Научная статья на тему 'Инновацион-инвестицион фаолиятни солиқлар воситасида рағбатлантиришнинг халқаро амалиёти'

Инновацион-инвестицион фаолиятни солиқлар воситасида рағбатлантиришнинг халқаро амалиёти Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
15
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
солиқлар / инвестиция / кредит / солиқ имтиёзлари / инвестицион солиқ кредити / солиқ кредити / солиқ чегирмаси / инвестицион чегирма / амортизация ажратмалари. / taxes / investment / credit / tax benefits / investment tax credit / tax credit / tax deduction / investment deduction / depreciation deductions.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Гиясов Сарвар Аъзамович

Мазкур мақолада корхоналарнинг инновацион-инвестицион фаолиятини солиқлар воситасида тартибга солиш, хусусан, рағбатлантиришнинг халқаро амалиёти ёритилган. Шунингдек, солиқ имтиёзлари ва преференцияларнинг янги шакллари, уларнинг ижобий ва афзаллик жиҳатлари тадқиқ этилган. Жумладан, солиқ кредити, инвестицион солиқ кредити, тадқиқот солиқ кредити каби преференцияларнинг ўзига хос хусусиятлари ва рағбатлантириш объектлари тадқиқ этилган. Шу билан бирга, мақолада мавзуга оид адабиётлар шарҳи ва инновацион фаолиятни солиқлар воситасида рағбатлантириш дастаклари таснифининг қиёсий таҳлили келтирилган. Бундан ташқари, корхоналарнинг инновацион ва инвестицион фаолиятини солиқлар воситасида рағбатлантиришнинг хориж тажрибасини Ўзбекистонда қўллаш имкониятлари таҳлил қилинган. Хусусан, корхоналарнинг инновацион ва инвестицион фаолиятини солиқ имтиёзлари орқали рағбатлантиришда солиқ имтиёзларининг номуайян муддатга тўлиқ озод қилиш шаклида ва ҳеч қандай шартларсиз тақдим этиш амалиёти ўрнига пасайтирилган ёки табақалаштирилган солиқ ставкаларини қўллаш, солиқларни кейинчалик бўлиб-бўлиб тўлаш, инновацион маҳсулот тижоратлаштирилиши натижасида олинган фойдани камайтириш ҳамда илмий тадқиқот ва инновацион фаолият учун қилинган харажатларни солиқ солиш базасидан чегириш каби енгилликларни татбиқ этиш амалиёти илгари сурилган. Тадқиқотлар натижасида тегишли илмий хулосалар шакллантирилиб, илмий таклиф ва амалий тавсиялар ишлаб чиқилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

International practice of tax incentives for innovation and investment activisms

This article describes the international practice of tax regulation, viz: promotion of innovative and investment activisms of companies. New forms and positive and preferential aspects of tax benefits and preferences have been studied in the research framework. In particular, such features and stimulating objects of preference as tax credits, investment tax credits, and research tax credits, have been closely explored. At the same time, the article presents a review of the literature on the topic and a comparative analysis of the classification of schemes designed for stimulating innovation via taxation. Moreover, the feasibility of applying the international experience of tax incentives in the context of Uzbekistan has been reviewed. In particular, the practices of applying reduced or differentiated tax rates, paying taxes in the future, and reducing profits proceeding from the commercialization of innovative produce are being put forward in view to encourage the innovative and investment activisms of companies through tax incentives, in place of the practice of providing tax benefits in the form of a full exemption for an indefinite period and against no conditions. The research has provided relevant scientific conclusions and proposals as well as practical recommendations.

Текст научной работы на тему «Инновацион-инвестицион фаолиятни солиқлар воситасида рағбатлантиришнинг халқаро амалиёти»



UDK: 336.22(575.1) ORCID: 0000-0002-5161-8607

ИННОВАЦИОН-ИНВЕСТИЦИОН ФАОЛИЯТНИ СОЛЩЛАР ВОСИТАСИДА РАГБАТЛАНТИРИШНИНГ ХАЛЦАРО АМАЛИЁТИ

Гиясов Сарвар Аъзамович,

иктисодиёт фанлари буйича фалсафа доктори (PhD), Мирзо Улугбек номидаги Узбекистон миллий университети Кредит-модуль ва масофавий таълим булими бошлиги;

e-таП: [email protected]

Аннотация. Мазкур мацолада корхоналарнинг инновацион-инвестицион фаолиятини солицлар воситасида тартибга солиш, хусусан, рагбатлантиришнинг халцаро амалиёти ёритилган. Шунингдек, солиц имтиёзлари ва преференцияларнинг янги шакллари, уларнинг ижобий ва афзаллик жщатлари тадциц этилган. Жумладан, солиц кредити, инвестици-он солиц кредити, тадцицот солиц кредити каби преференцияларнинг узига хос хусусият-лари ва рагбатлантириш объектлари тадциц этилган. Шу билан бирга, мацолада мавзуга оид адабиётлар шаруи ва инновацион фаолиятни солицлар воситасида рагбатлантириш дастаклари таснифининг циёсий таулили келтирилган. Бундан ташцари, корхоналарнинг инновацион ва инвестицион фаолиятини солицлар воситасида рагбатлантиришнинг хориж тажрибасини Узбекистонда цуллаш имкониятлари таулил цилинган. Хусусан, корхоналарнинг инновацион ва инвестицион фаолиятини солиц имтиёзлари орцали рагбатлантиришда солиц имтиёзларининг номуайян муддатга тулиц озод цилиш шаклида ва уеч цандай шарт-ларсиз тацдим этиш амалиёти урнига пасайтирилган ёки табацалаштирилган солиц став-каларини цуллаш, солицларни кейинчалик булиб-булиб тулаш, инновацион маусулот тижо-ратлаштирилиши натижасида олинган фойдани камайтириш уамда илмий тадцицот ва инновацион фаолият учун цилинган харажатларни солиц солиш базасидан чегириш каби ен-гилликларни татбиц этиш амалиёти илгари сурилган. Тадцицотлар натижасида тегишли илмий хулосалар шакллантирилиб, илмий таклиф ва амалий тавсиялар ишлаб чицилган.

Калит сузлар: солицлар, инвестиция, кредит, солиц имтиёзлари, инвестицион солиц кредити, солиц кредити, солиц чегирмаси, инвестицион чегирма, амортизация ажратма-лари.

МЕЖДУНАРОДНАЯ ПРАКТИКА НАЛОГОВОГО СТИМУЛИРОВАНИЯ ИННОВАЦИОННО-ИНВЕСТИЦИОННОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ

Гиясов Сарвар Аъзамович,

доктор философии по экономическим наукам, начальник отдела кредитно-модульного и дистанционного обучения Национального университета Узбекистана имени Мирзо Улугбека

Аннотация. В данной статье приведена международная практика налогового регулирования, в частности стимулирования инновационно-инвестиционной деятельности предприятий. Исследованы новые формы,а также положительные и преимущественные аспекты налоговых льгот и преференций. В частности, изучены особенности преференций, стимулирующих объекты, такие как налоговый кредит, инвестиционный налоговый кредит, исследовательский налоговый кредит. В то же время в статье представлен обзор

ИКТИСОДИЁТ ФАНЛАРИ ЭКОНОМИЧЕСКИЕ НАУКИ ECONOMIC SCIENCES

ft

Я

литературы по данной теме и проведен сравнительный анализ классификации схем стимулирования инновационной деятельности через налогообложение. Кроме этого, проведен анализ возможностей применения зарубежного опыта налогового стимулирования в Узбекистане. Выдвигается на первый план практика применения пониженных или дифференцированных налоговых ставок, уплаты налогов в последующем периоде, уменьшения прибыли, полученной в результате коммерциализации инновационной продукции, стимулирования инновационной и инвестиционной деятельности предприятий посредством налоговых льгот, вместо практики предоставления налоговых льгот в виде полного освобождения на неопределенный срок и без каких-либо условий. В результате исследований сформулированы соответствующие научные выводы и разработаны научные предложения и практические рекомендации.

