Научная статья на тему 'ИЗУЧЕНИЕ ТОКСИКОЛОГИЧЕСКОЙ И ФАРМАКОЛОГИЧЕСКОЙ АКТИВНОСТИ КОМПОЗИЦИИ НА ОСНОВЕ СУММАРНЫХ ЭКСТРАКТОВ ПОДОРОЖНИКА БОЛЬШОГО (PLANTAGOMAJORL.), МЯТЫ ПЕРЕЧНОЙ (MENTHAPIPERITAL.) И ДИПЕПТИД ИЗОЛЕЙЦИЛ ТРИПТОФАН'

ИЗУЧЕНИЕ ТОКСИКОЛОГИЧЕСКОЙ И ФАРМАКОЛОГИЧЕСКОЙ АКТИВНОСТИ КОМПОЗИЦИИ НА ОСНОВЕ СУММАРНЫХ ЭКСТРАКТОВ ПОДОРОЖНИКА БОЛЬШОГО (PLANTAGOMAJORL.), МЯТЫ ПЕРЕЧНОЙ (MENTHAPIPERITAL.) И ДИПЕПТИД ИЗОЛЕЙЦИЛ ТРИПТОФАН Текст научной статьи по специальности «Фундаментальная медицина»

CC BY
72
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПОДОРОЖНИК БОЛЬШОЙ / МЯТА ПЕРЕЧНАЯ / БИОЛОГИЧЕСКИ АКТИВНЫЕ ВЕЩЕСТВА / ЭКСТРАКТЫ ЛЕКАРСТВЕННЫХ ТРАВ / ОСТРАЯ ТОКСИЧНОСТЬ

Аннотация научной статьи по фундаментальной медицине, автор научной работы — Бобизода Гуломкодир Мукамал, Хусейнов Умарджон Мирходжаевич

В статье приводятся результаты экспериментов по исследованию фармако-токсикологических свойств суммарных водных и водно-спиртовых экстрактов подорожника большого и мяты перечной, а также их композиции с препаратом тимогар. Установлено, что суммарные экстракты и их композиция с препаратом тимогар не токсичны в пределах больших доз перорального введения экспериментальным животным (мышам).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по фундаментальной медицине , автор научной работы — Бобизода Гуломкодир Мукамал, Хусейнов Умарджон Мирходжаевич

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

STUDYING THE TOXICOLOGICAL AND PHARMACOLOGICALACTIVITY OF THE COMPOSITION BASED ON THE TOTAL EXTRACTS OF THE CONTEMPORARY BIG (PLANTAGO MAJOR L.), MINT MINE (MENTHA PIPERITA L.) AND IZOLETSIL TRIPTOFAN

The results of experiments on the study of pharmacological and toxicological properties of total aqueous and hydroalcoholic extracts of plantain and peppermint pepper, as well as their composition with the preparation of timogar, are presented in the article. It was found that total extracts and their composition with the preparation of timogar are not toxic within the limits of large doses of oral administration to experimental animals (mice).

Текст научной работы на тему «ИЗУЧЕНИЕ ТОКСИКОЛОГИЧЕСКОЙ И ФАРМАКОЛОГИЧЕСКОЙ АКТИВНОСТИ КОМПОЗИЦИИ НА ОСНОВЕ СУММАРНЫХ ЭКСТРАКТОВ ПОДОРОЖНИКА БОЛЬШОГО (PLANTAGOMAJORL.), МЯТЫ ПЕРЕЧНОЙ (MENTHAPIPERITAL.) И ДИПЕПТИД ИЗОЛЕЙЦИЛ ТРИПТОФАН»

Сведения об автора:

Хусейнов Умарджон Мирходжаевич - соискатель кафедры органической и биологической химии Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни; Тел: 988-88-82-62; E-mail: [email protected].

About the author:

Khuseynov Umarjon Mirkhodzhaevich - Applicant for the Department of Organic and Biological Chemistry of the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini; Tel: 988-88-82-62; E-mail: [email protected].

