Научная статья на тему 'АСАЛАРИЧИЛИК ТАРМОҒИНИ РИВОЖЛАНТИРИШДА УКРАИНА ИЖОБИЙ ТАЖРИБАЛАРИНИ МАМЛАКАТИМИЗ ШАРОИТИДА ҚЎЛЛАШ ИМКОНИЯТЛАРИ'

АСАЛАРИЧИЛИК ТАРМОҒИНИ РИВОЖЛАНТИРИШДА УКРАИНА ИЖОБИЙ ТАЖРИБАЛАРИНИ МАМЛАКАТИМИЗ ШАРОИТИДА ҚЎЛЛАШ ИМКОНИЯТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Гуманитарные науки»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
асаларичилик / янги технологиялар / экспорт / моддий воситалар / соғлом рақобат / асал етиштириш / beekeeping / new technologies / exports / material resources / healthy competition

Аннотация научной статьи по Гуманитарные науки, автор научной работы — Фарманов Ж.

Мазкур мақолада дунёда асаларичилик тармоғининг ривожланиши, уни етиштириш ва экспорт қилишда етакчи давлатлар, уларнинг улуши, Украинада асал етиштириш ва экспорт қилиш тажрибаси тўғрисида тадқиқотлар олиб борилган ва уни мамлакатимизда жорий этиш бўйича ижобий жиҳатлари тўғрисида таклифлар ишлаб чиқилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE POSSIBILITIES OF APPLYING UKRAINE'S POSITIVE EXPERIENCE IN THE DEVELOPMENT OF BEE BREEDING IN UZBEKISTAN'S CONDITIONS

This article discusses the development of the beekeeping industry in the world, the leading countries in its cultivation and export, their share, the experience of growing and exporting honey in Ukraine, and also develops recommendations for its implementation in our country.

Текст научной работы на тему «АСАЛАРИЧИЛИК ТАРМОҒИНИ РИВОЖЛАНТИРИШДА УКРАИНА ИЖОБИЙ ТАЖРИБАЛАРИНИ МАМЛАКАТИМИЗ ШАРОИТИДА ҚЎЛЛАШ ИМКОНИЯТЛАРИ»

УУТ: 63. 636.638(100-87)

Фарманов Ж.

Доцент, PhD

К,арши иктисодиёт ва педагогика университеты,

Узбекистон

АСАЛАРИЧИЛИК ТАРМОГИНИ РИВОЖЛАНТИРИШДА УКРАИНА ИЖОБИЙ ТАЖРИБАЛАРИНИ МАМЛАКАТИМИЗ ШАРОИТИДА

КУЛЛАШ ИМКОНИЯТЛАРИ

Аннотация. Мазкур мацолада дунёда асаларичилик тармогининг ривожланиши, уни етиштириш ва экспорт цилишда етакчи давлатлар, уларнинг улуши, Украинада асал етиштириш ва экспорт цилиш тажрибаси тугрисида тадцицотлар олиб борилган ва уни мамлакатимизда жорий этиш буйича ижобий жиуатлари тугрисида таклифлар ишлаб чицилган.

Калит сузлар: асаларичилик, янги технологиялар, экспорт, моддий воситалар, соглом рацобат, асал етиштириш

Farmanov J.

Associate Professor, Ph.D University of Economics and Pedagogy

Uzbekistan

THE POSSIBILITIES OF APPLYING UKRAINE'S POSITIVE EXPERIENCE IN THE DEVELOPMENT OF BEE BREEDING IN

UZBEKISTAN'S CONDITIONS Annotation. This article discusses the development of the beekeeping industry in the world, the leading countries in its cultivation and export, their share, the experience of growing and exporting honey in Ukraine, and also develops recommendations for its implementation in our country.

Keywords: beekeeping, new technologies, exports, material resources, healthy competition

Дунёда асаларичилик кишлок хужалигининг жадал ривожланиб бораётган, янги инновацион технологияларни ва илм-фан ютукларини тез узлаштираётган тармоклардан бири булиб, у карийб барча киталарда кенг таркалган агробизнеслардан бири хдсобаланди. Шу билан биргаликда, асаличилик тармоги барча давлатлар узига хос булган инновацион технологияларга хамда йуналишларга эгалиги билан ажралиб туради.

