CC BY
22
Dr Radomir S. Gordić,
dipl. inž.
DEFINISANJE EFIKASNOSTI ORGANIZOVANOG KOLONSKOG SAOBRAĆAJNOG TOKA
UDC: 355.69 : 656.13
Rezime:
U radu je prikazan pristup definisanju efikasnosti kolonskog saobraćajnog toka. Uka-zano je na značaj, mogućnost i neophodnost merenja efikasnosti motorizovane kolone u rea-lizaciji zadataka saobraćajne podrške.
Ključne reči: efikasnost, kriterijum, sistem, motorizovana kolona, kretanje.
DEFINING THE EFFICIENCY OF ORGANIZED MILITARY COLUMN TRAFFIC
Summary:
An approach in defining the efficiency of military column traffic has been analyzed. The paper points out the importance, possibilities and the necessity to measure the efficiency of the motorized column in the task realization process.
Key words: efficiency, criteria, system, motorized column, movement.
Uvod
Za organizacione sisteme efikasnost je značajan kibernetski pojam kojem se posvećuje sve veća pažnja. Motorizovana kolona je složen organizacioni sistem ki-bernetskih svojstava, čijim je radom po-trebno upravljati. Zbog toga se u realiza-ciji zadataka postavlja pitanje - da li mo-torizovana kolona postiže zadovoljavaju-će rezultate u radu, u datim uslovima, u odnosu na postavljene ciljeve? U praksi se javlja i dilema kako da se meri i ocenjuje efikasnost organizovanih vojnih kolona?
Da bi odgovorili na ova pitanja po-trebno je: definisati efikasnost organizo-vane vojne kolone, sistemski i deskriptiv-no je analizirati, odrediti njen sadržaj i iz-vršiti njenu kvantifikaciju, odrediti donji dopušteni nivo efikasnosti i intervale u kojim kolona postiže zadovoljavajuće
rezultate. Pored toga, potrebno je odabrati merodavne kriterijume efikasnosti i
odrediti normative kretanja motorizovanih kolona. Odgovori na ova pitanja dati su u [1], a u ovom radu definisana je efikasnost kolonskog saobraćajnog toka.
Na ovaj način stvoreni su uslovi za vrednovanje efikasnosti kretanja organizovanih vojnih kolona i praćenje rezultata iste kolone, u različitim i različitih kolona u istim uslovima, što je za upravljanje ko-lonskim tokovima veoma značajno.
Osnovni pojmovi o efikasnosti
Bilo kakva rasprava i istraživanje efikasnosti organizovanih kolonskih sao-braćajnih tokova,1 ne može se započeti
1 Pod pojmom „organizovan kolonski saobraćajni tok“ podrazumeva se „vojna motorizovana kolona“, „kolona vojnih motornih vozila“ ili samo „kolona“.
448
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4/2007.
dok se ne definiše pojam ,,efikasnost“ i sa tog aspekta ne da bliže teorijsko odre-đenje pitanja: „šta je efikasnost organizo-vanog kolonskog saobraćajnog toka?“
Na prvi pogled, preciznije definisa-nje pojma „efikasnost“ izgleda nepotreb-no, jer se termin tako često koristi da je postao sastavni deo žargona i stručnog izražavanja u svim oblastima ljudske de-latnosti. Upravo ta univerzalnost pojma „efikasnost“ u praksi zbunjuje, usled če-ga dolazi do otežanog komuniciranja, upoređivanja, vrednovanja i uopšte razu-mevanja. Posebno smeta fluidnost grani-ca ovog pojma, njegovo razgraničenje i nekritičko mešanje, pa i poistovećivanje sa pojmom „efektivnost“
Tražeći kompetentan odgovor u ra-znim priručnicima i enciklopedijama, zapa-žamo da neka enciklopedijska izdanja kao što su: „Tehnička enciklopedija“, „Vojna enciklopedija“, „Mala enciklopedija Prosve-ta“, „Vojni leksikon“ i dr. ne objašnjavaju pojam „efektivnost“. Bez obzira na ovu či-njenicu, u brojnim izvorima objašnjeno je značenje pojmova „efikasnost“ i „efektiv-nost“, pa se, pored značenja, mogu uočiti njihove međusobne veze i odnosi.
U Vujaklijinom Leksikonu stranih reči i izraza piše da je efikasnost (lat. ef-ficacitas) „dejstvenost, delatnost, radi-nost, uspešnost“ [2]; dok se pojam „efek-tivnost“ ne pominje.
Organizaciono-poslovni leksikon [3] odvojeno objašnjava ove pojmove, ali ih smatra sinonimima, bez obzira na različi-tost značenja. Tako se kaže da je efika-snost (fr. efficacite) delotvornost, podob-nost da se izazove određeni učinak, odre-đeni utisak i sl. Pored toga, efektivnost (lat. effectivus, stvaran, istinski; engl. efficiency, stepen ostvarenog efekta učinka) -
u teoriji sistema jeste koeficijent odnosa između korisnog izlaza iz sistema i ulaza u sistem koji uslovljava taj izlaz. U tom smislu može se govoriti o efektivnosti mašine, proizvodnje, učenja, itd.
Ni Ekonomska enciklopedija [4] ne tretira pojam „efektivnost“, a „efika-snost“ deli na ekonomsku i tehnološku. Ekonomska efikasnost povezuje proiz-vodnju sa jedinicom troškova upotreblje-nih resursa, a odnosi se na troškove i vrednosti. Ona ima svoje kriterijume koji su najčešće povezani s efikasnošću upo-trebljenih proizvodnih faktora. Na primer, efikasnost sredstava se meri posti-zanjem što većeg učinka, odnosno veliči-nu učinka svodimo na jedinicu upotre-bljenih sredstava. Tehnološka efikasnost meri proizvodnju po jedinici upotreblje-nih faktora izraženih u njihovim fizičkim veličinama. Na primer, proizvodnja ener-gije meri se količinom upotreblj enih re-sursa po jedinici proizvedene energije.
Kriterijumi ekonomske i tehnološke efikasnosti mogu se, ali ne moraju, podu-darati. Mašina može proizvoditi robu koja zadovoljava tehničke, hemijske, inženjer-ske kriterijume, ali je ta proizvodnja eko-nomski neefikasna, jer su troškovi tako visoki da ne postoji kupac koji će platiti takvu cenu koja pokriva te troškove [4].