ОМУЗИШИ ФАЪОЛИЯТИ ЗАХ,РНОКИ, ФАРМАКАЛОГИИ ТАРКИБИ ШИРА^ОИ УМУМИИ БАРГИ ЗУФ (Plantago major L.), ПУДИНАИ БОГЙ (Mentha piperita L.) ВА ДИПЕПТИД ИЗОЛЕЙТСИЛ ТРИПТОФАН

Хусейнов У.М., Бобизода F. М.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С.Айни

Дорух,ои аз растаних,ои шифобахш таёр карда шуда хосияти кам захрноки доранд ва брои истифодаи дуру дароз хатарнок нестанд. Растаних,ои шифобахш барои табобати бисёр беморих,о бо модах,ои фаъоли биологии худ, ки ба онх,о полисахаридх,о, флавоноидх,о, модах,ои дубиллй, пайвастагих,ои фенолй, витаминх,о, кислотах,ои органикй, микроэлементх,о ва дигар модах,оро доранд ва тавасути онх,о ба раванди паталогй таъсири мусбат мерасонанд.

Бинобар маълумотх,ои адабиётй МФБ-и барги зуф ва пудинаи богй барои бех,тар шудани мубодилаи моддах,о ва кавй гардонидани иммунитет мусоидат менамоянд. Мачмуи МФБ-и ин растаних,о дорои хосиятх,ои зиддимикробй, зиддиилтих,обй, зиддибактериявй, зиддиварамй ва масунфаъолй мебошанд. [1].

Дар таркиби барги зуф чунин элементх,ои барои организми инсон фойдаовар мавчуд аст: К, Са, Mg, Br, Ва, Си, В. Гайр аз элементно дар таркиби барги зуф чунин модах,о мавчуд аст модах,ои дубили, кислотах,ои органикй, кислотах,ои фенолй, кислотах,ои кофейни, карбогидратх,о, липидх,о, гликозидх,о, алкалоидх,о, флавоноидх,о, полисахаридх,о, кислотаи аскорбин, хдмчунин модах,ое мавчуд аст, ки гардиши хунро ба эътидол медароранд. [2].

Дар таркиби барги зуф 7 аминокислота мавчуд аст: Asp-0.34, А1а -0.13, His -0.25, Lys -0.18, Len - 0<11, Ser -0.19, Тгу -0.15 [3].

Дар таркиби пудинаи богй равганх,ои эфири, ингредиенти асоси барои ментол мебошанд [4]. Гайр аз ин дар таркиби пудинаи богй каротиноидх,о токоферох,о, стеринх,о, липидх,о, фитол, флавонидх,о, кислотах,ои органики, микроэлементх,о аз кабиллй Na, Cu, Ca, Al, Mg, Ni, Cr. мавчуд аст [5].

Х,адафи тадкикот: Омузиши хосиятх,ои захрнокию фармакологии шираи растаних,ои барги зуф, пудинаи богй ва доруи масунфаъоли тимогар мах,суб меёбад.

Мавод ва методх,о

Ба сифати мавод баргх,о ва поях,ои барги зуф (Plantago major L.), пудинаи богй (Mentha piperita L.) ва доруи тимогар истифода шудааст.

Барои дарёфт намудани ширах,ои мачмуии обй ва обию спиртии (70%) маводи фаъоли биологии барги зуф ва пудинаи богй к;исматх,ои растаних,ои шифобахшро дар таносуби 1:1, ва композитсияро бошад бо рох,и илова намудан ба 0,3г шираи мачмуй 100 мкг дорувории тимогар гирифта шудаанд. Хушккунй бо тарзи стандартии вакумй гузаронида шудааст.

Муайянкунии захрнокии шадиди х,осилах,ои обй-спирти х,осилах,ои шираи мачмуии рустаних,о ва композитсия дар чонварх,ои тачрибавй (мушх,о) бо рох,и воридсозих,ои пероралй гузаронида шуд

Натичах,ои тачрибах,о тавассути методх,ои оморй бо истифодаи барномах,ои компютерии (Statgraphics plus 5.1).коркард шудаанд

Тахдиди захрнокии шадиди LD50-и ширахои мачмуии обй ва обй-спиртй махлулхои барги зуФ ва пyдинаи боFй, инчунин композитсияи онхо бо дорувории тимогар аз руи методи умумдабулкарда гузаронида шуд. [5,6].

