Научная статья на тему 'АТОҚЛИ ОТЛАРДА ЯСАЛИШИНИНГ БИР УСУЛИ'

АТОҚЛИ ОТЛАРДА ЯСАЛИШИНИНГ БИР УСУЛИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
1397
42
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Scientific progress
Область наук
Ключевые слова
атоқли от / апеллятив лексика / ономастика / исм / фамилия / дериватив / трансонимизация / антропоним / трансантропонимизация / топоним / транстопонимизация. / proper noun / appellative vocabulary / onomastics / name / surname / derivative / transonimization / anthroponym / transanthroponimization / toponym / transtoponimization.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Нодира Бахтиёровна Адизова

Мақолада атоқли отларда сўз ясалишининг бир усули ҳақида фикр юритилган. Бунда кўчиш ҳодисаси орқали антропоним ва топонимнинг ҳосил бўлиши асослаб берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ONE WAY TO BE MADE ON FAMOUS HORSES

In the following article one way of word formation in proper nouns is investigated. As a result of transition the formation of anthroponym and toponym is explained.

Текст научной работы на тему «АТОҚЛИ ОТЛАРДА ЯСАЛИШИНИНГ БИР УСУЛИ»

АТОКЛИ ОТЛАРДА ЯСАЛИШИНИНГ БИР УСУЛИ

Нодира Бахтиёровна Адизова

Бухоро давлат университети

АННОТАЦИЯ

Маколада атокди отларда суз ясалишининг бир усули хакида фикр юритилган. Бунда кучиш ходисаси оркали антропоним ва топонимнинг хосил булиши асослаб берилган.

Таянч сузлар: атокди от, апеллятив лексика, ономастика, исм, фамилия, дериватив, трансонимизация, антропоним, трансантропонимизация, топоним, транстопонимизация.

ONE WAY TO BE MADE ON FAMOUS HORSES

ABSTRACT

In the following article one way of word formation in proper nouns is investigated. As a result of transition the formation of anthroponym and toponym is explained.

Keywords: proper noun, appellative vocabulary, onomastics, name, surname, derivative, transonimization, anthroponym, transanthroponimization, toponym, transtoponimization.

Кириш. Атокли отлар уз табиатига кура тилнинг гоятда тургун, кам узгарувчан, узга тилларга таржимасиз бериладиган материалидир. Шу хусусиятига кура атокли отлар тарихий, лисоний ва нуткий жихатдан илмий тадкикот учун энг ишончли далилий восита булади.

Айникса атокли отларнинг бир куриниши топонимларнинг пайдо булиш тарихи, уларнинг тузилиш ва ясалиш хусусиятларини урганиш лингвистик ахамиятга эга.

Узбек тилшунослигида атокли отларнинг ясалиши буйича Э.Бегматов, Т.Нафасов, З.Дусимов, Т.Рахматов, Н.Охунов каби тадкикотчиларнинг катор илмий ишлари нашр килинган.

Ушбу тадкикотлар тахлили шуни курсатадики, тилда онимларнинг хосил булиши турли йул ва усуллар билан амалга оширилади. Аффиксация, композиция, конверсия ва х.к.

Асосой кисм. Атокли отларнинг апеллятив лексика негизида ясалиши усули хакида фикр юритилган эди . Ушбу ахборотда онимик боскичли атокли отларнинг хосил килиниши хакида айрим мулохазаларимизни баён киламиз.

Онимик боскичли (онимик стадияли) атамаси остида атокди отнинг апеллятив боскичсиз бирдан хосил килинадиган холати тушунилади. Бунда купрок сунъий номлар пайдо булади .

Атокли отлар номинатив-функционал хусусиятларига кура узаро фаркланувчи, шу билан бирга, бир-бири билан боглик ва уз навбатида бири иккинчисига карама-карши лисоний мавжудликдир. Атокли отлар ясалиш тамойили жихатидан узбек тили суз ясалишига ухшаса-да, бундай отларнинг хосил булишида айрим узига хосликлар хам мавжуд. Шулардан бири атокли отларнинг атокли отлардан хосил булишидир. Бу ходисани апеллятив (турдош от) хамда бошка суз туркумларидан юзага келувчи конверсия ва дериватив усулда ясалган атокли отлардан хам фарклаш лозим.

