Innovative Academy Research Support Center IF = 7.899 www.in-academy.uz
STATISTICAL AND CONFLICT SITUATION METHOD FOR IDENTIFYING DANGEROUS ROAD SECTIONS Irgashev Javlonbek Gafurdjanovich
Senior Lecturer at the Academy of the Ministry of Internal Affairs https://doi.org/10.5281/zenodo.14575217
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Received: 24th December 2024 Accepted: 29th December 2024 Online: 30th December 2024
KEYWORDS Road traffic accident, road sections, conflict situation, road intersection, negative
acceleration.
In t,his article, the reasons for the occurrence of accidents were studied using the statistical and conflict situation method in identifying dangerous road sections on the roads, and suggestions and recommendations were developed for the improvement of the field.
XABMH Hyfl EyflAKflAPHHH AHH^flAm^A CTATHCTHK BA
BA3HAT ycyflM
HprameB ^aBAOH6eK Ta^ypgmaHOBHH
mhkh um^ap Ba3Hp^HrH AKageMuncu KaTTa y^HTyBHHCH https://doi.org/10.5281/zenodo.14575217
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Received: 24th December 2024 Accepted: 29th December 2024 Online: 30th December 2024
KEYWORDS MTX, uyA SyAaKAapu, 3uddunmAU ea3unm, uyA KecumMacu, MaH$uu
me3AaHum.
yuiöy Ma^oAada üyAAapdaeu xae$AU üyA 6yAaKAapuHU aHUKflawda cmamucmuK ea 3uddunmAU ea3unm ycyAUHU KyAAaeaH yoAda MTXflapHUHe codup 6yAum ca6a6-wapoumAapuHU ypeaHUAeaH 6yAu6, coyaHU
maKOMUAAaumupuuea doup maKAU$ ea maecuxAap uuAa6 HU^UAeaH.
abtomoöh^ fiy^HHHHr xaB^^H öy^aruHH aHuK^amga Te3Kop ycyfl^apgaH öupu, MTX,HHHr CTaTHCTHKa Ma^yMOT^apugaH KeHr ^ofiga^aHumgup. ByHHHr y^yH Kyfiuga Ke^Tupu^aguraH Me30H^apgaH ^ofiga^aHum TaBcun этн^aдн.
1. Bupop-öup fiy^ öy^aruga (300 MeTprana) x,ucoöoT gaBpuga (5 Hu^ra^a) 3 Ta Ba yHgaH Kyn MTX ^afig Ku^uHca, yHga öyHgaH fiy^ öy^aru cTaracraKa Ma^yMorara Kypa xaB^u ^ucoö^aHagu.
2. MTXHuHr MuHuMa^ coHura Ba fiy^ öy^aruHuHr y3yH^urura acocflaHuö, MTXHU Kyn hra-auk Ma^yMOTflapuHu Ta^^u^ Ku^um Hara^acuga fiy^ x,apaKara xaB^cu3^uru u^muh-Tag^u^OT uHcraTyruga [3] xaB^u fiy^ öy^aK^apuHu Tonum öyHuHa KyHugaru (1-^agBa^) KypcaTKun^apHu aHuK^aHgu.
1 -MadeaA.
Innovative Academy Research Support Center IF = 7.899 www.in-academy.uz
1 km. fty^ra TyFpH Ke^agHraH 3 HHÄHHK gaBpgaru HTX,HHHr ypTana cohh Hy^ öy^aruHH xaB^^u geftum ynyH MHHHMan htxhh cohh, fty^ öy^aruHHHr y3yH^uru, km. 1 km fty^ra TyFpu Ke^aguraH 3 HH^^HK gaBpgaru HTXHHHr ypTana cohh Hy^ öy^aruHH xaB^^u geftum ynyH MHHHMan htxhh cohh, fty^ öy^aruHHHr y3yH^uru, km.
