or another syntactic connection, contain a large number of terms related to graphics and spelling of the Tajik and English languages. These new terms are constructed according to specific patterns. Thus, all the compiled terms are based on four patterns, one of which is two-component, two of which are three-component and one of which isfour-component.
Keywords: language, Tajik language, English language, analysis, comparison, graphics, orthography, word, term, simple term, derivative term, compound term, composite term. Сведение об авторах:
Каримова Дилафруз Насибовна - кандидат филологических наук, доцент кафедры языкознания и сопоставительной типологии Таджикского государственного педагогического университетаимнеи С. Айни, тел.: (+992) 988266996;E-mail: [email protected] Джаматов Самиддин Салохиддинович - доктор филологических наук, профессор доктори илмуои филологи, кафедры языкознания и сопоставительной типологии Таджикского государственного педагогического университета имнеи С. Айни, имнеи С. Айни, тел.: (+992) 919005462; E-mail: [email protected] About the authors:
Karimova Dilafruz Nasibovna, candidate of philological sciences, Associate Professor in the Department of Linguistics and Comparative Typology of Tajik State Pedagogical University named after S. Aini, tel.: (+992) 988266996;E-mail: [email protected]
Jamatov Samiddin Salohiddinovich - Doctor of philological sciences, Professor in the Department of Linguistics and Comparative Typology of Tajik State Pedagogical University named after S. Aini, tel: (+992) 919005462; E-mail: [email protected]
ИБОРАХОИ СУБСТАНТИВЙ БО СИФАТХОИ НИСБЙ
Расулов СМ.
Донишгощ давлатиитибиии Тоцикистон баномиА.Сино
Дар гурухи алохида иборахои субстантивиеро баррасй намудан мумкин, ки дар таркибашон мутобики «Грамматикаи забони адабии хозираи точик» сифатхои нисбй бо хусусиятхои зерини грамматикй ва лексикию семантикй ба кор бурда шудаанд: [2,77]
а) Иборах,ои субстантивй бо сифатхои нисбии таъинотй: Мапурсед аз ману афсонаи ман,
Хароби он ду чашми пурфусунам! [15, 324]
Тавре мебинем, дар ин байт ибораи «чашми пурфусун» хамчун ибораи субстантивй аз исм ва сифати нисбй иборат аст. Таркиби сифати нисбии «пурфусун» мураккаб мебошад ва аз калимахои «пур» ва «фусун» сохта шудааст. Ин калима хамчун сифати нисбй ба таъиноти муайяни чашмони зебо ишора мекунад ва ин ибораро хамчун чашмоне маънидод кардан мумкин аст, ки барои сехр пешбинй шудаанд.
Дар ашъори Шамсиддин Шохин хамчунин мисолхои хеле чолиби иборахои субстантивиро бо сифатхои нисбии таъинотй вохурдан мумкин, тавре дар байти зерин: Лаби шаккарнисору зулфи мушкафшони у бинад, Наёрад корвон дигар шакар аз Мисру мушк аз Чин. [20, 87]
Дида мешавад, ки ибораи якуми (лаби шаккарнисор) намунаи баррасишаванда дар шакли ифодаи мачозй истифода мешавад, ибораи дуюм (зулфи мушкафшон) бошад, метавонад хам ба маънои мачозй, хам ба маънои бевоситааш хамчун конструксияи синтаксисии иборахои субстантивй бо сифатхои нисбй ба кор бурда шавад.
Х,амин тавр, иборахои субстантивй бо сифатхои нисбии таъинотй дар назми давраи тахкикотии мо чойи намоёнро ишFOл мекунанд ва дар маънидод кардани образхои манзум ва бадей накши хеле мухимро мебозанд.