Ключевые слова: налоги, инвестиция, кредит, налоговые льготы, инвестиционный налоговый кредит, налоговый кредит, налоговый вычет, инвестиционный вычет, амортизационные отчисления.

INTERNATIONAL PRACTICE OF TAX INCENTIVES FOR INNOVATION AND

INVESTMENT ACTIVISMS

Giyasov Sarvar Azamovich,

Doctor of Philosophy in Economics, Head of Department Credit-module and distance education National University of Uzbekistan named after Mirzo Ulugbek

Abstract. This article describes international practice of tax regulation, viz: promotion of innovative and investment activisms of companies. New forms, positive and preferential aspects of tax benefits and preferences have been studied in the research framework. In particular, such features and stimulating objects of preference as tax credits, investment tax credits, research tax credits, have been closely explored. At the same time, the article presents a review of literature on the topic and a comparative analysis of the classification of schemes designed for stimulating innovation via taxation. Moreover, the feasibility of applying international experience of tax incentives in the context of Uzbekistan has been reviewed. In particular, the practices of applying reduced or differentiated tax rates, paying taxes in the future, reducing profits proceeded from commercialization of innovative produce is being put forward in view to encourage the innovative and investment activisms of companies through tax incentives, in place of the practice ofproviding tax benefits in the form of a full exemption for an indefinite period and against no conditions. The research has provided relevant scientific conclusions and proposals as well as practical recommendations.

Keywords: taxes, investment, credit, tax benefits, investment tax credit, tax credit, tax deduction, investment deduction, depreciation deductions.

Кириш

Инновацион ва инвестицион фаолиятни соликлар воситасида рагбатлантириш муам-молари ва мазкур фаолиятларни ривожлан-тиришни тадкик этишда илгор хориж таж-рибаси хамда амалиётини урганиш мухим ахамият касб этади. Солик имтиёзлари иктисодиётни тартибга солишнинг жахонда энг кенг таркалган билвосита усулларидан бири хисобланади. Улар нафакат алохида

иктисодий вазифаларни хал килиш, балки миллий иктисодиёт ракобатбардошлиги усиши, илм-фан ва техника сохасига хусу-сий капитал жалб килинишини таъминлай-ди. Дархдкикат, иктисодиёти ривожланган мамлакатларда инвестицияларни фаол жалб этиш хдмда инновацион фаолиятни ривож-лантиришни соликлар оркали рагбатланти-ришда солик имтиёзлари ва преференция-лардан самарали фойдаланиб келинмокда.

Узбекистонда хам сунгги йилларда бу борада катор ислохотлар амалга ошири-либ, индивидуал солик имтиёзлари такдим этилишига бархам бериш хамда самарасиз соли; имтиёзларини аниклаш ва бекор ки-лишга доир муайян ижобий натижаларга эришилмокда. Аммо инновацион-инвести-цион фаолият учун мулжалланган соли; имтиёзлари ва преференцияларни ягона тизимлаштирган холда янги тахрирдаги Соли; кодексига киритиш, шунингдек, со-лик имтиёзлари самарадорлигини янада ошириш, соглом ракобат мухитига салбий таъсирининг олдини олиш хамда соликлар воситасида рагбатлантиришнинг энг сама-рали ва макбул шаклларини татбик этиш-ни таъминлашда илгор халкаро амалиётни тадкик этиш алохида ахамиятга эга.

Мавзуга оид адабиётлар тахлили

Инновацион ва инвестицион фаолиятни давлат томонидан соликлар воситасида тар-тибга солиш масалалари катор иктисодчи олимлар ва мутахассислар томонидан тадкик этилган. Жумладан, Дж. Стиглиц фик-рига кура, бозор механизмининг кодирсиз-лиги иктисодиёт ривожида давлат аралашу-ви заруратининг асосий сабаби хисобланади. Шундан келиб чиккан холда, иктисодиётни давлат томонидан тартибга солиш зарурати-га катор далилларни келтириб утади [1]:

1. Бозор субъектлари учун ахборотлар-нинг мавжуд эмаслиги ёки етарли эмаслиги ва бунинг окибатида бозор тулик мувозанат-га эриша олмаслиги;

2. Бозор измида булмаган омилларга му-вофик жамият неъматлари кайта таксимла-ниши зарурати;

3. Етарли хажмда куплаб бозор турлари-нинг (масалан, фьючерс ва сугурта) мавжуд эмаслиги;

4. Такомиллашган реал ракобатнинг мавжуд эмаслиги;

5. Фундаментал илм-фан, мудофаа хиз-матлари ва шу каби бошка жамият неъмат-лари яратилиши хамда истеъмол килиниши билан боглик ахамиятли сохаларнинг мав-жудлиги.

Е. Баклыкованинг фикрига кура, инно-вацион ва инвестицион фаолиятни тартибга

солиш, хусусан, рагбатлантириш инстру-ментларидан бири солик туловчиларнинг мажбуриятларини камайтириш ёки кечик-тириш максади булган солик имтиёзлари хисобланади [2]. Марголин, Фоломьев ва Яковец каби инвестицион фаолиятни давлат томонидан тартибга солиш муаммолари би-лан шугулланувчи замонавий муаллифлар узларининг ишларида соликлар воситасида тартибга солишни инвестицион фаолиятни фаоллаштиришдаги механизмлардан бири сифатида куриб чикадилар [3].

А. Макрушина солик имтиёларини йи-риклаштирилган уч гурухга булиб тас-нифлайди: соликдан озод килишлар, солик чегирмалари ва солик кредитлари. Муал-лифнинг бу таснифи солик имтиёзларини имтиёзлар усули билан фарклаш имконини беради. Шунингдек, ушбу таснифда солик имтиёзлари инновация фаолиятининг муайян боскичида рагбатлантириш объекти-га таъсири тамойилига кура таснифланади: тадкикот, амалга ошириш, тижоратлашти-риш [4].

Г. Соболева ва В. Яковлеваларнинг тад-кикотларида илмий тадкикот ва тажриба-конструкторлик ишларини амалга ошириш учун солик кредитлари соликлар воситасида рагбатлантиришнинг энг асосий чорала-ридан бири сифатида бизнес ва инновацион фаолиятга сезиларли ижобий таъсир этиши таъкидланган [5].

Г. Костюнинанинг фикрига кура, инвестицион чегирмалар ва солик кредитлари солик таътилларига нисбатан афзалликларга эга, чунки улар капитални у ёки бу шаклда жалб килиш учун бирмунча таъсирчан ва самарали инструмент хисобланади. Уларни куллашдан келган даромадлар янада шаффоф характерга эга ва назорат килиш осонрокдир [6].

