Toshkent davlat transport universiteti Tashkent State
Konstitutsiya — inson qadri uchun The Constitution — for Human Dignity
OYKAPO^HK MÄCty^HHTH BA YHHHP XYKYKHH ACOŒAPH
MatjyMKu, ^yKaponuK KOHyHHHnnrH yjap ToMoHugaH TapTuSra cojuHaguraH MyHocaSarnap HmTupoKHunapuHUHr TeHrnuruHu эtтнpo$ этнmгa, MyjKHuHr gaxncronurura, mapTHOMaHHHr эркннпнгнгa, xycycufi umjapra SupoH-Sup KHmHHHHr y3ÖomHMHanHK SujaH apajamumura fiyj KyfiunMacnurura, ^yKaponuK xyKyKJapu, эpкннпнкпapн Ba ôypnnapuHH TycKuHjuKcro aMajra omupunumuHH, Sy3unraH xyKyKjap THKnaHumuHu, ynapHHHr cyg opKaju xuMoa KunuHumuHH TatMuHjam 3apypnurura acocjaHagu. BuHOÔapuH, ^yKaponapHHHr эpкннпнкпapн, xyKyKjapu, Syp^napu Ba MactyjuaTnapu Y3ÔeKHCTOH PecnySjuKacu Koнcтнтyцнacннннг Terumju Moggajapuga, Y3ÔeKHCTOH PecnySjuKacuHuHr OyKaponuK KogeKCuga, Y3ÔeKHCTOH PecnySjuKacuHuHr OyKaponuK Tyrpucugaru KoHyHuga xyKyKufi ®ïïxargaH acocnaS SepujraH. 2020 nun 13 MapT KyHu '^SeKucTOH PecnySjuKacuHuHr ^yKaponuru Tyrpucuga^ru KOHyHHu aHru Taxpupga KaSyj Ku^uHumu MaMjaKaruMroga uhcoh xyKyKjapu Ba эpкннпнкпapннн TatMuHjam coxacuga Karra KagaM Syjgu.
OyKaponuK MactyjuaTu - Sy ^aMuaTHuHr geMoKparaK puBo^naHumu ^apaëHuga эpнmнпгaн FajaSa, roryK Ba MyBa^aKuarjapra ^yKaponapHuHr oheju MyHocaSarn Ba yjapgaH ^ofiganaHumgaru ^aonnuruHu aHrnaryBHu TymyHnagup. OyKaponuK MactyjuaTu KaguM 3aMoHjapgaH Sepu MatjyM. Ammo Sy MactyjuaT geapju xaMMa BaKT KumuHuHr cuH^ufi, upKufi, Munnufi, ^mhcuh, guHufi, xygygufi xonarnapura KapaS, Typju neKjaHumnap ëKu uMT^3nap SujaH Sofjuk SyjraH. Ep W3ugaru Sapna uhcoh 3otu, upKu, guHu, Munnara, ^mhcu, amaS TypraH xygygugaH Kartufi Ha3ap, TeHr Ba TeHr amamra xaKju экaнпнгн, TeHrcronuK эca uhcoh xaëTura neTgaH, umuMoufi Ky^nap, xyKMpoH Ma^Kypa Ba cuëcufi Ty3yM ToMoHugaH KupuTunumuHu SupuHnu SyjuS, OBpyno Myra^aKKupnapu XVI-XVIII acpjapga acocnaS Sepgujap. By TapaKKufinapBanap, ujFop ^uKjapHuHr TaHTaHacu ynyH Kypam, afiHuKca, KefiuHru ukku acp gaBoMuga KecKuH Tyc ojgu. ^aMuarau WKcanumra yHgoBnu Sy muopjap Ba TanaSnap y3uHuHr ëpKuH u^ogacuHu yjiyF $paнцyз uhkujoSu (1789-1793) HuHr "03ogjuK, TeHrauK, BupogapjuK" muopuga Tongu.