U „Općoj enciklopediji“ [5] zapisa-no je da efikasan (fr. efficace), znači djelotvoran, snažan, uspješan, plodono-san, a efektivan (izvedeno od efekt) -stvaran, istinski, koji je zaista ostvaren, izvršen.
Za naše razmatranje interesantna je definicija pojma „efikasnost“2 * prof. S. Marjanovića, koji u [6] navodi: „Efika-
2 Profesor Marjanović takođe ne pominje pojam „efek-
tivnost/4
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4/2007.
449
snost kao odnos između utrošenog (mate-rijala, energije i vremena) i dobivenog zavisi ne samo od direktnih nego i od in-direktnih, pa i kasnijih uslova“. Profesor Marjanović ovaj pojam tretira sistemski [6] i ističe da se efikasnost meri kriteriju-mima, koji se moraju razlikovati za radna mesta i za funkcionisanje organizacije. On smatra da podsistemi ne mogu pove-ćavati efikasnost nezavisno od viših siste-ma, a i da se efikasnost organizacije ne bi trebalo povećavati nezavisno od efika-snosti podsistema, obrazlažući to činjeni-com „. . . da su ljudi skloni da sebi olak-šaju posao otežavajući ga drugima“ Pro-učavajući efikasnost rada profesor Mar-janović u [6] navodi da ona obuhvata: fi-ziološku, psihološku, sociološku, organi-zacijsku i ekonomsku efikasnost i da se njihove posledice na uspeh funkcionisa-nja sistema ispoljavaju istovremeno i ce-lovito, pa je „. . . za organizaciju u celini značajna rezultantna efikasnost“ [6].
Iz izloženog se može zaključiti:
1. Uspešnost funkcionisanja slože-nih sistema vrednuje se sa različitih aspe-kata (ekonomski, tehnološki, organizacij-ski i dr.). Postizanje efikasnosti sa jednog ne znači efikasnost i sa drugog aspekta, radi čega su ovi pojmovi ponekad kon-fliktni i protivrečni.
2. Za razliku od „efektivnosti“ koja se odnosi samo na ostvareni - dostignuti učinak, „efikasnost“ obuhvata i potenci-jal sistema i služi za ocenu i vrednovanje njegovih mogućnosti.
3. Efikasnost je, dakle, širi pojam, koji sadrži efektivnost, koja se odnosi na ocenu ostvarenog rada-učinka-efekta, pre svega tehničkih sistema sa tehno-ekonomskog aspekta, najčešće u jedinici vremena.
4. Efikasnost se koristi kao sistem-ska ocena uspešnosti funkcionisanja slo-ženih sistema, jer se prema [6], kod sistema koje karakteriše veliki broj relevant-nih faktora i deterministička obeležja, optimalnost odvijanja procesa procenjuje preko kriterijuma3 * efikasnosti.
5. Efikasnost nije apsolutna katego-rija, ona zavisi od ciljeva sistema i menja se sa promenom „ulaza“ Važna svojstva efikasnosti su integralnost i celovitost, koja obezbeđuju ukupnu „rezultantnu“ efikasnost.
Sistemski prilaz definisanju
efikasnosti organizovanog
kolonskog saobraćajnog toka
Vojna motorna vozila (m/v) jesu teh-nička osnovica realizacije saobraćajno--transportnih zadataka jedinica Vojske u miru i odbrani zemlje. Uspešnost vojnih motorizovanih kolona, pored tehničke osnovice zavisi od: kadrova (u kvalitativ-nom i kvantitativnom smislu), organizaci-je saobraćaja, upravljanja saobraćajem (komandovanja jedinicama i kolonama), uslova odvijanja saobraćaja, opštih mo-gućnosti društva i koncepcije odbrane.
Kada su u pitanju pojedinačna m/v kao elementi naoružanja i vojne opreme (NVO), njihov uspeh u vojnom drum-skom saobraćaju zavisi, pre svega, od taktičko-tehničkih osobina. Sa razvojem kibernetike i sistemskog prilaza, u svim sferama Vojske, sve više se govori o si-stemima, koji na nešto složeniji način uvezuju u skladne celine pojedinačna tehnička sredstva (TS). Kada se radi o
3 Pod kriterijumom se podrazumeva merilo kvaliteta ne-
kog rešenja.
450
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4/2007.
vojnom saobraćaju, govorimo o sistemi-ma: vozač-vozilo-put-okolina (V-V-P-O), a ako posmatramo jedinice kao celine, sistem se dopunjuje „organizacijom“, pa imamo sisteme: vozač-vozilo-put-okolina-organizacija (V-V-P-O-O), ko-ji predstavljaju kolone određene organi-zacione strukture.
Osobine i efikasnost pojedinačnih m/v potreban su, ali ne i dovoljan uslov za postizanje prihvatljive efikasnosti kolona u koje su spregnuta. Efikasnost kolone pod-razumeva maksimiziranje efikasnosti poje-dinačnog sistema V-V-P-O, ali i njegovo skladno funkcionisanje u složenom siste-mu-koloni. Efikasnost kolone je višestruko veća od efikasnosti pojedinačnog sistema V-V-P-O, ali se ne može dobiti prostim zbirom pojedinačnih efikasnosti, zbog in-terakcija koje vladaju u sistemu.
Da bi dali odgovor na već postavlje-no pitanje: „šta je efikasnost organizova-nog kolonskog saobraćajnog toka“, mora-mo ostati dosledni opštem značenju poj-ma „efikasnost“. Opšte značenje ovog iz-raza predstavlja uspešnost funkcionisanja nekog sistema sa dva aspekta, kao poten-cijal ili mogućnost, na ulazu i kao rezul-tat-rešenje, na izlazu iz sistema. Ovako uopšteno shvatanje efikasnosti mora se konkretizovati da bi odgovaralo osnovnim obeležjima kolone, ali istovremeno mora biti dovoljno uopšteno da bi se moglo me-riti sistemom različitih kriterijuma.
Prema tome, u ovom radu „Efika-snost organizovanog kolonskog saobraćaj-nog toka je mogućnost (na ulazu) i/ili spo-sobnost (na izlazu) njegovog funkcionisanja u oblasti dopuštenih stanja4 sistema“
4 Oblast dopuštenih stanja sistema ili oblast rešenja je oblast u kojoj sistem postiže zadovoljavajuće rezultate u radu, u datim uslovima, u odnosu na postavljene - usvojene ciljeve.