Л. Мокина ва бошкалар томонидан амал-га оширилган тадкикотлар натижасида ин-вестицион солик кредити илмий тадкикот ва тажриба-конструкторлик ишланмалари ва инновацияларни ишлаб чикаришни кул-лаб-кувватлаш учун давлатнинг механизми ва карзни молиялаштиришнинг элементла-рини узида ифода этади, деган хулосага ке-линган [7].

ИКТИСОДИЁТ ФАНЛАРИ ЭКОНОМИЧЕСКИЕ НАУКИ ECONOMIC SCIENCES

ft

Я

X,. Абдурахмонов фикрича, солик имти-ёзларидан фойдаланиш самарадорлиги ба-холаниши жами кулланилаётган соли; имтиёзлари самарадорлигининг комплекс тахлилини амалга оширишга имкон бера-ди. Натижада кам самарали имтиёзлардан воз кечиш, соликка тортишни минимал-лаштиришга каратилган имкониятларни йукка чикариш оркали соли; имтиёзла-рини янада оптималлаштиришга эришиш мумкин [8].

Н. Ашурованинг фикрига кура, имтиёз бе-риш билан кифояланмасдан, унинг ишла-ши учун барча шарт-шароитлар яратили-ши, солик, пул-кредит сиёсати, давлатнинг иктисодий бошкарув сиёсати билан муво-фиклаштирилиши лозим. Солик механизми солик имтиёзларининг ишлаши учун шаро-ит яратиши, асосий йуналиш илмий-техника тараккиётини юксалтириш, уни ишлаб чика-ришга жорий этиш ва кенг истеъмол товар-

ларини ишлаб чикаришни ривожлантириш-га каратилиши лозим [9].

Тадкикот методологияси

Тадкикот жараёнида услубий acoc сифатида молиявий ва иктисодий тахлил-нинг бир катор усулларидан фойдаланила-ди. Хусусан, иктисодий, мантикий, илмий абстракциялаш, киёсий тахлил, монографик тадкикот, динамикада урганиш, маълумот-ларни гурухлаш, индукция ва дедукция хамда тасвирий статистика тахлиллардан фойдаланилди.

Тахлил ва натижалар

Бугунги кунга келиб, иктисодиёти ри-вожланган мамлакатларда инвестиция-ларни фаол жалб этиш ва инновацион фао-лиятни ривожлантиришда самарали натижа бераётган солик имтиёзлари шаклларидан солик таътиллари, солик чегирмалари, со-лик кредити, тадкикот солик кредити ва ин-вестицион солик кредити хисобланади.

1-жадвал

Инновацион фаолиятни соликлар воситасида рагбатлантириш инструментларининг таснифланиши

Соликлар воситасида рагбатлантириш инструментлари Рагбатлантириш объекти Инновацион фаолият боскичлари

a а ч В - 4 5 ■i£ ч о м О Солик таътиллари Тадкикотлар ва ишланмаларга инве-стициялар хажми хамда уларнинг усиш суръатлари Тадкикот, жорий килиниши, тижоратлаштирилиши

Солик ставкасини пасайтириш ёки ноль ставка Инвестициялар хажми Тадкикот, жорий килиниши, тижоратлаштирилиши

Хорижий манбадан даромадга имтиёзлар Трансфер технологиялар Тадкикот, жорий килиниши

Алохида объектларни соликка тортишдан чикариш Инвестициялар хажми Тадкикот, жорий килиниши

Инвестицион мукофот Инвестициялар хажми Тадкикот, жорий килиниши

Чегирмалар Тадкикот ва ишланмаларга жорий харажатларни хисобдан чикариш Тадкикотлар ва ишланмаларга инвестициялар хажми хамда уларнинг усиш суръатлари Тадкикот, жорий килиниши

Инвестицион чегирмалар Инвестициялар хажми Тадкикот, жорий килиниши

Асосий воситалар амортизация-сининг махсус режимлари Кимматбахо тадкикот ускунасига инвестициялар Тадкикот, жорий килиниши

Зарарларни келажакка утказиш Инвестициялар хажми Тадкикот, жорий килиниши

Тезлаштирилган амортизация Кимматбахо тадкикот ускунасига инвестициялар Тадкикот, жорий килиниши

Кушимча солик чегирмалари Инвестициялар хажми Тадкикот, жорий килиниши

Кредитлар Тадкикот солик кредити Тадкикотлар ва ишланмаларга инвестициялар хажми, хусусий бизнес ва тадкикот мухити уртасидаги хамкорлик Тадкикот, жорий килиниши

Инвестицион солик кредити Корхона технологик модернизациясига инвестициялар Тадкикот, жорий килиниши

Тадкикот фаолиятидаги иш хаки учун солик кредити Инвестициялар хажми, инсон капитали-га инвестициялар Тадкикот, жорий килиниши

Манба: [10].

Шунингдек, мазкур таснифда солик имтиёзлари инновацион фаолиятнинг аник бир боскичида рагбатлантириш объекти-га уларнинг таъсири тамойили буйича тас-нифланади. Албатта, мамлакатимиз солик тизимида хам мазкур инструментларнинг айримлари амалда мавжуд, лекин рагбат-лантиришнинг айрим объектлари конунчи-лик билан белгиланмаган. Бундан ташка-ри, солик имтиёзлари инновацион фаолият боскичлари, яъни тадкикот, жорий килини-ши ва тижоратлаштирилиши каби боскичла-ридан катъи назар, номуайян муддатга ва тулик озод килинади.

Соликка тортишни кечиктириш корхо-наларда ихтиро ишларини амалга ошириш ва бу учун зарур ускуналарни сотиб олиш-га маблаглар сарфланаётганда, аммо етарли фойда олмаётганда юзага келадиган муам-моларни хал килиш учун кулланилади.

Сингапурда интеллектуал мулк ва илм-сигимкор тармокларни ривожланти-риш учун кулай тизимни яратишга алохида эътибор каратилмокда. Мамлакат инвести-цияларга асосланган иктисодиётдан асосий ракобатдош устунлиги билим хисобланган инновацияларга таянган иктисодиётга ут-мокда. Биринчи навбатда, илм-сигимкор тар-мокларда солик имтиёзлари сакланиб кол-ган. Янги ва инновацион фаолият турларига нисбатан паст солик ставкалари кулланила-диган катта устунликлар такдим этилган.

Шунингдек, Сингапурда илмий тадкикот ва тажриба-конструкторлик ишланмалари, интеллектуал мулк ва лицензиялаш хара-жатларига солик чегирмалари кенг кулла-нилади. Х,озирги кунда Сингапурда бизнес учун тадкикот ва ишланмаларни амалга ошириш сарфлари хамда моддий харажат-лар хажмига нисбатан 150 фоиз ва бошка харажатларга 100 фоиз микдорда солик че-гирмалари мавжуд [11].

Сингапур солик ислохотларининг усту-вор вазифалари янги инновацион тармоклар учун солик имтиёзларини саклаб колишдир. Шунингдек, мамлакат таянч устунликларга эга булган сохаларда усишни таъминлаши керак, бирок паст солик ставкалари, маъ-мурчилик ва ижрони соддашлаштириш учун

имтиёзлар тизимини кискартириш хамда ра-ционаллаштиришни таклиф килувчи бошка мамлакатлар билан ракобатлашишга маж-

бур.

