Научная статья на тему 'ХРОМ (III) ИОНИНИНГ АСПАРАГИН ВА ДИКАРБОН КИСЛОТАЛАРИ БИЛАН ГЕТЕРОЛИГАНДЛИ КОМПЛЕКС БИРИКМАЛАРИНИ СПЕКТРОСКОПИК ТАДҚИҚОТИ'

ХРОМ (III) ИОНИНИНГ АСПАРАГИН ВА ДИКАРБОН КИСЛОТАЛАРИ БИЛАН ГЕТЕРОЛИГАНДЛИ КОМПЛЕКС БИРИКМАЛАРИНИ СПЕКТРОСКОПИК ТАДҚИҚОТИ Текст научной статьи по специальности «Химические технологии»

CC BY
12
1
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
комплекс / аминокислота / ИК-спектр / УФ-спектри / дикарбон кислоталар / лиганд / координацияланиш / комплекс / аминокислота / ИК-спектр / УФ-спектр / дикарбоновые кислоты / лиганд / координация

Аннотация научной статьи по химическим технологиям, автор научной работы — Алиев Т. Б., Зайниддинова Г. Ш., Ҳусенов Қ. Ш., Каримов З. Т.

ИҚ-спектроскопия усуллари билан аспарагин кислотаси билан таркибида дикарбо кислота лигандлари ва хром(III) ионининг комплекс бирикмаларини синтез қилиниб ўрганилган. Марказий ионга лигандларни донор атомлари орқали координацияланиши аниқланган. Синтез қилинган комплекс бирикмаларнинг тузилиш формулаларини ИҚва УФ-спектрларининг натижалари асосида белгиланди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по химическим технологиям , автор научной работы — Алиев Т. Б., Зайниддинова Г. Ш., Ҳусенов Қ. Ш., Каримов З. Т.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Синтезированы и исследованы методами ИКи УФ-спектроскопии комплексные соединения лиганды дикарбоновой кислоты и хрома(III) с аспарагиновой кислотой. Определена координация лигандов к центральному иону через донорные атомы. Структурные формулы синтезированных комплексных соединений установлены по результатам ИКи УФ-спектров.

Текст научной работы на тему «ХРОМ (III) ИОНИНИНГ АСПАРАГИН ВА ДИКАРБОН КИСЛОТАЛАРИ БИЛАН ГЕТЕРОЛИГАНДЛИ КОМПЛЕКС БИРИКМАЛАРИНИ СПЕКТРОСКОПИК ТАДҚИҚОТИ»

DOI: 10.24412/2181-144X-2024-4-86-91

Алиев Т.Б., Зайниддинова Г.Ш., ^усенов К-Ш., Каримов З.Т.

хром (iii) ионининг аспарагин ва дикарбон

кислоталари билан гетеролигандли комплекс бирикмаларини спектроскопик

тадкикоти

Алиев Т.Е. 1[0009-0001-1176-4976]: Зайниддинова ГШ 2[0009-0009-4700-677X]>

хуусенов К Ш 3[0000-0003-2849-8229] Каримов З Т. 4[0009-0001-7746-2858]

1Навоий давлат кончилик ва технологиялар университети доценти, PhD 2Навоий давлат университети укитувчиси

3Навоий давлат кончилик ва технологиялар университети доценти, к.ф.н.

4Навоий давлат кончилик ва технологиялар университети катта укитувчиси, к.ф.н.

Аннотация. ИК-спектроскопия усуллари билан аспарагин кислотаси билан таркибида дикарбо кислота лигандлари ва хром(Ш) ионининг комплекс бирикмаларини синтез килиниб урганилган. Марказий ионга лигандларни донор атомлари оркали координацияланиши аникланган. Синтез килинган комплекс бирикмаларнинг тузилиш формулаларини ИК- ва УФ-спектрларининг натижалари асосида белгиланди.

Калит сузлар: комплекс, аминокислота, ИК-спектр, УФ-спектри, дикарбон кислоталар, лиганд, координацияланиш.