Хосияти захрнокии шадид дар 96 мушхои безоти нару модаи массаашон 18-22г хангоми бо усули берунй (пероралй) ба онхо ворид намудани махлулхои обй ва обию спиртии ширахои мачмуии растанихои барги зуф ва пудинаи боFй дар вояхои:150, 500, 800, 1500, 2500, 3000, 5000 мг/кг омухта шуд. Х,ар як воя дар гуруххои иборат аз 6 хайвонот (3 нарина ва 3 модина) тахдид гардид, хамагй 16 гурух. Дар давоми 14 руз холати хайвонот зери назорат дарор дошт. Барои мухосиботи параметрхои захрнокии шадид усули пробит-тахлили Литчфилд ва Уилкоксон, ки аз бадайдгирии фавтпазирии хайвонот вобаста аз меъёрхои дорувории воридшаванда иборат аст, истифода шуд. Мударрар гардид, ки ширахои мачмуии растанихои барги зуф ва пудинаи боFй чихати захрнокии шадид ба синфи 6-уми хатарнокй (нисбатан безарар) ва дарачаи захрнокй ба DL50> 5000 мг/кг мувофидат мекунанд

Литчфилд ва Уилкоксон [7], ба кор бурда шуд, ки дар назардошти синфи маргумир дар хайвонот аз вояхои дорувории воридшавандаи мавриди омузишбуда асос ёфтааст. Синфи хатарнокии дорувориро мутобиди ГОСТ 12.1.007-76 муайян кардем. Мударрар карда шуд, ки ширахои мачмуи рустанихои барги зуф ва пудинаи боFй аз руи синфи 6-уми хавфнокй (нисбатан безарар) аз руи дарачаи захрнокй DL50> 5000 мг/кг мебошад.

Дорувории тимогар дар вояи 10000 баробар баландтар аз дозахои терапевтй барои одам, амалан Fайризахрнок аст, [8].ва, бо назардошти он ки хангоми баходихии захрнокии шадиди умумии ширахои обй ва обй-спиртии барги зуф ва пудинаи боFй натичахои тадрибан якхела гирифта шуданд, инчунин он ки идентификатсияи гузаронидашудаи таркибхои обй-спиртии ширахои барги зуф ва пудинаи боFии бо методи спектрофотометрия гузаронидашуда нисбат ба шираи обй муайянтар буд (хатти фурубарй максимумхо ва минимумхо дорад), ба тахдидоти захрнокии шадиди композитсияи дар асоси ин доруворй ва ширахои мачмуии обй-спиртии шираи рустанихои интихобгардида OFOз)намyдем.

Муайянкунии нишондихандаи захрнокии шадид дар композитсия инчунин дар 36 мушхои безоти хар ду чинси массаашон 18-22 г-й хангоми бакорбарии усули пероралии воридсозии махлули композитсия дар вояхои 1000, 2000, 3000, 5000 мг/кг. Х,ар кадоме аз вояхои зикршуда дар гурухи иборат аз 6 чонвар (3 нармуш ва 3 модамуш) ба кор бурда шуд. Дар тачриба хамагй 36 чонвар фаро гирифта шуд (12 чонвар гуруххои назоратиро ташкил намудем). Аз болдои мушхо дар муддати 2 хафта баъди воридсозии доруворй мушохида бурданд ва оид ба захрнокии композитсия аз руи мурдани мушхо ва манзараи умумии интоксикатсия мулохизаронй намуданд: рафтори зохирии мушхо, дабули Fизо, таFЙири вазн, харакатнокй, намуди дабати пашмй ва пардахои луобй. Дар тамоми мархилаи назорати (контрол) холати умумй ва рафтори чонвархои тачрибашаванда аз гуруххои назоратй фард надоштанд.

Динамикаи дабули Fизо ва об дар мушхо дар нисбати гуруххои назоратй фарди назаррас надошт. Динамикаи вазни мушхое, ки композитсияиро дабул намуданд аз дигар гуруххои назоратй фарди назаррас надоштанд.

