Научная статья на тему 'ДУНЁ МАМЛАКАТЛАРИ БОЛАЛАРИДА УЧРАЙДИГАН ГИЖЖАЛАР (ГИЛЬМЕНТ) КЕЛТИРИБ ЧИҚАРАДИГАН КАСАЛЛИКЛАР ВА УШБУ КАСАЛЛИКЛАР ПРОГНОЗИ'

ДУНЁ МАМЛАКАТЛАРИ БОЛАЛАРИДА УЧРАЙДИГАН ГИЖЖАЛАР (ГИЛЬМЕНТ) КЕЛТИРИБ ЧИҚАРАДИГАН КАСАЛЛИКЛАР ВА УШБУ КАСАЛЛИКЛАР ПРОГНОЗИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

230
16
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Острицалар / гильментлар / математик модель / дифференциал тенглама / алгоритмлар / микроскоп / ҳайвонлар / прогноз. / Pinworms / helminths / mathematical model / differential equation / algorithms / microscope / animals / prognosis.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Рустам Рахматуллаевич Баҳрамов, Рустам Паттаҳович Абдурахмонов, Мурод Расулович Маликов

Ушбу мақолада бутун дунѐ мамлакатлари ѐш болаларида учрайдиган гижжалар (гильмент) острицаларнинг келиб чиқиши ва энтерибиоз касаллигини келтириб чиқариши хақида баѐн этилган. Мақолада гижжа касаллигининг асосий моделини стационар ечимларини барқарорлигини таҳлил қилиш натижасида гижжа касаллигининг инсон танаси учун зарари оғир ҳолатларга олиб келишини ва энтерибиоз касаллигининг прогнози ўрганиб чиқилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям , автор научной работы — Рустам Рахматуллаевич Баҳрамов, Рустам Паттаҳович Абдурахмонов, Мурод Расулович Маликов

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

This article describes the origin of pinworms (helminths) in young children of world countries and the cause of enteribiosis. In this article, as a result of the analysis of the stability of stationary solutions of the basic model of helminthic disease the damage of the human body by worm disease has been studied and the prognosis of this disease has been made.

Текст научной работы на тему «ДУНЁ МАМЛАКАТЛАРИ БОЛАЛАРИДА УЧРАЙДИГАН ГИЖЖАЛАР (ГИЛЬМЕНТ) КЕЛТИРИБ ЧИҚАРАДИГАН КАСАЛЛИКЛАР ВА УШБУ КАСАЛЛИКЛАР ПРОГНОЗИ»

ДУНЁ МАМЛАКАТЛАРИ БОЛАЛАРИДА УЧРАЙДИГАН ГИЖЖАЛАР (ГИЛЬМЕНТ) КЕЛТИРИБ ЧЩАРАДИГАН КАСАЛЛИКЛАР ВА УШБУ

КАСАЛЛИКЛАР ПРОГНОЗИ

Рустам Рахматуллаевич Бахрамов

Самарканд давлат тиббиёт институти ассистенти

Рустам Паттахович Абдурахмонов

Тошкент ахборот технологиялари университети профессори

Мурод Расулович Маликов

Самарканд давлат тиббиёт институти доценти

Ушбу маколада бутун дунё мамлакатлари ёш болаларида учрайдиган гижжалар (гильмент) острицаларнинг келиб чикиши ва энтерибиоз касаллигини келтириб чикариши хакида баён этилган. Маколада гижжа касаллигининг асосий моделини стационар ечимларини баркарорлигини тахлил килиш натижасида гижжа касаллигининг инсон танаси учун зарари огир холатларга олиб келишини ва энтерибиоз касаллигининг прогнози урганиб чикилган.

Калит сузлар: Острицалар, гильментлар, математик модель, дифференциал тенглама, алгоритмлар, микроскоп, хайвонлар, прогноз.

DISEASES CAUSED BY HELMENTS OCCURING IN CHILDREN OF

WORLD COUNTRIES AND PROGNOSIS OF THESE DISEASES

ABSTRACT

This article describes the origin of pinworms (helminths) in young children of world countries and the cause of enteribiosis. In this article, as a result of the analysis of the stability of stationary solutions of the basic model of helminthic disease the damage of the human body by worm disease has been studied and the prognosis of this disease has been made.