Ономастик тадкикотларда суз ясалишининг лексик-семантик усулини ономастик конверсия деб юритилмокда. «Ономастик конверсия тилдаги мавжуд лексемаларнинг хеч кандай узгаришсиз ёки сезиларсиз холдаги узгаришлар билан атокли от вазифасига кучишидир» .

Конверсия усулида ономик ясалишнинг икки куриниши: ташки конверсия ва ички конверсия мавжудлиги илмий адабиётларда кайд килинган.

Жумладан, Н.Улуков Наманган вилояти гидронимиясида ономастик конверсия хакида фикр юритиб, уларни кандай манба доирасида юзага келишига кура иккига ажратади: ташки ва ички гидронимик конверсия.

Ташки гидронимик конверсияда ономастик сатхга мансуб булмаган лугавий бирликлар, яъни апеллятив сузлардан гидронимлар ясалади: Жийда апеллятивидан Жийда (Чорток туманидаги арик) мисолини келтиради. Ички конверсия эса тил лугат таркибининг ономастик сатхи, яъни атокли от доирасида гидронимлар ясашдир деб изохлайди. Бунда ойконим, ороним, зооним, фитоним каби атокли отлар гидронимик сатхга утади. Аникроги атокли отдан яна бир атокли от ясалади, деб кайд этади .

Фикримизча, атокли отлар доирасида атокли от хосил килинишини конверсия (кучиш)нинг бир куриниши дейишдан кура, уни атокли от ясашнинг мустакил бир усули сифатида транзитив (утиш), яъни бир тур атокли отнинг бошка тур атокли отига утиши натижасида от ясаш деб бахолаш лозим. Бунда антропоним хеч узгаришсиз топонимга, топоним эса гидронимга ва аксинча утишлар назарда тутилади. Бу ходиса рус тилшунослигида: «трансонимизация -номнинг бир турдан бошка тур номига утиши», - деб курсатилган . Трансонимизация ходисасининг турлари сифатида трансантропонимизация, транстопонимизация турлари хам мавжуд кайд килинган. Трансантропонимизация - антропонимларни бир турдан иккинчи турга, яъни исмнинг фамилияга, фамилиянинг ота исмига (отчество)га утиши,

транстопонимизацияда эса топонимнинг бир турдан иккинчи бир турга утиши деб изохланади .

Бизнингча, ономастик сатхдаги барча атокли отлардан атокли от ясалишларига нисбатан хам трансномилизация термини ва тушунчасини куллаш максадга мувофикдир. Чунки ходиса кандай талкин килинмасин, окибат атокли отдан атокли от хосил килиш устида боради.

Йигилган фактик материаллар тилимизда трансонимизация усули билан хосил килинган атокли отлар микдори салмокли эканлигини курсатди. Улар куйидагилар:

Транстопонимизация. Ономастик тизимда жой номларининг атокли оти билан кишиларнинг атокли отлари бир-бирига жуда якиндир. Булар кундалик нуткда энг куп кулланадиган ва микдоран салмокдорлиги билан бошка атокли отлардан ажралиб туради. Бундай атокли отлар тилимизда энг кадимий булиб, кишилар нуткида фаол, деярли хар кун ёнма-ён ишлатилади. Бу хол уларнинг бирини иккинчисига утиб ишлатилишида кулайлик тугдиради. Бошкача айтганда, киши атокли отлари жойнинг хам атокли оти сифатида ишлатилади. Бунда купинча тилдаги экстралингвистик факторлар, яъни ижтимоий-сиёсий холатлар сабаб булади. Шунинг учун хам киши атокли отларининг жой номлари сифатида аталиши кенг таркалган ходиса булса, жой номларнинг киши номларига айланиши оз микдорда булса хам, учраб туради. Бу хакда куйирокда алохида фикр юритамиз.

Ижтимоий-сиёсий хаёт билан боглик холда транстопонимик атокли отларнинг юзага келишида фалсафадаги инкорни инкор конунининг тилдаги аксини куриш мумкин. Жумладан, собик СССРнинг парчаланиши, миллий мустакилликнинг кулга киритилиши натижасида миллий бошкарувнинг вужудга келиши муносабати билан инкорни инкор конуни асосида янги жой номлари пайдо булди. Янги топонимларнинг вужудга келишида инкорни инкор, яъни асли антропоним булган атокли от топонимга утади. Натижада, суз (ном)нинг антропонимлиги бархам топади, инкор этилади. Транстопонимизация вужудга келади: Навоий (антропоним) - Навоий (шахар номи), Гафур Гулом (антропоним) - Гафур Гулом (метро бекати), Абдумажид (антропоним) - Абдумажид (Вобкент туманидаги фермер хужалиги) ва х.к.