Аннотации. Синтезированы и исследованы методами ИК- и УФ-спектроскопии комплексные соединения лиганды дикарбоновой кислоты и хрома(III) с аспарагиновой кислотой. Определена координация лигандов к центральному иону через донорные атомы. Структурные формулы синтезированных комплексных соединений установлены по результатам ИК- и УФ-спектров.

Ключевые слова: комплекс, аминокислота, ИК-спектр, УФ-спектр, дикарбоновые кислоты, лиганд, координация.

Abstract. Complex compounds of dicarboxylic acid and chromium(III) ligands with aspartic acid were synthesized and studied by IR and UV spectroscopy. The coordination of ligands to the central ion through donor atoms was determined. The structural formulas of the synthesized complex compounds were established based on the results of IR and UV spectra.

Key words: complex, amino acid, IR spectrum, UV spectrum, dicarboxylic acids, ligand, coordination.

Кириш

Сунги йилларда биологик фаол лигандлар билан ораликк металл ионларининг комплекс бирикмаларига ;изи;иш кескин ортишини, металл ионларини купгина турли биологик жараёнларда мух,им рул уйнаши билан изох,ланади.

Хром (3+) ионининг эритмаларда ва катти; х,олатда комплекс х,осил булиши жуда кам урганилган, чунки гидратланган хром ионида [Cr(H 2О)б]3+, комплекс х,осил булиш реакциясини урганишда асосий манба х,исобланади, сув молекулалари Д.И. Менделеев даврий жадвалидаги бошкка 3d металларга Караганда кучлиро; марказий ион билан богланади [1-5].

Маълумки, хром(Ш) ионлари биокомплексларида молекуляр кислородни бириктиради ва молекуляр кислородни тупланишига, сакланишига ва ташилишига хизмат килади, энергия ажралиб чикиши билан борадиган купгина жараёнларни амалга ошириш учун, х,амда организмда бир катор моддаларни синтези учун зарурдир. Микроэлементларнинг анорганик тузлари уларнинг зах,арлилиги туфайли тиббиётда кулланилмайди. Координацион бирикмалар таркибига микроэлементларни киритилиши эса унинг биологик фаоллигини ошириши билан биргаликда сезиларли

даражада зах,арлилигини камайтиради [6-9]. Шунингучун металларни янги биологик фаол комплексларини излаш жуда долзарб хисобланади.

Хром(Ш) бирикмаларининг координацион куршовида дикарбон кислоталар буйича комплекслари адабиётларда баён этилмаган, шунинг учун ушбу ишда хром( III) ионини дикарбон кислоталари билан комплекс бирикмалари синтези ва тадкикотини максад килиб куйилган. Тадкикот иши жараёнида каттик холда бирикмалар синтези амалга оширилди ва уларнинг хоссалари, тузилишлари турли усулларда урганилди.

Тадкикот усуллари ва натижалари

Координацион бирикмаларнинг синтез килиш учун хром( III) сульфати, Ва(ОН)2 каби реактивлардан (маркаси "ч.д.а." ёки "х.ч.") фойдаландик. Лигандлар сифатида эса аминокислота аспарагин кислотаси ва дикарбон кислоталари (оксалат, малон, кахрабо ва глутар), ("Reonal" (Венгрия) фирмаси "ч. д.а." ёки "х.ч." маркалари) олинди.

Синтез килинган бирикмалардаги металлар микдорини спектрофотометрик ва титриметрик [10-12] усулларда аникланди. Азотни Кеълдал усулида, углерод ва водородни кислород окимида ёндириб аникланди [13-16].

Намуналарни КВг билан прес^аб таблетка килиб И^-ютилиш спектрлари 4004000 см-1сохаларда Фурье IR Tracer-100 (Shumadzu) спектрометрида ёзиб олинди.

Аралашмани BaSO4 чукмасидан фильтрлаб олингандан сунг, эритма устида парда хосил булгунга кадар сув хаммомида буглатдик ва махсулотни сув билан аралашадиган кам кутбли эритувчилар (ацетон, изопропил спирти) ёрдамида ажратиб олинди. Гигроскопик махсулотлар хосил булган холатларда моддаларни эксикаторда концентрланган Н 2SO4 ёки СаС12 устида куритилди. Элемент анализи натижалари 1-жадвалда келтирилган.

1-жадвал.