б) Иборахои субстантивй бо сифатх,ои нисбии чой ва макон. Ба ин зергурухи иборахои субстантивй гурухи хосаи иборахое мансубанд, ки барои шарх додани хусусиятхои чой ё макони муайян пешбинй шудаанд. Дар эчодиёти шоирони охири асри 19 ва аввали асри 20 вариантхои гуногуни ин намунаи иборахои субстантивиро ёфтан мумкин аст:
Шикаст равнаки бозори накши тасвират, Нигорхонаи чинию коргохи Фаранг. [15, 275] Ё дар мисоли дигар:
Накди дуккони хамушон мархами захми дил аст, Дар шикасти муи чинй мумиё даркор нест. [15, 127]
Тавре мебинем, дар байти овардашуда ибораи «муи чинй» мукаламро мефахмонад, ки бо ёрии он хунармандони хитойй хеле зебо менависанд ва наккошй мекунанд, барои хамин, ин истилох дар адабиёти классикии точик вобаста аз матни сатрхои манзум - зулф ва мукалам дар ду вариант баррасй
мeшaвaд. Бo xaмин гута мaънo Me^Bo^M ибopaи «муи чинй» (My^anaM)-po дap бaйти зepини Haкибxoн Tyrpan низ Mymox^a кyнeм:
Бa ёди cyparn чaшмaш шyдaм чун cypMa aß xaйpaт, Мaгap шуд муи чини xomm aнryшти Бexзoдaш? ! [16, 248]
Бo xaмин гyнa кoнcтpyкcия дap нaзми дaвpaи тaxк;икaш H6opaxoM «xocm чинй», «мушки xy^a™», «в^ики ямaнй», «дyppи aдaнй»-po дap бaйгxoи зepин мyшoxидa мeкyнeм: Шикacти дил бa еянги яъc пaйгaмecт чaмшeдй, Сaдoи косаи чини дшдд Фarфyppo ёдaм. [16, 296] Сунбули зулфи т-ypo бoд пapeшoн cosaA, Бишкaнaд aнбapи copoию мушки хутани. [16, 366] Ё дap бaйти зфин:
Дaxaнaт Ba^ra cyxaн гap гyxapaфшoн гapдaд, Hapxи xapMyxpa шaвaд ^H^arn дурри адани I [16, 366]
Бoяд ^йл кapд, ки ин тамугаи ибopaxo 6o ибopaxoи нaмyнaи «иcм + дом» як aндoзa мoнaндй дopaд, ки мyнocибaгxoи пpeдмeтpo бa нoмaш мeфaxмoнaд Ba дap oн нoми пpeдмeт 6o тобиши мaнcyбият иcтифoдa мeшaвaд, мacaлaн, ^op^ «дyppи Aдaн» бa мaнcyбияти пpeдмeт, aник;гapaш мaнcyбияти дypp бa ^йи дapёфти oн - Ддaн ишopa мeкyнaд. Фapки acocии нaмyнaxoи «дом + дом» Ba «иcм + cифaт» дap oн acт, ки дap нaмyнaи якум кaлимaxoи «^arn», «Ямш», «X^am», «Чин» дap шaкли иcм бa кop бypдa мeшaвaнд Ba бa мaкoн xaMHyn тогоним (нoми чypoфй) ишopa мeкyнaнд. Дap xoлaш дуюм кaлимaxoи «aдaнй», «ямaнй», «кутани», «чинй» дap шкши cифaти ниcбй мeбoшaнд Ba as жми xoc 6o ёpии пacвaнди «-й» coxтa шyдaaнд. Бa aкидaи мo, нaмyнaи дуюми ибopaи «дyppи aAffi^-po xaмчyн вaлeнтнoкии дуюми бaкopбapии ибopaxoи cyбcтaнтивй бappacй нaмyдaн мумкин, ки дap oн 6a вaлeнтнoкии якум ^op^ «дyppи Aдaн» мaнcyб acn Зимнaн cyoлe 6a миён мeoяд, ки кaдoмe as ин ^opaxo дap зaбoн пaйдo шyдaacт ё ин ки ин ^opaxo нoвoбacтa as xaмдигap дap чaxopчyбaи диг^ KOнyниягxo xocил шyдaaнд, aммo ин мacъaлa xaнyз xaли xyдpo нaёфтaacт.