Чрнвархои тачрибашаванда маъмули ба назар мерасиданд. Дар мушхо чойхои рехтани пашм мушохида нашуд. Фаъолшавй ва серхаракатй, хамохангии харакатхо дар хама чонвархо мувофиди меъёр буд, ба ангезандахои берунй вокуниши (реаксияи) стандартй буд. Нафаскашй маъмулй буд. Консистенсияи массахои фекалй, такоршавии идрор ва ранги идрор (шоша) дар меъёр буданд. Дар мархилаи санчишй дар мушхои тачрибашаванда иштихои хуб ва афзоиш дар вазн мушохида гардид (чадвали.1)

Ч,адвали 1. Динамикаи таFЙири массаи мушхои тачрибашаванда (г) х,ангоми

мукаррар намудани мизони захрнокии шадид_

Воя__Наринахо__Модинахо

мкг/кг Ибтидо. Баъди 7 руз Пас аз 14 руз Ибтидо. Пас аз 7 руз Баъди 14руз

1000 20,2 ±0,16 21,5 ±0,29 22,4 ±0,31 20,2 ±0,16 21,6 ±0,17 22,2 ±0,10

2000 20,1 ±0,15 21,2 ±0,14 22,3 ±0,15 20,8 ±0,14 22,3 ±0,23 23,1 ±0,14

3000 20,0 ±0,13 21,1 ±0,16 22,8 ±0,16 20,2 ±0,21 21,8 ±0,20 22,4 ±0,18

5000 20,6 ±0,14 22,0 ±0,18 22,6 ±0,13 20,0 ±0,13 20,7 ±0,17 22,1 ±0,18

НазоратИ 20,7 ±0,17 22,2 ±0,27 23,1 ±0,22 20,8 ±0,14 22,0 ±0,25 23,2 ±0,16

Эзох: тафовути чиддИ нест (Р>0,05).

Дар давоми 14 руз ходисаи мурдани мушхо мушохида нагардид, аз ин ру нишон додани LD50 даст надод. Чун хангоми вояи 5000 мг/кг ходисаи мириш дар байни мушхо кайд нагардид, пас аз руи ГОСТ 12.1.007-76 бояд ба композитсия дарачаи (синфи) 6-уми хавнокИ дода шавад (такрибан безарар) [Ашёи зарарнок. Тасниф ва талаботи умумии амниятИ ё бехатарИ: ГОСТ 12.1.007-76,2].

Натоичи тахкикоти ичрошуда мукаррар намуданд, ки композитсия дар дозахои тахкикшуда ба мушхои тачрибавИ таъсири захрнокшавИ намерасонад ва имконияти ичрои тахкикот оид ба муайянкунии хусусиятхои (хислатхои) масуниятафзояндагии композитсияи интихобшударо пешгуИ мекунанд.

АДАБИЁТ

1. Тихонов В.Н., Калинкина Г.И., Сальникова Е.Н. Лекарственные растения: учебное пособие (под. ред. Дмитрука С.Е.). - Томск, 2004, ч.1, 116 с.

2. Олейников Д.Н., Samuelsen А.В., Танхаева Л.М. Подорожник большой (Plantago major L.). Химический состав и применение. - Химия растительного сырья, 2007, №2, с.37-50.

3. Максютин Г.В. Аминокислоты в листьях подорожника большого (Plantago major L.) и соцветиях. -Растительные ресурсы, 1972, т.8, №1, с. 110-112.

4. Гаммерман А.Ф., Кадаев Г.Н., Яценко-Хмелевский А.А. Лекарственные растения (растения - целители ). - М.: Высшая школа, 1990, 544 с.

5. Руководство по экспериментальному (доклиническому) изучению новых фармакологических веществ / под общ. ред. Р.У. Хабриева, - 2-изд., перераб. и доп. - М. : ОАО «Издательство «Медицина», 2005. - 832 с.

6. Руководство по проведению доклинических исследований лекарственных средств. Часть первая./ редкол.: А.Н. Миронов (председатель) [и др.]. - М. : Гриф и К, 2012. - 944 с.

7. Беленький М.Л. Элементы количественной оценки фармакологического эффекта. - Л.: Госмедиздат, 1963. - 152 с.

8. Бобиев Г.М. Токсичность тимогена, тимогара и их применение при тейлериозе крупного рогатого скота. Информ. листок НПИЦентра Республики Таджикистан, 1999, № 80-99.-4 с.