2 rana 0,20,5 0,5-1 2 rana 0,2-0,5 0,5-1
<1 - 2 3 8-10 5 7 12
1-2 2 3 4 11-13 6 9 17
3-4 3 5 6 14-16 7 10 22
5-7 4 6 8
3. Bupop-öup fiyfl öyflaruga (100 m - 1000 m Maco^arana) 4 fiufl uHuga 10 Ba yHgaH Kyn MTX Kafig ^H^HHraH öyflca, yHga öyHgafi fiyfl öyflaru xaB^flu geö xu^öflaHagu [I, II].
CTaTHCTHKa ycy^HHH aMaflga Ky^^am yHyH MTX x,ucoöra oflraHga cogup öyflraH fiyfl öy^aruHHHr aHH^ Maco^acu KypcaTH^umu 3apyp. A^cycKH, aKcapu^T MTX Tax^ufl ^H^HHraHga y^apHHHr KaHgafi KH^oMeTpga cogup этнflгaнн KypcaTH^agu. MacaflaH, TomKeHT-Kyrçoh aBTOMoöu^ fiy^HHHHr 22 km ga geö KypcaTH^agu ëKH öupoH öup ^aMoa xy^a^uru xygyguga öy^raH^uru Kafig ^u^HHagu. ^eKHH fiy^HHHr aHurç Kaficu nuKeTuga öy^raH^uru KypcaTu^Mafigu. ffly caöaöflu MTX cogup этнflгaн ^ofi TyFpucuga aHurç Ma^^yMoTra эгa öy^uHMafigu, Hara^aga fiyflHuHr xaB^flu öy^aKflapuHu cTaracraK ycyfl öuflaH aHu^^aö öyflMafigu. ByHgaH Tamrçapu cTaracraK ycyflHu Ky^amga Kyfiugaru KaMHu^uK^ap MaB^yg:
- ^ofiu^a^aHaëTraH fiyflHuHr xaB^flu öy^aruHu öaxpflaö öyflMafigu;
- x,apaKaT xaB^cu3^uru TaxflufluHu MTX,HuHr ypTaHa cohu xucoöugaH yTKa3u^agu;
- MTX BarçT öyfiuHa HoTeKuc öy^uHagu, afipuM xpflflapga xaB^flu fiyfl öyflaKflapuga xpgucaflap Kafig KufluHMafigu Ba aKcuHHa, KaM xaB^flu ^ofi^apga xpgucaflap Kyn cogup этнflagн. fflyHuHr yHyH x,apaKaT xaв$cнзflнгннн TyFpu Tax^ufl Kuflumga KaMuga 3 fiuflfluK MTX Ma^^yMoTugaH ^ofiga^aHum 3apyp;
- fiy^HuHr xaB^^u öy^aruHu Ma^yM gapa^a aHurç^uK öuflaH TonuflraHgaH cyHr, öy ycyfl ëpgaMuga öe^ru^aHraH umflapHuHr u^Tucogufi caMapagopfluruHu aHurç^am umkohuhtu fiyK.
OflguHru öy^uM^apga Kypuö yra^raH fiyfl öy^aK^apuHuHr xaB^^u^uK gapa^acuHu
aHuK^am ycyflflapu acocaH MTXHuHr Taxfluflura acocflaHraH öyfluö, y ëKu öy xp^aTga fiy^HuHr Typ^u KucM^apuga cogup öyflraH xpgucaflapHu aTpo^fluna TagKurçoT Kuflum HaTu^acuga Ma^yM xy^oca^apra KefluHraH. Kyfiuga MTXhu By^ygra KeflumugaH oflguHru xpflarara Kapaö, fiyfl öy^aK^apuHuHr xaB^^u^uK gapa^acuHu aHurç^am w3acugaH $uKp ropuTaMu3.
XapaKaT KaTHamnu^apu opacuga Ma^yM fiyfl mapouTuga MTX By^ygra Ke^aëTraH xaB^^u Ba3u^Tga y^ap y3 ^apaKaT^apuHu gaBoM эттнpнm^apн 3uddunmAU ea3unm geö TymyHRflagu [1].