Шу боис, асаларичилик тармоги ривожланган давлатлар тажрибалари ва уларни мамлатимиз шароитида жорий этиш имкониятларини урганиб чикиш долзаблик касб этмокда.

Асал етиштиришда етакчи булган давлатларнинг барчаси хам ахрли жон бошига нисбатан уз давлатини тулик таъминлаган холда уни экспортга

йуналтира олмайди. Уз навбатида асал етиштириш буйича кучли 10 таликка кирмаган бази давлатлар хам асал экспорт килишда етакчилар руйхатида уз улушига эга булиб бормокда. Бу албатта асал сифати хамда агротехнологиясининг узига хослиги билан жахон бозоридаги конюктура узгариб бориши билан изохланади.

Юкоридагиларга асосан, асал етиштиришда хажм ва сифат курсаткичларига кура етакчи давлатлар тажрибаларини мунтазам равишда урганиб бориш, улар томонидан эришилган ижобий тажрибаларни мамлкатимизда куллаш имкониятлари тадкик этиш долзарблик касб этади.

Украина асал ишлаб чикариш буйича нафакат МДХ, давлатлари орасида, балки Европада хам етакчи хисобланиб, асаларичилик кишлок хужалигининг энг ривожланган тармокларидан биридир. Виннитса, Житомир, Запорожье, Ивано-Франкивск, Николаев ва Хмелнитский вилоятларининг хар бирида 100 мингдан ортик асалари оилалари мавжуд [6]. Бугунги кунда асалари уяларини 87 фоизи хусусий секторда, тахминан 97 фоизи Украинанинг гарбий минтакаларида жойлашган [5].

Украинада асалга булган талаб даражаси бозордаги таклифга нисбатан анча юкори. Бу, уз навбатида, асаларичиликни аграр тадбиркорлик фаолияти сифатида ривожлантириш учун ажойиб имкониятлар беради. Бундан ташкари, мамлакатда 2000 йилда "Асалчилик тугрисида"ги конун кабул килинган, унга кура барча асаларичилик махсулотлари ва асаларичилик фаолиятининг узига солик солинмайди. ^онун асалариларни купайтириш, саноатда фойдаланиш жараёнларини тартибга солади, асалари оилаларини мухофаза килишни таъминлайди, бу эса янги тадбиркор учун яхши имкониятларни яратиб беради.

Украинада ишлаб чикариш самарадорлиги бошка давлатлар билан солиштирганда, жуда паст булиб колмокда. Мисол учун, Канадада бир асаларичи 4 тоннадан ортик асал ишлаб чикарса, Украинада бу курсаткич 200 килограммни ташкил килади. Курсаткичлардаги бундай фаркнинг мавжудлиги Украинада асал ишлаб чикаришнинг хаваскорлик даражасида эканлиги билан изохланади. Асал етиштиришни самарали ташкил этишга "Асаларичиларнинг кооперативлар бирлашмаси" ёрдам беради.

Сунгги йилларда Украинада асаларичик сохасидаги асосий йуналишлардан бири бу сифат жихатидан тармокни янги боскичларга олиб чикариш саналади. Бунда Европа Иттифокининг бозорларига кириб бориш учун Европа стандартларига мос махсулотларни етиштиришга ургу каратилмокда. Бунинг учун эса, асал етиштиришда антибиотиклардан фойдаланиш куламини камайтириш, мумсиз ишлаб чикриш усулларини жорий этиш хамда асал етиштириш агротехнологияларига, хусусан асални пишиб етилиш муддатларига катъий риоя этишни талаб этади. Бу каби тадбирларни бажаришда эса асаларичиларга "Асаларичиларнинг кооперативлар бирлашмаси" ташкилий, иктисодий ва илмий кумак курсатиб келмокда. Айниса ЕИ бозорларига киришда имтиёзларни олиш ва асал

экспорт килувчи корхоналарга ташкилий кумак беришда бирлашманинг урни бекиёс.