Keywords: Pinworms, helminths, mathematical model, differential equation, algorithms, microscope, animals, prognosis.

АННОТАЦИЯ

https://t.me/ares uz

Multidisciplinary Scientific Journal

February, 2022

КИРИШ

Дуне мамлакатлари ахолиси куп азият чекиб келаётгани касаллик бу-паразитлардир. Ушбу паразит турларидан бири бу острицадир, острица бу одам паразити булиб, энтеробиоз касаллигини кУзFатувчисидир. Бу касаллик буйича бутун дунё тиббиёт ходимлари кураш олиб боряпти ва илмий журналларда маълумот бериб келишмокда, бундан ташкари утказилган тажрибалари улардан олинган натижаларини, макола ва тезисларда ёритишмокда, даволаш профилактика ишларида фойдаланиб келишмокда. Хрзирги вактда олинган натижалар ва тажрибалардан ушбу касалликни даволашнинг замонавий усулларини урганиб, амалиётда куллаб келишмокдалар.

АК,Ш, Европа, Россия, Украина давлатлари олимлари шу жумладан Дж. Э. Траскотт, H.C. Тернер, С.Н. Фаррелл, P.M. Андерсон ушбу касаллик буйича жуда куп илмий тадкикот ишлари олиб борган.

Тиббиёт олий укув юртлари бир анча кафедралари ушбу касаллик буйича илмий изланишлар олиб бормокда. Математик модели, алгоритми, дифференциал тенгламалардан фойдаланиши, статистикасини ва ишончлигини бахолашларига баFишланган. Европа давлатларидаги "London Center for Research on Neglected Tropical Diseases" илмий текшириш маркази олимлари томонидан "Тупрок оркали юкадиган гильментлар: юкишнинг математик моделлари, дори воситаларини оммавий кабул килиш таъсири ва юктиришни йук килиш мезонлари" мавзусида куплаб тажрибалар олиб борилган. Аристид Г., Ламбура Гаспер, Г. Мванга, З. Ливингстон Люби ва Дмитрий Кузнецов. Биринчи хисоблаш ва коммуникатция фанлари ва мухандислик мактаби. Нельсон Мандел Африка институти, Фан ва технология институти Аруша, Танзания2. Компьютер тизимлари ва математика факултети, Арди Университети, Дар-эс-Салам, Танзания3. Кафедра физика, математика ва информатика, Университет Дар-эс-Салама, Танзания4.

математика фанлари институти, Стратмора Университети, Найроби, Кения. Мавзу: "Тупрок оркали юкадиган гельминт инфекциясини optimal бошкариш учун математик model". Ушбу мавзулар буйича юкоридаги университет ва институт кафедралари илмий ишлар ва тадкикотлар ишлари олиб боришган.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Амалий паразитологияда "Векторли касалликларнинг табиий фокаллиги" назариясини Е.Н. Павловский томонидан

February, 2022 Multidisciplinary Scientific Journal

316

амалиётда кенг кулланилиши топилди. Агар ярим асрдан купрок вакт олдин, факат бир нечта касалликлар табиий фокал касалликларга тегишли булса, хозирча бу руйхат анча кенгайган. У куплаб паразитозларни уз ичига олади, уларни экологик параметрларга кура табиий фокал деб аниклаш мумкин.

В.Н. Беклемишева томонидан ишлаб чикилган юкумли касалликларнинг популяцион талкини, касалликнинг кУзFатувчиси (паразит) популяцияси, хостлар ва М векторлар популяцияси билан белгиланади.