^ypaöoeB H.ro., T^TpY go^HTH
E-mail : [email protected]
MHycoBa H.M., T^TpY goцентн
460
2024-yil, 7-dekabr
Фукаролик масъулияти - жамиятдаги демократик узгаришларнинг давоми аа узвий кисми хособланади. Чунки жамият уз демократик ривожланишида фукароларга тенглик, озодлик, биродарликни хаётий вокеликка айлантиривучи турли хукукларни бериш билан чекланмайди, балки шу хукукларга риоя килишни, уз хукукларидан ижодий, жамият манфаатларини кузлаб фойдаланишни хам талаб килади. Шу сабабли, жамият канчалик юксак даражада деморактик булса, ундаги фукароларнинг масъулияти хам шу даражада жиддий ва кенг камровли булади. Хдкикий демократик жамиятда фукаро мавжуд хукуклардан фойдаланувчи бокиманда эмас, балки бу хукукларга суяниб, жамиятнинг муаммоларини хал этишда фаол катнашучи шахс булиши керак.
Шунингдек,"Фукаролик масъулияти инсонни маънавий вужудига хос булган ажралмас кисмидан бири булиб, у фукаронинг мамлакатдаги ижтимоий етуклигини курсатиб беради. Демак, фукаролик масъулияти - бу фукаронинг ижтимоий улчовларни билиши, уларни борича кабул килиши, уз харакатларининг окибатлари ва натижаларини бахолаш кобилияти, уни ижтимоий хаётида хатти-харакатларни белгилайдиган ижтимоий субъектлардан бири хисобланади".
Узбекистон Конституциясида масъуллик хисси кенг ифода этилган. Хусусан, масъуллик нафакат фукаролар, балки давлатга хам тегишлидир. Бу хакда Конституциянинг 2-моддасида шундай дейилган:"Давлат халк иродасини ифода этиб, унинг манфаатларига хизмат килади. Давлат органлари ва мансабдор шахслар жамият ва фукаролар олдида масъулдирлар" Бу норма амалдаги "Халк давлат идораларига эмас, давлат идоралари халкка хизмат килиши керак", деган тамойилга айнан хамохангдир. Зеро, Конституциянинг бошка бир моддасида таъкидланганидек:"Узбекистон Республикаси фукароси ва давлат бир-бирига нисбатан узаро хукук ва мажбуриятлар билан богликдир"(20-модда).
Умуман олганда, фукароларнинг шахсий, сиёсий, иктисодий, ижтимоий, маданий ва экологик хукуклари ва бурчлари Конституциянинг 25-64-моддаларида тула ифодасини топган ва улар мазмунан фукаролик масъулияти билан бевосита хамда билвосита богликдир.
Мустакиллик Узбекистон фукаролик масъулиятини аниклар экан, бу борада энг илгор халкаро тажриба ва назарияларга таяниб иш курди. Хрлбуки, фукаролик масъулияти энг жиддий диккатни талаб киладиган ижтимоий вазифалардан биридир. Унинг мохияти мустакиллик шароитида тубдан узгармокда. Аввалги, истеъбдод давридаги фукаролик тушунчаси биринчи уринда социалистик жамият, марксча-ленинча мафкура, жахон социалистик тизими, хукмрон партияга садокат, хусусий мулкчилликни инкор этиш, мустабид
461
2024-yil, 7-dekabr
тузмнинг ижрочи аскари булишни талаб киларди. Узбекистон мустакиллиги хакида сузлаш, тадбиркорликни рагбатлантириш, корхоналарни ва мулкни хусусийлаштириш тугрисида сузлашнинг узи жиноят даражасидаги холат деб каралар эди. Демак, фукаролик масъулияти истебдодни, мафкура яккахокимлигини мустахкамлашга, тадбиркорликни бугишга каратилган эди. Еттмиш йилдан ортик давом этган изчил ва мукаммал ташкил килинган коммунистча иктисодий, ахлокий, ижтимоий ва сиёсий тарбия уз махсулини бермасдан иложи йук эди. Мустамлакачилик даврида чоризм томонидан босиб олинган эзилган, деярли йукка чикарилган мустакиллик хисси, тадбиркорлик шижоати истебдод даврида фикримиз ва фаолият доирамиздан янада узоклаштирилди. Якин утмишдан колган бу мерос, афсуски, онгимизга, турмуш тарзимизга, фаолият йуналишларимизга чукук таъсир курсатган эди.