Асаларичилик махсулотларини сифат курсаткичларининг яхшиланиши хамда белгиланган агротехнологияларга амал килиниша натижасида баъзи кишлок хужалиги ва озик-овкат махсулотлари учун Европа Иттифоки ва Украина имтиёзли тариф квоталари куллайди. Имтиёзли тариф квоталари белгиланиши квотадан ортик экспортни такиклашни англатмайди. Хусусан, Украина компаниялари товарларни тариф квотасидан ортик чекловларсиз етказиб бериши мумкин, аммо бу хажмлар ЕИда умумий импорт режимига буйсунади. Яъни, квота доирасидаги экспорт учун 0 % бож, квотадан ташкари экспорт учун Европа Иттифоки божхона тарифи билан белгиланадиган импорт божлари кулланилади. Сунгги йилларда Украина компанияларига ЕИ 36-40 минг тоннагача асал экспорти учун имтиёзли квоталар такдим этилган

[4].

Умуман олганда Украинада асал етиштириш буйича статистик ракамлар курсатишича, йиллик ишлаб чикариш куввати 75 минг тоннани ташкил этади. Ушбу махсулот 400 мингдан ортик асал етиштирувчи хужаликлар томонидан етиштирилади. Ушбу хужаликларда жами 3,5 млн атрофида асалари оилалари парвариш килинади. Уртача битта асаларичилик хужалигида 8,7 кути асалари оиласи парвариш килинади. Битта асал оиласидан олинадиган асал микдори эса 21,5 килограмни такшил этади (1-расм).

Ракамлардан куришимиз мумкинки, асаларичилик сохасида фаолият юритувчи хужаликлар сони, ишлаб чириш хажми ва бир асалари оиласининг хосилдорлиги дунёдаги уртача курсаткичлардан юкори булиб, у сохада олиб борилган узок йиллик ислохотлар ва илм фанга киритилган инвестициялар натижаси хисобланади.

400 350 300 250 200 150 100 50

а.

0

Асал ишлаб чикариш, минг тонна

Асал етиштирувчилар сони, минг нафар

Асалари оилалари сони, млн дона

Битта хужаликда

асалари оилалари сони, та

Битта асалари оизасидан олинадиган асал мидори, кг/йил

1-расм. Украинада асаларичилик тармоFининг асосий курсаткичлари, 2020 йил холатига

Укpaинaдa aсaлapичилик тapмоFи конун билaн мycтax1кaмлaнгaн биp ^aTop yзигa x1ocликтаpи батан aжpaлиб тypaди. Хyсyсaн, aсaлapичиликдa фaкaт мaълyм x1yдyддa paйoнлaштиpилгaн, ижpo хркимияти тoмoнидaн тaсдиклaнгaн aсaлapи зoтлapини бокдшга pyxcaT этилaди.

Аcaлapичилик xyжaликлapини хисобга олиш Ba дaвoлaш-пpoфилaктикa тaдбиpлapини yткaзиш учун Maxcyc ветеpинapия-caнитapия nacnopTa жopий этилгaн. Бapчa тypдaги xyжaлик юpитиш шaкллapи acaлapичилик билaн шyFyллaниши мумкин, aMMO yлap acaлapичилик xyжaлиги cифaтидa pyйxaтдaн УТИШИ x1aмдa ишлaб чикpилгaн мax1cyлoтлapини вeтepинapия-caнитapия экcпеpтизacидaн yткaзиши шapт. Аcaлapичилик xyжaликлapининг бapчacи, xycyca^ етиштиpyвчилap, caнoaт acocидa кейта ишлoвчилap coликлapдaн озод этилгaн.

Эътибopлиcи жисмоний Ba юpидик шaxcлapгa acaлapичилик xyжaликлapигa конун билaн белгилaнгaн тapтибдa ep мaйдoнлapи aжpaтиб бepилaди.