А^Шда инновацион фаолиятни соликлар воситасида рагбатлантиришда фискал сиё-сатнинг асосий инструментларидан [12]:

а) фойдани соликка тортиш жараёни до-ирасида инновацион фаолиятга солик чегир-малари;

б) тадкикот ва тажриба фаолиятига солик сийловлари хисобланади. Мазкур инстру-ментлардан ташкари А^Ш Солик кодексида инновацион фаолиятни рагбатлантиришда тор доирадаги катор механизмлар мавжуд.

Юкоридаги илмий тадкикот фаолиятини рагбатлантириш механизмларидан бирин-чисига таъриф беришга утар эканмиз, таъ-кидлаш жоизки, бошка аксарият мамлакат-ларда булгани каби солик солиш базасидан харажатларни чегириш тарзидаги имтиёз энг кенг кулланиладиган механизмлардан бири хисобланади. Илмий тадкикот фао-лиятига харажатлар асосий воситалар ёки номоддий активлар шаклида келажакда капиталлаштирилиши факатгина амортизация ажратмалари воситасида копланиши мумкин. Агар номоддий активлар булса, харажатларни коплаш имконини янада ки-йинлаштиради. Бу активнинг мазкур тури фойдали ишлатилишининг маълум муд-датга эга эмаслигидан далолат беради. Шу-нинг учун илмий тадкикот фаолиятига ха-ражатларнинг дархол чегирилиши, бюджет жамгарилиши нуктаи назаридан, нисбатан киммат булмаган механизми булгани холда тадкикотларни амалга оширишда яхши раг-бат хисобланади.

Иккинчи соликлар воситасида рагбат-лантиришда кенг кулланиладиган механизм бу инновацион махсулотни яратиш жараё-нида жалб этиладиган ва иктисодий агент-ларга такдим этиладиган солик чегирмаси-дир. Умуман олганда, солик чегирмаси со-лик солиш базасидан камайтириш тарзидаги солик чегирмасидан фаркли уларок, конун билан рухсат этилган умумий солик мажбу-риятларидан ижтимоий куллаб-кувватловчи ёки жамият учун мухим булган маълум ха-

ИКТИСОДИЁТ ФАНЛАРИ ЭКОНОМИЧЕСКИЕ НАУКИ ECONOMIC SCIENCES

ft

Я

ражатларни тугридан-тугри чегиришни узи-да ифода этади.

Солик чегирмаси таркибан учта илмий тадкикот фаолияти учун алохида мулжал-ланган:

1. Илмий тадкикот фаолиятига харажат-лар хажми маълум бир даврнинг мос дав-рига нисбатан оширилган такдирда 20 фоиз микдорда солик чегирмаси такдим этилади («the тсгетеП;а1 cedit»).

2. Сертификатлаштирилган тадкикот консорциумнинг фундаментал тадкикотла-рига харажатлар хажми маълум бир давр-нинг мос даврига нисбатан оширилган так-дирда солик туловчига 20 фоиз микдорда солик чегирмаси такдим этилади («the credit for basic research payments»).

3. Энергетик консорциумга туловлар дои-расида 20 фоиз микдорда солик чегирмаси такдим этилади («the cedit far payments to ап energy со^огйит»).

АКШнинг соликка оид конун хужжатла-рида фундаментал илмий тадкикотларга ин-вестициялар учун алохида солик чегирма-си мавжуд. Белгилаш зарурки, АКШ солик тизими умумий йуналтирилганлик (солик чегирмалари ва солик сийловлари) меха-низмлари сифатида хам, тор доирадаги со-лик имтиёзларини таргетлаш сифатида хам илмий тадкикот фаолиятини кенг куламли рагбатлантириш механизмларига эга.

Шунингдек, халкаро амалиётда иннова-цион корхоналар учун кенг таркалган имти-ёзлардан куйидагиларни келтириш мумкин [13]:

- фойда солиги буйича кушимча солик сийловлари (хажм курсаткичлари асоси-да Буюк Британия, Бельгия ва Данияда, мослаштириш (комбинациялаш) асосида Австралия, Австрия ва Венгрияда куллани-лади);

- тадкикот солик кредити (солик кредита шаклида - АКШ, Япония, Мексика ва Жанубий Кореяда, тулик хажмда - Италия, Канада, Норвегия ва аралаш шаклда - Франция, Испания, Португалияда кулланилади);

- асосий воситаларни хисобдан чика-ришдаги алохида имтиёзлар ("эркин" амортизация Ирландия ва Буюк Британияда,

тезлаштирилган амортизация Франция ва Германияда);

- инвестицион солик кредити - АКШ, Франция ва Россияда кулланилади;

- инновацион махсулотларга кушилган киймат солигининг пасайтирилган ставка-лари Германия, Буюк Британия, Швеция ва Италияда кулланилади.

Бундан ташкари, катор мамлакатларда, мисол учун, Голландияда хусусий иннова-цион фаолиятни тадбиркорларнинг ижти-моий ажратмалари хамда илмий ходимлар-нинг иш хаки ва ижтимоий соликларини камайтириш тарзидаги "тадкикот солик кредити" оркали рагбатлантириш амалга оширилади. АКШда юкори рискли иннова-цион махсулотларга узок муддатли инвестиция килишга рагбатлантирувчи киммат-ли когозлар сотувидан олинган даромадлар буйича махсус солик имтиёзлари амал ки-лади [14].

Ирландия, Х,индистон, Хитой, Исроил ва Тайван каби мамлакатларнинг инновацион сохада уз фаолиятларини амалга оширувчи компанияларга мислсиз солик имтиёзла-рини такдим этиш буйича тажрибалари бу мамлакатларнинг иктисодий усиши хамда киска муддатда уларнинг иктисодиёт тузил-масини юкори технологиялик тармокларга мулжалланган иктисодиётга узгартиришга олиб келди [15].

Ривожланаётган мамлакатлар томонидан инвесторларга, асосан, солик таътиллари, Гарбий Европанинг саноати ривожланган мамлакатлари томонидан эса инвестицион чегирмалар ва тезлаштирилган амортизация шаклидаги солик имтиёзлари такдим этиб келинмокда.

Японияда солик чегирмалари ва амор-тизациянинг алохида тартиби урнатилган булиб, асосий воситалар, солик солиш база-сидан харажатларнинг маълум бир турлари-га, шунингдек, ускунанинг тезлаштирилган амортизациядан утказиш имкониятини ис-тисно килиш кулланилган. Бундан ташкари, капиталга нисбатан 100 млн йендан ортма-ган микдорда тезлаштирилган амортизация меъёрлари билан бухгалтерия хисобининг алохида тизими амал килади.

