Inteligentni edukativni sistem iz opšte taktike Текст научной статьи по специальности «Компьютерные и информационные науки»

Mr Andreja Andrić,

dipl. inž.

RisunCASF. Gomii Milanovac

Mr Ntdcljko Oitojić, potpukovnik, dipl. inž. Janko Grandić,

major

Vojna akademija VJ. Beograd

INTELIGENTNI EDUKATIVNISISTEMIZ OPŠTE TAKTIKE

UDC: 007.52 : 681.3.06]: 355.42

Rezime:

U ovom radu predstavljen je razvijeni inteligentni edukativni softverski sistem га rasporedivanje jedinica na takličkom nivou. Namenjen je za potrebe nas'avnika i studenata Vojne akademije VJ, и okviru predmeta opSta taktika. On studentima omogućava ertanje taktičkih znakova na skeniranoj topografskoj karti, и skladu sa postavljenim zadatkom Sistem mote da analizira situaeiju na terenu i registruje greike и radu studenata, upozorava ih, predlaie ispravke i podstiče na traienje boljih reSenja. Takode, ovaj sistem omogučava nastavnicima da kreiraju zadatke koji obuhvataju raspored protivničkih snaga, minskih polja, prepreka i si. U radu su prikazana пека iskustva stečena и akvizieiji znanja, projektovanju i vrednovanju ovog softverskog sistema.

Ključne reći: veštaćka inteligencija, softverski sistem, opita taktika, geometrijska prezentaeija.

INTELLIGENT EDUCATIONAL SYSTEM APPLIED IN GENERAL TACTICS

Summary:

in this paper we present an intelligent educational software system developed for training in positioning of military combat units on the tactical level. It is intended for use by the teachers and students of the Military Academy in Belgrade, it offers to a student a possibility to draw tactical signs on a scanned topographic map, according to a previously obtained assignment. The system is equipped with an analysis tool which can detect student's mistakes, warn him, propose corrections, and stimulate him to seek for better solutions. It abo offers to a teacher a possibility to design assignments which include the placement of enemy units, obstacles, minefields, etc. We are also presenting here some experience gained in knowledge acquisition, design and evaluation of this software system.

Key words: artificial intelligence, software system, general tactics, geometrical presentation.

Uvod

Taktika i srodne granc ratne veštine razmatraju probleme za koje jc karakteri-stična vrlo ,,raspiinuta“ priroda. Takode, analiza borbene situaeije na terenu obu-

hvata veliki broj medusobno uslovljenih faktora, od kojih mnogi, u trenutku dono-Senja procene, mogu da budu i nepoznati. Upravo zbog toga računarska podrSka podučavanju iz ove oblasti predstavlja pravi izazov. S druge strane, izazovi sa-

VOJNOTEHNlCKI GLASNIK 62002.

557

Ld

IVANA NaihynA

Z*j*+ ЪЬЛыЛЛд брЛытшщ Sow*ipufc Oyngwii

Usfcd

‘**An4MffMI|eM

5к* pogock) в Ьн| otm*becnco*0 |20|

Od* tup) ttrLowk#* vodov«?0 120]

Re* « praUa ki« >oon <x£<OT«(i*rJkCrvs*j s^d u odbtnr ?11

.24

N<v nkombo vedenu prepeku opted pedrteg lu«e. Leo dob« oilonac ze ogamec^i odbent ротДомЬ vod u odfcx«v 21 I

••Hi

To* dobra. LontawLu Leo p«o*»jprtpttW(tar*.©vjLnradu

odb«v211(15)

To * dcbo. Lenta teku Leo pno&v prapeL<Ater*o«*j vod и

V?

l^jkovrfi^SeU^ ^

шавш

IbLovAj vod u odi«« омжкеспс« kemanfre ett

VI-:-C5f-\

M4*<

Qbria

*ГЙЬ£.

krttV*

SI. I - tegled ekrana и toku rada sa programom IVANA

vremenog doba zahtevaju izuzetno kvali-tetan i školovan rukovodeći kadar u voj-sci. Pri tome, savremeni trendovi zahtevaju smanjivanje brojnog stanja u VJ i istovremeno podizanje nivoa stručnosti. Neophodne su i uštedc u vremenu i mate-rijalnih resursa u procesu Skolovanja bu-dućih oficira.

