Чариев А. К.
Термез Давлат Университетининг География кафедраси уцитувчиси Термиз, Узбекистон
ЩТИСОДИЙ - ИЖТИМОИЙ ГЕОГРАФИЯ ИЛМИЙ МАКТАБЛАРИНИНГ ШАКЛЛАНИШИ
Аннотация: Мазкур мацолада Баранский-Колосовский илмий мактабининг собиц Совет Иттифоци ицтисодий географиясидаги урни ва унинг илмий-назарий ютуцлари ёритилган. Асосий эътибор уудудий меунат тацсимоти, ицтисодий районлаштириш, ва уудудий ишлаб чицариш мажмуаларининг шаклланишига царатилган. Ушбу мактаб нафацат назарий, балки амалий жщатдан уам ицтисодий географияни ривожлантиришга сезиларли уисса цушган.
Калит сузлар: ицтисодий география, Баранский, Колосовский, уудудий меунат тацсимоти, ицтисодий районлаштириш, ишлаб чицариш мажмуалари, энергия ишлаб чицариш цикллари.
Chariyev A.K. teacher, Department of Geography Termez State University, Uzbekistan, Termez.
FORMATION OF SCIENTIFIC SCHOOLS IN ECONOMIC AND SOCIAL
GEOGRAPHY
ABSTRACT: This article highlights the role and achievements of the Baranskiy-Kolosovskiy scientific school in the economic geography of the former Soviet Union. The focus is on the development of regional labor division, economic zoning, and territorial production complexes. This school significantly contributed to the theoretical and practical advancement of economic geography.
KEY WORDS: economic geography, Baranskiy, Kolosovskiy, regional labor division, economic zoning, production complexes, energy production cycles.
АННОТАЦИЯ: В статье освещается роль и достижения научной школы Баранского-Колосовского в экономической географии бывшего Советского Союза. Основное внимание уделяется развитию территориального разделения труда, экономического районирования и территориальных производственных комплексов. Эта школа внесла значительный вклад как в теоретическое, так и в практическое развитие экономической географии.
КЛЮЧЕВЫЕ СЛОВА: экономическая география, Баранский, Колосовский, территориальное разделение труда, экономическое районирование, производственные комплексы, циклы производства энергии.
Утган асрнинг 1920-йилларининг бошларида иктисодий географиянинг янги минтакавий йуналишлари таникли собик иттифок географи, 20-аср рус илмий географик мактабининг асосчиси Николай Николаевич Баранский (1881-1963) томонидан ишлаб чикилди. 1926 йилда у инкилобдан кейинги биринчи иктисодий география дарслигини тайёрлади (СССР иктисодий географияси). Иктисодиёт ва география фанлари масалаларини назарий жихатдан ишлаб чикиш сохасидаги ажойиб хизматлари учун Социалистик Мехнат ^ахрамони унвонини олган биринчи олим-географлардан бири эди. 1929 йилда унинг ташаббуси билан иктисодий географларнинг биринчи Бутуниттифок конференцияси булиб утди.
Н.Н.Баранскийнинг асарлари иктисодий география назарияси ва амалиёти, вилоятлар ва шахарлар хакидаги таълимот, иктисодий-географик жойлашув ва худудий мехнат таксимоти хамда минтакашунослик ва хужалик картографиясининг шаклланишида асос булди. Олим олий укув юртларида география укитишнинг конструктив методикасини хам ишлаб чикди.
Н.Н.Баранский мамлакатда иктисодий география фанининг энг йирик ташкилотчиси сифатида тан олинган. Унинг ташаббуси билан Коммунистик университетда иктисодий география кафедралари ташкил этилди. Унинг фаол иштирокида "География саволлари", "География ва иктисод" туркум тупламлари, "География мактабда" журнали нашр этилиши ташкил этилди.
Николай Николаевич Баранский хакли равишда собик иттифок ижтимоий-иктисодий географиясининг асосчиси хисобланади, Унинг хизматлари куйидагилардан иборат:
1. Фаннинг предметини - иктисодий районни маълум табиий ва мехнат ресурсларига эга булган худуд, мураккаб, тарихан шаклланган иктисодиёт мажмуаси ва мамлакат тизимининг бугинини ташкил этувчи хилма-хил ички ва ташки алокалар сифатида белгилаб берди;
2. "Географиклаштирилган" иктисодий география, яъни уни география фанлари тизимига киритди, бошка фанлар билан алокаларни урнатди;
3. Географиянинг фан сифатида бирлигини химоя килди, яъни иктисодий ва табиий география уртасидаги богликликни курсатди;
4. "Антропогеография" ва "Географик детерминизм"нинг бир-бирига мос келмаслигини кайд этиб, одамларнинг хужалик фаолиятида табиий мухитнинг урни тугрисидаги масалани ишлаб чикди;
5. Худудий мехнат таксимоти назариясини яратди, унинг асосий харакатлантирувчи жихати уни амалга оширишдан олинадиган иктисодий фойдани исботлади;
6. Иктисодий-географик жойлашувнинг асосли назариясини, яъни фазовий алокалар ва муносабатлар назариясини хамда уларнинг географик мехнат таксимоти жарайонида тарихий узгаришларини аниклади;
7. Г.М.Киржижановский, И.Г.Александров ва бошкалар рахбарлигида ишлаб чикилган иктисодий районлаштириш назариясини такомиллаштирди;
8. Идтисодий-географик картографияга асос солди ва хаританинг фандаги урнини белгиловчи 6 та доидани шакллантирди.