Хром(111) ионининг аспарагин ва дикарбон кислоталари асосида олинган комплексларини элемент анализи натижалари

Бирикмалар Ранги Суюк. харо-рати, оС 110-3 мол/л, Лсм/м Топилган/хисобланган, %

С Н N Cr

[Cr2(Asp)(OH)4]^2H2 O Пушти сиёх 310 180 18.27/ 16.55 3.89/ 3.79 4.95/ 4.83 36,19/ 35.86

[Cf3(AspOX)(OH)5] • 5H2O Пушти сиёх 320 21,4 16.99/16.8 2 2.92/ 3.23 4.07/ 4.53 40.07/ 41.19

[Cr4(Asp^Mal)(OH)6 (-COO)] Сирень рангли 300 27,34 16.54/14.9 9 2.40/ 2.96 2.48/ 2.18 35.97/ 32.41

[Cr3(AspYnt)(OH)r 4H2O Сирень рангли 300 341,3 17.94/16.6 4 2.68/ 3.99 2.50/ 2.43 29.51/ 27.04

[Cr3(Asp^Glut)(OH)6 • 3H2O Сирень рангли 300 17,4 18.31/19.1 6 2.82/ 2.90 1.96/ 2.03 26.36/ 22.61

Хром(Ш) иони комплекс бирикмаларини синтез килиш учун эквимоляр микдорда иккита турли хил аминокислота ва дикарбон кислоталар ва хром сульфат тузлари аралашмасини тайёрлаб, уни устига SO42- ионларини тулик чуктирадиган микдорда Ва(ОН)2 эритмасидан кушилди.

Борадиган кимёвий жараённи умумий схемасини куйидаги куринишда кайд этиш мумкин:

Cr2(SO4)3+2HA+2HB+3Ba(OH)2=Cr(OH)AB+3BaSO4+4H2O

бу ерда НА ва HB турли хил лигандлар молекуласи.

Олинган натижаларнинг та^лили

Хром (III) ионининг аспарагин кислотаси билан хосил килган комплекс бирикмасининг элемент анализи буйича таркиби [Cr2(Asp)(OH)4]-2H2O. Шу модданинг 5,5610-3моль/л эритмасининг электр утказувчанлиги 180 рсм/м ни ташкил килади ва диссоцияланганда туртта ионга ажралади.

Бу бирикманинг тузилишини аниклаш максадида И^-спектрлари олинди ва тахлил килинди. Спектрда 3600-2900 см-1 сохаларда кенг ботик ютилиш чизиги кузатилиб, аспарагин кислотаси спектрида 3400-3300 см-1сохада намоён булади ва -NH3+ гурухининг валент тебранишларига тугри келади. Комплекс бирикма спектрида бу соханинг катта ораликда ётганлиги, координацион ва кристаллизацион сув молекулаларига тегишли ютилиш чизиклари хам шу сохада ётганлигидан далолат беради. Сув молекулаларига тегишли деформацион тебранишлар 1600-1630 см-1 сохаларда кузатилади ва комплекс спектрда 880-820 см-1 сохаларда ютилиш чизикларини намоён булиши хам бирикма таркибида сув молекулалари борлигидан далолат беради.

Мазкур комплекс спектрида 1690-1490 см-1 сохалар оралигида хам умумлашган ютилиш чизиги кузатилиб, бу сохаларда ионланган -СОО- гурухини асимметрик тебранишлари, сув молекуласи -ОН гурухини ва -NH2 гурухини деформацион тебранишларига тегишли чизиклар ётади. Аспарагин кислотаси спектрида 1720 см-1 -в-СООН гурухи учун, 1640 см-1 -NH2 учун, 1600 см-1 - а-СОО- учун ютилиш чизиклари кузатилиб, в-СООН гурухига тегишли ютилиш чизиги комплекс спектрида 1620 см-1 гача силжиши, унинг марказий ионга координацияланганлигидан далолат беради, 1380 см-1 да -СОО- гурухининг симметрик тебранишлари ётади ва у лиганд спектрида 1410 см-1 сохасида намоён булади. Шунингдек [Cr2(Asp)(OH)4]2H2O комплекси спектрида кузатиладиган 1100 см-1 сохадаги ютилиш чизигини -NH3+ гурухига тегишли дейиш мумкин [17-21].