Cilj ovog rada je da predstavi rcali-zovani inteligentni edukativni sistem iz oblasti opšte taktike, namcnjen studenti-ma Vojne akadcmije VJ za potrcbe vežbi iz prcdmeta opSta taktika. Autori su žele-li da iznesu i neka od iskustava koja su stekli u toku projektovanja i razvoja ovog softverskog sistema, kao i u procesu vrednovanja programa studenata Vojne akademije. Sistem je razvijen u to-ku Skolske 2000/2001. godine u saradnji sa Katcdrom taktike Vojne akademije

VJ, uzimajući u obzir potrcbe i usiove re-alizacije nastave na ovoj katedri.

Namena i mogućnosti programa

Ideja programa je stvaranje konfor-nog okruženja u rešsvanju taktičkih za-dataka. Program IVANA (akronim od inteligentni vojni analitičar) koriste i na-stavnici i studenti. Nastavnici kreiraju zadatke, a studenti ih rešavaju. U toku re-šavanja, student, na zahtev, dobija od sistema analizu tekuće situacije, u formi spiska primedbi, sugestija, pohvala i slič-no. Na taj način on rešava zadatak samo-stalno, ali može i da koriguje svoje reSe-nje na osnovu povratne informacije od sistema. Sistem je jednostavan za upotre-bu, i snabdeven je kvalitetnim grafičkim intcrfejsom. Analiza situacije sprovodi se

558

VOJNOI KHNlCXI GLASNIK 6/2002.

na osnovu baze znanja, zasnovane na pravilima i ograničenjima koje nastavnik kreira uz svaki zadatak. Na slid 1 prika-zan je tipičan izgled ekrana u toku rada.

Sistem je organizovan u tri celine koje 6ine: korisnički interfejs, analizator situacije i baza zadataka.

Korisnički interfejs obuhvata slede-će funkcionalnosti:

- učitavanje scenarija,

- snimanje tekuće pozicije,

- prikazivanje karte i objekata na

njoj,

- postavljanje, editovanje i brisanje objekata na karti,

- prikazivanje rezultata zaključivanja.

Analizator situacije obavlja analizu

situacije koristeći činjenice i pravila, a rezultat anaiize vraća korisniku, preko korisničkog interfejsa, a svodi se na na-ročito projektovan interpreter pravila i skup matematičkih funkcija za ispitiva-nje medusobnih odnosa medu geometrij-skim objektima.

Baza zadataka predstavlja organizovan skup kataloga i datoteka koji sadrže informacije relcvantne za svaki zadatak, koji je odreden sledećim informacijama: kartom, tekstom zadatka, informacijama о rasporedu objekata na karti, informacijama о objektima koji su dostupni za ras-poredivanje, pravilima za izdavanje pri-medbi i sugestija za zadatak.

SI. 2 - Šema opite organizacije sistema

Šema opšte organizacije sistema pri-kazana je na slici 2.

Detalji о projektovanju i impiemen-taciji sistema IVANA mogu se nad u literatim (1].