Iz ove definicije zaključujemo da je efikasnost kolonskog saobraćajnog toka, ex post kategorija, jer se o njoj može govo-riti tek posle obavljenog zadatka - kreta-nja, odnosno pružanja saobraćajno-tran-sportne usluge, kao o dokazanoj sposobno-sti; pojedinačnog sistema V-V-P-O, anga-žovane saobraćajno-transportne strukture (kolone), ili jedinice kao celine. Sposob-nost funkcionisanja - rada kolone, među-tim postoji i ex ante, kao potencijal (mo-gućnost) realizacije saobraćajno-transport-nih zadataka sa određenim stepenom us-pešnosti. Tu potencijalnu, još nedokazanu, ali postojeću efikasnost (sposobnost) orga-nizovanih kolonskih tokova, potrebno je ponekad sagledati i vrednovati pre pristu-panja realnim zadacima5 saobraćajne po-drške (SbPo). Na sadašnjem stepenu raz-voja teorije o organizaciji vojnog drum-skog saobraćaja i praktičnih rešenja u ovoj oblasti, u Vojsci Srbije je nemoguće vred-novati taj potencijal, kao i realne domete efikasnosti kolonskog toka, jer nije razra-đena metodologija, niti je za to razvijen sistem merodavnih kriterijuma.
Bez obzira na to kako tretiramo efi-kasnost kolona, kao ex post ili ex ante ka-tegoriju, ona je determinisana, pre svega:
- prosečnom osposobljenošću kadrova (obučenost i uvežbanost rukovode-ćeg kadra, vozača i saobraćajaca);
- stepenom razvoja nauke i njene tehnološke integralnosti u oblasti vojnog drumskog saobraćaja;
- sistemskim rešenjima organizacije vojnog drumskog saobraćaja (kolonskog saobraćajnog toka);
5 Ova potreba javlja se u proceni situacije, na osnovu koje se podnosi predlog komandantu o upotrebi jedinica i nači-nu realizacije zadataka.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4/2007.
451
- brojem i karakteristikama m/v i drugih TS, koja doprinose funkcionisanju kolonskih tokova, i
- stanjem i interakcijama u sistemu V-V-P-O-O i sistema sa okolinom.
Klasifikacija efikasnosti u sistemu
V-V-P-O-O
Prema opštoj teoriji sistema i usvo-jenoj definiciji, kod sistema V-V-P-O, ulaz u sistem je potencijalna efikasnost, a izlaz je parcijalna - lokalna efikasnost (sl. 1). Parcijalna efikasnost sistema V-V-P-O je njegova stvarna efikasnost, jer je na ovom nivou organizacije uspeh de-terminisan tehničkom komponentom -mogućnostima vozila, stanjem i karakteristikama puta, sposobnostima vozača i uticaja okoline. Istovremeno, to je potencijalna efikasnost kolone.
U žiži interesovanja Vojske, sa aspekta uspešnosti jedinica u borbenim dejstvima (b/d), najvažniji je ishod oru-žane borbe. Takva efikasnost jedinica Vojske poznata je pod nazivom „borbena efikasnost“ [7], ako se odnosi na borbene sisteme i elemente NVO. Ona služi kao mera uspeha u b/d u odnosu na postavlje-ne ciljeve. I kod saobraćajno-transport-nog sistema možemo usvojiti istu termi-nologiju, jer se kretanje jedinica i kolona smatra borbenom taktičkom radnjom,6 ali je zbog karaktera zadataka koje izvršava-ju vojne motorizovane kolone i automo-bilske jedinice (atj) u b/d, povoljnije uve-sti pojam „operativna efikasnost“,7 jer se ona funkcionalno odnosi na operativne zadatke.
6 Prema Pravilu divizija kopnene vojske, SSNO, IV uprava, GŠ JNA, Beograd, 1979.
7 Ovaj pojam odnosi se na operativne planove i zadatke, a ne na operativne jedinice.
452
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4/2007.
U praksi se nameće pitanje: „Ko je nosilac borbene, odnosno operativne efi-kasnosti sistema V-V-P-O-O“? U ne-kim radovima [7] i delu vojnostručne javnosti smatra se da su to sredstva NVO, pa se govori o „borbenoj efikasno-sti sredstava NVO“, što je prema usvoje-noj definiciji i sl. 1, sa aspekta sistema V—V—P—O—O pogrešno. Motorna vozila, kao elementi NVO, mogu svojim osobi-nama bitno predodređivati borbenu-ope-rativnu efikasnost, ali je nikako sama po sebi, ne mogu obezbediti, jer na to utiču i drugi elementi podsistemi, kao što su: „vozač“, „put“, „organizacija“, „okolina“ i „drugi sistemi“ (sl. 1). Područje defini-cije efikasnosti podsistema V-V-P-0 proteže se od potencijalne do parcijalne -lokalne efikasnosti kao „potencijalna efi-kasnost kolone“, koja kao jedan od deter-minirajućih elemenata učestvuje u formi-ranju ukupne (borbene) efikasnosti atj (kolona), što predstavlja „operativnu-re-zultantnu efikasnost“ Područje ukupne (borbene) efikasnosti atj (kolona), ili sistema V-V-P-O-O (sl. 1), proteže se od potencijalne efikasnosti do rezultata po-stignutih u realizaciji zadataka SbPo, naj-češće združeno-taktičkih jedinica (ZTJ), kao rezultantna efikasnost i učestvuje u izgradnji njihove borbene efikasnosti.
Struktura efikasnosti organizovanog
kolonskog saobraćajnog toka
U nastojanju za postizanjem zado-voljavajuće efikasnosti organizovanih vojnih kolonskih tokova postoje dva shvatanja. Po jednom, nemoguće je oče-kivati respektivnu efikasnost kolona - jedinica u b/d bez zadovoljavajuće tehnič-ke efikasnosti m/v i drugih TS. Po dru-
gom shvatanju, i uz najbolju tehničku efikasnost može izostati borbena efika-snost jedinica, ako i ostali elementi u strukturi Vojske nisu skladno uklopljeni i ravnomerno razvijani. Drugo shvatanje odnosi se na ljudski faktor u oružanoj borbi i to na njegovu motivaciju, obuče-nost, uvežbanost i umešnost u rukovođe-nju i komandovanju (upravljanju) kolo-nama i jedinicama. Po ovom pitanju naša doktrinarna opredeljenja su jasna i pra-vilno tretiraju sve faktore oružane borbe, ali u praksi ima određenih problema.
