxoBofi nonrynap opKecTpu ynyH MocnamTupunraH ^a3runap mynap ^yMnacugaHgup. Arap WKopugaru u^ogKopnap ToMoHugaH apaTunraH öapna na3runapHu yMyMufi xucoöura KapafiguraH öyncaK yrrrogaH opTuK na3runap u^og KunuHraHnuruHu KypaMu3.

YMpuöoKufi Xopa3M ^a3ru paKcu MH3CKO TamKunoTu ToMoHugaH ®:axpH HoMoggufi MagaHufi Mepocu penpe3eHTaTuB Myxo$a3acura öe^rogaH onuHraH эмac. Munnufi caHtaTuMu3Hu TapaHHyM этнm, xopu^nuKnapHu ropraMrora ®:anö Kunum MaKcaguga 2022 fiun 25-30 anpenga Xopa3Mga ^a3ru öyfiuna xanKapo ^ecTuBant yTKa3ungu. Amuhmu3ku, öy ^ecTuBan Xopa3M ^asrucuHu gyHe MuKecugaru TapFuöoTuHu Kynafirapumura Ba aHaga KeHrpoK efiunumura umkoh öepagu.

X,anu öy ^ymKuH, xaeTÖaxm, yMpuöoKufi paKC acapura ^yga Kyn xoHaHga Ba co3aHganap Kyn ypa^aK. Ymöy capnamMagaH unx,oMnaHuö aHru u^og HaMyHanapu apaTuna^aK!

Foydalanilgan adabiyotlar

1. Абул Гозихон "Шажараий Турк" Т., "Чулпон"1992 й. 9 б

2. "ЁШЛИК" журнали София Собирова "Лазги" 1983 й.

3. Г.Матёкубова"Офатижон Лазги" Г.Гулом нашриёти.,Т. 1993 й.

4. Б.Матёкубов "Хоразм достон ижрочилигининг зархат сахдфалари" Т., "Хоразм" 1999

5. Б.Матёкубов «Достон наволари» Т., 2009

6. B.Matyakubov "Kulturel damarlanmizdan akan melodiler"., ''KARADENiZ'' dergesi 2014., 43-51 s

7. Ю.А. Рубинчик «Персидско - Русский Словарь». 1970 г., 415 стр.

8. Сурнай ва дутор лазгиларини Ш.Матёкубов нотага олган.

9. Ботир Рахимов "ЛАЗГИНИНГ АБАДИЯТИ" Урганч давлат университети мусикд таълими кафедраси мудири (Макрласи) 2020 й.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.