Akvizicija znanja

Proces akvizicije znanja pokazao je da su pravila dobijena od eksperta za tak-tiku vrlo razumljiva i očigledna, ali i izu-zetno teška za formalizovanje. Pojedina pravila bila su opšteg karaktera, a neka su predstavljala posledice svakodnevne vojne prakse. U svakom slučaju, nijc po-stojao način da se identifikuju pravila či-ja važnost ne bi bitno zavisila od složeno isprepletenih uslova konfiguracije terena, vremenskih uslova, rasporeda jedinica i drugih objekata. U stvari, mnoge od eks-pertskih procena oslanjale su se na osećaj eksperta za teren. lakoje on jako dobar u predstavljanju svog rezonovanja, pokaza-lo se da izgradnja baze znanja sa opšte-važećim pravilima takdke uopšte nije dobra ideja. Nakon konsultovanja podataka iz literature iz oblasti predstavljanja terena i aigoritama za rasporedivanje jedinica [2, 3, 4], i smatrajud je nedovoljno generalnom za naše potrebe, autori su na-pustili pokušaj izgradrje jedinstvene baze taktičkog znanja i odlučili da poku&aju da opreme sistem zasebnim bazama znanja za svaki taktički zadatak. U stvari, ni-kakvo eksplicitno taktičko znanje nije ugradeno direktno u sistem. Naprotiv, in-ženjer znanja je, kroz niz sastanaka sa domenskim ekspertom. uspeo da prikupi izvesnu koiičinu ,,metaznanja“ о taktič-kim pravilima, tako da je bio u stanju da formuliše tip informacije potreban za predstavljanje terena i procenu situacije.

VOJNOTEHNlCKI CLASNIK 6/2002

559

Priroda ргоЫеша zahteva sposob-nost za snalaženje u prostom, za 5ta do-stupni softverski alati za razvoj ekspert-skih sistcma opSte namcne ncmaju ade-kvalnu podršku. Zbog toga je saćinjena specijalna mašina za rezonovanje u pro-storu [5], zasnovana na pravilima i ogra-ničcnjima [6], [7]. koja je u stanju da is-pita konfiguraciju terena, raspored jedini-ca i ostale relevantnc parametre.

Preslikavanje izmedu objekata na terenu i geometrijskih objekata

Analiza situacijc zasnovana je na teo-riji prostomog rezonovanja. Pri tome svaki objekat na karti (jedinica, бита, minsko polje, reka...) predstavljen je jednim od di tipa geometrijskih objekata (tačkasti, linij-ski i poligonalni objekti). U tabeli 1 uz po* mod primera prikazano je preslikavanje izmedu objekata na terenu i geometrijskih objekata. Naravno to nije jedino moguće preslikavanje, jer sve zavisi od konkretnih potreba pojedinog zadatka.

Tabela /

Preslikavanje izmedu objekata na terenu i geometrijskih objekata

Objekat na terenu Tip gcometrijskog objekta

vod и odbram poligonalni objekat

vod и napadu Unijski objekat

veće naseljeno mesto poligonalni objekat

manjc naseljeno mesto taCkasti objekat

reka linijski objekat

vis taCkasti objekat

jezero poligonalni objekat

most taćkasti objekat

Gcometrijska reprezentaeija reke predstavljcna jc na slici 3. Ovu intemu reprezentaeiju korisnik ne vidi, ali je ov-de prikazana radi jasnoće izlaganja. Ko-

Sl. 3 - Geometrijska reprezentaeija reke

risnik vidi samo reku koja je prikazana na karti, ali nc vidi i objekat koji je nacr-tan „ispcxT nje.

Primer većeg naseljenog mesta pri-kazan je na slici 4.

Bilo koja vrsta terena koja je zbog nekog razioga bitna za konkretni zadatak (npr. бита, minsko polje, tenkoprohodan teren, itd.) može na ovaj način da se mar-kira otvorenom ili zatvorenom linijom.

Medu objektima mogu da se jave raz-ličite relacijc: obuhvatanje, presek, deli-mično obuhvatanje, disjunktnost, itd. Ove relacije prcdstavljaju ćinjenice о objektima i njihovim medusobnim vezama.

SI. 4 - Geometrijska reprezentaeija većeg naseljencg mesta

560

VOJNOn-HNlCKJ GLASNIK 6^002.

Prcdstavljanje činjenica prikazano je u labeli 2.