Хорижий мамлакатларда инвестицион фаолликни ошириш максадида кенг кулла-ниладиган кейинги солик имтиёз тури бу инвестицион солик чегирмаси хисоблана-ди. Бу тадбиркорларни ускуналар паркини кенгайтириш ёки эскирган ускуналарни кайта жихозлашга инвестиция килиш учун рагбатлантиришга мулжалланган. А^Шда ушбу имтиёз жорий килинган вактдаги энг юкори ставка камида 8 йил хизмат муддати булган холда машина ва ускуналарга инвестиция килинган маблагларнинг умумий кийматидан 7 фоизни, энг паст ставка эса активлар учун фойдаланиш муддати 4-6 йил булгани холда 2,33 фоизни ташкил эт-ган.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Инвестицион солик чегирмаси корхо-нанинг солик солиш базасидан маълум бир инвестицион харажат турларини истисно этиш йули билан ушбу харажат ёки солик

суммасига нисбатан фоизларда солик юки пасайтирилиши таъминланади. Аксарият мамлакатларда мазкур имтиёз хукуки янги техника фойдаланиши биланок автоматик тарзда юзага келиши конунчилик билан мус-тахкамланган.

Ушбу имтиёзнинг эътиборли жихати шундаки, тегишли солик даврида соликка тортиладиган фойдадан чегириладиган сумма мазкур фойдадан кам булган такдир-да сийловга хукуки сакланадиган даврни аниклаш хисобланади. Бунда Бельгия ко-нунчилиги энг либерал хисобланади, чунки бу давр чегараланмаган.

Шунингдек, Европа Иттифоки аъзолари мамлакатларида хам фойда солиги буйича тезлаштирилган амортизация, инвестицион солик чегирмаси ва инвестицион солик кре-дити каби имтиёзлардан кенг фойдаланиб келинмокда.

2-жадвал

Европа Иттифокига аъзо мамлакатларда фойда сол^и буйича фойдаланилаётган имтиёзлар

Мамлакат Тезлаштирилган Инвестицион солик Инвестицион солик

амортизация чегирмаси кредити

Австрия + - -

Бельгия + + -

Буюк Британия + + -

Греция + - -

Дания + + -

Италия + + -

Испания + + +

Люксембург + - +

Голландия + + -

Германия + - -

Франция + - +

Швеция + - -

Норвегия - - +

Манба: [16].

Бундан ташкари, куплаб мамлакатлар-нинг инвестиция сиёсатида корхоналарнинг маълум бир инвестицион фаолият турини амалга ошириш ва кейинчалик солик со-лишдан озод этилиши натижасида бушаган маблагларни ишлаб чикаришни кенгайти-ришга кайта реинвестиция килиш ташаб-бусларини давлат томонидан куллаб-кув-ватлашга мулжалланадиган ва кулланила-диган солик имтиёзи туридан инвестицион солик кредити хисобланади.

Масалан, Францияда фойда солиги сум-маси хисоб-китобидан бевосита чегирилиб, солик туловлари камайтирилиши хисобига корхонанинг янги инвестициялари муайян бир кисмини молиялаштиришга имкон бе-радиган инвестицион солик кредити кул-ланиб келинади. Бундан ташкари, турли мамлакатларда инвестицион солик креди-тининг корхона тури, инвестиция шакли ва суммасидан келиб чиккан холда фаркли жихатлари мавжуд. Мисол учун, Японияда

ИКТИСОДИЁТ ФАНЛАРИ ЭКОНОМИЧЕСКИЕ НАУКИ ECONOMIC SCIENCES

Я

электрон техника ва ускуна учун 5,3 фоиз, Буюк Британияда янги техника, технология, материалларнинг биринчи йилдаги эксплуатация учун 50 фоиз, Канадада корхона-нинг узлаштирган худуди ва жойлашувидан катьи назар, 10-15 фоиз, Ирландия ва Люк-сембургда 100 фоизни ташкил этади [17].

Мамлакатимиз корхоналарининг инно-вацион фаоллигини оширишда Хитойнинг илгор тажрибасидан фойдаланишимиз мум-кин. Хусусан, Хитойда корхоналарнинг ин-новацион фаолиятини соликлар воситасида рагбатлантиришда кенг таркалган инстру-ментлардан фойда солигининг имтиёзли

ставкалари хисобланади [18]. Яьни корхо-наларнинг инновацион фаолияти турлари-дан келиб чиккан холда фойда солиги став-каларининг табакалаштирилган ставкалари-ни куллаш мумкин.

Мазкур 3-жадвалда келтирилган иннова-цион фаолият турлари ва инновацион кор-хоналарга фойда солиги тулик озод килиш урнига 10, 9 ва 8 фоиз килиб белгиланиши бир томондан бюджетда имтиёз хисобига ортикча йукотишларнинг олди олинса, бош-ка томондан корхоналарнинг инновацион фаоллигини ошириш ва инновацион жараён-ларни фаоллаштиришга олиб келади.

3-жадвал

Фойда солиFи ставкалари

Корхоналар фойда солигининг асосий ставкаси 12 %

Корхоналар фойда солигининг имтиёзли ставкалари

Корхоналар тоифаси Фойда солиги ставкаси

Янги ва юкори технологик корхоналар 9 %

Дастурий махсулот ишлаб чикарувчи корхоналар 8 %

Интеграл схемалар ёки интеграл схемаларнинг дизайнларини ишлаб 8 %

чикарувчилар

Чизик кенглиги (эни) 0,25 микрометрдан кам булган интеграл схемалар ишлаб 9 %

чикарувчилар

Илгор технологияларга хизмат курсатувчи корхоналар 9 %

Инновацион корхоналар 9 %

Кичик инновацион корхоналар 8 %

Бундан ташкари, Хитойда инновацион корхоналар учун солик таьтиллари хам такдим этилади. Мисол учун, интеграл схемалар ёки интеграл схемаларнинг дизайнларини ишлаб чикарувчи корхоналарга фойда олинган кун-дан бошлаб дастлабки икки йил давомида ту-лик соликдан озод килиш ва келгуси уч йил-

да камайтирилган ставка (асосий ставканинг 50 фоизи) буйича солик тулаш хукукини бе-ради (4-жадвал). Мазкур солик имтиёзларига талабгорлар, асосан, икки тоифадаги солик туловчилар булиши керак: янги ва юкори тех-нологик корхоналар хамда илгор технология-ларга хизмат курсатувчи корхоналар.

4-жадвал

Инновацион корхоналар учун солик таътиллари

Солик таътиллари такдим этилувчи корхоналар Солик таътиллари-нинг муддати ва даври

Янги ва юкори технологик корхоналар 5 (2+3)

Дастурий махсулот ишлаб чикарувчи корхоналар 5 (2+3)

Интеграл схемалар ёки интеграл схемаларнинг дизайнларини ишлаб чикарувчилар 5 (2+3)

Чизик кенглиги (эни) 0,25 микрометрдан кам булган интеграл схемаларни ишлаб чикарувчилар 10 (5+5)

Мукобил энергетика учун ускуна ва технология ишлаб чикарувчилар 5 (2+3)

Энергия тежовчи ва табиатни мухофаза килувчи технологияларни ишлаб чикарувчи корхоналар 6 (3+3)

Кичик бизнеснинг инновацион корхоналари 5 (2+3)

Манба: [19].