Усимликчилик cox1acидa фaoлият юpитyвчи xyжaликлap ycимликлapни кacaллик Ba зapypкyнaндaлapдaн x1имoялaш мaкcaдидa кимёвий пpeпapaтлapдaн фoйдaлaнгaн тaкдиpдa, 10 кун олдин 10 килoмeтpгaчa бyлгaн мaйдoндa фaoлият юpитyвчи acaлapичилик xyжaликлapини oгoxлaнтиpиши шapт. Бyндa кУллaнилaётгaн кимёвий вocитa тypи, номи Ba тaъcиp кутами тyFpиcидaги мaълyмoтлap тaкдим этилиши тaлaб этилaди.

Укpaинaдa acaлapичилик тapмoини дaвлaт тoмoнидaн култаб кyввaтлaш, ички бoзopдa тaлaб пacт бyлгaн юopи cифaтли Ba ниcбaтaн к,иммaт acaл eтиштиpгaн xyжaликлapни мoлиявий paFбaтлaнтиpиш, экcпopтигa кyмaклaшиш мaкcaдидa биp ßarop дaвлaт дacтypлapи ишлaб чикилган.

Шу билaн биpгaликдa Укpaинaдa opгaник мacxyлoт eтиштиpишгa хдм aлox1идa этибop кapaтилaётгaн булиб, буни aмaлгa oшyиpиш учун мaмлaкaтдa тибиий шapoит, жyмлaдaн, тoFли Ba Уpмoн x1yдyдлapи кенг тapкaлгaн. Ушбу xyдyдлapдa opгaник мax1cyлoт eтиштиpyвчи acaлapичилик xyжaликлapи acaлapи кутиси, тaшиш Ba eтиштиpилгaн acaлни caклaш кypилмaлapини имтиёзли acocдa х^ид килиш тизимини ишлaб чикдлган.

Юкopидa тaъкидлaнгaнидeк Укpaинaдa acaлapичилик хусусий ceктopдa, xaвacкopлик дapaжacидaги aгpoбизнec шaклигa aйлaнгaн булиб, уни ишлaб чикapyшгa кдзикдшлapи юкopи бyлгaн ёpдaмчи oилa xyжaликлapи сони йилдaн йилгa opтиб бopмoкдa. Аммо, мaвжyд кoнyнчиликкa ^pa acaлapичилик билaн фaкaтгинa eтapли билим Ba кyникмaлapигa эгa бyлгaн шaxcлapгинa шyFyллaниши мумкин. Шу боис мaмлaкaтдa xyдyдлap кecимидa тaбиaти, иклими, ycимликлapи Ba paйoнлaштиpилгaн acaлapи зoтлapидaн келиб чикдан xpлдa укитиш, билим Ba кyникмaлapини oшиpиб бopиш тизими жopий этилгaн. Бyндa "П.И.Пpoкoпoвич нoмидaги acaлapичилик институти" миллий илмий мapкaзнинг aлox1идa ypни 6op. Ушбу илмий мapкaз тoмoнидaн тaшкил этилaдигaн илмий ceминap Ba y^yB кypcлapи учун бюджeтдaн aлox1идa мoлиявий pecypcлap aжpaтилaди.

Умуман олганда асаларичилик тармогини баркарор ривожлантиришда ушбу тармок ривожланган давлатлар тажрибалари курсатишича сохани ривожлантиришнинг асосий дастаклари сифатида конунчилик асосида тартибга солиш, илм-фанни ривожлантириш, шунингдек, моддий-техник базасини мустахкамлаш йуналишларига эътибор каратилмокда.

Мамлакатимиз шароитида хам бу борада бир катор ислохотлар амалга оширилган булиб, олиб борилаётган ислохотлар куламини янада ошириш максадида Украина давлатининг куйидаги тажрибаларини жорий этиш таклиф этилади. Жумладан:

- "Асалчилик тугрисида"ги конун кабул килиш;

- асаларичилик хужаликларини хисобга олиш ва даволаш-профилактика тадбирларини утказиш учун махсус ветеринария-санитария паспорти жорий этиш;

- жисмоний ва юридик шахсларга асаларичилик хужаликларига конун билан белгиланган тартибда ер майдонлари ажратиш;

- усимликларни касаллик ва заруркунандалардан химоялаш максадида кимёвий препаратлардан фойдаланган такдирда, 10 кун олдин 10 километргача булган майдонда фаолият юритувчи асаларичилик хужаликларини огохлантириш;

- асаларичиликка ихтисослашган алохида миллий марказ томонидан субъекларга хизмат курсатиш, асаларичиларни билим ва малакаларини ошириш, асалари зотларини яхшилаш ва хок.