Tabela 2

Predstavljanje ćinjenica pomoću geometrijskih obje-каш i njihovih medusobnih relacija

Cinjenica Predstavljanje iinjenicc

reka protićc kroz rejon odbrane jedna od linija koje uCe-stvuju u reprezentaciji reke se£e poligon koji predstavlja jedinicu u odbrani

rejon odbrane obuhvaia vis ta£ka koja predstavlja vis je unutar oblasti koju omeduje poligon koji predstavlja jedinicu u od* brani

jedinica u odbrani oslanja se na naseljeno mesto oblasti koje omeduju poligon i koji piedstavljaju naseljeno mesto i jedinicu u odbrani imaju za-jednićkih laCaka

Sada jc jasno da veliki broj relacija medu objektima na karti mogu da se predstave pomoću relacija izmedu geometrijskih objckata. Situacija na karti može da generiSe vrlo veliki broj ova-kvih činjenica. Odgovor na pitanje „Koje

od ovih činjenica su važne, a koje ne?*‘ dobija se od domenskog eksperta, u pro-cesu akvizicije znanja.

Pravila zaključivanja koriste ove či-njenice kao premise i zaključuju о situaci-ji na karti. Primeri ovih praviia su sledeći:

AKO - jedinica se nalazi ispred pro-tivničke jedinice.

1 - iza jedinice je prirodna prepreka.

ONDA - jedinici je oncmogućen manevarpodubini.

AKO - jedinica je vod.

I - front jedinice je veći od 400 m.

ONDA - jedinica brani preSirok front, itd.

PomoCu opisanih Činjenica i pravila formira se znanje sisiema о konkrctnom taktičkom zadatku.

Primer rada sa sistemom

Razmatraće se problem u kojcm se očekuje napad „plavog*' jačine jednog tenkovskog bataljona. To je bio prvi za-

VOJKOTEHNlCKI GUKSNIK 6/2002.

561

••• Anrtt« nimw *—

Brovo. плещете. коИго to of»овocraeo wiUTll (-20)

^ 1 f г роооОо и brat «odov* u c«0(l (20)

R«k« pioUs Mot roon odbr*M(itN>ovtKi vod u odbi«n 21 I (-20)

Nm ofcombo vadoiipHpwtm iio«d pudnig Mo> Koodebo оИопм г* о»} >rxt *c«u oAitn* (loAovitu vod и сх±ж«г» 21 ] | 5I

П||ч odb*«r«e no obuhvot« vu ((«nfcovtlu vod u odbtora 20 ) (-5)

PineiK fiord vod* и odbiardtoikovflu vod u oAion 22 11*10)

Piiwdt dubro iтоп» odbr«no<tor*oviki vod и odxon 22 ) (-10)

Dob« ». o*tan>a« м no lymlpno m*Mo>(t«nfcOvcki vod u odbrom 22 | (15)

Тою dobro. konotr* i«ku koo pnoOiu piejpi«k<i(l«nlioviki vod u odbitn 20 ) 1191 Тою dobro. kerotn i«ku k«o pnrodrtu piopi«kd[ionkoviKi vod u odbrora 21 | j15)

To ю dobro. konrtn reku koo enodnu wopdudliorkovifci vod v odb*«nr 22 1119) Ukupon brot poono 10

SI. 6 - Odziv sistema

datak koji je program trebalo da saviada. Zadatak studenta je da rasporedi jednu tenkovsku četu u odbrani, rasporedi vo-dove i osmatračnicu komandira čete. Na slid 5 prikazano je jedno moguće гебе-nje, a na slid 6 odziv sistema.

Valja skrenuti pažnju na duhovitu formulaciju primedbi koje sistem daje, što ima za ciij da poboljša pažnju studenta i da rad sa programom učini zabavnijim. Razmotriće se sada primedbe jedna po jedna. Prvo, rasporedene su dve osmatrač-nice komandira čete umesto jedne. Broj

vodova u četi je ispravno izabran, ali vod br. 21 nije iskoristio prirodnu prepreku (reku) ispred prednjeg кгаја, što mu one-mogućava manevar po dubini. Još gore, rcka protiče kroz region odbrane, onemo-gućavajući kontrolu naznačene teritorije. Pravci napada se, na ovom nivou, ne vide na karti, ali se očekujc da ih studenti po-Stuju, a sistem pokazuje izvesnu toleranci-ju oko preciznosti rasporeda.