Kada je u pitanju sistem V-V-P-O-O, svi njegovi elementi nisu skladno razvijani, pa je u određenim fazama razvoja saobraćajnog sistema dolazilo do značaj-nijih problema u njegovom funkcionisa-nju, sa nekih aspekata.8 Podsistemi „vo-zač“ i „put“, nisu adekvatno pratili razvoj podsistema „vozilo“, a podsistem „orga-nizacija“ u vojnom drumskom saobraća-ju još uvek je nedovoljno istražen, a reše-nja do kojih se u brojnim radovima došlo limitirana su u primeni kadrovskim ogra-ničenjima.
Organizovanim vojnim kolonama kao sistemima nedostaje podsistem „ve-ze“, pa je upravljanje njihovim radom otežano ili skoro nemoguće, posebno u vanrednim uslovima i odbrani. Pošto one zadatke izvršavaju u celoj zoni odgo-vornosti ZTJ, pa i operativno-strategij-skih grupacija i to u kretanju, to problem čini složenijim. Ovaj podsistem ni struk-turno ni funkcionalno nije ugrađen u voj-ne kolonske tokove, a od njega će u odre-đenim uslovima odlučujuće zavisiti nji-hova efikasnost.
8 Kod nas je bezbednost u saobraćaju, i zbog ovih razlo-ga, na znatno nižem nivou nego u razvijenim zemljama.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4/2007.
453
454 VOMOTEHNIČKI GLASNIK 4/2007.
Na sl. 2. prikazana je struktura ukupne - rezultantne efikasnosti organi-zovanog kolonskog toka. Prema teorij-skim saznanjima u formiranju rezultantne efikasnosti kolona - jedinica učestvu-ju četiri komponente: tehničko-materijal-na, kadrovska, organizaciono-komandna i uslovi odvijanja saobraćaja (uslovi puta i prohodnog terena). Podele i nazivi ovih komponenti mogu biti i drugačiji, ali su njihovi sadržaji i svojstva uvek isti.
Materijalna komponenta obuhvata tri potkomponente: m/v i druga TS, sred-stva za obuku (nastavna materijalna sred-stva - NMS) i materijalni deo tehničke podrške (TPo) organizovanih kolona (sl. 2). Od tehničke efikasnosti m/v, kao teh-ničkog podsistema u složenom sistemu kolona, odlučujuće zavisi ukupna opera-tivna efikasnost. Tehnička efikasnost m/v, kao mera kvaliteta njihove uspešno-sti jednoznačno je merljiva,9 kao i sve tehnički egzaktno definisane kategorije. Međutim, u praksi se javlja dilema kako da se meri i ocenjuje tehnička efikasnost m/v? Na prvi pogled, problem se svodi na „ocenu ispunjenja taktičko-tehničkih zahteva“ (TTZ), jer od njih zavisi učinak m/v. Ispunjenje TTZ je jedan od važnih elemenata njihove efikasnosti, ali postoji i drugi, a to je njihova „tehnička raspolo-živost“ korisnicima i nominalnoj nameni. Prema tome, analogno sredstvima NVO [7], tehnička efikasnost m/v ima dve komponente, od kojih je prva ispunjenje TTZ ili „funkcionalnost“ taktičke priro-de, a druga „tehnička raspoloživost“ is-ključivo materijalno-tehničke prirode iz
9 Tehnička efikasnost podsistema „vozilo“ neće se u ovom radu posebno analizirati ni meriti po njenim komponentama. Ona se posmatra integralno u okviru efikasnosti višeg sistema.
oblasti TPo. Tehnička raspoloživost, kao numerički kvantifikator, može se anali-tički posmatrati, ali to vodi u oblast efek-tivnosti.
Kadrovska komponenta obuhvata dve potkomponente; kadrovski deo SbPo (vozači, saobraćajci, rukovaoci i ko-mandni kadar SbSl) i kadrovski deo TPo, koje zajedno i ravnopravno utiču na ope-rativnu efikasnost organizovanih vojnih kolona. Na ovu komponentu posebno se može uticati kroz obuku i izbor kadrova, na čemu se posebno insistira u ruskoj lite-raturi.
Organizaciono-komandna kompo-nenta sadrži tri potkomponente: organi-zaciju SbPo, organizaciju TPo i RiK jedi-nicama i kolonama (sl. 2). Značaj i uloga ove komponente, u dosadašnjem radu neopravdano je potcenjivan i zanemari-van, jer se preko njenih svojstava i sadr-žaja dominantno može uticati na efika-snost kolona. Ova komponenta obuhvata funkciju upravljanja, koja se ostvaruje preko potkomponente RiK jedinicama i kolonama. Zbog toga je značajno da svi podsistemi, preko kojih se ostvaruje upravljanje kolonom,10 budu razvijeni i skladno uklopljeni u ovu komponentu. Dosadašnja istraživanja [8] pokazala su da su neki podsistemi, a posebno podsi-stem „veze“, nedovoljno zastupljeni u upravljanju kolonama, jer nedostaje struktura, uređaji i oprema, a ni funkcije nisu razrađene. Potkomponenta RiK, a time i funkcija upravljanja, ne mogu se ostvariti ako je podsistem „veze“ neraz-vijen. Zbog toga se, u toku realizacije za-datka na efikasnost ne može uticati, ona
10 Pod ovim se podrazumeva upravljanje kretanjem kolone.
se ne može pravilno vrednovati, a ni ostvariti u potencijalnim granicama.
Uslove odvijanja saobraćaja (uslove puta) sačinjavaju potkomponente: opera-tivno planiranje kretanja, opravka i odr-žavanje puteva i objekata infrastrukture, elementi trase i profila puta, kvalitet i stanje kolovoznog zastora.