Innovative Academy Research Support Center IF = 7.899 www.in-academy.uz
^ Зиддиятли вазият усули купрок бир сатхдаги чоррахаларни, йулнинг режа-даги ва буйлама киркимдаги эгри булакларини, шунингдек, тусатдан тормоз бериш жойларининг хавфлилик даражасини аниклашда кулланилади. Бунинг учун х,а;ик;ий йул булагидаги харакат тартибининг узгаришини кузатиш ёки инновацион технологиялар ёрдамида харакатланишнинг имитацион модели тузилади. Кузатишни харакат микдори энг катта кийматга эга булган соатда куйидаги усуллардан фойдаланган холда олиб борилади: Транспорт о;имига кушилиб харакатланувчи автомобиль лабораторияда куп маротаба (6-10 марта) текширилаётган автомобиль йулининг булагидан утиш. Бунда кузатувчилар хайдовчини кескин тормоз бериш, харакат траекториясини узгартириш ва бош;а ЙТХни олдини олиш учун бажарган харакатларни, жойларини хисобга олиб борадилар;
^ ЙТХнинг вужудга келиш эхтимоли бор жойларда (бир сатхдаги кесишмалар, темир йул переездлари, режадаги кичик радиусли эгриликлар ва х.к. я;инида), йул буйича жойлашган постларда кузатувчилар ёрдамида харакатдаги кескин узгаришларни улчаб бориш;
^ Харакатланувчи лаборатория автомобилида урнатилган датчиклар ёрдамида йул буйича тезликнинг ва траекториянинг узгаришини автоматик ёзиб бориш.
Зиддиятли вазият усулидан фойдаланиб йул булагининг хавфлилик даражасини ани;лаш учун автомобил-лаборатория ёрдамида хамма йул булакларидаги тезликнинг ва траекториянинг узгариш графигини чизиш керак. Бу усулда йул-нинг хавфлилик даражасини аниклашда автомобилни у ёки бу холатидаги буйлама ва кундаланг манфий тезланиш киймати билан улчанади.
Зиддиятли вазият узининг хавфлилик даражаси буйича уч турга булинади. Енгил, уртача ва критик .
Енгил - хайдовчи узок масофадан зиддиятли нуктага я;инлашишида хавфли вазиятни тушуниб, бош;а харакат катнашчиларининг харакат йуналишини уз ва;тида бахолаш имконияти мавжуд.
Уртача - кутилмаганда хавфнинг пайдо булиши ёки бошида харакатланиш шароитини нотугри бахолаш о;ибатида юзага келиш билан характерланади.
Критик - хайдовчи йулнинг киска булагида ута тезлик билан харакат ;илиб ЙТХнинг олдини олиши мумкин. Зиддиятли вазият сони мавжуд йуллар учун кузатувлар натижасида ани;ланади, янги йулларни куришда эса математик моделлар тузиб топилади.
Критик холатга келтирилган зиддиятли вазиятлар сони куйидагича ани;ланади
[4]:
К1=0,44К1+0,83-К2+КЗ (1.1)
бу ерда:
К.1- 1 км йул булагида 1 соат давомида енгил зиддиятли вазиятлар сони;
К2- худди шундай холатда уртача зиддиятли вазиятлар;
худди шундай холатда критик зиддиятли вазиятлар.
Нисбий халокатлилик коэффициенти куйидагича топилади:
N=0,1+0,001* (1.2)
бу ерда: К- 1 млн.авт.км.га тугри келадиган зиддиятли вазият сони, К=К1106 /N1;
é
ш
IF = 7.899
www.in-academy.uz
N- х,аракат ми;дори, авт/сутка; L-йул булагининг узунлиги, км.
Х,аракатланувчи лаборатория мавжуд х,олларда коэффициентлар ;иймати ва кундаланг манфий тезланишлар 2-жадвалдаги курсаткичлар ёрдамида ани;ланади.
Зиддиятли вазият сонига ;араб йул булагининг хавфлилик даражаси ;уйидагича бах,оланади.