Linija rejona odbrane voda br. 20 ucr-tana je blizu tt 116, ali je nc obuhvata, §to slabi odbrambenu pozieiju ove jedinice.

562

vojnotchniCki glasnik vxxti

Širina fronta voda br. 22 je premala - manja od 300 ш, itd. Na slid 7 prika-zan je novi raspored, saćinjcn nakon ne-koliko korekcija.

Ovaj put sve primedbe su pohval-nog karaktcra, i poštovana je struktura tenkovske četc, iskorišćene su prirodnc ргсргеке i naseljena mesta, dobro orijen-tisane jcdinice, i sl.

Jedinice se lako raspoređuju. Na pri-mer, tenkovski vod se rasporeduje jed-nim ,,klikom*\ bilo gde na karti, uz рге-vlačenjc miša. ,,Klik“ pozicionira centar fronta jedinice, a prevlačenje odreduje orijentaciju i veličinu crteža. U toku рге-vlačenja slika jedinicc se skalira i rotira sa svakim pokretom kursora. Slika jedinice može i da sc razvlači, da bi se posti-glo praćenje terena.

U završnoj fazi razvoja sistcma stu-denti su bili pozvani da volonterski is-probaju rad u ovom okruženju. Odziv i interesovanjc studenata bili su izvanred-ni, a njihovi predlozi dragoccni.

Vrednovanje programskog

rešenja

Studenti su dali Ćitav niz korisnih sugestija u pravcu poboljšanja korisnič-kog interfejsa, koje su autori uvažili i ugradili u sistem. Takode, tom prilikom otkriven je izvestan broj grešaka i рго-blema u radu, koji su autorima promakli, a koji su zahvaljujući zapažanjima i is-pravljeni.

Posebno interesantne sugestije studenata, odnosno budućih korisnika, date su u vezi korisničkog interfejsa. Naime, u verziji koja je isprobana, selcktovanje objekata na karti se nijc obavljaio direkt-

no na samoj karti, u režimu „kretanje i mcnjanje objekata“, nego je postojao odvojen režim „kretanjc**, u kojem je bilo moguće samo pokretati kartu. Na ko-mandnom pultu nalazio se i spisak rednih brojeva rasporedcnih objekata, pa se je-dinica (ili drugi objekat) mogla selekto-vati samo koriSćenjem tog spiska. Moti-vacija za to nalazi se u jednostavnijoj im-plementaciji. Medutim, tokom upotrebe ovaj sistem se pokazao inferiomim zbog potrebe da korisnik često izlazi kursorom van karte kako bi obuhvatio spisak sa rednim brojevima i zbog neprirodnosti situacije da se obracanje objektima na karti izvodi uz obavezan izlazak izvan karte. Takođe, predloženo je da se objekat selektuje ,,klikom“ u kupon sa rednim brojcm pnkačenim uz objekat. Na taj način objekat se fckusira, i moguće je sa njim dalje radiii. Ovo rešenje je pri-hvaćeno, tako da sc pažnja ne рге-usmerava od karte do komandnog pulta.

Drugi zanimljiv problem u vezi sa korisničkim interfejsom bio je sledeći potez studcnta nakon 5to postavi jedinicu na karti.

Pretpostavljeno je da student postavi tenkovski vod na kaitu, i odmah poželi da još malo dotera položaj jedinice i po-kuša da ,,uhvati(i za njen kupon i da je prevuče na drugo mesto. Međutim, ispu-šteno je iz vida da je uključen režim ras-poređivanja tenkovskih vodova i, umesto da rezultat bude premeStanje jedinice, pojavi se novi vod, Čiji se centar poklapa sa prcthodnim. Ne preostaje drugo nego da se nepoželjni vod premesti ili obriSe, a da se na komandnom pultu izabere režim „kretanje i menjanje objekata**. Ovaj problem može da se rcši tako što se, čim se otpusti levi taster miša, pri rasporediva-

VOWOTF.HNICKI GLASNIK 6/2002.