Funkcionalnom kombinacijom ovih potkomponenti (sl. 2) dobija se struktura zahtevanih svojstava, koja obuhvataju: tehničku efikasnost m/v - pouzdanost, operativnu gotovost - raspoloživost i funkcionalnu podobnost, koje zajedno daju ukupnu - rezultantnu efikasnost11 kolonskih tokova. Pošto je srednje vreme između otkaza celina koja objedinjava kvalitet i pouzdanost m/v (TS), to se u nekim izvorima [9] navodi da efikasnost - efektivnost obuhvata: pouzdanost, ope-rativnu gotovost i funkcionalnu podob-nost.
Za razliku od egzaktno merljivog parametra tehničke raspoloživosti, ostali su nemerljivi i spadaju u tzv. kvalitativne parametre. Radi toga se efikasnost siste-ma V-V-P-O-O ne može dobiti analitič-ki, prostim vezama elemenata i njihovih svojstava. Ona se najpovoljnije može iz-raziti modeliranjem kolonskih saobraćaj-nih tokova, jer se tako u nju uključuju in-terakcije između elemenata sistema i si-stema sa okolinom.
Imajući u vidu strukturu efikasnosti (sl. 2), može se zaključiti da efikasnost kolona u realizaciji zadataka SbPo mno-go više zavisi od veštine (obučenosti) za upravljanje m/v, organizacije kolonskih 11
11 U nekim izvorima [9] preko ovih svojstava izražava se „efektivnost“ sistema, kao „verovatnoća da će sistem u odre-đenom vremenu biti u radu“, pa se ova svojstva smatraju kom-ponentama efektivnosti.
saobraćajnih tokova, veštine i organizaci-je upravljanja njihovim radom. Naime, tehnička efikasnost u sistemu V-V-P-O-O može se smatrati konstantom, pošto se na nju, posle ispunjenja TTZ, gotovo ne može uticati. Jedini način povećanja ukupne-rezultantne efikasnosti je: umeš-no upravljanje m/v, umešno RiK, pravil-na organizacija kolona i upravljanja nji-hovim radom.
Kvantifikacija efikasnosti
kretanja kolone
Za upravljanje organizacionim siste-mima efikasnost je vrlo značajna, pa joj se u novije vreme posvećuje veća pažnja. Postoji više definicija ovog pojma, koje se razlikuju i više pokušaja da se on kon-kretizuje i odredi prema interesima i ci-ljevima sistema na koji se odnosi. Tako se, prema [10], efikasnost definiše kao određeni nivo uspešnog poslovanja ne-kog dela radne organizacije (RO) ili RO u celini, odnosno grane industrije, pri če-mu rezultat efikasnosti poslovanja proizi-lazi iz analize o ekonomičnosti, produk-tivnosti, rentabilnosti i racionalnosti.
Polazeći od definicije usvojene u ovom radu, efikasnost kretanja kolone može se iskazati odnosom između odre-đene ostvarene merljive koristi i troškova (resursa) koji su nastali (angažovani) ostvarivanjem te koristi.
Problem merenja i izražavanja efikasnosti bilo kog sistema - organizacije oduvek je bio interesantan, za praktičare i teoretičare. Koncepcija merenja efikasnosti svodi se na razmatranje organizacija kao proizvodnih sistema, koji tran-sformišu višestruke ulaze (resurse) u vi-
456
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4/2007.
šestruke izlaze (robu i usluge) kroz orga-nizaciju, upravljanje i tehnologiju. U ovom radu razmatra se merenje efikasno-sti organizovanog kolonskog saobraćaj-nog toka, kao složenog organizacionog sistema koji se ne rukovodi profitom. Efikasnost se odnosi na kretanje i svodi na uspešnost realizacije zadataka kolone, odnosno kolonskog saobraćajnog toka. To je sistemska mera (ocena) uspešnosti funkcionisanja kolone sa aspekta organi-zacije, iskorišćenja (resursa) puta, vre-mena, brzine, konfora i dr.
U prirodnim naukama i inžinjerstvu često se koriste dva različita pristupa pri merenju efikasnosti. Prvi se zasniva na upoređivanju ostvarenog izlaza sa stan-dardnim ili unapred određenim izlazom, prema izrazu:
kojom bi se odredio maksimalno mogući broj vozila koja mogu savladati određeni presek (deonicu) puta za mnoštvo kombi-nacija stanja sistema i uslova okoline. Znači, ne postoji mogućnost da se za ta-kve situacije odrede standardi koji bi se koristili kao apsolutna mera funkcionisanja kolone. Zbog toga se sistemi koji se ne rukovode profitom, a samim tim i sistemi SbPo, moraju osloniti na relativne mere efikasnosti, koje se zasnivaju na upoređivanju empirijskih vrednosti ulaza i izlaza.
Drugi pristup odnosi se na slučajeve gde se jedan ulaz koristi za ostvarivanje jednog izlaza. U tom slučaju efikasnost se može meriti upoređivanjem ostvarenog izlaza sa ulazom koji je korišćen za ostvarivanje tog izlaza, prema izrazu:
EFIKASNOST
čist izlaz standardni izlaz
(1)
EFIKASNOST
čist izlaz ukupan ulaz
(2)
S obzirom na to da standardni izlaz predstavlja maksimalno mogući izlaz za date uslove, efikasnost definisana na ovaj način ima vrednost između 0 i 1.
Ovakav pristup nije uvek primenjiv, pogotovu ne u vojnim sistemima. Kada bi, na primer, bilo moguće odrediti jedan izlaz, poput maksimalnog broja vozila koja u jedinici vremena mogu proći kroz poprečni presek puta (određenu tačku) ili deonicu puta za date uslove sistema i okoline, tada bi efikasnost kolone mogla biti određena upoređivanjem stvarnog broja vozila koja su prošla kroz presek (deonicu) puta (opslužena vozila), sa unapred određenim maksimalnim brojem (vozila koja zahtevaju opslugu). Među-tim, do sada nije razrađena metodologija
Prema zakonu o očuvanju energije, izlaz (proizvedena energija - broj opslu-ženih vozila) ne može biti veći od ulaza (utrošene energije - broja vozila koja zahtevaju opslugu) za date uslove, pa ovako definisana efikasnost poprima vrednosti između 0 i 1. Zbog toga je, radi lakšeg razumevanja, efikasnost pogodno izražavati u procentima pa izraz (2) ima oblik:
100 [%]
(3)
Ovakav pristup ima ograničenu pri-menu pri ocenjivanju efikasnosti organi-zacionih sistema, jer su za njihovo funk-
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4/2007.