Ушбу ташкилий янги механизмларнинг жорий этилиши натижасида мамлактаимизда асаларичилик сохаси баркарор ривожланиишини таъминлаш, ички талаб даражасида махсулот етиштирган холда сифатли асал махсулотларини экспорт килиш имкониятлари яратилади.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Л.Л.Лангстрота. Схема современного пчеловодства. Энциклопедия пчеловодства - библиотека пчеловода. http://paseka.pp.ru/pchela-i-ulej/758-skhema-sovremennogo-pchelovodstva.html

2. Мед (мировой рынок). Крупнейшие производители меда. http s: //www.tadviser.ru/index. php

3. Мировой Рынок Мёда. Статистика по Странам. www.pchelovod.info

4. Льготные тарифные квоты. https://eu-ua.kmu.gov.ua/en/preferential-tariff-quotas

5. Украина. Закон о пчеловодстве. https://moyapaseka.ru/novosti/ukraina-zakon-o-pchelovodstve

6. Farmanov , J. Z., Rimboyeva , N. X. qizi, & Rimbayeva , G. X. qizi. (2023). QISHLOQ XO'JALIGINI RAQAMLASHTIRISHDA XORIJ TAJRIBASIDAN FOYDALANISH. GOLDEN BRAIN, 1(1), 231-236. Retrieved from

7. Farmanov J. UKRAINIAN EXPERIENCE IN DEVELOPING THE BEEKEEPING NETWORK IN OUR COUNTRY //European International Journal of Multidisciplinary Research and Management Studies. - 2022. - Т. 2. - №. 09. -С. 66-69.

8. Ziyadullayevich F. J. et al. MAMLAKATIMIZDA AGRAR SIYOSATNI AMALGA OSHIRISHNING ASOSIY YO'NALISHLARI //Current Issues of Bio Economics and Digitalization in the Sustainable Development of Regions. - 2022. - С. 847-852.

9. Юлдошева Ш. А. ЗНАЧЕНИЕ ЦИФРОВОЙ ЭКОНОМИКИ В СИСТЕМЕ ЖИЛИЩНО-КОММУНАЛЬНОГО ХОЗЯЙСТВА //Экономика и социум. -2022. - №. 10-1 (101). - С. 794-800.

10. Юлдошева Ш. А. САНОАТ КОРХОНАЛАРИ САМАРАЛИЛИГИНИ ОШИРИШ БУЙИЧА ИШЛАБ ЧЩАРИШ ЙУНАЛИШЛАРИ //Экономика и социум. - 2023. - №. 11 (114)-1. - С. 1168-1172.

11. Юлдошева Ш. А. ЭКОНОМИЧЕСКИЙ АНАЛИЗ ФАКТОРОВ, ВЛИЯЮЩИХ НА ОБСЛУЖИВАНИЕ В ЖИЛИЩНО-КОММУНАЛЬНЫХ ПРЕДПРИЯТИЯХ //Экономика и социум. - 2022. - №. 12-1 (103). - С. 11581165.

12. Rustamovna K. N. State Support Areas for the Cultivation of Medicinal Plants in Agriculture. - 2023.

13. Khidirovich E. R. et al. Issues of Development of the Pharmaceutical Industry on the Basis of Improving the Cultivation of Medicinal Plants. - 2023.

14. Rustamovna K. N. Ways to Improve the State and Efficiency of Growing Medicinal Plants in the Kashkadarya Region //EUROPEAN JOURNAL OF BUSINESS STARTUPS AND OPEN SOCIETY. - 2023. - Т. 3. - №. 6. - С. 7884.

15. Samiyeva G. T., Yuldashev S. E. Ways to Effectively Organize Employment of the Population in Ensuring Social and Economic Security of the Region. - 2023.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.