1 млн.авт.км тугри келадиган зиддиятли вазият сони, K 210 кам 210-310 310-460 460 куп
Йул булагининг хавфлилик даражаси хавфли эмас кам хавфли хавфли жуда хавфли
Янги йул курилма лойих,аларида зиддиятли вазиятлар сони 210 дан ошмаслигини таъминлаш керак. Йулни таъмирлаш ва тузатиш лойих,аларида эса зиддиятли вазият сони 310 дан катта булган йул булакларини ;айта лойих,алаш зарур. 2-жадвал.
Зиддиятли вазият критериялар и Бошланцич ;аракат тезлиги, км/соат Зиддиятли вазият учун буйлама ва кундаланг манфий тезланиш, м/с
Енгил Ki Уртача K2 Критик Кз
Буйланма манфий тезланиш 100 куп 100-80 80-60 60 кам 0,5-0,9 0,5-1,9 0,5-2,3 0,5-2,9 0,9-1,9 1,9-2,9 2,3-3,2 2,9-3,7 1,9 2,6 3,2 3,7
Кундаланг 100 куп 0-0,3 0,3-0,7 0,7
манфий 100-60 0,4-0,6 0,6-1,1 1,1
тезланиш 60 кам 0,8-1,2 1,2-1,5 1,5
Купчилик бажарилган тал;и;отларда курсатадики, [3,4] ЙТХ,нинг асосий ;исми х,аракат ;атнашчилари траекторияларининг кесишиш жойида «зиддиятли нуцта» вужудга келар экан. Зиддиятли ну;таларни олдиндан ани;лаш натижасида ЙТХ,нинг олдини олиш имконияти пайдо булади ва бу имкониятни йул х,аракатини ташкил этиш схемасини тузиш даврида амалга оширилади.
Зиддиятли ну;талар бир сатхдаги чоррах,аларда транспорт ва пиёдалар х,ар хил х,аракат йуналишларининг кесишишидан х,осил булади.
Мисол сифатида икки тасмалик йулларнинг кесишишидан х,осил булган чор-рахддаги транспорт воситаларининг х,ара-катини курадиган булсак (1.1-расм), унда транспорт воситаларининг х,аракат о;имидан ажралиш нуцтасини, х,аракат о;имига цушилиш нуцтасини ва х,аракат о;имини кесиб утиш нуцтасини курсатиб утиш мумкин.
1.1-расм. Икки тасмалик йулларни кесишувидаги зиддиятлик нуцта-лар:
- ажралиш;
- кушилиш;
- кесишиш.
Зиддиятли ну;таларда х,аракат йуналишидаги транспорт воситаларининг узаро ёки пиёдалар билан ту;нашув хавфигина эмас, балки уларнинг ушланиб ;олиш эх,тимоли х,ам мавжуд. Чоррахддаги хавфлилик вазияти х,аракат ми;дори ва тасмалар сони ортиб бориши билан мураккаблашиб боради. Келтирилган мисолдаги чоррахдда жами 32 та зиддиятли ну;та мавжуд булиб, улар 8 та ажралиш, 8 та ;ушилиш ва 16 та кесишиш ну;таларидан иборат.
150 жуда мураккаб.>150 мураккаб ва М^80 урта мураккаб, М=80^40 булса чоррах,а оддий, М=40< Чоррах,анинг х,аракатланиш мураккаблик даражаси ;уйидагича бах,оланади: М Чоррах,ада х,аракатланиш мураккаблик даражасини бах,олашда ;уйидаги фомуладан фойдаланиш мумкин.
М=Па+3Пк+5Пк; (1.3)
бу ерда: Па - ажралиш зиддиятли ну;талар сони;
Пк - ;ушилиш зиддиятли ну;талар сони;
Пк - кесишиш зиддиятли ну;талар сони.
Келтирилган (1.3) формула ёрдамида мавжуд, яъни фойдаланилаётган авто-мобил йулларидаги чоррах,аларда х,аракатланишнинг мураккаблик даражасини бах,олашда кулланилади. Лойих,аланаётган йуллардаги чоррах,аларнинг ёки туташ-маларнинг хавфлилик даражасини куйидагича ани;лаш [4] тавсия этилади.