457
cionisanje karakteristični višestruki ulazi za ostvarivanje višestrukih izlaza. Zbog toga je, da bi se mogla meriti efikasnost organizovane vojne kolone, neophodno povezati korišćene višestruke ulaze sa proizvedenim višestrukim izlazima. Ova-kav pristup omogućio je pogodnu analizu efikasnosti realnog kolonskog toka auto-mobilskih jedinica, prema različitim kri-terijumima [1].
Kriterijumi efikasnosti kretanja
organizovanih kolona
U [1] (tačka I 1) istaknuto je da kriterijumi efikasnosti organizovanih kolona nisu razrađeni, a iz [11, 12] može se zaključiti da se za kriterijume u vojnom saobraćaju ponekad uzimaju pogrešne ili neodgovarajuće veličine i kategorije. Mi-ladinović u [11] ističe ovaj problem s na-merom da se pokrene stručna rasprava o ovim pitanjima. On navodi da se kao po-kazatelj borbene mogućnosti12 jedinica koristi „pokretljivost jedinica“, pri čemu se ona izražava postotkom opremljenosti savremenim motornim vozilima (vozila visoke prohodnosti, nosivosti 0,75; 1,5; 3; 6 i 9 [t] i vozila specijalne nadgrad-nje), u odnosu na formaciju.
Ovaj pokazatelj ne predstavlja „pokretljivost jedinica“, jer je to mnogo širi i složeniji pojam, već samo ukazuje na procenat popunjenosti m/v iz fonda Voj-ske (FV), kao materijalnu osnovu za kre-tanje jedinice. On ne poseduje osnovna obeležja kriterijuma, pa je propao poku-šaj da se koristi kao pokazatelj efikasnosti. Slično je i sa pokušajem da se SbPo ocenjuje taktičkim kriterijumima preko
12 Borbena mogućnost predstavlja sposobnost jedinice za izvršenje zadatka u svim uslovima vođenja borbe.
parametra „pokretljivost“, što je objaš-njeno u [1] (str. 74-86, tačka 3.3).
Kriterijumi efikasnosti organizovanih vojnih kolona mogu se posmatrati sa aspekta transportno-manipulativnih ope-racija13 i sa aspekta kretanja.
Za kriterijum efikasnosti kretanja organizovane kolone neophodno je usvo-jiti pokazatelj koji će se menjati sa pro-menom osnovnih parametara kolonskog saobraćajnog toka. Za kvantitativni izbor rešenja najvažnije je pravilno izabrati pokazatelj za ocenu efikasnosti - kriterijum rešenja. Za svaki kriterijum efikasnosti utvrđuje se njegova funkcionalna, odno-sno matematička veza prema osnovnim parametrima operacije, pa se određuju posebne vrednosti tih parametara koje maksimiziraju ili minimiziraju vrednost usvojenog kriterijuma. Dobijene vrednosti kriterijuma su brojevi koji u određe-nom smislu predstavljaju očekivani ili ostvareni uspeh14 motorizovane kolone u kretanju.
Kriterijumi i normativi efikasnosti, sa aspekta kretanja, nisu isti za sve nivoe od-lučivanja. Oni se, u principu, razlikuju za više i niže sisteme (sisteme i njihove ele-mente), jer su vezani za ciljeve. Prema tome, kriterijumi imaju odgovarajuću struk-turu (drvo kriterijuma) i moraju biti uskla-đeni sa strukturom ciljeva. Ako se imaju u vidu ciljevi formiranja organizovanih kolona [1] (str. 54, sl. 3.1) i ciljevi upravljanja njihovim radom, kriterijumi efikasnosti kolona, po nivoima upravljanja, prikazani su u [1] (str. 35, tabela 2.1).
Pojedini kriterijumi po sadržaju mogu biti definisani na isti način za više ni-
13 Ovi kriterijumi nisu predmet rada, pa se ne razrađuju.
14 U proceni je očekivani „ex ante“, a u analizi ostvare-ni „ex post“ uspeh.
458
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4/2007.
voa, ali im se menjaju strukture (stepen detaljisanja, metode ostvarenja, pa i vrednosti parametara). Ako se posmatra kolona kao sistem, ove karakteristike va-že za obučenost vozača, vreme kretanja (vreme realizacije zadatka), brzinu kretanja i protok (propusna moć), jer su to univerzalna merila uspešnosti na svim ni-voima upravljanja.
Kriterijumi efikasnosti u ratu treba da doprinesu ispunjenju cilja, tj. formiranju si-stema - zadovoljenje transportnih potreba jedinica Vojske, privrede i stanovništva [1] (str. 54, sl. 3.1). Oni mogu biti kvalitativni i kvantitativni pokazatelji rada.
Kvalitativni kriterijumi efikasnosti kolone vezani su za nemerljive ili teško merljive parametre, koji po značaju mogu biti među osnovnim. U kvalitativne kriterijume spadaju:
- zahtevi doktrine odbrane prema saobraćajno-transportnom sistemu u rat-nim uslovima,
- osposobljenost upravnih organa da planiraju kretanje i da u planiranju uzmu u obzir sve interakcije koje se javljaju u sistemu,
- osposobljenosti izvršnih organa (vozača i starešina u koloni) da pravilno upravljaju kolonskim tokom i da se kreću u skladu sa usvojenim planom,
- način izrade planova i pogodnost metodologije da u planiranju uzme u obzir uticaj interakcija i drugih faktora na kretanje i
- usklađivanje konfliktnih ciljeva (realizacija zadataka za što kraće vreme, uz minimalan broj ometanja kolone i maksimalnu bezbednost), itd.
Kvantitativni kriterijumi su merljivi pokazatelji, koji se izražavaju brojčanim veličinama i fizičkim jedinicama. Ovim
kriterijumima može se egzaktno oceniti i izraziti efikasnost kolonskog saobraćaj-nog toka.
Kriterijumi efikasnosti organizova-nih kolona povezani su sa ciljevima upravljanja kretanjem kolona i predsta-vljaju kriterijume kvaliteta upravljanja. Razvijeni su iz strukture ciljeva upravljanja kretanjem, u [1] (str. 33-37, tačka 1.4, a prikazani su u tabeli 2.1).