563

nju, režim automatski prebacuje па ,,krc-tanje i menjanje objekata".

Tada nastaje sledeći problem: student postavi tenkovski vod i odmah po-žcli da rasporedi sledeću jedinicu. Medutim, ne dogada se ništa, pošto nije selektovan tip jedinice za rasporedivanje. Rešenje problema zavisi od toga kako ti-pičan student pristupa reSavanju taktič-kog zadatka. Ukoliko on prvo rasporedu-je veći broj jedinica, pa ih posle doteruje i „profinjuje" njihov položaj, praćenjc te-rena i slično, onda je prvi način optima-lan. Uz to, prvo rešenje favorizuje glo-balniji pristup situaciji na terenu i doži-vljaj situacije na karti kao celine.

Ako on prvo rasporedi jednu jedinicu, koncentriše se na nju, i doteruje naj-рге njen položaj pa tek onda razmatra druge elemente borbenog rasporeda -drugo reSenje je bolje.

Autori su se opredelili za drugo reSenje, jer se posmatranjcm rada studenata nedvosmisleno pokazalo da je mnogo če-šća situacija da korisnik postavi objekat, zatim ga malo dotera, pa tek onda prede na rasporedivanje, nego da sukcesivno rasporcduje grupe objekata istog tipa.

Takode, studenti su prcdložili da bi kursor trebalo da menja oblik kad se na-de iznad nekog relcvantnog područja, Sto su autori uvažili. Pokazalo se da studenti £esto vole da maksimiziraju prozor sa kartom i da, posmatrajući spisak primed-bi, popravljaju svoja rešenja. Ovakvo po-našanje iznedrilo je potrebu da forma u kojoj se prikazuju rezultati analize bude prikazana u režimu stayon-top.

Interesantno je da su studenti u po-čelku bili pomalo izncnadeni činjenicom da program vrada samo primedbe. Izgie-dalo im je da, kako god se rasporede je-

dinice - reSenje nije dobro. Istini za vo-Iju, u tom periodu sisiem je zaista imao tendenciju da ispoljava „grubu tutorsku notu“, bez namcre da ponekad i pohvali studente. A studenti, očigledno, žele da budu i pohvaljeni. PoSio su autori zapazi-li ovakvu reakciju, dodali su i pozitivne ocene i pohvale.

Postoji i drugi, suptilniji razlog za uvodenje pohvala. Naime, zanimljivo je da su studenti vodili igru na taj način da minimiziraju broj primedbi ili da ih, po mogućnosti, potpuno eliminiSu. Razlike u težini pojcdinih primedbi nisu ni poku-Savali da uoče. lako, u stvari, nije poenta zadatka, kako jc nastavnik istakao, da se on reši tako da nema nijednu jcdinu pri-medbu, jer nijedan raspored nije bez sla-bih tačaka. Na taj naćin su, tokom igre, studenti postepeno smanjivali broj primedbi i smanjivali količinu teksta u pro-zoru za komcntare tutora. Drugim re£i-ma, semantika primedbi sve vise je gubi-la na značaju. Ova tendencija stvorila je potrebu da se uvedu dve novc Cinjenice: pohvale, koje £e kompcnzovati „kritizer-ski“ stav tutora i ublažiti njegov ton, i poentiranje. Svaka primedba, pohvala ili sugeslija nosi izvestan broj pozitivnih ili negativnih poena (možc i nula), tako da je pružcna pomod studentima da razliku-ju težine ovih reakcija i, sa druge strane, njihova pažnja preusmerena je sa mini-miziranja broja primedbi, na maksimizi-ranje broja pozitivnih poena.