Элемент анализи, электр утказувчанлиги ва И^-спектри маълумотларига асосланиб марказий атомга аспарагин кислотаси в-СООН гурухи оркали координацияланиши ва сув молекулаларини хам координацион сферага киришини аникланди.

Бу комплекс бирикманинг электрон ютилиш спектрларининг куриниш сохасида (400-700 нм) олинган спектрларида 520 нм тулкин узунлигида ютилиш чизигининг максимуми кузатилади. Бу мксимумда £ = 101,71 ва Е = 19230 см-1 га тенг булиб, уни 3A2g ^ 4T1g (F) электрон кучишига тугри келиши аникланди.

Хром(Ш) ионининг аспарагин ва дикарбон кислотаси билан хосил килган координацион бирикмасининг элемент анализи ва электр утказувчанлиги буйича умумий формуласи [Cr3(AspOx)(OH)5]5H2O булиб, у ноэлектроилит хусусиятга эга. Ушбу комплекс бирикма И^-спектрида куйидаги сохаларда 2800-3620 см-1, 1500-1720 см-1, 1350-1400 см-1, 1320 см-1, 1110-1150 см-1, 1080 см-1 (чукки), 990, 930, 900, 850, 820, 800, 680, 600, 540, 500 см-1 ютилиш чизиклари кузатилади [22-26].

[Cr4(Asp-Mal)(OH)6]-6H2O комплекс спектрида 3000-3600 см-1 оралигида кенг ботик чизик, 1700-1500см-1 оралигида умумлашган интенсив ютилиш чизиги, 1380 см-1, 1120, 920, 890, 720, 500, 460 см-1 сохаларда кузатилади.

[Cr3 (AspYnt)(OH)64H2O] комплекс спектрида 3600-2900 см-1 кенг ботик чизик, 1720-1500 см-1 умумлашган интенсив чизик, 1420-1380, 1320, 1280, 1140-1110, 1020, 940 (кучсиз), 900, 860, 820, 790, 640, 560, 500, 480 см-1 сохаларда ютилиш чизиклари кузатилади.

[Cr3(Asp Glut)(0H)63H20]-5H20 komnnekcm cneicrpufla 3600-2900 cm"1 cox,afla kehr 6otmk, 1700-1500 cm-1 opanunga yMyMnamraH uHTeHcuB hm3mk, 1400-1380, 1300, 10801085, 1000, 890, 870, 700, 550, 500 cm-1 napga roTunum HM3M^^apM HaMoeH 6ynaflu.

OnuHraH cneKTpnapHuHr Taxnunu myHu KypcaTafluKu nuraHflnapHuHr OH (Asp, Mal, Ynt, Glut) rypyx,MHM Ba NH3+(Asp) rypyxuHu 3130, 3030 cm-1 coxanapgaru BaneHT Te6paHumnapu KoMnneKC cneKTpuga yMyMnamu6, ^Tunum HM3MKnapuHM y3apo ¡¡onnaHumura onu6 Kenagu. Wy coxaga KoopfluHai^uoH Ba кpмстannмзaцмoн cyB MoneKynanapura Terumnu ^Tunum HM3MKnapuHM xaM HaMoeH 6ynumu KeHr 6otmk hm3mk KypuHumura onu6 Kenagu. fluKap6oH KucnoTanapuHu -COOH rypyxura Terumnu 17401780 cm-1 coxanapgaru ^Tunum нмзмк¡napмнм KoMnneKC cneKTpuga 1700-1500 cm-1 rana cunwumu, Vscooh rypyxuHu 1420-1440 cm-1 coxagaru ,ge$opMa^oH Te6paHumnapuHu KoMnneKC cneKTpuga 1390-1400cm-1 ga HaMoeH 6ynumu my rypyxnapHu MapKa3uM uoHra кoop1цмнaцмanaнгaнnмгмнм KypcaTagu. ByHgaH Tam^apu, KoMnneKC cneKTpnapuga 640-480 cm-1 opanuruga roTunum нмзмк¡napмнмнг HaMoeH 6ynumu M — O 6ofu 6opnuruflaH ganonaT 6epagu.