Мустакиллигимизнинг мустахкамлаш ва такомиллаштириш жараёнини жиддий равишда сустлаштириб, узгаришларни амалга оширишни секинлаштираётган салбий омиллардан бири фукаролик масъулиятини янги маъно-мазмунини куплар томонидан тушунмаслик ёки бу жиддий масалага эътибор бермаслик, бефарклик, юкоридан курсатма тушишини кутиб утиришдир. Хрзирги вактда фукароларнинг хукукий саводхонлигини ошириш, урта ва майда тадбиркорликни хар томонлама рагбатлантиришга каратилган ишлар биринчи навбатда ана шу утмишдан колган нуксон ва саркитларни бартараф этиш, фукароларимизда жамиятга нисбатан, мустакилликка нисбатан масъулият хиссини уйготиш ва шакллантиришга йуналтирилган. Истебдод тузуми фукароларни хукукий сохада саводли булишини ортикча деб билган. Чунки, нима тугри, нима нотугрилигини партия узининг "инкилобий виждони" асосида хал килар эди.
Мустакиллик Узбекистон фукаролари уз бурч ва хукукларини яхши билишлари - тараккиётимизнинг зурурий шартидир. Узбекистон Республикаси фукароларининг конституциявий масъулиятларини икки гурухга булиш мумкин. 1. Узбекистон Республикаси ижтимоий ва давлат тузумини мустахкамлашга каратилган масъулиятлар: - Узбекистон Республикаси Конституциясига риоя килиш; - конунларни бажариш; - мехнат интизомини саклаш; - жамоат бурчига виждонан караш; - мулкнинг бозор шаклларини мустахкамлаш; - турмуш коидаларини хурмат килиш; - бошка мамлакат фукароларининг миллий кадр-кимматини, хукукларини хурматлаш, шаъни, узлигини хурмат килиш; -ижтимоий бурчни халоллик билан бажариш; - Узбекистон фукароси деган юксак номга муносиб булиш. 2. Узбекистон манфаатларини химоя килишга каритлган
462
2024-yil, 7-dekabr
масъулиятлар: - Ватан кудратини ошириш; - Ватанни химоя килиш; - умумий харбий хизматни конун асосида бажариш.
Мустаккиллик шароитида Узбекистон фукароларининг аксарияти уз масъулиятларини тугри тушиниб ихтиёрий равишда бажармокдалар. Бундай холатни эътироф этиш - ижобий ходиса, албатта. Мустакиллик шароитида фукаролар масъулиятининг хар бир шакли ва сохаси янги маъно ва янги мазмун касб этмокда, хар бир фукроларнинг саъй-харакати, мехнати, интизоми, мулкка муносабати ва масъулияти мамлакатимизда демократик жараёнларни янада чукурлаштириш хамда фукаролик жамияти асосларини такомиллаштириш борасидаги хазинага катта хисса булиб кушилмокда.
Дархакикат, мамлакатимизда сунгги йилларда инсон хукукдари буйича амалга оширилаётган ишлар салмоги ортиб бормокда. Инсон кадр-киммати, унинг энг олий мавжудот эканлиги ва дахлсизлиги борасидаги тушунчалар амалий хаётимизга кучиб утмокда. У маълум бир соха вакили буладими ёки оддий фукароми бундан катъий назар инсон хукукларини таъминлаш буйича тизимли ишлар амалга оширилмокда.
Хулоса килиб айтганда, халкимизнинг хукукий тафаккури, хохиш-иродасининг ёркин тимсоли ва амалий ифодаси булган Асосий ^онунимиз ва унда белгилаб куйилган меъёрлар мамлакатимизда миллий мустакиллигимизни мустахкамлаш, тинчлик ва баркарорлик, миллатлараро дустлик ва хамжихатликни саклаш, ислохотларимизнинг ортга кайтмас тус олишини таъминлашда доимо ишончли кафолат булиб хизмат килади.
REFERENCS:
1.Узбекистон Республикасининг Конституцияси. - Т., "Узбекистон", 2023.
2.Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Узбекистон Республикаси Конституцияси кабул килинганлигининг 32 йиллиги муносабати билан Узбекистон халкига табриги. - 6-декабрь, 2024.
3.Узбекистон Республикасининг Фукаролик тугрисида ^онуни. -Узбекистоннинг янги конунлари. Сон-6, Т., "Адолат", 1993.
4.Узбекистон Республикасининг Фукаролик кодекси. - Т., 1997.
5.Туратов Ш.Б. Фукаролик масъулияти: келиб чикиши, таърифи ва мазмун-мохияти. - "Экономика ва социум", №9 (100), 2022.
463
2024-yil, 7-dekabr