ИЗУЧЕНИЕ ТОКСИКОЛОГИЧЕСКОЙ И ФАРМАКОЛОГИЧЕСКОЙ

АКТИВНОСТИ КОМПОЗИЦИИ НА ОСНОВЕ СУММАРНЫХ ЭКСТРАКТОВ

ПОДОРОЖНИКА БОЛЬШОГО (Plantago major L.), МЯТЫ ПЕРЕЧНОЙ (Mentha piperita L.) И ДИПЕПТИД ИЗОЛЕЙЦИЛ ТРИПТОФАН

В статье приводятся результаты экспериментов по исследованию фармако-токсикологических свойств суммарных водных и водно-спиртовых экстрактов подорожника большого и мяты перечной, а также их композиции с препаратом тимогар. Установлено, что суммарные экстракты и их композиция с препаратом тимогар не

токсичны в пределах больших доз перорального введения экспериментальным животным (мышам).

Ключевые слова: подорожник большой, мята перечная, биологически активные вещества, экстракты лекарственных трав, острая токсичность

STUDYING THE TOXICOLOGICAL AND PHARMACOLOGICALACTIVITY OF THE COMPOSITION BASED ON THE TOTAL EXTRACTS OF THE CONTEMPORARY BIG (Plantago major L.), MINT MINE (Mentha piperita L.) AND IZOLETSIL TRIPTOFAN

The results of experiments on the study of pharmacological and toxicological properties of total aqueous and hydroalcoholic extracts of plantain and peppermint pepper, as well as their composition with the preparation of timogar, are presented in the article. It was found that total extracts and their composition with the preparation of timogar are not toxic within the limits of large doses of oral administration to experimental animals (mice).

Key words: plantain large, peppermint, biologically active substances, herbal extracts, acute toxicity

Сведения об автора:

Бобизода Гуломкодир Мукамал - академик Академии образования Таджикистана, доктор биологических и фармацевтических наук, профессор, президент Академии образования Таджикистана, г. Душанбе. Душанбе, улица Айни 47, Телефон: (+992) 2-27-4666; Моб: 888877917; E-mail: [email protected])

Хусейнов Умарджон Мирходжаевич - соискатель кафедры органической и биологической химии Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни; Тел: 988-88-82-62; E-mail: [email protected].

About the author:

Bobizoda Kulomodir Mukamal. - Bobizoda G.M. - Academician of the Tajik Education Academy Doctor of biological and pharmaceutical sciences, professor, President of the Tajik Education Academy, Dushanbe, Aini str. 47, Phon: (+992) 2-27-46-66; mob: 888877917; E-mail: [email protected])

Khuseynov Umarjon Mirkhodzhaevich - Applicant for the Department of Organic and Biological Chemistry of the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini; Tel: 988-88-82-62; E-mail: [email protected].

УСУЛИ ^ОСИЛКУНИ ТИМОПЕНТИН

Бобизода F-М.

Академияи та^силоти Тоцикистон Касирова А.Н.

Донишгои давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С.Айни

Мух,имият. Солх,ои охир дикати олимони сохди химия, биология ва фарматсевтй ба чустучуи моддах,ои аз чихдти биологй фаъол равона карда шудааст. Аз чониби мухдккикони ватанию хоричй микдори зиёди пептидх,ои нисбатан содда синтез карда шуданд, ки онх,о дорои фаъолияти биологии баланд мебошанд [1, с.23]. Ба ин пайвастх,о нейропептидх,о дохил мешаванд, ки номи худро бо сабаби ахдмияти калон доштанашон дар протссесх,ои биохимиявии дар магзи сар гузаранда гирифтаанд [2, с.31].

Муаллифи кори [3, с.13] ретсепторх,ои опиоидй кашф карда, сипас аз онх,о якумин моддах,ои эндогеннй кушода шуданд, ки дорои фаъолияти опиоидй мебошанд. Ду опиоидх,ои аввала метионин-энкефалин (H-Tyr-Gly-Gly-Phe-Met-OH) ва лейтсин - энкефалин (H-Tyr-Gly-Gly-Phe-Leu-OH) якумин маротиба аз экстракти гомогенати магзи сар аз чониби Хюс соли 1975 чудо карда шуд [4, с.43].

Баъдан пептидх,ои дигари опиоидй низ чудо карда шуданд, ки аз хдмдигар бо пайдарпаии аминокислотагй ва локализатсия дар органх,о ва бофтах,ои хдйвонот фарк мекарданд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.