KoMnneKC 6upuKMa TapKu6ufla cyB MoneKynanapuHuHr 6ynмmnмгм -NH3+ rypyxu, Kap6oKcunflaru -OH rypyxura Terumnu WTunum нмзм¡napмнмнг yMyMnamu6 6up-6upura a^uH coxanapga HaMoeH 6ynumu HaTuwacuga 3620-2800 cm-1 coxacuga KeHr 6otuk нмзм¡нм xocun ¡unagu Ba 3420, 3300, 3220, 3100 cm-1 napga HyKftunap HaMoeH ¡unagu. ^uraHgnapga 6y coxa 3500-3450 cm-1 (Asp) Ba 3420-3390 cm-1 (Ox) napga Hywucu 6ynraH WTunum Hu3uKnap HaMoeH ¡unagu. KoMnneKC 6upuKMaHuHr cneKTpuga VasCOO-, 5nh2 rypyxnapura Ba 5h2o MoneKynanapura Terumnu 6ynraH WTunum »^u^napu 1500-1700 cm-1 opanuruga HaMoeH 6ynagu. OKcanaT KucnoTacuga эсa 1680-1720cm-1 opanuruga нy¡¡мnapмгa эгa 6ynraH tOTunum «^ufu VasCOOH ynyH HaMoeH 6ynagu. fleMaK, 6y tOTunum нмзмfмнмнг KoMnneKC cneKTpuga ¡ywu Te6paHumnap coxacu ToMoHra cunwumu, nuraHgHuHr MapKa3uM uoh 6unaH 6ofnaнгaнnмгм1цaн,1600-1520 cm-1 opanuruga KeHr yMyMnamraH WTunum нмзмfмнмнг xocun 6ynumu xaM COO- rypyxuHuHr 6opnuruflaH ganonaT 6epagu. 1320-1390 cm-1 coxacugaru WTunum нмзм¡napмнм -C=O hu BaneHT Te6paHumnapura xaMga OH rypyxuHu ge$opMa^oH Te6paHumnapura Terumnu geMum MyMKuH. 1300-1420 cm-1 coxaga Vscoo rypyxu ynyH cuMMeTpuK BaneHT Te6paHumnapu xaM eTagu.

^uraHgnapga yxmam rypyxnapHuHr (-COOH) 6opnuru Ba ynapHuHr yMyMnamraH xonga WTunum нмзм¡napмнм HaMoeH ¡¡unumu, cneKTpnap TaxnunuHu 6upo3 к¡мммнnamтмpa1цм. fleKuH, ynapHu y3apo conumTupunraHga uHTeHcuBnuru Ba 6oTuKnuru y3rapraHnuru xaMga 6ab3u WTunum MaKcuMyMnapuHu MyKonraHnuru aHru Ty3unumnu 6upuKMa xocun 6ynraHnuru Tyrpucuga xynoca ¡unum umkohuhu 6epagu. MacanaH, KoMnneKC cneKTpuga 500, 540 Ba 600 cm-1 coxanapga Ky3aTunafluraH WTunum нмзм¡napм M-O Ba M-OH2 6omapu xocun 6ynгaнnмгмflaн ganonaT 6epagu [24-26].

ByHgaH Tam^apu, KoMnneKC 6мpмкмanapмнмнг эneктpoн WTunum cneKTpnapuHu Taxnun ¡unuHraHga 405 Ba 535 hm coxanapga WTunum MaKcuMyMnapu Ky3aTunu6, ynapHuHr Monap WTunum кoэ^^мцмeнтnapм Terumnuna £405=59,72 Ba £535=99,61 ra TeHr. By coxanapgaru caTx энepгмanapм Terumnuna E1 =24691 cm-1 Ba E2=18691 cm-1 6ynu6, 4A2g ^ 4T1g Ba 4A2g ^ 4T2g эneктpoн Kynumnapura Tyrpu Kenagu [13-16]. UyHgaM ¡unu6, onuHraH HaTuwanap Ba ynapHuHr Taxnunu acocuga xynoca ¡unum MyMKuHKu, KoMnneKC 6upuKManapfla nuraHgnap MoHogeHTaTnu кoopflмнaцмanaнм6 nonuagponu KoMnneKcnapHu xocun ¡unagu.