Performanse i mogući pravci

daljeg rada

Tokom rada, rasporedivanje jedinica i drugih objekata teklo je vrlo brzo i lako. Zajedno sa opštim pnmedbama autori su

564

VOJNOTFJlNlfKl G1.ASNIK W002.

koristili sistem bodovanja koji nije bio predviden u inicijalnim zahtevima za si-stem. Na primer, za svaki značajniji pro-pust u svom reScnju student dobija nega-tivne poene. što stvara mogućnost da student prepozna i cventualno sam ispravi grešku, što se zatim nagraduje pozitiv-nim poenima. Ovo bodovanje je u vezi sa motivacijom studenata koju treba stimu-iisati. Jedna od najvećih prednosti kori-šdenja radunara u edukaciji uopšte je nji-hova mogućnost multimedijalnc komuni-kacije sa korisnikom. Iskustvo u igranju radunarskih igara treba da bude dubije is-traženo, da bi se ostvario bolji koncept edukativnog programa koji bi bio atrakti-van i lak za korišdenje, i da bi se efika-sno ugradio u nastavni proces.

Formulacija primedbi potpuno zavi-si od nastavnikove intuieije i inventivno-sti. Ove primedbe pokatkad imaju duho-vitu formulaciju, što poboljšava pažnju studenata. Sugestije su uvek pradene ob-jaSnjenjem zašto određeno rešenje jeste ili nije dobro. Ovo objaSnjenje formulisa-no je kao kratka redcnica, ali jc moguće ugraditi i delove iz udžbenika ili, jo$ bo-lje, referencu na neko poglavlje ili strani-cu iz udžbcnika. Poslednje rcšenje sma-tra se najprihvatljivijim, zbog toga Sto u nastavnom procesu nije požcljno studen-tu pružiti sve „na tanjiru44. Mnogo je bo-Ije dati mu mogućnost da sam rc5i zada-tak ili da potraži rešenje u literaturi. Svi ovi elementi dine program vrlo konfor-nim i lakim za korišdenje.

Nekoliko taktičkih zadataka je do sada razvijeno, a bilo bi poželjno da se načini mnogo veći broj. U ovom skupu zadataka može se uvesti odredena hije-rarhija „lekeija44, tako da student može da prede na slcdecu lekeiju tek kada je uspe-

šno savladao prethoenu. Svaka lekeija trebalo bi da bude složenija i zahtevnija od prethodne.

VeStaČki tutor u okviru sistema IVANA koji zaključuje о studentovom napretku, u budućnosti može biti perso-nifikovan u vidu animiranog lika (kao Microsoft Office Assistant). Sistem bi u bududnosti mogao da se prilagodava raz-liditim profilima studenata i da bude ose-tljiv na njihova individualna interesova-nja i mogudnosti. Takode, mogao bi da se izmeni tako da reaguje „u realnom vremenu41, a ne ,,na zahtev44.

Treba zapaziti da ova metodologija reprezentovanja znanja može da ima mnogo §iru oblast primene. Površina na koju se objekti „stavljaju41 uopšte ne mora da bude topografska karta. To može da bude, na primer, fotografija pejzaža. Ve-ština koja se ovde udi je, u stvari, raspore-divanje nekih objekata na „osetljivu44 po-vrjinu ili identifikovanje specifidnih regi-ona na crtežu, dijagramu ili na karti. Na ovaj nadin isti softver možc da sc koristi u izudavanju anatomije ili u sticanju veštine u tumadenju radarskih snimaka.

Planirano je da se sprovede studija cfikasnosti primene ovog programa u nastavnom procesu. Studenti de biti pode-Ijeni u dve grupe. Prva grupa de koristiti sistem IVANA tokom Skolske godine, dok de druga grupa raditi na klasidan nadin. Na kraju godine ispitade se rezultati i bide mogude doneti odredene zakljudke.