Хдмин гaвp, зepгypyxи дoдaшyдaи ^opaxo aнaлoгxoи ^opaxo^ иsoфии cyбcтaнтивй мeбoшaнд, ки дap orao нoми пpeдмeт 6o тoбиши мaнcyбият иcтифoдa мeшaвaд, миcли «дyppи Aдaн», «мушки Хуган», ки дap бopaaшoн дap к;иcмxoи пeштapи тaxк;ик;и ибopaxoи cyбcтaнтивии нaмyнaи «иcм + иcм (N+N)» гyфтa шуд. Дap бapoбapи ин, oн дaлeлpo 6a инoбaт гиpифгaн зapyp acт, ки aгap чузъи дуюм дap шaкли тoпoним иcтифoдa шaвaд, пac дap чунин xoлaт ин нaмyнaи ибopa 6a нaмyнaи «дом + иcм (N+N)» мaнcyб aCT, вaгapнa, aгap чузъи дуюм дap шaкли ««^вдуй», «xиндй», «кутши» иcтифoдa шaвaд, пac 6a нaмyнaи «жм + cифaт (N+Adj)» тaaллyк дopaд.
Ибopaxoи вaлeнтнoкии дуюм, ки 6o ёpии cифaш ниcбй coxтa шyдaaнд, дap эчoдиёги шoиpoни дaвpaи тaxкикoтии мo cepмaxcyл иcтeъмoл шyдaaнд. Macara^ дap бaйти зepини Шaмcиддин ШШщин чунин миcoли чoлибpo мyшoxидa кapдaн мумкин: Дyнбoлaи y махи хисори, Бap шуд зи xиcop 6ap имopй. [16, 218]
Дap 6amrc oвapдaшyдa ибopaи «мaxи x^copa» бoнyи зeбopo мeфaxмoнaд, ки дap rçacp ищ^т дopaд Ba oн aз иcм Ba cифaти ниcбй xocra шyдaacт.
Бa зepгypyxи aлoxидa кaтeгopияи мyaйяни чунин ибopaxoepo чyдo кapдaн мумкин, ки пacвaнди cифaгpo нaдoштa, дap нaкши cифaт 6a raop бypдa мeшaвaнд Ba гуфтан мумкин cифaтшaвии мaxcycи иcм дap дoиpaи кoнyниягxoи мyaйяни ycлyби мшзум, кс>фия Ba xycycиягxoи вaзнишeъpии жaнpи нaзм pyй мeдиxaд.
Дap нasми Нк^^н Tyrpan Ba xaмacpoни y мo мeтaвoнeм зуд-зуд ибopaи «тутии X,индycтoн»-po бaъзaн дap шaкли «тутии x™^» ё «тутии xиндyй» «тутии xиндй» вoxypeм Ba дap xaмaи xoлaтxo ин ибopaxo ибopaxoи изoфии cyбcтaнтивии дopoи чyзъxoи xycycияти cифaтй мeбoшaнд. ^p эчoдиёги шoиpoни дaвpaи тaxкщoш вapиaнгxoи ryнoгyншaкли бaкopбapии ин нaмyнaи ибopaxopo бappacй нaмyдaн мумкин, мacaлaн:
Рoм casaд холи хиндуи ту xиндypo 6a дин, Ин a^a6 xиндy, ки дини xeш 6ap дин oBapaA. [16, 166] Ё ин ки:
X,aCT Кaйвoн Fуломи хиндуят,
Гapчи дap чapxи xaфгyмин бoшaд. [16, 161]
Ё дap бaйти дигap:
To кaмaнди зулфи у caд дил 6a як му мeкaшaд,
Бopи миншт мypFи дил as холи хинду мeкaшaд. [16, 166]
Ё дap бaйти зepин:
Суетам дap oтaши xacpaт чу xиндy 6opxo,
Холи хиндуи бутон aз 6axra бaд poмaм нaшyд. [16, 168]
Хдмин тaвp, ибopaxoи cyбcтaнтивй 6o cифaтxoи ниобии ^й Ba мaкoн дap эчoдиёги шoиpoни мaвpиди
тaxкик; xene cepмaxcyл 6a кop бypдa мeшaвaнд Ba з^^у^и xocaи ceмaнтикию ycлyбии ибopaxoи cyбcтaнтивиpo твшкил мeдиx,aнд.