Мазкур макомни нафакат мамлакатимиз корхоналари, балки чет эл корхоналари хам олишлари мумкин. Бирок мазкур маком-ни олувчи ташкилот-изланувчи нафакат тадкикот ва инновацион фаолиятини амал-га ошириши, балки катор махсус талаблар-га мувофик булиши керак. Масалан, янги ва юкори технологик корхоналар тоифаси учун куйидаги талабларга жавоб бериши лозим:

- бир йилдан кам булмаган муддатда мамлакат резиденти булиши керак;

- ишлаб чикариладиган махсулотлар (хизматлар) учун асосий технологияларга интеллектуал мулк хукукига эга булиши ке-рак;

- корхонанинг илмий тадкикот ва тажри-ба-конструкторлик ишланмалари ва иннова-цион фаолиятга харажатлари умумий хара-жатлар хажмида камида 10 фоизни ташкил этиши керак;

- инновацион фаолиятга харажатлар кор-хонанинг жами йиллик даромадининг (фой-да) камида 6 фоизини ташкил этиши керак;

- корхонанинг умумий ишчилари сони-да илмий-техник ходимлар улуши камида 30 фоизни ташкил этиши керак;

- корхонанинг умумий ишчилари сонида тугридан-тугри инновацион фаолият билан банд булган дипломли мутахассислари улу-ши камида 10 фоизни ташкил этиши керак;

- корхонанинг тадкикотлар ва инноваци-яларга харажатлари йигиндисининг камида 60 фоизи мамлакатда амалга оширилиши керак;

- корхонанинг янги ва юкори технологик махсулотлар (хизматлар) реализациясидан олинган фойда улуши умумий фойдасида камида 60 фоизни ташкил этиши керак.

Илгор технологияларга хизмат курса-тувчи корхона макомига эга булишнинг за-рурий шарти - корхона томонидан ишлаб чикарилган махсулот куйидаги устувор сохалардан бирига киритилиши керак:

- электрон ахборот коммуникация тех-нологиялари;

- биологик ва фармацевтик технология-лар;

- аэрокосмик ва авиация технологиялари;

- янги материаллар ишлаб чикариш;

- юкори технологик саноат хизматлари;

- янги энергетика ва энергия тежовчи технологиялар;

- атроф-мухит ва табиий ресурсларни мухофаза килувчи технологиялар;

- саноат ва аграр секторнинг одатий тар-моклари модернизацияси учун янги ва юко-ри технологиялар.

Шунингдек, Хитой тажрибасига таян-ган холда, инновацион фаолиятни соликлар оркали рагбатлантиришнинг самарали йул-ларидан яна бири бу илмий тадкикот ва тажриба-конструкторлик ишланмаларига харажатлари буйича юкори солик чегирма-лари. Юкори солик чегирмалари соликка тортиладиган даромаддан 1,5 баробар (150 %) ошган илмий тадкикот ва тажри-ба-конструкторлик ишланмаларига хара-жатларига камайтирилади [20].

Таъкидлаш жоизки, Хитойда инноваци-он бизнес учун солик имтиёзлари ва префе-ренцияларнинг кенгайтирилиши давлатнинг бюджет тизимига солик тушумлари камайи-шига олиб келмади. Аксинча, солик юки па-сайтирилиши хуфёна иктисодиёт соясидан чикишга имкон берди. Бу эса корхоналар фойда солиги буйича тушумлар 2006-2016 йилларда 3,5 баробардан зиёд усишига олиб келган [21].

Россияда инновацион корхоналар учун солик имтиёзларини икки гурухга ажратиш мумкин. Биринчи гурух имтиёзлар иннова-цион фаолият билан шугулланувчи барча солик туловчилар томонидан кулланилади-ган имтиёзлар хисобланади. Иккинчи гурух имтиёзлар эса факатгина алохида иктисо-дий худудларнинг резидентлари хисобла-надиган ташкилотлар учун назарда тутил-ган имтиёзлардир. Инновацион фаолиятни амалга оширувчи барча ташкилотларда кул-ланиладиган солик имтиёзларининг стандарт пакетини куриб чикамиз [15]:

1. Илмий тадкикот ва тажриба-конструк-торлик ишланмаларини амалга оширишда кушилган киймат солигидан озод этиш;

2. Интеллектуал фаолият натижаларига хукукларни сотганда кушилган киймат со-лигидан озод этиш;

ИКТИСОДИЁТ ФАНЛАРИ ЭКОНОМИЧЕСКИЕ НАУКИ ECONOMIC SCIENCES

Я

3. Илмий тадкикот ва тажриба-конструк-торлик ишланмаларига харажатларнинг соддалаштирилган хисоби;

4. Электрон хисоблаш техникасини со-тиб олишга харажатларнинг ягона вактдаги хисоби;

5. Илмий техник фаолиятда фойдалани-ладиган асосий воситалар амортизацияси-нинг тезлаштирилган тартиби. Ташкилотлар асосий воситалар амортизациясида учдан катта булмаган махсус коэффициентни кул-лашлари мумкин;

6. Максадли молиялаштириш маблагла-ридан фойда солигини озод килиш;

7. Махсус дастурлар доирасида амалга ошириладиган кичик ва урта бизнес субъ-ектлари оладиган субсидиялар хисобининг тартиби;

8. Инвестицион солик кредити. ^айта молиялаштириш ставкаси буйича % микдо-ригача беш йилгача фойда солиги тулови муддатини кечиктириш;

9. Илмий тадкикот ва тажриба-конструк-торлик ишланмаларига харажатлар захира-сини яратиш. Захира икки йилдан ортик бул-маган муддатга ва реализациядан даромад-ларни 3 фоиздан ортмаган холда яратилади;

10. Энергияси самарадор булган асосий воситалар буйича мулк солигининг тулови буйича имтиёз. Фойдаланишга топширил-ган вактдан бошлаб уч йилгача солик тулаш кечиктирилади;

11. Таълим ва тиббиёт ташкилотлари учун фойда солиги буйича ноль ставка;

12. Сугурта бадалларининг пасайтирил-ган тарифлари;

13. Солик солишнинг соддалаштирилган тизимини куллаш хукукига эга ташкилотлар руйхати.

Белоруссияда солик кредити бир ёки бир нечта солик ва йигимларнинг (божлар) суммасига нисбатан тулик ёки кисман так-дим этилади. Солик кредити иктисодий но-чор хавфи юзага келган такдирда солик ва йигимлар (божлар) ягона вактда туланиши шарти билан бир йилдан уч йилгача, агар то-варларнинг (ишлар, хизматлар) ишлаб чика-рилиши ва реализация килиниши мавсумий булган такдирда бир ойдан бир йилгача так-

дим этилади [22]. Солик кредитининг фоизи Белорусия Республикаси Миллий банкининг ушбу такдим этилган кредитдан фойдалан-ган хар бир давр учун соликлар ва йигим-ларни коплашда тулов кунига амал килувчи кайта молиялаштириш ставкасининг 1/360 га тенг булган / фоиз ставкасидан кам бул-маган микдорда туланиши белгиланган.

Умуман олганда, иктисодиётнинг усту-вор тармоклари ва мухим сохаларини солик имтиёзлари воситасида самарали рагбатлан-тиришда солик мажбуриятидан тулик озод килишдан кура солик юкининг адолатли таксимланишига эришиш, шунингдек, ин-вестицион солик кредити, солик чегирмаси хамда кушилган киймат солиги ва фойда соликларининг пасайтирилган ёки табака-лаштирилган солик ставкаларини куллаш зарур.