Zakljudak

U ovom radu prikazan je projekat inteligentnog edukativnog sistema iz op-§te taktike, nazvan IVANA, koji je na-

VOJNOTEHNIĆKIGLASNIK W002

565

menjen studentima Vojne akademije VJ. Prikazan je i primer upotrebe, kao i neka iskustva u vrednovanju i analizi perfor-mansi sistema.

Prema mišljcnju nastavnika katedre taktike na Vojnoj akademiji program IVANA predstavlja značajno poboljšanje u nastavnom procesu, jer učenje čini mnogo efektivnijim i atraktivnijim. Upo-treba ovog programa omogućava znatne uštede u kartama i drugom materijalu za izradu taktičkih zadataka. Takode, predo-čena je ideja о širem opsegu primene ovog programa izvan vojnog domena.

Rad sadrži rctka i dragocena iskustva autora u saradnji sa studentima Vojne akademije, dakle sa populacijom bu-dućih korisnika. K_roz zajednički rad in-formatičara i nastavnika taktike na ovom projektu došlo se do spoznaje da je pri-mena informacionih tehnologija u oblasti nastave taktike kod nas moguća i požeij-na, ne samo zato što bi u velikoj meri do-prinela atraktivnosti ovog predmeta, ne-go i zato 5to bi pomogla pri reSavanju ne-kih aktuelnih problema koji prate ovu oblast, zbog visokog nivoa složenosti i multidisciplinamosti.

Autori planiraju da sistcm dograde većim brojem lekcija i da se sprovede is-traživanje о efikasnosti primene ovakvog nastavnog sredstva. Grupa koja prati na-stavu iz taktike podelila bi se u dve ili vi-

se grupa. Jedna od njih, kontrolna grupa, pratila bi nastavu na dosadašnji način, dok bi druge grupe imale pristup sistemu IVANA, „inteligentnom tutoru44. Na kra-ju, sumirali bi se rezultati i poznatim me-todama izveli odredeni zaključci о efika-snosti primene ovakvog sredstva u nastavnom procesu. Na osnovu istraživanja obavljenih na katedri vojne andragogije Vojne akademije u Beogradu [8J, očeku-je se pozitivan odgovor na pitanje о efi-kasnosti primene ovakvog sredstva u na-stavom procesu.

Lilerutura •

(1) Andrić. A.: Inteligerrtni edukativni sistcm iz opSte tiktike, magistarski rad, EJcktrotehnifki fakuHet. Beograd, 2002.

[2] Petty, M. D.: Terrain Representation and Reasoning io Computer Generated Forces, Technical Report 1ST-TR-96-$0. Version 2, Institute for Simulation and Training, De* cember 2.1996.

|3] Petty. M. 0.: Mukhcqee. A.: Ute Sieve Overlap Algorithm for Intervisibility Determination, 1997. Spring Simulation Interoperability Workshop. 97S-SIW-038.

(4) Kewlcy. R. H. Jr.; Embrechts, M. J.: Fuzzy Genetic Deci* sion Optimization for Positioning of Military Combat Units. IEEE World Congress on Computational Intelligence, 1998.

[5| Stoll. J. G.: Part and Complement: Fundamental Concepts in Spatial Relations. Proceedings 7th International Sypori-um on Л1 and Mathematics, Florida. January 2002.

[6] Baumgartel. H.: Distributed Constraint Processing for Production Logistics. IEEE Intelligent Systems. 2000.. January February 2000., pp. 40-48.

[7] Kolbe. T.; Plumer. L; Crerrera. A.: identifying Buildings in Aerial images Using Constraint Relaxation and Variable Elimination, IEEE Intelligent Systems. 2000.. January-Fe-bruary 2000.. pp. 33-39.

[8] Damnjanovie, P.: Didakttfka-metodiCki aspekti uloge odi-gtednosti и misaonoj aktivćaciji studenata. Novi glasnik bf. 3-4. 1999. str. 57-65

566

VOJNOTEIINIČKl GLASNIK 63002.