в) Ибоpахои субстантиви бо сифатхои нисби, ки таpкиби мавод ё ^едмефо мефахмонанд. Бa
ин rypyx ибopaxoи нaмyнaи умумии «иcм + (N+Adj) чунин кoнcгpyкcияxoe гaaллyк; дopaнд, ки
дap тapкибaшoн иcмxa Ba cифaгx,oe 6a кop бypдa мeшaвaнд, ки as кaдoм мaвoд тaйëp шyдa ë as чй ибopaт бyдaни пpeдмeтpo мyaйян мeкyнaнд, инчунин кaдoм мaвoд ë aшëи xoм дap пpeдмeти дoдaшyдa мябчуд acт, Macaлaн:
Xaйëги aзaл кapдa чу as бахяи pангин, Шepoзaи дoмoни чaмaн oби paBoRpo. [1S, SO] Mo, шaxидoнpo бyБaд ин х^каи хунин ялям, Зoxидoнpo гapчи бoшaд aз гaaccyб op cypx. [1S, 143] Ё дap caтpxoи зepин:
Бapoти capнaвишти мocт aз эъчози ёкути,
Ки xaмчyн чомяи xyнин шaxидaгpo 6a кop ояд. [1S, 201]
Хдмин гaвp, ^opaxoM умумии нaмyнaи «иcм + cифaт» (N+Adj) дap эчодиети шoиpoни дaвpaи тaxкикшaвaндa xeлe xy6 Ba 6o xycycиятxoи гapкибй Ba ceмaнтикию уалубии ryнoгyн 6a кop бypдa мeшaвaнд. Дap acacи тaxлили xaчми кaлoн Ba ryнoгyншaклии xycycиятx,oи ин ^у^и ибopaxo 6a чунин xyлoca oмaдaн мумкин, ки тaxлил Ba шapxи xycycиятx,oи лингвистии ин нaмyнaи ^opaxopo 6o дapнasapдoшти мyкoиca кapдaни мaвoд aз эчодиети шoиpoни дaвpaxoи гушгуни тaъpиxй дap тax,к;ики aлoxидaи мoнoгpaфй дидa бapoмaдaн мумкин acт,
г) Ибоpахои субстантиви бо сифатхои нисби, ки мукоиса ва мукобилгузоpиpo мефахмонанд (миcли «чяшми бoдoмй»), зepгypyxи xoc^ ибopaxoи cyбcгaнтивиpo твшкил мeдиx,aнд, Macana^ дap эчoдиëти Шaмcиддин Шoxин чунин шaкли ин нaмyнaи ибopapo дapëфтeм: «гашии xanBOH», ки шaкли nypp^ ин ибopa «лaълй бapoи xaлвo»-po xaмчyн «xaлвoи 6a лaълй мoнaнд», «xaлвoи мyдaввap Ba лaълишaкл» 6appaœ нaмyдaн мумкин, ки xoнaнaндaгoн 6o xyд 6a мaдpaca ë 6a мaкгaб мeбypдaнд,
Бypд зябки лaби шиpини ту as xoтиpи мян, Фикpи дapcy тaмaи лаълии халвоиpo. [20, 17]
Бoяд гуфт, ки з^^у^и ибopaxoи cyбcгaнтивй 6o cифaтx,oи ниcбиpo 6a микдopи xeлe кaлoни нaмyдxoи еeмaнтикию ycлyбии ибopaxoи cyбcгaнтивй 6o cифaтx,oи ниcбй чудо кapдaн мумкин, ки шaкл Ba тapзи aмaлpo мeфaxмoнaнд;
- ибopaxoи cyбcгaнтивй 6o cифaтx,oи ндобй, ки гунчоиш Ba бyзypгиxopo мeфaxмoнaнд;
- ибс^^ои cyбcтaнтивй 6o cифaтx,oи ндобй, ки вякг Ba дaвppo мeфax,мoнaнд,
TaBpe aллaкaй кяйд шуд, дap cиcгeмaи ибopaxoи cyбcтaнтивй aз pyH мик;дop мaеcaи acocиpo ибopaxoи cyбcтaнтивии шмунш бутуни «иcм + иш» тaшкил мeдиxaнд Ba бaъд as ин rypyx aз pyи микдop чойи дyюмpo гypyx,и ибopaxoи cyбcтaнтивии шмунш бутуни «иcм + cифaт» ишшл мeкyнaнд, Дap xaмин acoc xynoca бapoвapдaн мумкин, ки cифaт дap тaшкили ибopaxoи cyбcгaнтивй xaм aз чиxaти тapкиб, xaм aз чи^ти Faниrapдoнии гyнoгyншaклии лeкcикию еeмaнтикии мaтни мaнsyм Ba дap умум зaбoни нasм някши мyx,имpo мeбoзaд,
АДАБИЁТ
1. Винoкyp Г.О. Понят® пoэтичecкoгo язык^/ Избpaнныe paôoibi no pyccкoмy языку. - M., 1959. - С. 388-393.