Собид иттифод даври идтисодий географиясининг яна бир асосчиси Госплан Районларини ишлаб чидувчилардан бири Николай Николаевич Колосовский (1891-1954) эди. Унинг илмий ютуклари:
1. Урал-Кузнецк комбинатини (УКК) яратишда датнашган;
2. Прибайкал мажмуаси ва Ангарск энергетика тизимининг яратувчиларидан бири эди;
3. Уруш йилларида мамлакатнинг шардий районларидан эвакуация дилинган корхоналарни жойлаштиришда датнашган;
4. Худудий-ишлаб чидариш мажмуалари (ХИЧМ) назариясини ишлаб чикди, унинг мохияти географик жойлашувини хисобга олган холда, табиий ресурслар ва ижтимоий-идтисодий салохиятдан одилона фойдаланган холда идтисодиётни одилона худудий ташкил этишдан иборат экнлигини исботлади;
5. Энергия ишлаб чидариш цикллари (ЭИЧЦ) гоясини одатий, бир датор минтадаларда такрорланадиган энергия ишлаб чидариш жарайонлари ва улар атрофида гурухланган саноат сифатида киритди.
Собид иттифод идтисодий географиясининг мухим асоси Баранский -Колосовский район илмий мактаби, жумладан идтисодий ва географик жойлашув, идтисодий районлаштириш ва худудий ишлаб чидариш комплекслари назарияси эди. Николай Николаевич Колосовский идтисодий-географик жойлашув назариясини ва собид иттифод идтисодий географияси илмий мактабининг асосларини ишлаб чидди. Николай Николаевич Колосовский яратган ХИЧМлар умумий инфратузилмада шаклланган тармодларнинг узаро боглид бирикмаси сифатида даралди. ХИЧМни шакллантириш учун энергия ишлаб чидариш цикллари (ЭПС) усулини таклиф дилди. Энергия ишлаб чидариш цикллари - бу, маълум турдаги хом ашё ва энергия учун технологик ишлаб чидариш циклларининг узаро уйгунлигидир.
Хулоса. Мадолада собид Совет Иттифоди идтисодий географиясининг машхур Барановский-Колосовский илмий мактаби ва унинг ахамияти батафсил ёритилган. Ушбу мактаб идтисодий районлаштириш, худудий мехнат тадсимоти, ва худудий ишлаб чидариш мажмуаларининг илмий-назарий асосларини яратган холда халдаро мидёсда эътироф этилган. Баранский-Колосовский илмий мактаби идтисодий географиянинг асосий назарияларини ишлаб чидиб, илмий ва амалий жихатдан катта ахамият касб этган. У худудий тизимларни урганишда, уларнинг истидболлари ва самарали ташкил этилишида мухим рол уйнаган. Мазкур мактаб нафадат собид Иттифод идтисодий географиясининг балки бутун жахон илм-фанининг ривожига улкан хисса душган.
АДАБИЁТЛАР
1. Allanov Q.A., Mustayev Q.R. O'rta Osiyo tog' muzliklari va uni o'rganishning amaliy ahamiyati//O'zbekistonda geografiya fanining dolzarb
masalalari. Respublika ilmiy-amaliy konferensiya materiallari. - Termiz, 2020. - 36-39 b.
2. Maxmatraimov Ch.E., Allanov Q.A., Choriyev A.Q. Surxondaryo viloyati iqtisodiy taraqqiyotiga ta'sir etuvchi ta'sir etuvchi ayrim muammolar va uni bartaraf etish masalalari//Yangilanayotgan O'zbekistonda geografiya: fan, ta'lim va innovatsiya. Respublika ilmiy-amaliy konferensiya materiallari. - Toshkent, 2021. - 137-139 b.
3. Alibekov L.A "O'rta Osiyo tabiiy geografiyasi" Samarqand 2006
4. Alibekov L.A "Эколого-географические проблем Централний Азии" Samarqand, 2010.
5. Hasanov I.A, G'ulomov P.N "O'zbekiston tabiiy geografiyasi" Toshkent , 2003. Hasanov I.A , G'ulomov P.N "O'rta Osiyo tabiiy geografiyasi" Toshkent, 2002
6. Hikmatov F.X, Aytboyev D.P "Gidrologiya asoslari" Toshkent,2003
7. Chub B.E "Iqlim o'zgarishi va uning O'zbekiston Respublikasi tabiiy-resurs potensialiga ta'siri" Toshkent, 2000
8.Rafiqov A "Geoekologik muammolar " Toshkent, "O'qituvchi", 1997
9. Allanov Q.A, Abdimo'minov B.O "Global iqlim o'zgarishi, uning oqibatlari va unga moslashish" Termiz, 2018
10. Nizomov A, Nugmanova A,Matnazarov A "O'zbekiston tog' muzliklari" Toshkent, 2016.