Бундай жараён билан боглик фактларни хозирги пайтда хамма худудларда хам учратиш мумкин. Топонимлар жамиятнинг ижтимоий хаёти узгаришлари ва уларга кишиларнинг муносабати билан боглик холда пайдо булади. Жамият тараккиёти, ижтимоий-сиёсий узгаришлар транстопонимизацияга олиб келади. Бундай топонимларнинг ички тузилиши (номланиши)да хам инкорни инкор конунияти асосида узгариш булади. Масалан, Бухоро шахридаги Ленин номли куча Баховуддин Накшбанд номидаги куча; Свердлов тумани Жондор тумани деб

юритилмокда. Хуллас, инкорни инкор конунияти асосида пайдо булган транстопонимизацияга экстралингвистик ходиса сифатида каралмоги лозим.

Атокли отларнинг апеллятив боскичсиз бирдан хосил килинадиган сунъий ном сифатида кулланиши, яъни онимик боскичли транстопонимлар купинча космонимик объектларнинг атокли отлари доирасида хам учрайди. Жумладан, Ерга энг якин йулдош Ой планетасининг илмий жихатдан чукур урганилиши натижасида унинг табиий-физик объектларини махсус номлаш билан боглик бир катор атокли номлар пайдо булди. Бундай номлар тилда аввалдан мавжуд булган атокли от (антропоним)ларни сунъий кучириш оркали атокли от хосил килиш натижасида пайдо булди. Бунда икки максад кузда тутилган. Биринчидан, фан, техника ва маданият сохасида умумоммага танилган инсонлар номини улуглаш ва абадийлаштириш булса, иккинчидан, янги объект, нарса-ходиса номини аташдир. Масалан, Ой планетасида одиий куз билан караганда куринадиган каттарок кора догли денгизларни Галилей антропоними билан аталган. Ойдаги бироз ёругрок объектлар, чукурликлар Ломоносов, Жолью Кюри деб номланган. меркурий планетасидаги денгиз Промитей деб номланган ва бошкалар.

Юкорида баён килинган фикрлардан куринадики, транстопонимларнинг бир куринишини транскосмонимлар деб хам аташ мумкин.

Трансантропонимизация. Бу усул билан атокли от хосил килиш тилдаги жой номи атокли отнинг антропонимга утиши, уни аташи тушунилади. Трансантропонимлар топонимик, космонимик, гидронимик каби атокли отларнинг антропонимга утиши оркали хосил булади: Бухор - кадимий санскритча. Бухоро шахрида тугилган ёки таваллуди кандайдир уша шахар билан алокадор булган бола. Шакллари: Бухорбой, Бухорбек, Бухоржон [8]. Тошкан, Тошканбой - узбекча + сугдча. Тошкентда тугилган ёки отаси (бирор кариндоши) тошкентга кетганда ёки келганда тугилган бола .

Тилда осмон жисмларини атовчи астрономик (юнонча: астро - юлдуз, онома - ном) атокли отлари хам узига хос махсус лекски тизимни ташкил килади. Фаннинг кейинги тараккиётида космосни узлаштириш билан катор янги тушунча ва атамалар пайдо булганлиги купчиликка маълум. Тилимиздаги коинот жисмлари номларининг купчилиги Европа тилига мансуб. Масалан, Марс, Венера, Юпитер каби. Узбек тили лугат таркибида хам Куёш, Ой, Зухра, Чулпон каби табиий-физик объектларнинг атокли отлари кадимдан фаол кулланиб келинмокда.

Кейинги даврда узбек тили ономастикаси тизимида Венера, Марс, Юпитер каби трансантропонимлар пайдо булди. Бундай номлар тилимиз учун неологизм ва айни замонда сунъий номлардир. Масалан, Жондор туманидаги Кулён кишлогида тугилган икки угил болага Марс ва Юпитер деб ном берилган. Бундай сунъий трансантропонимларнинг талаффузи ва ёзилишида бир мунча

нокулайликлар мавжуд. Жумладан, бу ёшларнинг фарзандларини Марсович, Юпитерович ёки Марс угли, Юпитер кизи деб чакириш нокулай.