Imajući u vidu ciljeve i kriterijume kvaliteta upravljanja kretanjem kolona [1] (str. 35, tabela 2.1), merodavni kvantitativni kriterijumi15 * efikasnosti kretanja su: vreme putovanja (kretanja); brzina kretanja; vreme opsluživanja kolone (vreme kretanja na putu jednakom dubini kolone); broj ometanih vozila; vreme če-kanja SMO - puta (gubici kapaciteta pu-ta) i iskorišćenje propusne moći puta.
Navedeni kriterijumi i njihovi nor-mativi određeni su u istraživanju [1] (str. 168-213, tačka 3), kao pretpostavka real-nog planiranja i kontrole uspešnosti kretanja organizovanih vojnih kolona, što znači upravljanja kretanjem kolona.
Upravljanje i efikasnost
organizovanog kolonskog toka
Funkcionisanje i efikasnost svakog sistema, pa i organizovane kolone, zavise od upravljanja. Funkcionisanja nema bez upravljanja, što znači da se svakim siste-mom u toku rada mora upravljati. Za funkcionisanje bilo kog sistema značajan je odnos upravljanja i efikasnosti. Pola-zeći od definicija ovih pojmova može se zaključiti da je efikasnost širi pojam od
15 Pored kvantitativnih, u tabeli 2.1. [1] prikazani su
kvalitativni kriterijumi: „obučenost vozača m/v“ i „planiranje kretanja“.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4/2007.
459
upravljanja. To je univerzalna kategorija koja se odnosi na sve sisteme, sve funk-cije sistema i sve procese. U tom smislu može se govoriti i o efikasnosti upravljanja, bilo da se ono shvata kao funkcija rukovođenja ili kao proces kojim se funkcija realizuje.
Upravljanje organizovanom kolo-nom odvija se realizacijom funkcija upravljanja [1] (tačka II 1.2), kroz među-sobno povezane i uslovljene procese, čiji je rezultat jedinstveno funkcionisanje sistema u skladu sa postavljenim ciljem. Upravljanje deluje na sistem u celini ili na njegove podsisteme. Zavisno od slo-ženosti sistema i specifičnosti njegovih funkcija ono može imati poseban značaj za pojedine podsisteme ili funkcije. Da bi sistem mogao da ostvari postavljene ci-ljeve i da radi efikasno, upravljanje treba optimizirati, odnosno obezbediti njegovu efikasnost. Cilj optimizacije upravljanja je povećanje efikasnosti upravljanog si-stema. Zbog toga se efikasnost smatra posledicom upravljanja. Optimizacija upravljanja odvija se, uglavnom, kroz primenu savremenih naučnih metoda i savremenih tehničkih sredstava. Ako su optimizacijom obuhvaćene sve funkcije upravljanja16 [1] (tačka II 1.2), povećava se rezultantna (ukupna) efikasnost (sl. 1. i 2). Ako se optimizacija izvodi parcijal-no, po funkcijama, efikasnost se poveća-va lokalno, povećanjem efikasnosti kom-ponenti ili potkomponenti (sl. 1. i 2), od-nosno funkcija i podfunkcija. Prema tome, unapređenjem upravljanja poboljša-va se efikasnost organizovane kolone.
16 Od većeg broja šema, za kolonu je najprihvatljivija struktura upravljanja koju čine funkcije: planiranje, organizo-vanje, izbor i raspored kadrova (vozača i starešina), koordinaci-ja i kontrola [1] (str. 29).
Organizovana kolona je dinamički sistem, kod kojeg je izvršna funkcija -kretanje [1] (sl. 2.1, str. 25), najznačajni-ja za njegovo funkcionisanje. Efikasnost kolone ostvaruje se preko ove funkcije. Zbog toga, upravljanju kretanjem organi-zovane kolone treba posvetiti posebnu pažnju. Organizovanom kolonom se zbog dinamičkih svojstava17 mora upra-vljati u realnom vremenu. Ovaj problem u našoj vojsci do sada nije rešen, jer pri-menjene metode i sredstva ne omoguća-vaju upravljanje u realnom vremenu.
Povećanje, odnosno poboljšanje efi-kasnosti organizovane vojne kolone i op-timizacija upravljanja kretanjem mogu se postići primenom dva parcijalna modela upravljanja: izborom optimalnog puta za kretanje kolone i upravljanjem kretanja kolone sistemom za globalno pozicioni-ranje - GPS-om.
Ovi modeli razrađeni su i objašnjeni u [1] (str. 216-247).
Pri izboru optimalnog puta za kretanje treba voditi računa o specifičnostima kolone i uzeti u obzir interakcije između elemenata sistema (elementi podsistema V-V-P-O, podsistemi V-V-P-O i for-macije u koloni) i sistema sa okolinom.
Za primenu modela upravljanja kretanjem kolone GPS sistemom potrebno je:
- obezbediti funkcionisanje mobil-nih veza u koloni i kolone sa centrom upravljanja;
- izvršiti izbor sistema i konkretnog GPS uređaja - prijemnika;
- opremiti jedinice sistemom za glo-balno pozicioniranje - GPS, i
17 Pod ovim se podrazumeva svaka promena stanja sistema, a ne samo kretanje u fizičkom smislu.
460
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4/2007.
- uspostaviti organizaciju upravlja-nja kretanjem kolona primenom ovog si-stema.
Primena GPS obezbedila bi upra-vljanje kretanjem i sveobuhvatno praće-nje parametara kolonskog saobraćajnog toka u realnom vremenu.
Zaključak
Efikasnost organizovanog vojnog kolonskog saobraćajnog toka je složen operativno-tehnički pokazatelj uspešnosti funkcionisanja organizovanih vojnih kolona. Ovaj pokazatelj nije definisan i teo-rijski izučen, pa su mu, pored nepozna-tog terminološkog određenja pojma, ne-jasni i sadržaj, struktura, parametri i kri-terijumi pomoću kojih se izražava i vred-nuje.
Složena struktura i uslovi rada, uti-caj okoline i delovanje ograničenja zah-tevaju permanentno istraživanje, praće-nje i vrednovanje efikasnosti organizova-nih kolonskih tokova, da bi se moglo us-pešno upravljati njihovim radom.