Кейинчалик бу нуктаи назар бошка тадкикотчилар томонидан паразитар тизимларнинг уз-узини тартибга солиш концепциясини ишлаб чикилиши муносабати билан ишлаб чикилган В.Д.Беляков ва бошкалар томонидан паразитнинг фокуслари маълум ушбу паразитнинг кузFатувчиси популиясияси эгаллаган худудлар аникланган. Бу паразитлар популиясиясининг хаёт айланишларинг узига хос хусусиятларидан келиб чиккан холда, узилиши ва онтогенетик боскичлар билан ифодаланади ва ривожланади. Муайян худудларда табиий учокли гелминтозлар иклим ва экологик-географик шароитларнинг узига хос хусусияти билан боFлик холда куриб чикилади. Такдим этилган муаммо буйича асосий материаллар биз томонидан Европа ва Россиянинг марказий кисмида, Марказий К,ора ер минтакасида тупланган. Асосий материаллар Воронеж вилояти худудида, асосан урмон-дашт зонасида ва жанубий вилоятларда - даштда олинган. Бу худуднинг энг диккатга сазовор экологик хусусиятларидан бири бу орол урмонларининг мавжудлиги булиб, улар юкори турлар хилма-хиллиги ва биота (Биота- кадимги юнон тилида -хаёт деган маънони билдиради) куплигининг узига хос "ороллари" хисобланади. Ушбу экологик шароитларни бу ерда табиий учокли касалликларнинг мавжудлиги М ва айланиши эхтимолини Р бахолашда асосий деб хисоблаш мумкин. Воронеж вилоятида айланиб юрадиган баьзи табиий учокли гелминтлар хакида жуда куп маьлумот тупланди. Хусусан, бу описторхоз, трихиноз, алариаз, жигар капилляроз ва тениидозга тегишли. Ушбу ишда ушбу гелминтозларнинг айланишининг экологик жихатлари буйича материаллар тахлил килинган ва уларни мониторинг килишнинг асосий йуналишлари ишлаб чикилган.

Урганилаётган муаммо буйича материаллар туплаш. Тадкикот обьектлари: 1) описторхидлар, трихинеллалар, А-алата, С-хепатиса, тениидлар ривожланишининг турли боскичлари; 2) Бу гижжаларни (гелминтларни) оралик ва якуний онаси сутэмузувчилар, амфибиялар, судралувчилар, сув ва курукликдаги

February, 2022

https://t.me/ares uz Multidisciplinary Scientific Journal

умурткасизлардир. Бу даврда 7000 дан ортик наъмуналар текширилди. Умрткали хайвонлар (сутэмузувчилар -36 турда ва балик -9 турда) ва 2000 га якин наъмуналар, умрткасизлар (моллюскалар-2 турда ва хашоратлар-5 турда). Гелминтологик материалларни тартибга солиш, популятсияни хисоблаш жараёнида руйхатда турган хайвонлардан яъни улик хайвонлардан олинган. Гижжаларнинг (Гелминтларнинг) тухуми ва ривожланган шаклларини диагностик ва микроморфологик тадкикотлар МБС-10, МБИ-6, Биомед-6, Motic SMZ161-TLED ёруFлик микроскоплари ёрдамида текширилади ва амалга оширилади. Урганилаётган гелминтларнинг визуализатсияси урнатилган ракамли камера ёрдамида амалга оширилади. Хдйвонларда яшаётган гижжаларнинг (гельминтларнинг) тухумлари ва ривожланган шаклини юктириш ва таркалишининг сифат ва микдорий курсаткичларини бахолаш учун (оралик ва якуний) куйидаги курсаткичлар кулланилади: куплик индекси (КИ) инвазия интенсивлиги (ИИ) ва боскиннинг кенгайиши (пайдо булиши) (БК) (В.Н. Беклемишев тадкикоти). Opistorxoz айланасининг экологик жихатлари. Бугунги кунга кадар opistorxidlar (Trematoda, Opistorchiidae) айланасининг экологик ва билогик конуниятларини урганиб чикилди. Урганилаётган худудда opistorxidларнинг туртта тури кайд этилган: Opistorchis felineus, Pseu-damphistomum truncatum, Metorchis bilis va M. xanthosomus. Биринчи учта тур хакикий, туртинчиси (M. ksantosomus) потенциал эпидемия ва эпизоотик ахамиятга эга. (В.В. Шималов, 2001; С.А Берр, 2005; Б.В. Рамашов ва бошкалар, 2005). Тадкикотлар натижалари шуни тасдиклайдики, opistorxidлар жуда аник ва эволютцион тарзда узгармас хусусиятга эга - poligostalлик. Бу хусусият аник хостларнинг кенг доираси мавжудлигини аниклайди. Opistorxidларнинг катта шаклларини сут эмизувчиларнинг 6 турида кайд этилди: америка норкаси, европа норкаси, оттер, дарё кундузи, тулки ва ёнот ити. Улар орасида ярим сувли ёввойи йирткич сутэмучувчилар opistorxidларнинг бир бирига юкишида асосий рол уйнайди.