Xynoca

Onu6 6opunraH Tawpu6anap acocuga ¡yMuflaru xynocanapHu ¡unuHgu:

1. Аспарагин кислотаси ва дикарбон кислоталари (оксалат, малон, к;ах,рабо ва глутар) асосида янги комплекс бирикмалар синтез килинди ва уларнинг тузилишини И^- ва электрон ютилиш спектрлари оркали тадкикот килинди.

2. Элемент анализи, электр утказувчанлиги ва И^-спектри маълумотларига асосланиб [Cr2(Asp)(OH)4]2H2O таркибли комплексда марказий атомга аспарагин кислотаси в-СООН гурухи оркали координацияланиши ва сув молекулаларини хам координацион сферага киришини аникланди.

3. Шундай килиб, олинган натижалар ва уларнинг тахлили асосида хулоса килиш мумкинки хром(3+) ионининг аралашлигандли комплекс бирикмаларда лигандлар монодентатли координацияланиб, полиядроли гидрокомплексларни хосил килишини И^- ва электрон ютилиш спектри маълумотлари асосида тасдикланди.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати:

[1]. Алиев Т.Б., Тохирова Н.Б., Хусенов К.Ш., Умаров Х.Ш., Эргашова Ш.А. Исследование разнолигандные комплексообразование 3d-металлов в растворе // Композиционные материалы. - Ташкент.- 2019, №1/2019 (74).- С. 101-103.

[2]. Алиев Т.Б., Хусенов К.Ш., Жураев Ш.Т., Худойбердиев Ф.И. Исследование смешанолигандные комплексообразование аспарагиновой кислоты // Интернаука.-Москва. - 2017, №25 (29). - С. 37-39.

[3]. Биохимия: Учебник для вузов, под. редак. Северина Е.С.-М.: ГЭОТАР Медиа, 2004. -С. 200-280

[4]. Жебентяев А.И., Жерносек А.К., Талуть И.Е. Аналитическая химия. Химические методи анализа .-Минск; Новое знание; - 2011. - 542 с.

[5]. Баженова Л.Н. Количественный элементный анализ органических соединений. Курс лекции. Екатренбург. - 2008. - 356 с.

[6]. Беллами Л. «Инфракрасные спектры молекул». Москва.: 2003 (пер изд).

[7]. Накамото К. «Инфракрасные спектры неорганических и координационных соединений» Москва.: 2005 (пер. изд).

[8]. Тарасевич Б.Н. ИК спектры основных классов органических соединений. Справочные материали. Москва. - 2012 г. - 55с.

[9]. Алиев Т.Б., Хусенов К.Ш., Бахронова О.Ж., Зайнитдинова Г.Ш. Получение и исследование гетероядерных комплексных соединений аспарагиновой кислоты. Универсум: химия и биология: электрон. научный журнал 10(100) (2022)

[10]. Алиев Т.Б., Муфтахов А.Г., Парпиев Н.А., Хамидов Х.А. Вопросы химии координационные соединения. Сборник научных трудов ТашГУ, стр-9-15 (1993).

[11]. Алиев Т.Б., Хусенов К.Ш. Смешаннолигандное комплексообразование хрома (III) на основе аминокислот "Фан ва технологиялар тараккиёти" илмий журнали, Бухоро ш. - 4/2023, -№4. - 2023. - С. 36 - 39.

[12]. Худойбердиев, Ф.И., Муродова, С.Д., Тахирова, Н.Б., & Хусенов, К.Ш. (2018). Изучение процесса получения дефолиантов. Наука и образование: сохраняя прошлое, создаём будущее (pp. 13-16).

[13]. Ganiev, B. S., Khusenov, K. S., & Umarov, B. B. Crystal Structure and Analysis Hirshfeld Surface of the Zinc (II) Bromide Complex with 2-Aminothiadiazole-1, 3, 4//Available at SSRN 4384289.