Osnovno pitanje efikasnosti organi-zovanog vojnog kolonskog saobraćajnog toka je: šta je „efikasnost“, koji je njen donji dopušteni nivo i kako ga odrediti? Odgovor na ovo pitanje dat je u radu, a u [1] je kreiranim modelima celishodno i sveobuhvatno razrađen i konkretizovan, prema uvedenim kriterijumima.
Prema izloženom, efikasnost organi-zovanog kolonskog saobraćajnog toka može se uspešno meriti upoređivanjem ostvarenog izlaza (merljive koristi) sa ulazom, koji je korišćen za ostvarivanje tog izlaza (angažovani resursi).
Nedostatak kriterijuma u pogodnom obliku za praktičnu primenu odražava se na funkcionisanje saobraćajno-transport-ne strukture i upravljanje njenim radom u svim fazama realizacije zadataka SbPo. Zbog nedostatka kriterijuma, nerealna je procena mogućnosti jedinica i kolona, pa je radi toga i planiranje nerealno, jer pla-novi ne sadrže interakcije između pojedi-nih elemenata sistema i uticaje koji se ge-nerišu u sistemu i okruženju. Radi toga se planovi u praksi teško ostvaruju, pa se u narednim fazama rukovođenja upravljanje vojnim saobraćajem suštinski ne ostvaruje. U takvoj situaciji saobraćajno--transportna struktura često deluje u oblasti nedopuštenih stanja, što znatno umanjuje njenu efikasnost, a upravljanje ne daje željene efekte, jer se korektivnim merama i akcijama sistem ne može vrati-ti u oblast dopuštenih stanja.
Efikasnost organizovanog vojnog kolonskog saobraćajnog toka posledica je upravljanja nj ego vim funkcionisa-njem, koje se, u osnovi, svodi na kreta-nje. Kretanje (realizacija, funkcionisanje) jeste specifična i jedino produktivna funkcija kolone. Od nje zavisi i preko nje se procenjuje efikasnost funkcionisanja kolone. Zbog specifičnosti ove funkcije i problema koji se generišu u toku kreta-nja, nameće se potreba upravljanja ra-dom kolone u realnom vremenu, dakle, tokom kretanja.
U postojećoj organizaciji vojnog sa-obraćaja ne postoje uslovi za celishodno upravljanje kolonom u toku kretanja (u realnom vremenu), jer nije uspostavljen i ne funkcioniše sistem mobilnih veza, pa se ne mogu obezbediti informacioni toko vi između upravljačkih i upravljanih
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4/2007.
461
delova sistema, bez kojih nema upravlja-nja.
Upravljanje kretanjem organizova-nih kolona nije ni teorijski dovoljno izu-čeno, nisu propisane nadležnosti i obave-ze upravnih saobraćajnih organa i nije razvijena oprema za primenu savremenih metoda, modela i tehnika upravljanja. Funkcije upravljanja kolonama, osim planiranja, nerazvijene su, pa se i u lite-raturi često pod upravljanjem podrazu-meva samo planiranje. Ono se objašnjava i razrađuje, a ostale funkcije su zanema-rene.
Prema iznetom, efikasnost je važan pokazatelj za sve kolone, jedinice i nivoe komandovanja, pa svi subjekti treba da joj posvete odgovarajuću pažnju. Na ovaj način može se sprečiti nepotrebno troše-nje resursa (puta, vremena i energije) i nepotrebni materijalni troškovi, uz po-
boljšanje ekologije i bezbednosti saobra-ćaja.
Literatura:
[1] Gordić, S. R.: Efikasnost organizovanog vojnog kolonskog saobraćajnog toka, doktorska disertacija, Vojna akademija, Škola nacionalne odbrane, Beograd, 2005.
[2] Vujaklija, M.: Leksikon stranih reči i izraza, III dopunjeno izdanje, Prosveta, Beograd, 1980.
[3] Kukoleča, M. S.: Organizaciono-poslovni leksikon izraza, pojmova i metoda, Rad, Beograd, 1986.
[4] Ekonomska enciklopedija, drugo izdanje, Savremena admi-nistracija, Beograd, 1986.
[5] Opća enciklopedija Jugoslovenskog leksikografskog Zavo-da, Zagreb, 1977.
[6] Marjanović, S.: Principi i instrukcije za rešavanje organiza-cionih problema, knjiga II, Privreda publik, Beograd, 1987.
[7] Krstić, V.: Povećanje efikasnosti ratne mornarice kroz teh-ničku modernizaciju u procesu opremanja novim i modifi-kacijama postojećih borbenih sistema i sredstava, ispitna tema za čin general-majora, 1987.
[8] Gordić, S. R.: Analiza kretanja organizovanog kolonskog saobraćajnog toka i kriterijuma njegove efikasnosti, magi-starski rad, TVA KoV, Zagreb, 1983.
[9] Vrhovski, M.: Kvantitativna analiza parametara efektivnosti vozila u eksploataciji, VTG, 4, 1989.
[10] Priručni rečnik udruženog rada, IRO Ekonomika, Beograd, 1982.
[11] Miladinović, V.: Utvrđivanje borbene mogućnosti jedinica na bazi raspoloživih količina MTS iz nadležnosti SbSl, Bilten SbSl, br. 9, 1981.
[12] Pravilo o kontroli i ocenjivanju borbene gotovosti u Vojsci Jugoslavije, GŠ VJ, pov. br. 685-1 od 23. 10. 1997.
462
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4/2007.
S I S T
M
V - V - P - O - O
glavna - globalna povratna veza
Г
P O D S I S T E M V - V - P
POTENCIJALNA
EFIKASNOST
lokalna povratna veza
V O Z A Č
V O Z I L O
♦
P U T
UTICAJ DRUGIH SISTEMA
I Z L A
PARCIJALNA-
LOKALNA
EFIKASNOST
Područje efikasno
(POTENCIJALNA E
sti podsistema V-V-P-O
IKASNOST KOLONE)
OKOLINA
ORGANIZA-
CIJA
REZULTAT
(UKUPNA) REZULTANTNA EFIKASNOST
Područje ukupne (borbene) efikasnosti jedinica (kolona)
(OPERATIVNA - REZULTANTNA E F I K A S N O S T)
Sl. 1 — Klasifikacija efikasnosti u sistemu V—V—P-O-O
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4/2007.
463