2. Гpaммaтикaи зябют a^ö™ xoзиpaи точик. Ибopa Ba OTmaRcncn чyмлaxoи coддa. Кигоби 2. - „flyma^Se, 1986. - 371 c.
3. Кшолов X.M. Híajierabie cлoБOCOчeтaния б «Ta'pиxиTaбapи)) Бaл'ъaми)). ABrofe^. дих. кянд. филол тук: 10.02.22 -Языки нapoдoв sapyбeжныx opan EBpomi, Aзии, Дфpики, aбopигeнoБ AHera^ и Aвcтpaлии (тaджикcкий язык). ^ушед MaxмaдиcoкoБич KaмoлoБ. - Дyшaнбe, 2007. - С. 5-6. (22 c.).
4. KocH^ra M. H. Myxracap oид 6a HÔopaxoH иsoфии юмй // Гянчи cyxaa Maчмyaи мaкoлaxo. - Дyшaнбe, 2013. - С. 46 - 82.
5. Mиpзœв A. MacbaHa^on EÔopa дф зaбoни точикй. - Дyшaнбe: ДeБaшгич, 2002. 320 c.
6. MyxropoB З.М Лeкcикaи иpфaнии FaзaлиëтиСaнoй.-Дyшaнбe, 2001. 127 c.
7. Taджиeв Д^ Об oпpeдeли:гeльныx cлoвocoчeтaнияx типн «As^a^ киIoбaш», «rarn кaмaш» /^Hernie sanиcки Taджикcкoгa гocyдapcтБeннoгa yнивepcиIeIa: Сepия гyмa:ни:гapныx щук. Tow 2. -Дyшaнбe, 1954. - С.34 - 43.
8. Amñ, C. Kyrnrä. Чилди 8. - ^rna^te: Иpфoн, 1981. - 521 c.
9. Axмaнoвa, O.X. CnoBapb лингвиcтичecкиx тepминoБ. - M., 1966. - 598 c.
10. Бoбoмypoдoв, Ш., MyxropoB, З. Фapxaнги ncranoxom saбoншинocй / Ш. БoбoмypoдoБ, З. MyxropoB. - Дyшaнбe, 2016. 428 c.
11. .Гянчи Зapaфшoн. TapIибдиxaцдa A.A6e6ob. - „flyrnarfie, 1991. - 544 c.
12. Гулшнни aдaб. Haмyнaxoи нaзми точики acpxon XVIII - XX. Чилди V. - ^rna^e ^фон, 1980. - 461 c.
13. Myxaммaд Fиëcyддин. Fnec-yn-nyiOT. Ч.1. / F^cyM™ Myxaммaд - ^rna^e Лдиб, 1987. - 480 c.
14. .Myxaммaд Fиëcyддин. Fnec-yn-nyiOT. Ч.2. / Fиëcyддин Myxaммaд - ^rna^e Лдиб, 1988. - 416 c.
15. Tyrpann Axpopä HaБOЙи к^рие. Kyллиëти aшъop. - „flyrnarfie: Aдиб, 2014. - 440 c.
16. Фapxaнги saбoни точикй. Чилди 1. -M.: Сов. энциклошдия, 1969. -951 c.
17. ^apKamn saбoни точикй. Чилди 2. -M. : Сов. энциклопедия, 1969. -950 c.
18. Хайрат. Ашъори мунтахаб. - Душанбе, 1964. - 253 с.
19. Хочй Хусайни Кангуртй. Куллиёт. - Душанбе: Ирфон,1998. - 524 с.