Узбекистон солик конунчилигида бугун-ги кунда икки хил кушилган киймат солиги ставкаси мавжуд: 15 фоиз ва 0 фоиз. Бунда 0 фоиз факатгина товарлар экспорти ва ай-рим экспортга тенглаштирилган операция-ларга нисбатан кулланилади. Долган товар ва хизматлар (имтиёзлилардан ташкари) 15 фоиз ставкада соликка тортилади. Иктисодиётнинг турли тармокларига нисбатан бир хил кушилган киймат солиги ставка-сини куллаш уларнинг молиявий ахволига турлича таъсир курсатади [23].

Масалан, ишлаб чикариш сохасида хи-собга олинадиган кушилган киймат солиги суммаси катта микдорда мавжуд булганли-ги сабабли (кушилган киймат солиги тулов-чилари ишлаб чикариладиган махсулот учун сарфланадиган ресурсларни кушилган киймат солиги билан харид килишга хара-кат килинади) хакикий (эффектив) ставка 5 фоиздан ошмайди. Лекин хизмат курса-тиш сохасида материал ресурслар деярли сарфланмаслиги натижасида хизмат кий-матига хисобланадиган кушилган киймат солигининг эффектив ставкаси 15 фоизни ташкил этади. Яъни бу холат адолатсизлик-ка олиб келади. Мисол учун, фойда солиги ёки айланмадан олинадиган соликда ишлаб чикариш ва хизмат курсатиш сохаларида хакикий ставкалар деярли бир хил булади.

Натижада кушилган киймат солиги би-лан боглик харажатларни камайтириш мак-садида хизмат курсатувчи корхоналар ай-ланмасини 1 млрд сумдан оширмасликка, "парчаланишга", хизмат хакининг маьлум кисмини накд пул куринишида олишга ха-ракат килади. Бу эса, уз навбатда, Узбекис-тон бозорида йирик ва кудратли хизмат курсатувчи корхоналар купайишини тухтатиб туради.

Хулоса

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Узбекистон солик тизими, шу жумла-дан, солик имтиёзлари ва преференциялар-ни белгилаш, жорий этиш ва такдим этиш жараёнларини макбуллаштиришда халкаро амалиётда синалган хамда узининг ижобий ва юкори курсаткичлари билан ажралиб ту-радиган афзал жихатлардан фойдаланиш хо-зирги давр талабидир.

Солик имтиёзлари ва преференциялари воситасида иктисодий, инвестицион ва ин-новацион фаолиятни самарали рагбатлан-тиришга эришиш учун, энг аввало, соликка оид конун хужжатларини такомиллашти-риш зарур. Жумладан кабул килинаётган норматив-хукукий хужжатлардаги инно-вацион-инвестицион фаолият учун мул-жалланган солик афзалликлари ва енгил-ликларини тизимлаштирилган холда, янги тахрирдаги Узбекистон Республикасининг Солик кодексига киритиш максадга муво-фикдир.

Номуайян муддатга ва хеч кандай шарт-ларсиз соликдан тулик озод килиш тарзида такдим этиладиган имтиёзлар урнига инвес-тицион солик кредитининг кулланилиши корхоналарнинг инвестицион фаоллигини ошириш, инновацион фаолиятини самарали рагбатлантириш ва бюджет даромадлари-даги йукотишлар хисобини прогнозлашда ижобий натижаларга эришиш имконини бе-ради.

Умуман олганда, иктисодиётнинг усту-вор тармоклари ва мухим сохаларини солик имтиёзлари воситасида самарали рагбатлан-тиришда солик мажбуриятидан тулик озод килишдан кура солик юкининг адолатли таксимланишига эришиш, шунингдек, ин-вестицион солик кредити, солик чегирмаси

хамда кушилган киймат солиги ва фойда соликларининг пасайтирилган ёки табака-лаштирилган солик ставкаларининг кулла-нилиши имтиёзлар натижадорлигини оши-ради деб, хисоблаймиз.

Реал сектордаги корхоналарга солик юкини камайтириш жуда кийин муаммо хи-собланади, чунки солик тушумларининг яр-мидан купи шу корхоналар хиссасига тугри келади. Бирок бугунги кунда бу муаммо келажакда баркарор солик тушумлари ва базасига эга булиш учун хал килиниши ке-рак. Шу нуктаи назардан, фойда солигининг солик базасида кайта хисобга олинадиган харажатлар таркибини кескин кискартириш ва мазкур солик базасидан хомийлик бадал-ларини тулик чегириш имконини бериш ло-зим. Шу жумладан, инвестицион чегирма-ларни амалга ошириш вактида амортизация ажратмаларини хисобга олиш ёки чегириш нуктаи назаридан кайта куриб чикиш ва та-комиллаштириш керак.

Узбекистон Республикаси Солик кодексида илмий тадкикот ва инновацион фаолият учун кушилган киймат солиги буйича назарда тутилган солик имтиё-зи самарадорлигини ошириш максади-да нафакат бюджет маблаглари, балки бюджетдан ташкари фондлар ва хусусий маблаглар хисобидан бажариладиган ил-мий тадкикот ва инновация ишларига хам солик имтиёзларини татбик этиш, шунингдек, бундай ишлар кийматини кушилган киймат солигидан тулик озод ки-лиш урнига фаолият натижаларидан келиб чиккан холда пасайтирилган ставкасининг кулланилиши самарали хисобланади.

Реал секторда кучмас мулкнинг киммат-лиги туфайли солик юки ошади. Бу корхо-наларда кучмас мулкни ишлаб чикариш (тижорат) максадларида фойдаланиш ва но-ишлаб чикариш (нотижорат) максадларида фойдаланиш мезонларига кура фарклашга асосланган холда, мол-мулк солиги став-каларини табакалаштириш максадга муво-фикдир. Шу билан бирга, ишлаб чикариш максадларида фойдаланиладиган кучмас мулкка инвестицияларни рагбатлантиришга эришиш мумкин.

MKTMCOflMET OAHAAPM ЭKОHОMMHEСKME HAyKM ECONOMIC SCIENCES

ft

fflyHHHrgeK, co.HK.ap BocuTacuga caMa-pa.u paröaT^aHTHpHmHHHr xa.;apo aMa.u-eTH öyMuna o.hö 6opu.raH Tag;HK;oT.napHMH3 acocuga KyMugaru^ap TaK.u$ KH.HHagu:

um.a6 HH;apum Ba xu3MaT KypcaTum $a-o.hat Typ.apugaH Ke.u6 nuKKaH x,o.ga, ;y-mu.raH KHHMaT co.HFHHUHr nacaMTHpH.raH cTaBKa.apuHH «opuM

Ma^cy.OT.apHH eTKa3u6 6epyBHH Ba um.aö HHKapyBHH.apra ce3H.ap.u gapa^a-

ga ca.6uM Tatcup этнmннн x,uco6ra o.raH x,o.ga, ucTetMo. co.H;.apu öyMuna co.h; HMTHe3.apuHH (aMHH;ca, Kymu.raH KHMMaT co.hfh öyMuna) MHHHMa..amTHpum;

TagöupKop.HK cyöteKT.apuHHHr aHru um ypuH.apuHH apaTumgaru po.HHH omupum Ba 6y «apaeHHH co.u;.ap BocuTacuga paFÖaT-.aHTupum Ma;caguga x,ap 6up apaTH.raH aHru um «omh ynyH h^thmohm co.HKHHHr perpec-chb cTaBKa.apuHH «opuM этнm.