[14]. Ishankhodzhaeva, M. M., Umarov, B. B., Khusenov, K. S., & Parpiev, N. A. (1998). Effect of the nature of acidoligand on the geometric structure of zinc (II)-2-amino-1, 3, 4-thiadiazole complexes. Zhurnal obshchei khimii, 68(8), 1368-1373.

[15]. Ишанходжаева М.М., Хусенов К.Ш., Умаров Б.Б., Парпиев Н.А., Александров Г.Г. (1998) Кристаллическая структура комплекса иодида цинка (II) с 2-амино-1, 3, 4-тиадиазолом. Журнал неорганической химии, 43 (11). - С. 1837-1839.

[16]. Хусенов К.Ш., Умаров Б.Б., Бахронова О.Ж., Алиев Т.Б. (2022). 2-Аминотиадиазол-1, 3, 4 х,осилалари асосида айрим оралик металл ионларининг комплексларини тузилишини урганиш. Kimyo va tibbiyot: nazariyadan amaliyotgacha (pp. 40-44).

[17]. Aliev T., Raximova F., Husenov K., Karimov Z., Akhtamov D., Bakhranova O. (2024). Purification of model solutions from copper (2+) ions with aqueous extracts from hydrolysates of protein-containing keratin. In E3S Web of Conferences (Vol. 548, p. 08006). EDP Sciences.

[18]. Худойбердиев, Ф. И., Хусенов, К. Ш., Исроилов, М., & Эшмаматова, Д. (2019). Агрохимическая эффективность дефолиантов на основе хлоратов магния и натрия. Мичуринский агрономический вестник, 1, 7-11.

[19]. Вапоев, Х. М., Тагаев, И. А., Тохирова, Н. Б., & Хусенов, К. Ш. (2019). Изучение характера и степени растворимости некоторых элементов в составе сульфидных руд. Горный вестник Узбекистана № 2 (77) 2019, стр. 71, 76.

[20]. Хусенов, К. Ш., Алиев, Т. Б., & Бахронова, О. Ж. (2022). ^исталлическая и молекулярная структура, анализ поверхность! хиршфельда комплекса бромида цинка (II) с 2-аминотиадиазолом-1, 3, 4. International Journal of Advanced Technology and Natural Sciences, 3(4), 25-35.

[21]. Khusenov, K. S., Umarov, B. B., Turgunov, K. K., Sharipov, S. S., Ganiev, B. S., Akhtamov, D. T., & Safin, D. A. (2024). Synthesis, characterization and computational studies of the triangle shape complex of silver nitrate with 2-amino-1, 3, 4-thiadiazole. Polyhedron, 117259.

[22]. Khusenov, K. S., Umarov, B. B., Turgunov, K. K., Bakhranova, O. Z., Aliev, T. B., & Ibragimov, B. T. (2024). Zinc (II) complexes with thiadiazole derivatives-1, 3, 4. Zurnal neorganiceskoj himii, 69(2), 193-202.

[23]. Husenov, K. S., Umarov, B. B., Turgunov, K. K., Ganiev, B. S., Mardonov, U. M., Ibragimov, B. T., ... & Safin, D. A. (2024). Synthesis, Characterization, and Computational Studies of the Zinc Bromide Complex with 2-Amino-1, 3, 4-thiadiazole. Russian Journal of Inorganic Chemistry, 1-11.

[24]. Khusenov, K. S., Umarov, B. B., Turgunov, K. K., Bakhronova, O. Z., Aliev, T. B., & Ibragimov, B. T. (2024). Zinc (II) Complexes with Thiadiazole-1, 3, 4 Derivatives. Russian Journal of Inorganic Chemistry, 1-10.

[25]. Husenov, K., Aliev, T., Allayorov, N., Ibragimova, M., Karimov, Z., & Abdiramanova, Z. (2024). Obtaining sorbents based on bentonite and wastewater treatment of hydrometallurgical plants. In E3S Web of Conferences (Vol. 548, p. 04007). EDP Sciences.

[26]. Khusenov, K., Zayniddinova, G., Aliev, T., & Karimov, Z. (2024). Spectroscopic and thermal studies of mixed ligand coordination compounds of cobalt (II) with aspartic and dicarboxylic acids. In E3S Web of Conferences (Vol. 525, p. 02023). EDP Sciences.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.