Чоррах,алар ва йул бирикмаларининг хавфсизлиги у ердаги хавфли ну;талар сонига, транспорт о;имлари кесишиш бурчагига, кесишаётган йулдаги х,аракат ми;дорига, кушилаётган ва ажралаётган транспорт ми;дорига богли; равишда узгаради.
Чоррахддаги йил давомида содир булиши мумкин булган хддисалар сони куйидагича ани;ланади.; (1.4)
бу ерда: Ki- зиддиятли ну;танинг нисбий х,алокатлиги (жадвал 1; 2; 3) текширилаётган зиддиятли ну;тадаги кесишаётган транспорт о;имининг х,аракат ми;дори авт/сутка. Kr- х,аракат ми;дорининг ойлар буйича йиллик нотекислик коэффициентини 4-жадвалдан олиш мумкин. Янги лойих,аланаётган йуллар учун -нинг
qt =Kl Ml ■JVj-^-'lO"7 ; (1,5)
é
Ws,
л. =■
(M + Jf)-25
бу ерда: M ва N- асосий ва иккинчи даражали йуллардаги х,аракат ми;дори авт/сут; 25 коэффициенти формулага бир ойда 25 иш кунини х,исобга олиш учун киритилган. 3-жадвал
3-жадвал.
Харакат схемаси-
нинг тавсифи
Харакат схемасининг тавсифи
Айлананинг ички чети буйича радиуси, м
20
30
50
Ki ;иймати
80
О;имнинг ;ушилиши: куп тасмалик айланада съезд
радиуси 15 м дан катта; бир тасмалик айланада съезд
радиуси 15 м дан кам; бир тасмалик айланада съезд радиуси 15 м дан катта
0,0030
0,0030
0,0025
0,0018
0,0015
0,0010
0,0010
0,0007
0,0005
0,0005
0,0004
0,0003
О;имнинг ажралиши: куп тасмалик айланада съезд
радиуси 15 м дан катта; бир тасмалик айланада съезд радиуси 15 м дан кам; бир тасмалик айланада съезд радиуси 15 м дан катта
0,0020
0,0012
0,0012
0,0012
0,0007
0,0007
0,0007
0,0004
0,0004
0,0035
0,0002
0,0002
Куп тасмалик айланада о;имнинг аралашиши
0,0016
0,0010
0,0007
Харакат ми;дорининг ойлар буйича йиллик нотекислик коэффициенти ;ийматларини 4-жадвалдан олинади. 4-жадвал.
Ойлар Йиллик уртача суткалик ;аракат микдори, авт/сут буйича Kr коэффициентининг кийматлари
1000 кичик 1000-2000 2000-6000 6000 катта
Январ 0,0885 0,0800 0,0510 0,0510
Феврал 0,0860 0,0660 0,0550 0,0585
Март 0,0860 0,0714 0,0550 0,0670
Апрел 0,0800 0,0750 0,0690 0,0790
Май 0,0800 0,0860 0,0750 0,0850
Июн 0,0860 0,0714 0,0860 0,0855
Июл 0,0816 0,0784 0,1160 0,1000
Innovative Academy Research Support Center IF = 7.899 www.in-academy.uz
ABrycT 0,0875 0,0850 0,1230 0,1320
CeHTHÖp 0,0900 0,1100 0,1130 0,1080
okthöp 0,0840 0,0960 0,0870 0,0890
Honöp 0,0715 0,0850 0,0834 0,0800
^eKaöp 0,0775 0,0790 0,0760 0,0780