Бу уринда трансонимизация ходисасида икки холат мавжудлигини кайд этиш лозим. Дастлаб космонимлардан трансантропонимлар хосил килинган. Чунки астрономик жисмларга ухшатма, таклид сифатида инсонларга ном берилган. Планеталарнинг илмий урганилиши, у ердаги табиий-физик жойларни номлаш зарурати туфайли бундай номларга сунъий равишда киши номлари берилмокда. Масалан, Ой планетасидаги турли доглар Галилей тоги, Гагарин кратери деб аталган. Худди шундай холатни Менделеев жадвалидаги 99-элементга Эйнштейн, 101-элементга Менделеев, 102-элементга Нобель номлари берилганлигида хам куриш мумкин булади.

Сув объектларига атаб куйилган атокли отлар - гидронимлар хам трансантропонимларни хосил килади: Зарафшон (дарё номи) - Зарафшон антропоним ва бошкалар.

Хулоса килганда, трансонимизация тилда атокли отлардан атокли от хосил килишнинг алохида бир усули булиб, бундай усулда юзага келган атокли отлар апеллятив лексикадан ясалган атокли отлардан хам, деривацион усулда хосил килинган атокли отлардан хам фарк килади.

Уларни апеллятив боскичисиз тусатдан хосил килинган, узи атаётган объектга сунъий равишда куйилган атокли отлар дейиш мумкин.

REFERENCES

1. Adizova N. "The role of ethnotoponym in the toponym of bukhara District" International Scientific Journal Theoretical & Applied Science p-ISSN: 2308-4944 (print) e-ISSN: 2409-0085 (online) Year: 2020 Issue: 01 Volume: 81 Published: 30.01.2020 http://T-Science.org 414-416

2. Adizova N. Nominal description of the bukhara district. International Journal of Recent Technology and Engineering (IJRTE) ISSN:2277-3878 Volume-, Issue-3S, October 2019.

3. Adizova N. The Main Motives and Objectives of fun genre in folklore. International Journal of Innovative Technology and Exploring Engineering (IJITEE) ISSN: 22773878, Volume-8, Issue-3S, October 2019. -P.202-207.

4. Adizova N. Rhyme, rhythm in fun genre. International Scientific Journal Theoretical &Applied Science p-ISSN:2308-4944(print) e-ISSN: 2409-0085(online) Published:

09.10.2019. -P. 65-67.

5. Adizova N, Adizova N The role of the fun genre in children's spiritual development. Middle european scientific bulletin ISSN 2694-9970 Published:

09.09.2020. -P.38-40

6. Adizova N, Adizova N The role of oikonyms in microtoponymis of Bukhara district . Middle european scientific bulletin ISSN 2694-9970. 09.09.2020.-P.41-43

7. Adizov Bakhtiyor Rakhmonovich, Adizova Nodira Bakhtiyorovna. Microtoponyms formed on Different bases in Bukhara District Middle European Scientific Bulletin.2021.3.12

8. Adizova Nodira Bakhtiyorovna. Linguistic-etymological classification of the bukhara district.Sci entific Bulletin of Namangan State University. 2020 -3

9. Адизова, Нодира Бахтиёровна, Топотопонимы, образованные от известных топонимических основ. Молодежь и XXI век-2020 174-177 с

10. Adizova, Nodira Bakhtiyorovna, The basis of researching the microtoponymy of Bukhara region. Scientific reports of Bukhara State University. 2018 92-95

11. Hamroev A. R. Modeling activities of teachers when designing creative activities of students //European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences. -2019. - Т. 2019.

12. Kamroev A. STUDENTS'CREATIVE ACTIVITIES IN DESIGNING MOTHER TONGUE EDUCATION //Scientific Bulletin of Namangan State University. - 2019. -Т. 1. - №. 7. - С. 285-296.

13. Adizov B. R., Khamroev A. R. Modeling activities of teachers when designing creative activities of students //Ilmiy xabarnoma. - С. 69.

14. Azimov Y. Hamroyev A//Husnixat va uni oqitish usuliyoti (Maruza matnlari). -2003.

15. Хамраев А. Моделирование деятельности учителя при проектировании творческой деятельности учащихся //Педагопчш шновацп: ще!, реалп, перспективи. - 2018. - №. 2. - С. 23-26.

16. ХАМРОЕВ А. БОШЛАНЕИЧ СИНФ ОНА ТИЛИ ТАЪЛИМИДА У^УВЧИЛАРНИНГ ИЖОДИЙ ФАОЛИЯТИНИ ЛОЙИХАЛАШТИРИШ МЕТОДИК МУАММО СИФАТИДА //ЦЕНТР НАУЧНЫХ ПУБЛИКАЦИЙ (buxdu. uz). - 2021. - Т. 1. - №. 1.