МУХОКАМА

Узбекистон Республикасида гижжаларни (гельминтларни) прогноз килиш буйича, олиб борилган тадкикотларимиз натижалари куйидаги расмда курсатилган.

S(t)- организмни тиклашда узгармас тезлик. E(t)- гижжалар (гельминтлар) харакати тезлиги

February, 2022 Multidisciplinary Scientific Journal

318

I(t)- гижжаларни (гельминтларни) шу ораликдаги тезлиги

R(t)- купайишли гижжалар (гельминтлар)

Ушбу расмдаги график Matlab дастурида ишлаб чикилган.

Х,озирги кунда гижжа куртлар динамикасини синчковлик билан урганиш принципи куриб чикилмокда, иммунитетнинг математик анализига ёндашишлар купрок натижа бермокда. Бугунги кунда математик иммунология кенг кулланилмокда. Биомедицина сохасида тавсия этилган тизимларни тахлил килиш FOялари "тизим биологияси" деб номланган.

Бундан ташкари, математик моделлаштириш, дифференциал тенгламалар назарияси замонавий математиканинг энг катта тармоклари тиббиётда хам кулланиб келмокда. Дифференциал тенгламалар назарияси тиббиётда жуда кенг кулланилади. Ушбу гижжа куртларни самарали даволаш усулларини тузиш ва тахлил килиш ва дифференциал тенгламалар назариясини куллаш мумкин.

Касалликнинг математик модели сезувчанлик хусусиятлари ва гижжа куртларнинг купайиши, таркалиш тезлиги, таркалиш вактини куриб урганиш мумкин. Касалликларни урганиш учун олдинлари биринчи уринда эксперт модели ишлатилган.

ХУЛОСА

Шундай килиб, асосан болаларда учрайдиган гижжалар (гильментлар) касаллиги хайвонларда хам учрашиши ва ушбу касалликни хайвонлардан юктирмасликни олдини олиш, касаллик хакида прогноз килиш ва ушбу маълумотлардан олинган прогнозлар

February, 2022 Multidisciplinary Scientific Journal

319

ёрдамида даволашни бир канча янги усуллари пайдо булишлиги, бундан ташкари бахолаш ва хулосалар чикаришга имкон беради. Юкоридаги маълумотларда острица ва opistorxoz куртларининг таркалиши, купайиши инсон танасига салбий таъсирлари, инсондан инсонга юкиши урганиб чикилган.

REFERENCES

1. Биоценотические основы сравнительной паразитологии. В.Н. Беклемишев -Москва. Наука. 1970-501 стр.

2. Саморегуляция паразитарных систем. В.Д. Беляков, Д.Б. Голубев, Г.Д. Каминский, В.В. Тец.- Л.: Медицина, 1987-240 стр.

3. Природно-очаговые гельминтозы центрального Черноземья. Ромашов Б.В., Манжурина О.А., Ромашова Н.Б., Скогорева А.М.,Бреславцев С.А., Дуева В.А. ФГБУ «Воронежский государственный заповедник», г. Воронеж

4. Гельминтные инфекции, передающиеся через почву.

5. THE METHOD OF USING THE FUNCTIONAL-DIFFERENTIAL EQUATION IN DETECTING PARASITES IN CHILDREN. R. Bakhramov, M. Malikov, A. Kubaev -Turkish Journal of Physiotherapy and Rehabilitation;32(3) 2021. P 136140 https://turkiphysiotherrehabil.org/pub/pdf/321/32-1-706.pdf

6 . Болаларда паразитларни аниклашда функционал дифференциал тенгламадан фойдаланиш усули. Бахрамов Р.Р., Маликов М.Р. ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES,2021. P 280-288.

https://cyberleninka.ru/article/nbolalarda-parazitlarni-ani-lashda-funktsionaldifferentsial-tenglamadan-foydalanish-usuli

7. THE METHOD OF USING THE FUNCTIONAL-DIFFERENTIAL EQUATION IN DETECTING PARASITES IN CHILDREN. Rustam Bakhramov, Murod Malikov, International Journal of Innovations in Engineering, Research and Technology, March 2021, P 10-14.

https://repo.ijiert.org/index.php/ijiert/article/view/2294

® о

February, 2022 Multidisciplinary Scientific Journal

©

О

320

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.