REFERENCES

1. Marmilova E.N. Sovremennye podhody k ocenke jeffektivnosti nalogovyh l'got [Modern approaches to assessing the effectiveness of tax incentives]. Aktual'nye problemy nalogovoj politiki: sb. st. uchastnikov VII Mezhdunar. nauch.-prakt. konf. molodyh uchenyh i studentov (Minsk - Moskva - Ekaterinburg - Har'kov, apr., 2015 g.). M-vo obrazovanija Resp. Belarus'; Belorus. gos. jekon. un-t; sost. E.F. Kireeva. Minsk: BGJeU, 2015, pp. 222-226.

2. Baklykova E.A. Mehanizmy nalogovogo regulirovanija innova-cionnogo razvitija predprijatij v uslovijah chlenstva Rossii v VTO. [Mechanisms of tax regulation of innovative development of enterprises in the context of Russia's WTO membership] Rosijskoe predprinimatel'stvo. Moscow, 2014, no 20 (266), pp. 158-164.

3. Russkih E.V. Povyshenie ctimulirujushhej roli nalogov v obec-pechenii invecticionnoj aktivnocti predprijatij. [Increasing the incentive role of taxes in ensuring the investment activity of enterprises] Diccertacija na coickanie uchenoj stepeni k.e.n. Moscow, 2005, 247 p.

4. Orlova M.E., Muhametov F.A. Instrumenty nalogovogo stimu-lirovanija innovacionnoj dejatel'nosti. [Tools for tax incentives for innovation]. Centr nauchnogo sotrudnichestva «Interaktiv pljus», 2015, pp. 1-6.

5. Soboleva G.V., Jakovleva V.S. Jeffektivnost' nalogovyh l'gotv stimulirovanii innovacionnoj dejatel'nosti. [The effectiveness of tax incentives in stimulating innovation] Nalogovaja sistema gosudarstva. Ekonomika. Nalogi. Pravo. Sankt-Peterburgskij gosudarstvennyj universitet, 2014, pp. 84-88.

6. Kostjunina G.M. Mezhdunarodnaja praktika regulirovanija inostrannyh investicij: ucheb. posobie [International practice of foreign investment regulation]. G.M. Kostjunina, N.N. Livencev; MGIMO(U) MID RF, Moscow, Ankil publ., 2001, 126 p. (Vtoroe vysshee obrazovanie). ISBN 5-86476-166-4.

7. Mokina L.S., Sumkina O.V., Shadurskaja M.M. Analiz primenenija investicionnogo nalogovogo kredita kak instrumenta finansirovanija innovacionnoj jekonomikiv rossijskoj praktike. [Analysis of the application of the investment tax credit as a tool for financing innovative economies in Russian practice] Kreativnaja jekonomika, vol. 12, no. 1, janvar' 2018, pp. 59-72.

8. Abduraxmonov X. Soliq imtiyozlaridan foydalanish samaradorligini oshirish. [Increase the effectiveness of the use of tax benefits]. Soliqlar va soliqqa tortish, Moliya, 2015. no 6, pp. 80-84.

9. Ashurova N. Soliq imtiyozlari va byudjet daromadlarining uzviyligi. [Continuity of tax benefits and budgetary revenues]. Soliqlar va soliqqa tortish, Moliya, 2015, no. 4. pp. 82-86.

10. Orlova M.E., Muhametov F.A. Instrumenty nalogovogo stimu-lirovanija innovacionnoj dejatel'nosti [Tools for tax incentives for innovation]. Centr nauchnogo sotrudnichestva «Interaktiv pljus». Kazan', 2015, pp. 1-5.

ИКТИСОДИЁТ ФАНЛАРИ ЭКОНОМИЧЕСКИЕ НАУКИ ECONOMIC SCIENCES

11. Nalogovaja sistema Singapura [The Singapore Tax System]. IRAS. http://www.iras.gov.sg.

12. Lukin A.E. K razrabotke programmy dolgosrochnogo social'no-jekonomicheskogo razvitija Rossii. [To develop a program for long-term socio-economic development of Russia]. Problemy perehoda k innovacionnoj jekonomike Evrazijskij mezhdunarodnyj nauchno-analiticheskij zhurnal. Problemy sovremennoj jekonomiki, Moscow, 2010, no 1 (33).

13. Sheljubskaja N.V. Politika ES po stimulirovaniju innova-cionnoj dejatel'nosti chastnogo biznesa [EU policy to promote private business innovation]. Nauka. Innovacii. Obrazovanie, 2010, no. 9, pp. 120-130.

14. Ivanova N.I. Nalogovoe stimulirovanie innovacionnyh processov [Tax incentives for innovation processes]. Moscow, IMJeMO RAN, 2009, 160 p.

15. Kalacheva O.S. Nalogovoe stimulirovanie innovacionnoj dejatel'nosti v RF na sovremennom jetape. [Tax incentives for innovation in the Russian Federation at the present stage] Jubilejnyj vypusk zhurnala «Biznes. Obrazovanie. Pravo. Vestnik Volgogradskogo instituta biznesa», 2016, no 4 (37), pp. 157-159.

16. Kalashnikov A. Nalogovoe stimulirovanie investicionnoj dejatel'nosti: vozmozhnosti sovershenstvovanija. [Tax incentives for investment activity: opportunities for improvement]. Nalogooblozhenie, no. 47. (350) 2013, pp. 57-61.

17. Nasyrova V.I. Investicionnyj nalogovyj kredit kak faktor investicionnoj aktivnosti regionov. [Investment tax credit as a factor of regional investment activity] Vestnik jekonomiki, prava i sociologii, 2016, no 4, pp. 99-103.

18. Kitajskaja Narodnaja Respublika: Nalog na dohody korporacij. [People's Republic of China: Tax on Corporate Income.]. PWC. June, 2017, pp. 5-9.

19. Klavdienko V. Nalogovoe stimulirovanie innovacionnoj aktivnosti predprijatij v Kitae [Tax incentives for innovation activity of enterprises in China]. Obshhestvo i jekonomika. Moskovskij gosudarstvennyj universitet im. M.V. Lomonosova, no 7, 2018, pp. 39-50.

20. Obespechenie global'nyh investicionnyh i innovacionnyh stimulov. [Securing of Global Investment and Innovation Incentives] China. Deloitte. UK. October. 2017, pp. 36-39.

21. Kitajskij statisticheskij ezhegodnik. [China Statistical Yearbook]. National Bureau of Statistics of China, 2016.

22. Belorusija Respublikasi Soliq kodeksi. [Tax Code of the Republic of Belarus]. 2016. Elektron resurs. www.norma.uz

23. Rahimov F.D. Izmenenija v porjadke opredelenija ob#ekta oblozhenija nalogom na dobavlennuju stoimost' v novoj redakcii Nalogovogo kodeksa Respubliki Uzbekistan. [Changes in the procedure for determining the object of taxation for value added tax 'in the new edition of the Tax Code of the Republic of Uzbekistan]. Economics and business, Beneficiar, Pluton, 2020,

Рецензент: Абдуллаева З., PhD, ТДИУ Молия ва бухгалтерия хисоби кафедраси, доцент.

pp.11-13.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.