Hoppaxagaru xa^oKaT^uK KypcaTKuHu öyfiuHa yHHHr xaB^RfluK gapa^acuHu aHurç^am yHyH Kyfiugaru [4] KypcaTKuH^apgaH ^ofiga^aHum TaBcun^aHraH:
Ka 3 KaM 3,1^8,0KaM 8,1*1,2 12 Kyn
HoppaxaHuHr xaB^u^uK gapa^acu xaB$cu3 xaB^u xaB^^u ^yga xaB^^u
Hoppaxagaru aHH^^aHraH Ka HHHr KufiMaTura Kypa xapaKaT xaB^cH3^uruHH aHH^^am öyfiuHa Kyfiugaru um^apHH aMa^ra omupum gapKop: HHru ^oHH^a^aHaëTraH Hoppaxagaru ëKH TyTamMagaru Ka HHHr ^HHMaTH 8,0 gaH KaTTa öy^raH xp^apga Hoppaxagaru э^емент^ap Ba xapaKaTHu TamKH^ ^u^um cxeMacuHH KafiTa ^oHHX,a^am 3apyp;
Ka <8 6y^ca, Hoppaxagaru KypuHumHu omupum Ba KepaK^u fiy^ öe^ru^apuHu ypHaTum Ta^aö ^u^uHagu;
Ka 8^12 6y^ca, rorçopuga Ke^Tupu^raH um^apra KymuMHa paBumga Hoppaxaga fiy^ öe^ru H^uK^apuHu Tymupum Ba HoppaxaHu ëpuTum 3apyp
Ka 12^16 6y^ca, rorçopuga afira^raKflapgaH Tamrçapu Hoppaxagaru xapaKaTHu KucMaH KaHa^^amTupu^um ^o3um;
Ka <16 öy^ca, Hoppaxagaru xapaKarau Ty^urç KaHa^amrapum, oggufi Hoppaxa XapaKaTuHu afi^aHMa KypuHumra yTKa3um ëKu Hoppaxara cBeTo^op oöieKTuHu ypHaram KepaK.
References:
1. Y3ÖeKucToH Pecnyö^uKacu npe3ugeHTu n.M.Mup3uëeB ToMoHugaH 2022 fiu^HuHr 4 anpe^b KyHugaru "ABToMoöu^b fiy^apuga uhcoh xaB^cm^uruHu umoHH^u TaiMuH^am Ba y^uM xo^aT^apuHu KecKuH KaMafiTupum Hopa Tagöup^apu тyFpнcнga"гн n^-190-coH^u rçapopu. // https://lex.uz/docs/5937573.
2. Y3ÖeKucToH Pecnyö^uKacu Ba3up^ap MaxKaMacuHuHr 2022 fiu^ 20 uro^garu "ABToMoToTpaHcnopT BocuTa^apu xafigoBHu^apuHu Tafiëp^am, KafiTa Tafiëp^am Ba Ma^aKacuHu omupum xaMga y^apHu uMTuxoHgaH yTKa3um тнзнмннн TyögaH TaKoMu^^amTupum Hopa-Tagöup^apu Typpucuga"™ 393-coh Kapopu. // https://lex.uz/uz/docs/6123254.
3. Y3ÖeKucToH Pecnyö^uKacu Ba3up^ap MaxKaMacuHuHr 2022 fiu^ 12 anpe^garu "My^ xapaKaTu Kouga^apuHu TacguK^am Typpucuga'^u 172-coh Kapopu. // https://lex.uz/docs/5953883.
4. Y3ÖeKucToH Pecnyö^uKacu npe3ugeHTuHuHr "My^ xapaKaTu хaв^cнз^нгннн TaiMuH^am тнзнмннн HHaga TaKoMu^^amTupum Hopa-Tagöup^apu TyFpucuga" ru 2017 fiRfl 11 uro^garu n^-3127-coH Kapopu
Innovative Academy Research Support Center IF = 7.899 www.in-academy.uz
5. Азизов К.Х. Харакат хавфсизлигини ташкил этиш асослари. -Т.: Фан ва технология, 2009. -244-б.
6. Справочник по безопасности дорожного движения. Пре.с норов. Под редакций проф. Сильянова В.В. -М.: МАДИ (ГТ/У) 2001. 754 с.
7. Бабков В.Ф. Дорожные условия и безопасность движения: Учибник для вузов. -М.: Транспорт, 1993.-271 с.