20. Шамсиддини Шохин. Мунтахабот. - Душанбе: Адиб, 2016. - 320 с.
СУБСТАНТИВНЫЕ СЛОВОСОЧЕТАНИЯ С КАЧЕСТВЕННЫМИ ПРИЛАГАТЕЛЬНЫМИ
В статье рассматриваются вопросы структурно-семантических особенностей субстантивных словосочетаний таджикского языка с пространственным отношением в поэтическом контексте поэзии конца Х1Х и начала ХХ вв. на материале творчества Накибхона Туграла и его современников. При рассмотрении данного вопроса также проводится анализ и интерпретация взаимоотношений составных компонентов данной группы словосочетаний в поэтическом контексте с учетом грамматических и других языковых особенностей данной языковой конструкции. Отмечается, что особенно в творчестве Накибхона Туграла субстантивные словосочетания с пространственными отношениями употребляются продуктивно, и тематика содержания субтантивных словосочетаний сравнительно шире, чем другие группы словосочетаний исследуемой модели.
Ключевые слова: язык, поэзия, словосочетание, составные компоненты, структура, синтаксис, средство связи, компоненты, соотношение слов, субстантивные словосочетания.
SUBSTANTIVE PHRASES WITH THE SPATIAL RELATION OF COMPOUND COMPONENTS IN POETRY OF NAKIBKHON TUGRAL AND HIS CONTEMPORARIES
In article questions ofstructural-semanticfeatures ofsubstantive phrases of the Tajik language with the spatial relation in a poetic context of poetry of the end of XIX and the beginnings of the XX centuries on material of creativity of Nakibkhon Tugral and his contemporaries are considered. By consideration of the matter the analysis and interpretation of relationship of compound components of this group ofphrases in a poetic context taking into account grammatical and other language features of this language design is also carried out. It is noted that especially in creativity Nakibkhon Tugral substantive phrases with the spatial relations are used productively, and the subject of the contents of substantive phrases is rather wider, than other groups ofphrases of the studied model.
Key words: poetry, phrase, compound components, structure, syntax, means of communication, components, ratio of words, substantive phrases.
Сведения об авторах:
Расулов Сухайли Миркозиевич- доктор филологических наук, доцент кафедры таджикского языка ГОУ «Таджикского государственного медицинского университета имени А.Сино, тел.: (+992)939-25-57-03.
About the author:
Rasulov Suhayli Mrqozievich, Ph. D. in philology, docent, Head of Chair of Tajik Language and Literature Method of Teaching named after Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Ani, tel.:-(+992)918-54-18-03
УДК 82.0
ИСТОРИЯ ЗАРОЖДЕНИЯ ЛИНГВИСТИЧЕСКОГО СТРУКТУРАЛИЗМА
Балхова С.Я.
Филиал МГУ имени М.В. Ломоносова в городе Душанбе
Исходя из того, что структурализм впервые был представлен антропологом Франц Боуэз[1]. Боуэз имел классическую индоевропеистическую подготовку, но, несмотря на это, при исследовании языка северо-американских индейцев, ему пришлось разработать новую методику описания этих языков. В своем учебнике, опубликованном в 1911 голу, им была изложена его методика описания языков, не относящихся к индоевропейской семье. Далее, американские языковеды, опираясь на эту методику, при описании языковых явлений отрывали язык от мышления (психологическое направление -бихейвиоризм[2]) и описывали лишь акты речи, также Блумфельд[3] и его последователи, при исследовании языка, описывали язык в отрыве от его истории.
Дескриптивные лингвисты ставят своей задачей описание наиболее эффективных способов составления парадигм и рядов в терминах рядов и порядка их расположения. Блумфельдом также был введен термин «тагмема»[4] - наименьшая значимая единица грамматического построения, которая состоит из таксем. Таксемы не являются значимыми единицами, это языковые средства соединения таких элементов, как порядок, сила и тон обусловленные особенностями соединения фонетической модификации элементов и др. Однако, исходя из того, что эти понятия довольно сложные, в настоящее время лингвисты предпочитают использовать термин «непосредственные составляющие» (Immediate Constituents). Этот принцип описания (морфемы плюс порядок их следования) признается одинаково