17. Hamroyev A. R. Designing students' creative activity in primary school mother tongue education as a methodological problem //Middle European Scientific Bulletin. -2021. - Т. 11.

18. Hamroyev R. A., Qoldoshev A. R., Hasanova A. M. Methods of teaching 1st grade students to use writing tools effektively //Asian Journal of Multidimensional Research (AJMR). - 2021. - Т. 10. - №. 1. - С. 168-174.

19. Hamroyev A. Quality and effectiveness for design of learning outcomes in the language teaching //ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL. - 2021. - Т. 11. - №. 1. - С. 549-558.

20. Azimov, Yunus, and Rustambek Qo'ldoshev. Husnixatga o'rgatishning amaliy asoslari. GlobeEdit, 2020.

21. Azimov, Y. Y., and R. A. Qo'ldoshev. "Husnixatga o'rgatishning amaliy asoslari (metodik qollanma). GlobeEdit, 2020.-141bet.M

22. Qo'ldoshev R. A. LEFT-HANDED CHILDREN AND THE LEARNING PROCESS //EPRA International Journal of Research and Development (IJRD) Volume. - Т. 5. - С. 277-281.

23. Qo'ldoshev, R. A., SINF CHAPAQAY O'QUVCHILARINING MAKTABGA BIRINCHI, and MAKTABGA MOSLASHISHI DAVRIDAGI PEDAGOGIK YORDAMNING MOSLASHISHI. "MAZMUNI//Pedagogik mahorat." (2020).

24. Qo'ldoshev, R. A., and Y. Y. Azimov. "Чапакайларни ёзишга ургатишга доир айрим мулохазалар." НАЧАЛЬНОЕ ОБРАЗОВАНИЕ: ПРОБЛЕМЫ И ПЕРСПЕКТИВЫ» Ш-Международная научно-практическая конференция. 2020.

25. Qo'ldoshev, R. A. "THE CONTENT OF PEDAGOGICAL ASSISTANCE IN THE PERIOD OF ADAPTATION OF LEFT-HANDED FIRST-GRADERS TO SCHOOL, ADAPTATION TO SCHOOL AND ITS FEATURES AMONG STUDENTS OF THE FIRST YEAR OF STUDY." Pedagogikmahorat.-Buxoro 5 (2020): 132-135.

26. Qo'ldoshev, R. A. "LEFT-HANDEDNESS AND THE REASONS FOR ITS OCCURRENCE." MONOGRAFIA POKONFERENCYJNA SCIENCE, RESEARCH, DEVELOPMENT 32: 2020-31.

27. Qo'ldoshev, R. A. "Cognitive activity of left-handed ^Мгсп^НАЧАЛЬНОЕ ОБРАЗОВАНИЕ: ПРОБЛЕМЫ И ПЕРСПЕКТИВЫ» III-Международная научнопрактическая конференция." (2020): 132-136.

28. Rustambek Q. O. L. Birinchi sinf chapaqay o 'quvchilarining maktabga moslashishi, maktabga moslashishi davridagi pedagogik yordamning mazmuni //ЦЕНТР НАУЧНЫХ ПУБЛИКАЦИЙ (buxdu. uz). - 2020. - Т. 1. - №. 1.

29. Кулдашев Р. А. ЧАПАКДЙ У^УВЧИЛАРДА ЁЗУВ КУРОЛЛАРИ БИЛАН ИШЛАШ КУНИКМАЛАРИНИ ШАКЛЛАНТИРИШ: РА Кулдошев, Бухоро давлат университети Бошлангич таълим методикаси кафедраси укитувчиси //Образование и инновационные исследования международный научно-методический журнал. - 2021. - Т. 2. - №. 3. - С. 198-217.

30. Rustambek Aezmurodovich Qo'ldoshev BOSHLANG'ICH SINF CHAPAQAY O'QUVCHILARNI YoZUVGA O'RGATISHNING ILMIY-NAZARIY ASOSLARI // Scientific progress. 2021. №6. URL: https://cyberleninka.ru/article/n/boshlan-ich-sinf-chapa-ay-uvchilarni-yozuvga-rgatishning-ilmiy-nazariy-asoslari (ma'lumotlar obrascheniya: 25.10.2021

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.